Home Blog Page 1547

Kompanija „NIS“ proizvodi energiju iz otpadnog gasa

nis gazprom neftProšle nedelje „Naftna industrija Srbije“ započela je pretvaranje otpadnog gasa u energiju u okviru tri kogeneraciona postrojenja od kojih se dva nalaze na naftnom polju „Velebit“, a jedno na teritoriji opštine Kikinda.

Predviđa se da će se godišnje proizvoditi oko 22900MWh električne energije i oko 25600MWh toplotne energije. Vrednost ove investicije je 3,7 miliona evra, a oprema je nemačkog i američkog porekla.

Kogeneracioni moduli pretvaraju otpadni gas u električnu i toplotnu energiju što će kompaniji „NIS“ doneti uštedu od oko 40 procenata u okviru nabavke energenata. Ovako dobijena električna energija će se isporučivati domaćem tržištu, dok će se toplotna energija koristiti za potrebe naftnih kolektora i bušotina ove kompanije.

Inače, prvi kogeneracioni modul „NIS“-a pušten je u rad jula 2013. godine na teritoriji opštine Veliko Gradište, čime je ova kompanija pokrenula program efikasnog korišćenja gasnih resursa. Ovim programom bi trebalo da se smanji štetni uticaj gasova na atmosferu, navode iz „NIS“-a.

U planu je pokretanje još 4 ovakva postrojenja do kraja 2014. godine, a njihova vrednost bi trebalo da bude oko 10 miliona evra.

Nenad Pavlović, direktor Direkcije za podršku investicionih projekata bloka „Energetika“ „NIS“, izjavio je da će ovakva kogeneraciona postrojenja doprineti razvitku tehnologije za proizvodnju električne energije za potrebe domaćeg tržišta, nakon liberalizacije tržišta koja se očekuje u januaru 2015. godine.

Inače, u toku sledeće godine očekuje se da će biti prerađeno više od 16 miliona kubnih metara gasa u okviru kogeneracionih modula, od toga 35% bi trebalo da se preradi na kolektorima „Velebit“ i „Kikinda gornje“.

S.J.

Mikro energetski sistem opština – slika potrošnje energije na lokalu

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovineNataša Pavićević Bajić, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, na konferenciji za novinare koja je održana prošle nedelje, istakla je da je biomasa budućnost Vojvodine. Ona je izjavila da je tokom 2013. godine najviše pažnje posvećeno ovom resursu od koga se mnogo očekuje.

Proizvodnjom peleta iz biomase doći će do otvaranja novih radnih mesta i smanjenja cena grejanja, a otvaranjem biogasnih postrojenja doprineće se razvoju poljoprivrede, istakla je gospođa Pavićević Bajić.

Pokrajinski sekretar u geotermalnoj energiji vidi mogućnost da se unapredi privreda, ali i da se privuku investitori. Ona je izjavila i da geotermalni izvori, i pored velikog potencijala koji poseduju još uvek nisu dovoljno iskorišćeni. Trenutno je u funkciji samo sedam bušotina, od postojećih sedamdeset četiri, dok je potencijal geotermalne energije pet puta veći od ukupne potrošnje toplotne energije u Vojvodini.

Govorilo se i o energiji vetra pa je zaključeno da bi proizvodnja trebalo da bude kombinovana, tj. da se proizvodi i električna i toplotna energija s ciljem maksimalnog iskorišćenja izvora vetra.

Na konferenciji je istaknuto da proizvodnja energije iz obnovljivih izvora iznosi samo 5%. Da bi se proizvodnja ovog vida energije povećala, potrebno je da lokalne samouprave naprave mikro energetski sistem kako bi se utvrdila potrošnja energije na nivou svake opštine. Stoga je Pokrajinski sekretarijat osnovao radnu grupu čiji je cilj da se napravi metodologija koja će utvrditi nulto stanje potrošnje svih vidova energije na nivou opština, a koju čine predstavnici lokalnih samouprava. Time će biti postavljena osnova za racionalno korišćenje energije u Vojvodini, istakla je Nataša Pavićević Bajić.

S.J.

Pristupačni solarni setovi u Africi

solarni setovi AfrikaStanovnici Afrike, koji nemaju pristup elektrodistributivnoj mreži, koriste kerozin kao gorivo za proizvodnju električne energije. Pored teških posledica po zdravlje ljudi, kerozin je skup i njegova cena u Africi je 8 dolara za kWh, dok je u Americi i Velikoj Britaniji 10 do 15 centi za kWh.

Alternativa tome je vid pristupačne solarne energije. Kompanija „Azuri Technologies” osmislila sistem solarnih setova „Pay-As-You-Go” (PAYG). Korisnicima ovog sistema omogućeno je da unapred plate 10 dolara za set solarnih punjača koji obuhvata solarne panele snage 2-5W i kontrolnu jedinicu koja napaja LED rasvetu. Na taj način proizvedena energija služi za osvetljenje i punjenje uređaja male snage, a korišćenje solarnih setova je zdravije i duplo jeftinije od kerozina.

