Home Blog Page 1495

Vetro-pumpa predstavljena u Pančevu

vetro pumpaGrupa inovativnih konstruktora iz Pančeva predstavila je u ponedeljak vetro-pumpu „Banat“ u MZ Vojlovica, koja će služiti za navodnjavanje voćnjaka, vinograda i povrtnjaka.

Uz pomoć energije vetra ova, 12 metara visoka, pumpa–vetrenjača mogla bi dnevno da izvuče između 4 i 7 tona vode, u zavisnosti od jačine vetra i mesta gde je postavljena.

Prednosti pumpe koja vodu može crpeti sa dubine do 6 metara jesu u činjenici da može raditi 24 sata dnevno pri čemu ne troši ni gorivo ni struju, što je čini izuzetno ekonomičnom.

Tim od desetak stručnjaka koji je sastavio vetro-pumpu „Banat“ posebno je ponosan na podatak da nijedan materijal korišćen u njenoj izradi nije uvezen, kao i da je izum prilagođen uslovima banatskog zemljišta i klimi na ovom području.

S obzirom da je u Banatu broj vetrovitih dana u godini preko 280, konstruktori se nadaju da bi primena ovakvih vetrenjača mogla zaživeti na celoj teritoriji ove vojvođanske oblasti, ali i šire.

Inače „Banat” vodu može izvlačiti iz bunara i kanala, a konstrukcija sadrži i rezervoar iz koga se vrši navodnjavanje sistemom „kap po kap”. Na probnom dvomesečnom radu navodnjavanja vinograda i voćnjaka u Banatu predstavljeni proizvod dao je odlične rezultate.

Model vetro-pumpe biće promovisan na predstojećim sajmovima poljoprivrede i stručnjaci smatraju da će zainteresovanost za ovaj proizvod biti velika zbog njegove isplativosti, dostupnosti, kao i lakoće izrade. Cena ove vetrenjače za navodnjavanje je manja od 4.000 evra, a poizvođači najavljuju da bi ona mogla biti znatno niža ukoliko bi se pumpe serijski proizvodile, pa bi se i brže isplatile kupcima.

Projekat izgradnje vetro-pumpe „Banat” pomogao je grad Pančevo, dok su izvođači radova bile firme „Frigo Elektra” i „Montaže Minel”.

Inače, ideja o izgradnji vetrenjača koje uz pomoć energije vetra crpe vodu, koja potom služi za navodnjavanje, stara je kod nas gotovo tri decenije. Ipak, ovakvi izumi, koji su gotovo normalna pojava u svim delovima sveta, pogotovo onim vetrovitijim, nisu do sada naišli na razumevanje investitora i veće interesovanje poljoprivrednika. Vetro-pumpa „Banat” tek je drugi projekat ove vrste u Vojvodini, posle samostalne mini vetrenjače koja je za individualne svrhe napravljena u mestu Deronje u Bačkoj.

S.S.

Projekat energetski nezavisnog ostrva Krk u Hrvatskoj

KrkU Dobrinju je prošle nedelje održana radionica u Društvenom domu na kojoj su svi prisutni mogli da daju doprinos projektu energetski nezavisnog ostrva Krk za koji je urađena studija „Interdisciplinarna strategija nulte emisije gasova staklene bašte za integrisani održivi razvoj ostrva Krk“.

Ideja ovog projekta, koji finansira nemačka vlada sa oko 105 hiljada evra, je da ostrvo Krk ne zagađuje životnu sredinu, ne narušava klimu, ali i da postane energetski nezavisno ostrvo u narednih 20 godina.

Izradu studije „Interdisciplinarna strategija nulte emisije gasova staklene bašte za integrisani održivi razvoj ostrva Krk“ su pre dve godine pokrenuli čelnici lokalnih samouprava ovog ostrva u saradnji sa komunalnim društvom „Ponikve“, a izradili je nemačka firma „IGR“ (Ingenieurs Gesellschaft Rockenhausen) zajedno sa „IfaS“ institutom (Institut fur angewandtes Stoffstrommanagment).