Pored ove kompanije, ove korisne solarne setove imaju u ponudi i druge kompanije poput „Angaza Design” i „M-KOPA” koje su prepoznale ekološki značaj i isplativost proizvoda.

Energetski Portal

Poremećaj ekološke bezbednosti je pretnja čovečanstvu

Vid VukasovicNaš sagovornik je dr Vid Vukasović, naučni savetnik u oblasti međunarodnog prava na temu žaštite životne sredine, nekadašnji rukovodilac odseka za međunarodno pravo Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu; nosilac diplome kosmičkog i vazduhoplovnog prava prestižnog kanadskog Univerziteta „MekGil“ (McGill) iz Montreala, učesnik u više naučnih projekata, autor dvadesetak stručnih knjiga i preko dve stotine članaka, kao i nekoliko književnih dela.

Na početku razgovora gospodin Vukasović ističe jedno od ključnih pitanja koja se postavljaju pred čovečanstvo, a to je izgradnja novog ekološkog morala.

VV: Potreba zaštite životne sredine zahteva, pored propisa koje donose države na nacionalnom planu i koje se dogovaraju i sprovode na međunarodnom planu, i jačanje moralnih normi koje bi ukazivale ljudima na potrebu da ulažu napor u očuvanju životne sredine i, u većoj meri, van onoga što im nalažu pravni propisi. Tu se čak može govoriti o ekološkoj duhovnosti, o svetosti prirode, o ljubavi prema planeti Zemlji, o osnovnim ekološkim zapovestima itd. Ovaj moral već postoji u začetku, a na obrazovnim institucijama, ekološkim organizacijama, religijskim organizacijama, ekološki svesnim pojedincima je da ga dalje razvijaju.

EP: Koliko je čovek današnjice svestan značaja očuvanja životne sredine?

VV: Nema sumnje da ekološka svest raste poslednjih nekoliko decenija, a posebno posle održavanja Konferencije UN o životnoj sredini u Stokholmu 1972. godine. To se, pored ostalog, vidi i po sve većem angažovanju državnih ustanova i po aktivnosti nevladinog sektora. Aktivnost je dakle u porastu, ali svakako ne onoliko koliko bi to bilo poželjno.

EP: Šta može država Srbija da učini na putu smanjenja zagađenja životne sredine?

VV: Srbija može da, pre svega, doslednije primenjuje postojeće propise i da nastavi sa saradnjom na međunarodnom planu, od saradnje sa susednim državama, preko šire regionalne saradnje do globalnog nivoa. Pritom je posebno važno učešće nevladinog sektora, od obrazovnih ustanova, preko NVO, verskih zajednica, poslovnih krugova itd., u nastojanjima da se podigne ekološka svest stanovništva.

EP: Koliko narušena ekološka bezbednost, odnosno ugrožena životna sredina, utiče na bezbednost uopšte?

VV: Jedna od najvažnijih pretnji sa kojima se čovečanstvo danas suočava je poremećaj ekološke bezbednosti bilo zbog opasnosti od ljudskih aktivnosti (remećenje klime, zloupotreba nuklearne energije, genetski i drugi opasni eksperimenti, oružani sukobi itd.) ili zbog opasnosti koje vrebaju u samoj prirodi (na primer, pad asteroida, smrtonosne mutacije mikroorganizama, mega vulkanske erupcije, opasne aktivnosti sunca itd.).

EP: Smatrate da ne koristimo kako treba i ne čuvamo valjano raspoložive vodne resurse; da je statistika nepovoljna, odnosno zagađenost površinskih i podzemnih voda zabrinjavajuća. Šta primenjujemo od međunarodnih propisa kojima se reguliše pravilna upotreba i očuvanje vodnih resursa?

VV: Korišćenje i zaštita vodnih resursa u Srbiji regulisani su našim domaćim i međunarodnim propisima. Postoji, na primer, niz međunarodnih ugovora i drugih akata koji se tiču zaštite životne sredine pa i voda. Postoji i čitav niz naših zakonskih i podzakonskih akata kojima se regulišu ova pitanja. Najzad, posebno treba spomenuti i proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva i prakse sa propisima Evropske unije koje traje već godinama. Ne radi se tu samo o zaštiti voda od zagađivanja, što ljudima obično prvo pada na pamet, već i o regulisanju niza drugih aktivnosti u vezi sa upotrebom voda (regulisanje korišćenja međunarodnih tokova, na primer Dunava, u plovidbene i druge svrhe, odbrana od poplava itd.). Republika Srbija primenjuje svoje propise, koristi doprinose postojećih institucija i sprovodi obaveze preuzete na međunarodnom planu (međunarodne ugovore, saradnju u okviru međunarodnih organizacija, saradnju sa susednim državama, odnosno državama sa kojima deli pojedine vodne resurse. Primer je saradnja podunaskih država, harmonizacija domaćih propisa sa propisima EU itd.

EP: Energetska politika Srbije je održiva energetika sa značajnim učešćem proizvodnje energije iz „čistih” (obnovljivih) izvora. Kakve posledice i prognoze nebezbedne energetske politike jedne države mogu biti po životnu sredinu?

VV: „Zelena“ energetika u velikoj meri doprinosi očuvanju životne sredine bilo da je reč o korišćenju postojećih obnovljivih izvora energije (na primer, hidro energije, solarne energije, energije vetra itd.) ili o nalaženju i razvijanju potpuno novih izvora (na primer, energija gravitacije, korišćenje plime i oseke itd.). Posledice nebezbedne energetske politike jedne države mogu biti vrlo loše po životnu sredinu, počev od povećanog zagađivanja životne sredine, loših sistema za proizvodnju i distribuciju pitke vode, do katastrofalnih posledica, na primer usled havarije nuklearnih elektrana i drugih opasnih postrojenja. Primer havarije japanske nuklearne elektrane Fukušima pokazuje da ni najviši tehnički standardi ne mogu da garantuju potpunu bezbednosti u odnosu na prirodne katastrofe.

EP: Na osnovu Vašeg bogatog iskustva i znanja, poznavanja međunarodnog prava, domaćih i svetskih praksi, zakona u kojima bilo i vašeg udela, značajno je čuti Vaše tumačenje trenutne energetske, a time i ekološke bezbednosti Republike Srbije i Balkana u poređenju sa evropskim i svetskim standardima kojima težimo?

VV: Akcioni programi i drugi programski dokumenti kao i dobar deo naših propisa u oblasti životne sredine pa i energetike, uključujući tu i obaveze koje je Srbija prihvatila na osnovu međunarodih ugovora i saradnje sa međunarodnim organizacijama, sadrže odredbe o „zelenoj“ energetici. U kojoj će meri i kojom brzinom biti u praksi ubuduće zastupljeni obnovljivi izvori energije zavisiće od mnogo faktora, a pre svega od ekonomskih mogućnosti i odluke političara da daju životnoj sredini značajnije mesto nego što ga sada ima.

Biljana Radović
foto: Natalija Dabić

Jagodina ulaže u geotermalna istraživanja

akva park u jagodiniOdbornici skupštine grada Jagodine u petak su jednoglasno usvojili budžet grada za 2014. godinu, a među najvećim planiranim investicijama izdvaja se izrada geotermalne istražne bušotine u cilju iznalaženja, kaptiranja i eksploatacije termalnih podzemnih voda na lokalitetu „Akva park“-a. Tačnije, gradska uprava grada Jagodine je još u avgustu mesecu 2013. godine raspisala tender za izradu geotermalne istražne bušotine, a 21. oktobra zaključila je ugovor sa ovlašćenim članom grupe ponuđača RGP „Hidrooprema“ Šabac. Vrednost ove investicije je oko 14 miliona dinara. Izvođači radova, pored šabačke firme, biće i RGP „Tehnohidrosfera d.o.o.“ iz Beočina i „Instel inženjering d.o.o.“ iz Novog Sada.

Na osnovu dosadašnjih urađenih studija izvodljivosti za eksploataciju geotermalnih izvora i interesovanja potencijalnih stranih investitora za prirodna bogatsva ovog obnovljivog resursa u Srbiji, značajno je istaći da Srbija može imati velike koristi od geotermalnih istraživanja i implementacije geotermalne tehnologije za iskorišćenje svojih geotermalnih resursa.

Trenutno se geotermalni izvori energije u Srbiji koriste samo za grejanje, ali mnogo veći potencijal leži u proizvodnji električne energije.
Primer korišćenja geotermalnih izvora u svrhu grejanja je hotel „Olimp“ na Zlatiboru koji se greje iz nalazišta termalne vode temperature 10 stepeni, a u turističkom naselju Zlatibora geotermalni izvori koriste se za podno grejanje Kraljevog trga.

Voda koja cirkuliše ispod pločnika ne dozvoljava zadržavanje snega i leda. Isto podno grejanje postavljeno je ispod magistrale preko Zlatibora, a u planu je da se postavi i u još četiri ulice. Ovi podzemni rezervoari termalne, ali i lekovite i pijaće vode već su počeli da otplaćuju uložen novac.

Pored geotermalnog zagrevanja podova i bazenske vode, SC „Olimp“ iz Beograda koristi solarne panele za zagrevanje vode u bazenima i na tuševima. Na objektu ovog sportskog centra instalirano je 48 solarnih kolektora koji zagrevaju tri otvorena bazena i sanitarnu potrošnju vode na spoljnim tuševima u toku leta, a u zimskom periodu koriste se za zagevanje voda na unutrašnjim tuševima.

Energetski Portal
Foto: aquaparkja.rs

Odluka o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za korišćenje biomase na farmama svinja u Vojvodini

farma svinjaPokrаjinski sekretаrijаt zа energetiku i mineralne sirovine Vojvodine doneo je odluku o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja biomase na farmama svinja.

Konkurs je trajao mesec dana, tačnije od 01. do 30. novembra.