Zaključci studije su da bi ostrvo Krk do 2030. godine moglo proizvoditi polovinu potrebne energije iz energije vetra, 48 odsto iz fotonaponskih postrojenja, a preostalih 2 odsto iz postrojenja na biogas. To znači da ostrvo treba da poseduje fotonaponska postrojenja snage oko 40MW, vetroelektrane snage oko 25MW i postrojenje na biogas snage 250kW.

Izgradnja ovakvih postrojenja bi koštala oko 90 miliona evra, a time bi ovo ostrvo postalo prvo energetski nezavisno ostrvo u Sredozemlju.

S.J.

Svetski trgovinski centar u Bahreinu prva zgrada sa vetroturbinama u svom dizajnu

bahrainwtcSvetski trgovinski centar u Bahreinu predstavlja dobar primer „zelene“ arhitekture. Ova zgrada nalazi se u prestonici Manami, visoka je 240 metara, ima dve kule i na mostovima koji ih spajanju ugrađene vetroturbine.

Radovi na izgradnji ove zgrade su trajali četiri godine, а završeni su 2008. godine kada su i prvi put turbine puštene u rad.

Kule su napravljene od strane internacionalne arhitektonske firme „Atkins“ čije je sedište u Epsomu u Engleskoj. Vetroturbine je napravila i postavila kompanija „Norwin A/S“ iz Danske, specijalizovana za dizajn vetroturbina srednjeg ranga, tj. snage između 200kW i 2MW.

Dakle dve kule povezane su sa tri mosta na kojima se nalaze 3 vetroturbine, čiji su propeleri prečnika 29 metara. Pojedinačna snaga vetroturbina je 225 kW, što je ukupno 675 kW kapaciteta energije vetra.

Maksimalna iskorišćenost ovih turbina postiže se zahvaljujući vetru iz Persijskog zaliva, zbog čega su vetroturbine, odnosno čitav kompleks, usmereni ka severu.

Od ukupne potrošnje energije u ovom kompleksu, očekuje se da energija vetra pokrije od 11 do 15 odsto.

Ovaj projekat dobio je 2006. godine prestižnu nagradu LEAF (Leading European Architects Forum), u kategoriji najbolje upotrebe tehnologije, kao i nagradu za održivi dizajn ACW-a (Arab Construction World).

N.P.

„General Electric“ i dalje zainteresovan za ulaganje u OIE u Srbiji

Dženeral Elektrik i dalje zainteresovan za ulaganje u OIE u SrbijiMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović u ponedeljak se sastala sa predstavnicima kompanije „General Electric“. Na sastanku se razgovaralo o mogućnostima ulaganja ove kompanije u energetiku Srbije, tačnije u oblast obnovljivih izvora energije, u revitalizaciju trafo stanica starijih od 25 godina, kao i u izgradnju gasnih stanica u projektu „Južni tok“.

Podsetimo, kompanija „General Electric“ je i ranije bila zainteresovana za ulaganje u Srbiju, posebno u oblast obnovljivih izvora energije. Pre izvesnog vremena, čelnici ove kompanije imali su u planu izgradnju vetroparka u Srbiji čija bi vrednost bila veća od 300 miliona evra. Međutim, početak ove investicije se više puta odlagao, a poslednji put u julu prošle godine zbog toga što investitor nije bio zadovoljan modelom ugovora o otkupu električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora.

S obzirom da će uskoro biti usvojen Nacrt novog Zakona o energetici koji će doneti olakšice investitorima u obnovljive izvore energije, ova oblast postaje sve privlačnija i pristupačnija za ulaganje, tako da je moguće očekivati kapitalne investicije kompanije „General Electric“ u OIE u Srbiji.

S.J.
Foto: merz

Počeo sedmi svetski samit o energiji u Abu Dabiju

World Future Energy SummitU Abu Dabiju je juče otvoren sedmi po redu svetski samit o energiji (World Future Energy Summit) koji je posvećen obnovljivim izvorima energije, čistim tehnologijama i energetskoj efikasnosti.

Pokrovitelji ovog samita su šeik Muhamed Bin Zajed Al Nahiana i nacionalna naftna kompanija iz Abu Dabija (Abu Dhabi National Oil Company).