Bespovratna podsticajna sredstva dodeljena su farmama svinja, i to:

– 7 miliona dinara poljoprivrednom gazdinstvu čiji je vlasnik Mirko Pušara za rekonstrukciju kotlarnice, grejanje i ventilaciju na biomasu (balirana slama) radi grejanja tovilišta za svinje i prasad,
– 1,5 miliona dinara poljoprivrednom preduzeću „Pobeda“ za rekonstrukciju kotlarnice na bio gorivo (balirana slama) za potrebe grejanja farme svinja,
– 4 miliona dinara poljoprivredno-turističkom kombinatu „Panonija“ za rekonstrukciju postojeće kotlarnice na biomasu (pšenična slama) radi zagrevanja objekata na farmi svinja,
– 4,6 miliona dinara industriji mesa „Matić“ za rekonstrukciju postojeće toplovodne kotlarnice radi korišćenja biomase (loženje slame) za grejanje objekata farme svinja i
– oko 9,6 miliona dinara poljoprivrednom gazdinstvu čiji je vlasnik Rajko Paroški za projekat izgradnje i montaže novih sistema – kotlarnice na biomasu (balirana slama) za grejanje i ventilaciju objekata mini farme (tovilišta za svinje i prasad) za grejanje, hlađenje i ventilaciju.

Odluka o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za korišćenje otpadne biomase u Vojvodini

farma pilicaPokrаjinski sekretаrijаt zа energetiku i mineralne sirovine Vojvodine doneo je odluku o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja otpadne biomase za zagrevanje objekata na farmama pilića i fazana. Konkurs je trajao mesec dana, tačnije od 01. do 30. novembra.

Bespovratna podsticajna sredstva dodeljuju se farmama pilića, i to oko 19 miliona dinara za „Agroprodukt-Šinković d.o.o. “ iz Bečeja i oko 2,5 miliona dinara za „Vranić farm d.o.o.“ iz Kaća.

Razmatrajući predlog Komisije o dodeli sredstava krajnjim korisnicima, a polazeći od namena konkursom opredeljenih sredstava, Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine doneo je odluku o dodeli sredstava dvema farmama pilića, a kojom su utvrđeni pojedinačni iznosi sredstava po korisniku, stoji u obrazloženju iz 13. decembra 2013. godine.

Nakon ove odluke očekuje se zaključenje ugovora o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja otpadne biomase za zagrevanje objekata na farmama pilića i fazana, a kojim će se precizirati prava i obaveze ugovornih strana, pokrajinskog sekretara ispred sekretarijata i korisnika sredstava.

Dodeljena bespovratna sredstva se mogu koristiti za rekonstrukciju postojećih sistema za grejanje, hlađene i ventilaciju sa unutrašnjim instalacijama ili za izgradnju i montažu novih.

S.J.

Isporuka generatora za HE „Brežice” u Sloveniji

he-breziceKonzorcijum koji čine slovenački proizvođač energetske opreme „Litostroj Pauer“ (Litostroj Power) i „Končar–Inženjering za energetiku i transport“ (KET) ugovorio je isporuku hidroenergetske opreme za hidroelektranu „Brežice” u Sevnici u Sloveniji.

Ugovor o isporuci tri generatora, pojedinačne snage 21,5 MVA, potpisali su 16. decembra direktor hidroelektrarne na Savi (HESS) Bogdan Barbič i u ime konzorcijuma direktor „Litostroj”-a Drago Fabijan. Pored toga što će proizvesti i usporučiti generatore, oni će ih montirati i pustiti hidroelektranu u rad. Vrednost ugovora je 36,5 miliona evra, pri čemu je 24,2 miliona evra udeo (Litostroj Power), a 12,3 miliona udeo (KET).

Inače kanadsko predstavništvo (Litostroj Hydro) ovog slovenačkog proizvođača hidroenergetske opreme (Litostroj Power) nedavno je dovršilo radove na izgradnji kanadske hidroelektrane (Kwoiek Creek) u Britanskoj Kolumbiji.

Hidroelektrana „Brežice” biće peta hidroelektrana na donjem toku Save sa instaliranom snagom od 50,7MW, prosečnom godišnjom proizvodnjom od 168GWh, regulacijskom snagom oko 21MW, i instalisanim protokom 500m3/s. Pri planiranju izgradnje ove hidroelektrane u obzir je uzeto i očuvanje poplavne sigurnosti, očuvanje retenzijskih poplavnih površina, uvažavanje međunarodnih dogovora odvoda reke Save, kao i dodatna zaštita naselja na obalama.

Doprinos slovenačkom energetskom sistemu od HE „Brežice” biće oko 1 odsto godišnje proizvodnje električne energije.

S.J.
B.R.
Foto: he-ss.si

Lokacijske dozvole za vetropark snage 30MW u Velikom Gradištu

vetrenjaceItalijansko-srpska kompanija „MK Fintel Vind“ (MK Fintel Wind) dobila je 19. decembra lokacijske dozvole za izgradnju vetroelektrana ukupne snage 30MW u opštini Veliko Gradište. Lokacijske dozvole izdate su za vetroparkove „RAM“, „Dunav 1“, i „Dunav 2“, a u roku od 90 dana očekuje se izdavanje i građevinske dozvole. Planirana je izgradnja 9 vetroturbina pojedinačne snage 3,3MW, a poizvodnju energije garantovaće izvođač radova u prvih 8 godina.