Najavljeno je učešće više od 30 hiljada delegata i preko 1500 izlagača iz svih zemalja, kao i prisustvo svetskih lidera, stručnjaka iz oblasti OIE, investitora iz javnog i privatnog sektora.

Govoriće se o energetskoj efikasnosti, biomasi, geotermalnoj energiji, fotonaponskim solarnim sistemima, vetroenergiji, novim tehnološki naprednim prevoznim sredstvima koja ne zagađuju okolinu, hidroenergiji i sličnim temama savremene energetike.

Osim toga, ovaj samit obuhvatiće konferencije, međunarodnu izložbu i korporativne sastanke, i sve to u 3 dana koliko će trajati. Namera je da se predstave projekti iz oblasti OIE čija je ukupna vrednost viša od 500 miliona evra, a što može pomoći u pronalaženju kupaca i investitora u te projekte.

S.J.

Regionalna konferencija o energiji vetra danas i sutra u Rumuniji

vetrenjaceU Bukureštu u Rumuniji će se 21. i 22. januara ove godine održati regionalna konferencija o tržištu energije iz obnovljivog izvora – vetra i o potencijalima za razvoj vetroparkova u istočnoj Evropi (Wind Power Romania & Easter Markets). Konferencija se održava četvrti put, a učestvovaće više od 300 stručnjaka iz Srbije i regiona.

Na konferenciji će se, između ostalog, govoriti o potencijalima u oblasti vetroenergije na Balkanu, optimizaciji operativnih vetroparkova, ažuriranju zelenih sertifikata, regulativama za poslovanje. Učesnici će imati priliku da od rumunske energetske regulatorne uprave (ANRE) dobiju potrebne informacije o zelenim sertifikatima kojima se može trgovati, ali i o postojećim projektima vetroparkova.

Direktorka kompanije (Continental Wind Partners) Ana Brnabić predstaviće na ovoj konferenciji potencijale za izgradnju vetroroparkova u Srbiji, kao i dosadašnje projekte vetroparkova ove kompanije.

Osim Srbije, svoje potencijale u ovoj oblasti će predstaviti i Rumunija, Hrvatska, Turska i Ukrajina.

S.J.

Vetropark „Nikine vode“ kod Negotina proizvodiće 45MW struje

vetro parkMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine 13. januara ove godine dalo je saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje vetroparka „Nikine vode“ kod Negotina.

Ovaj vetropark će imati snagu od 45MW, a biće izgrađen na lokaciji Nikine vode-Popadija-Plavna na teritoriji opštine Negotin. Najavljeno je da će se vetropark „Nikine vode“ prostirati oko 5 kilometara, kao i da će imati 18 vetrogeneratora.

Nosilac ovog projekta je „Vat energija d.o.o.“ iz Novog Sada. Vrednost projekta je procenjena na oko 65 miliona evra.

Aneks ugovora za izgradnju ovog vetroparka potpisali su zamenik predsednika opštine Negotin Branko Marković i direktor preduzeća „Vat energija“ Božidar Skaramuca krajem februara 2012. godine. Aneksom je definisano da od trenutka dobijanja građevinske dozvole, firma „Vat energija d.o.o.“ ima rok od 2 godine da počne sa radovima na ovom vetroparku, kao i da u prvoj godini mora da uradi 10% planiranih investicija.

Takođe, na izgradnji moraju biti angažovane lokalne firme i radnici. Predviđeno je i da opština Negotin dobije naknadu koja će iznositi 1,5% ostvarene proizvodnje električne energije iz vetroparka ili alternativnu naknadu koju će odrediti nadležni republički organ.

S.J.

Kineska korporacija ulaže u OIE u Srbiji

fabrika briketaKineska korporacija „Sinomah“ prošle nedelje je u Ubu otvorila svoje predstavništvo za Evropu. Tom prilikom je najavljeno da ova kompanija, između ostalog, planira da otvori pogon za izradu briketa od ugljene prašine, solarnu elektranu, ali je zainteresovana i za izgradnju malih hidroelektrana, kao i za investiranje u HE „Đerdap“.

Fabrika briketa od ugljene prašine će biti otvorena u pogonu napuštene fabrike za proizvodnju stakla „Rad“ u Ubu, a očekuje se da realizacija projekta počne za nekoliko meseci. Tim povodom je potpisan ugovor sa kompanijom „Kolos RR“ iz Obrenovca. Planirano je da proizvodnja briketa počne tokom leta, i da posao u fabrici dobije oko 80 radnika.