Kompanija „Fintel Energija Grup“ (Fintel Energia Group), koja ima 54 odsto udela u „MK Fintel Vind“ zajedno sa „MK Grupom“ koja ima 46 odsto udela, sklopila je nekoliko preliminarnih ugovora sa vodećim međunarodnim bankama, u cilju finansiranja projekta. Poznato je da se projekti vetroparkova finansiraju iz kluba banaka, odnosno komercijalne banke, razvojne banke i kreditno eksportne agencije zemalja iz kojih se naručuje oprema.

Inače kompanija „MK Fintel Vind” ulaže u zelene energetske projekte u Srbiji i regionu čime povećava ukupni energetski kapacitet Srbije i okruženja. Podsetimo da je kompanija objavila početak izgradnje dve vetroelektrane 30. oktobra ove godine, ukupne snage 16,5MW, na lokacijama Kula (9,9MW) i Vršac (6,6MW). Očekuje se da ove vetroelektrane budu izgrađene u novembru 2014. godine i da godišnje generišu 46,2GWh električne energije, što će zadovoljiti potrebe za strujom oko 1850 domaćinstava.

Energetski Portal

Novi Zakon o energetici pojednostavljuje procedure za ulaganje u OIE

Novi Zakon o energetici pojednostavljuje procedure za ulaganje u OIEOtvorivši danas prvu javnu raspravu na temu nacrta Zakona o energetici u Regionalnoj privrednoj komori Kragujevca (RPKK), predsednik RPKK gospodin Dušan Puača je pozvao sve prisutne da daju svoje predloge koji će nakon evidentiranja biti prosleđeni Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine na usaglašavanje kako bi se došlo do optimalnog teksta koji treba poslati u skupštinsku proceduru. On je rekao da je adaptacija ovog zakona strateški važna koliko i energent u poslovanju i da on već prepoznaje sigurnost u realizaciji ovog zakona.

Tim koji je radio na tekstu nacrta novog zakona bio je prisutan na prvoj od tri planirane javne rasprave koje treba da se održe do 8. januara 2014. godine, a to su pomoćnik ministra energetike, gospodin mr Dejan Trifunović, gospođa Neda Mijatović iz sektora elektroenergetike, gospođa Olga Antić iz sektora nafte i gasa i gospodin Rade Mrdak.

Predstavljeni su ciljevi i novine u svim segmentima energetike, tj. reforme i sistemske promene kojima se otklanjaju barijere iz starog zakona, koje su postojale u oblasti obnovljivih izvora energije, ali i u tržišnim mehanizmima, naglasio je pomoćnik ministra energetike gospodin Dejan Trifunović.

U nacrt Zakona o energetici implementiran je Treći energetski paket direktiva, odnosno urađena je implementacija i primena evropskog sistema u cilju stvaranja bržeg i efikasnijeg tržišnog funkcionisanja održive energetike, istakao je Trifunović i najavio da će se do kraja godine usvojiti strategija sa strateškom procenom uticaja, od važnosti za investitore u energetici.

Cilj je da se novim Zakonom o energetici otklone uočeni problemi iz prakse starih zakona iz 2004. i 2011. godine i da se stvori povoljnija klima i pojednostavi procedura za ulaganje u energetiku.

Na javnoj raspravi u Kragujevcu predstavljeni su i ključni projekti energetike, a u okviru obnovljivih izvora energije HE „Đerdap 1“ planirane snage 90MW iz ugovora sa Rusijom od pre mesec dana, takođe i potpisan sporazum u novembru sa Kanadom na izgradnji HE „Bistrica“ na reci Limu planirane snage 680MW.

Novine u regulisanju sektora obnovljivih izvora energije, iz koga se očekuje najmanje 1092MW na sat proizvodnje energenata do 2020. godine, precizno su definisane ovim nacrtom zakona, od čega gospodin Trifunović izdvaja podešavanja u izdavanju energetskih dozvola, rokovima izgradnje objekata i statusu povlašćenog proizvođača energije.

Detaljnije o novitetima u sektoru OIE govorio je gospodin Rade Mrdak koji je rekao da je implementiran veći deo Direktive o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora energije (2009/28), da su zadržani modeli „fid-in“ (feed-in) tarifa i izvršena analiza referentnih direktiva i Trećeg energetskog paketa.