Predstavnici kineske korporacije „Sinomah“ najavili su i izgradnju solarne elektrane u Stublenici kod Uba, a očekuje se da solarna elektrana počne sa radom do kraja 2014. godine.

Ova elektroenergetska kompanija zainteresovana je i za izgradnju tri male hidroelektrane čije lokacije još uvek nisu poznate, a planira i da investira u HE „Đerdap“.

S.J.

Kanadski istraživači kreiraju pametnu garderobu – solarne ćelije i senzori integrisani u tekstil

solarne ćelije i senzori integrisani u tekstilRadovi profesora Pejmana Servatija (Peyman Servati), koji predvodi tim koji istražuje načine da se solarne ćelije i druga elektronika integrišu u garderobu i druge predmete koji se mogu nositi, predstavljeni su NA Univerzitetu Britanske Kolumbije (UBC) u Vankuveru 09. januara kada je UBC primio donaciju od 9 miliona kanadskih dolara od strane Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Kanade (National Sciences and Engineering Council of Canada) za istraživanja na polju biologije i ekologije mora, naftnog peska, energetski efikasnih građevina, čistih voda i elektronike integrisane u garderobu.

Profesor Servati vodi „FEEL“ laboratoriju (Flexible Electronics and Energy Lab), i član je CERC-a (Clean Energy Research Centre), a njegova istraživanja se uglavnom fokusiraju na ekonomične i fleksibilne solarne ćelije integrisane u tekstil i predmete, i uopšte na nanotehnologiju. Primeri njegovih radova su haljine sa uređajima za punjenje mobilnih telefona i odeća opremljena senzorima koji prate i prenose vitalne znake – informacije lekarima.

Događaju su prisustvovali državni ministar za nauku i tehnologiju (Greg Rickford), direktor UBC-a (Stephen Toope), potpredsednik „Research and International“ (John Hepburn) i direktor operacija Nacionalnog Saveta za Nauku i tehnološki razvoj (Janet Walden).

Što se tiče Univerziteta Britanske Kolumbije, nagrađeno je 10 projekata iz ovih oblasti, od ukupno 77 sa 23 univerziteta, u iznosu od 43 miliona kanadskih dolara, od strane programa (NSERC’s Strategic Network Grants) and (Strategic Project Grants). Inače NSERC’s SNG podržava multidisciplinarne istraživačke projekte koji zahtevaju saradnju između akademskih istraživača, organizacija i kanadskih kompanija kako bi se rešili izazovi i problemi sa kojima će se suočiti određena industrija u budućnosti; tj. podržava istraživanja i obuke u oblastima koje snažno mogu da utiču na kanadsku ekonomiju, društvo ili životnu sredinu u narednih 10 godina, i to u okviru 4 oblasti Nauka i tehnologija zaštite životne sredine, Informacione i komunikacione tehnologije, Proizvodnja, i Prirodni resursi i energija. S tim u vezi UBC je dobio 8,5 miliona kanadskih dolara, ističu u NSERC’s SNG, za 10 istraživačkih projekata u oblasti razvoja solarne energije, poboljšanja tehnologije proizvodnje celuloze i papira i „cloud-based computing“ sektora.

Energetski Portal
Foto: news.ubc.ca

U Čačku se razvija novi sistem za gasifikaciju

drvena sečka

Razvoj novog sistema za gasifikaciju udružio je kompaniju „Alternativna energija d.o.o.“ iz Kragujevca i gospodina Milana Filipovića, mašinskog inženjera iz Čačka, što je za Energetski Portal najavio predstavnik ove kompanije, gospodin Marko Vuksanović. On je rekao da zajedno rade na razvoju novog sistema za gasifikaciju, kako bi se dobio gas iz drvene sečke, a krajnji cilj je proizvodnja električne energije. Trenutno se vode diskusuje o tome šta bi mogao da bude najbolji materijal i šta od svega može da se realizuje.