U skladu sa nacionalnim ciljevima, podsticajnim merama i planu korišćenja obnovljivih izvora energije definisani su noviteti u funkcionisanju ovog sektora:

Mehanizmi saradnje,

Prvenstvo proizvođača električne energije iz OIE pri preuzimanju ukupno proizvedene električne energije u prenosni ili distributivni sistem, osim u slučaju kada je ugrožena sigurnost rada tih sistema;

Posebno su definisani uslovi za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije za elektrane koje proizvode električnu energiju i elektrane koja proizvode električnu i toplotnu energiju;

Odvojeno su definisani uslovi za svaku vrstu elektrana;

Definisan je privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije za sve proizvođače električne energije iz OIE, za razliku od dosadašnjeg koji je bio namenjen samo za vetar i solar. Mrdak ističe da sada sve tehnologije mogu da rezervišu unapred podsticajne mere i time planiraju poslovanje i proizvodnju, a banke će onda lakše davati kredite tim investitorima u projekte OIE;

Rok važenja privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije sada iznosi tri godine, osim za solarne elektrane kod kojih taj rok iznosi jednu godinu i može se produžiti za još jednu godinu. Smatra se da je za izgradnju solarnih elektrana potrebno manje vremena nego za ostale elektrane;

Bankarska garancija u visini od 2% od ukupne predračunske vrednosti investicije potrebna je samo za postrojenja instalisane snage 100kW i više, u postupku sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije;

Privremeni status, odnosno status povlašćenog proizvođača električne energije postaju prenosivi;

Ukinut je predugovor između javnog snabdevača i privremenog povlašćenog proizvođača, a najavljeno da će postojati Ugovor o otkupu energenata;

Definisano je pravo proizvođača električne i proizvođača kombinovane električne i toplotne energije da bira podsticajne mere, ako u propisanom roku stekne status povlašćenog proizvođača električne energije, tj. ima pravo na izbor između skupa podsticajnih mera koje su važile na dan pravnosnažnosti rešenja o sticanju privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije i skupa podsticajnih mera koje važe na dan podnošenja zahteva za zaključenje ugovora o otkupu električne energije.

Pored ovih članova zakona kojim se dodatno reguliše produktivnije funkcionisanje sektora OIE, najavljeni su i noviteti u regulisanju podzakonskih akata kao i modela ugovora.

Naredna javna rasprava o nacrtu novog Zakona o energetici održaće se u ponedeljak 23.12. u Beogradu.

B.R.

Počela sa radom solarna elektrana u Modriči

SunceRafinerija ulja „Modriča“, u prisustvu predstavnika Elektroprivrede Srpske, učenika SŠC „Jovan Cvijić“ i radnika, nedavno je pustila u rad solarnu elektranu na krovu zgrade „Održavanja“ u Modriči.

Svečano puštanje u rad ove solarne elektrane predvodila je učenica škole Smilja Jović, ali i generalni direktor rafinerije dr Pero Dugić i rukovodilac realizacije projekta Željko Džudželija.

Solarna elektrana zahvata površinu od 700 metara kvadratnih, sadrži 441 panel snage 250W i 7 invertera snage 15kW, izlazne snage 110 kW.

Investicija je vredna oko 174 hiljada evra i predstavlja najveću solarnu elektranu na krovu u Republici Srpskoj. Izvođač radova bilo je banjalučko preduzeće „ET-max“.

Prema rečima dr Pera Dugića, generalnog direktora rafinerije, u narednom periodu će se više orijentisati na obnovljive izvore energije i izgranju novih solarnih elektrana većeg kapaciteta.

Rukovodilac sektora energetike u rafineriji, Željko Džudželija, istakao je da je minimalan vek trajanja fotonaponske elektrane 25 godina i da će ona doprineti snažnijoj zaštiti životne sredine.

Proces realizacije projekta trajao je više od godinu. Ova elektrana je u probnom radu od jula ove godine i od tada je proizvela oko 51.000 kwh električne energije.

S.J.

Problemi velikih projekata obnovljivih izvora energije

maja turkovicEkspert za elektro-energetske sisteme i ekonomiju obnovljivih izvora energije i bivši pomoćnik ministra energetike, u periodu 2001-2002, Maja Turković je, na konferenciji „Bankarski sektor i investicije u OIE”, pohvalila zakonsku regulativu i dobru komunikaciju resornog ministarstva sa investitorima, ali i skrenula pažnju na goruće probleme u „zelenoj“ energetici, i primetila podsticaj razvoja malih i srednjih projekata, a velike probleme u realizaciji velikih projekata obnovljivih izvora energije.

Turković je naznačila da se tokom realizacije projekata investitori ne pozivaju samo na Zakon o energetici, već čak oko 80% na Zakon o planiranju i izgradnji, i da problem leži u tome što ovi zakoni imaju različite rokove koji investitorima prave probleme što znaju samo investitori koji imaju iskustva u realizaciji projekta OIE u Srbiji.

U svom izlaganju, Turković se osvrnula na probleme finansiranja projekata vetroparkova, da postoji 7 izdatih građevinskih dozvola u Srbiji, ali još uvek nijedan vetropark nema zatvoreno finansiranje niti će uskoro početi gradnja.

Finansiranje tih projekata je složeno, tj. projekti vetroparkova finansiraju se iz kluba banaka, odnosno komercijalne banke, razvojne banke i kreditno eksportne agencije zemalja iz kojih se naručuje oprema, istakla je ona.

Na tom putu problema sa kojima se susreću investitori, nezadovoljavajući je i Ugovor o otkupu električne energije, istakla je Maja Turković, a savetnik ministra energetike Ljubomir Aksentijević je već najavio iniciranje promena u tom smislu već do kraja godine.

Pored toga, raspoloživost mreže je ključan faktor koji je Turković navela u svom izlaganju na konferenciji, napominjući da raspoloživost mreže mora neko da garantuje, kao i da od toga koliko se energije može isporučiti i prodati zavisi likvidnost projekta, a ugroženom likvidnošću projekta ne može se servisirati dug banci. Ona je napomenula da produženje podsticaja ne rešava ovaj problem jer rok za otplatu kredita banci ne može da se produžava, već da bi rešenje moglo biti definisanje ugovora o priključenju kojim bi se regulisala garantovana raspoloživost mreže od strane EPS-a.

Još jedan nerešen problem, smatra Turković, je da se ne zna precizno čija je obaveza izgradnja priključka i ko je dužan da sprovede postupak ugovaranja posle izgradnje i tehničkog prijema projekta; stoga predlaže izmenu pravila o radu prenosnog sistema.
Ugovor o otkupu struje mora da zaštiti investitora od retroaktivnih izmena zakona i podzakonskih akata, napominje Turković i dodaje da je zakonski rok izgradnje elektrana za 2 godine kratko za velike projekte.

Tokom javne rasprave na konferenciji, Turković je naglasila značaj proizvodnje energije iz vetroelektrana koja bi mogla da bude spas i spreči interventni uvoz u zimskom periodu kada je uvoz najskuplji, a vetar najjači i mada varijabilan ipak predvidiv.

B.R.
foto: Danas

Alarmantno zagađenje vazduha u Makedoniji

zagadjenje vazduhaUsled prisustva prekomerne količine zagađujućih materija u vazduhu, Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja Republike Makedonije, je primorano da proglasi kratkoročne vanredne mere u čak četiri grada, Skoplju, Bitolju, Tetovu i Kičevu.

Koncentracija čestica manjih od 10 mikrometara (PM10) je prešla maksimalne dozvoljene vrednosti. Shodno tome, Vlada Republike Makedonije je na konferenciji za novinare istakla preporuke i mere zaštite za građane koje su na snazi 5 dana. Velike fabrike moraju da se pridržavaju propisa o smanjenju emisije štetnih čestica, dok je preporuka da osobe starije od 60 godina i trudnice ne izlaze iz svojih domova, što građani poštuju.

Naloženo je strogo izbegavanje aktivnosti na otvorenom predškolskih i obrazovnih ustanova, kao i da građevinski radnici obavezno prave pauzu između 11h i 17h, što 19 građevinskih firmi ipak ne poštuje. Apeluje se da građani koji izlaze na ulice koriste javni prevoz umesto automobila i da vode računa o tome šta od materijala koriste za ogrev.
Na snazi je preusmerenje saobraćaja iz centralnih ulica Skoplja, Kičeva, Tetova i Bitolja na obilaznice, dok je potpuno zabranjena vožnja teretnim vozilima kroz grad od 7 do 19h.

Do prekomernog zagađenja vazduha dovela je teška industrija, upotreba čvrstih goriva, veliki broj automobila i teretnih vozila u saobraćaju. Radi poboljšanja kvaliteta vazduha i smanjenja zagađujućih čestica, redovno će se vršiti merenja prisustva čestica u vazduhu i unapređenje mera zaštite; kontrolisaće se firme i proizvodni pogoni koji, po preporuci, treba da smanje proizvodne kapacitete, upotrebu čvrstih goriva i samim tim emisiju štetnih gasova.

Lokalne samouprave će organizovati čišćenje ulica pojačanim intezitetom.

Trenutna dešavanja u Makedoniji očigledno su odraz ljudske nebrige o žaštiti životne sredine, povećanja koncentracije CO2 u vazduhu usled sagorevanja foslinih goriva iz termoelektrana Bitolj i Oslome. Eksploatacija obnovljivih izvora energije značajna je u očuvanju životne sredine jer smanjuje koncentraciju CO2 i time štetne posledice po okolinu.

Obnovljivi izvori energije kojima Makedonija raspolaže su veliki i njihovim korišćenjem podstiče se održivi razvoj zemlje, kao i energetska bezbednost jer se time smanjuju količine uvozne električne energije koja na godišnjem nivou iznosi 30%.

Makedonija se danas najviše oslanja na proizvodnju alternativne energije iz biomase, kao i iskorišćenje hidroenergije, a njen cilj je 28% proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine. Teorijski potencijal energije u biomasi je 8800GWh godišnje, što je jednako godišnjoj potrošnji energenata Makedonije, a koja se pokriva iz domaće proizvodnje i iz uvoza energenata. Energija vetra je još u razvojnoj fazi u saradnji sa Vladom Norveške i do sada nema većih primera projekata. Neki poznati projekti hidroelektrana su na lokacijama Mavrovo, Kozjak, Špilje, Globočica, Tikveš, ukupnog kapaciteta 504MW. Planirana je izgradnja većeg broja solarnih elektrana u Makedoniji jer ima dosta sunčanih dana, a dobar primer je solarna elektrana u opštini Ilindan nedaleko od Skoplja.