Mašinski inženjer iz Čačka gospodin Milan Filipović potvrdio je, za Energetski Portal, da je trenutno ceo sistem na nivou projektnog rešenja, da je planirana lokacija za izgradnju pilot postrojenja novog sistema za gasifikaciju Dragačevo kod Čačka, i da svi rade na tome da ovaj sistem ima veći stepen iskorišćenja energije u odnosu na postojeće.

Prednost gasifikacije biomase (drvnog otpada) u odnosu na direktno sagorevanje biomase je u tome što se dobija gas bez pepela i drugih hemijskih jedinjenja koja obično nastaju u produktima sagorevanja. Dobijeni (bio)gas se može koristiti za pogon mašina kao što su brzohodni klipni motori i turbine ili za kogeneraciona postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, a sasvim prečišćen i kao sirovina za hemijske procese za konverziju u alkohol, biodizel, sintetički prirodni gas ili vodonik.

Filipović već ima jedan izgrađen projekat mini termoelektrane na biomasu u selu Dragačica kod Čačka, koji je sam projektovao. Digestor je kapaciteta 600 m3, nominalna snaga 75kw po času, što je dovoljno da energijom snabdeva 40 domaćinstava. Kao gorivo koristi se kukuruzna silaža. Ova elektrana je tehnološki jednostavno rešenje, ima skladišni deo, deo za proizvodnju biogasa i deo za proizvodnju električne energije. Izduvni gasovi koji se stvaraju u procesu proizvodnje imaju temperaturu od 500 stepeni što se može iskoristiti za grejanje. Međutim, iako je projekat izgrađen 2010. godine, elektrana na biomasu još uvek nije počela sa radom, usled nedostatka finansijskih sredstava, rekao je Milan Filipović.

Kompanija „Alternativna energija d.o.o.“ iz Kragujevca najpoznatija je po projektu prototipa solarne toplane, inače prvog projekta visokotemperaturne konverzije sunčevog zračenja u Srbiji, urađenog prema idejnom rešenju prof. dr Vladana Petrovića, jedinstvenom po tome što je u stanju da akumuliranu energiju čuva do 6 meseci što je od značaja i za održivo sezonsko grejanje i u slučaju proizvodnje električne energije koja se ovim sistemom može obezbediti 24 časa dnevno 365 dana u godini.

Od ovakvog tima inžinjera i fizičara očekuje se novi sistem gasifikacije koji će pomeriti granice stvaranjem energetski efikasnijeg rešenja.

Energetski Portal

Osnovano prvo udruženje proizvođača solarnih kolektora u BiH

solarni_paneliMikrokreditna fondacija „Partner“ (Partner MKF) u zajedničkom projektu sa USAID-om „Solarna energija kao budućnost održivog razvoja“, koji je vredan više od 1,2 miliona dolara, osnovala je prvo udruženje proizvođača solarnih kolektora u Bosni i Hercegovini.

Firme koje se bave proizvodnjom solarnih kolektora prepoznale su svoje zajedničke interese kao što su sertifikati za patent solarnih kolektora, zakonske regulative, pristup kupcima, povoljnije nabavne cene, što je dovelo do osnivanja udruženja „Eko Solar“.

Cilj udruženja je da se uspostavi održiva proizvodnja solarnih kolektora, kao i da se poveća broj solarnih sistema u ovoj zemlji. Osim toga, ovo udruženje će organizovati radionice, seminare, promocije, obuke i edukacije u oblasti obnovljivih izvora energije.

Prvo bosansko udruženje ovakve vrste „Eko Solar“registrovano je u Tuzli, trenutno broji 20 firmi i otvoreno je i za nove članove.

S.J.

110 godina neprekidnog rada HE Vučje

vucjeHidroelektrana Vučje dobila je naziv po kanjonu reke Vučjanka koja se nalazi u blizini Leskovca, i predstavlja drugu po starosti hidroelektranu u Srbiji sagrađenu 1903. godine. Ova HE po tipu je derivaciona, dakle sa vodozahvatom, vodovodnom komorom, derivacionim kanalom i cevovodom.

Dovodni kanal HE dugačak je 986 metara, širine i dubine oko metar, a na pojedinim mestima uklesan je u planinu Kukavica. Visinska razlika od akumulacije do postrojenja je