N.R.

Izvesne izmene Zakona o energetici

Ljubomir AksentijevićSpecijalni savetnik ministra energetike, Ljubomir Aksentijević, najavio je na skupu „Bankarski sektor i investicije u obnovljive izvore energije”, u organizaciji „Danas“ konferencijskog centra, da će se do 8. januara 2014. godine u 3 grada u Srbiji održavati javne rasprave na temu izmena Zakona o energetici koji će se nakon toga po hitnom postupku naći u parlamentu.

Prema rečima Aksenijevića, predlog izmena Zakona o energetici ispraviće 85% nedostataka u postojećoj regulativi i otkloniti neusaglašenosti u sistemskom zakonodavstvu. On je naglasio da je Evropska unija ograničila investiranje u termo sektor, odnosno u projekte elektrana na uglj, pri čemu je plan da se od 2017. do 2027. godine ugase elektrane sa tzv. velikim ložištima.

Aksentijević je zaključio da će biti dozvoljeno samo korišćenje takozvanog „čistog“ uglja, što je sa aspekta ulaganja vrlo nerentabilno, pa će termoelektrane graditi samo oni koji to moraju i mogu sebi da priušte. Prema njegovim rečima, Srbija do 2027. godine treba da ugasi 1.095MW postojećih kapaciteta iz termoelektrana za proizvodnju električne energije, s tim što neke od njih može tehnološki da osposobi za korišćenje ekološkog goriva u proizvodnji, da iskoristi otpad koji plovi Savom ili medicinski otpad i tome slično, kao što to radi „Mazdar“ (Masdar) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Aksentijević је podsetio da Srbija ima za cilj 27% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine, i naglasio da je „zelena” energija dobra, plemenita, ali i skupa, i da Srbija treba da uloži u oblast obnovljivih izvora energije između 4 i 6 milijardi evra da bi taj cilj postigla.

Ministarstvo energetike učinilo dosta da stvori sistem za investitore, koji ranije nije ni postojao, donošenjem čitavog niza zakona, popisa i administrativnih odredbi, koje nastavljaju da se prilagođavaju, prečišćavaju i koriguju s ciljem efikasnije primene zakona u praksi, poput usvajanja revidiranog Ugovora o otkupu električne energije što se, prema rečima Aksentijevića, može očekivati u narednom periodu.

S.J.
foto: Danas

Međunarodna konferencija o pametnim mrežama u Sloveniji

dalekovodEnergetski časopis portala Energetika.net i slovenačka tehnološka platforma za pametne mreže (Slovenian Technology Platform for Smart Grids) održaće Međunarodnu konferenciju o pametnim mrežama 4. februara 2014. godine u Kristalnoj palati u Ljubljani.

Na konferenciji će biti predstavljeni radovi na tri teme: regulacija napona, „demand response“ tehnologija i ICT sistemska integracija.

Poznavni su stručnjaci da pošalju abstrakte svojih radova na zadate teme (300-500 reči) najkasnije do 20. decembra 2013. godine na projekti@energetika.net.

Od svih dospelih radova stručnjaci iz slovenačke tehnološke platforme za pametne mreže i energetskog časopisa će napraviti selekciju radova koji će biti predstavljeni na konferenciji, najkasnije do 6. januara 2014. godine, a koji će biti objavljeni na portalu energetika.net i u konferencijskoj publikaciji.

Inače, Evropska unija podstiče izgradnju pametnih električnih mreža koje bi trebalo da olakšaju dovod energije vetra, solarne energije i bioenergije.

N.R.

Slovački investitori planiraju ulaganje u reciklažu otpada i proizvodnju biogasa u opštini Ada

imaoSlovačka kompanija „Imao” namerava da uloži oko 5 miliona evra u održivi razvoj opštine Ada ulaganjem u industrijsku zonu. Predstavnici opštine Ada 13. decembra ove godine su se treći put sastali sa predstavnicima firme „Imao“ iz Slovačke, koji su po prvi put još u maju posetili ovu opštinu sa namerom da investiraju u Industrijsku zonu, tj. u reciklažu otpada i biogas.

Predsednik opštine Ada, gospodin Zoltan Bilicki, preneo je medijima da je planirana investicija od 4,5 do 5 miliona evra i zapošljavanje 10 radnika.

Referent kabineta predsednika opštine Ada, Valentina Peter, izjavila je za Energetski Portal, da su investitori pregledali industrijsku zonu opštine Ada, da su zadovoljeni kriterijumi investitora, nakon čega im je poslata katastarska mapa, i sada se čeka odgovor, tj. detaljnije pismo o namerama od strane investitora.

Slovačka kompanija „Imao” se bavi projektovanjem i postavljanjem solarnih elektrana, vetroelektrana i hidroelektrana, realizacijom bioplinskih postrojenja, pribavljanjem potrebne projektne dokumentacije, pribavljanjem potrebnih dozvola nadležnih institucija, montažom elektrana i monitoringom rada elektrana.

S.J.

1...1.5461.5471.548...1.557Page 1.547 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs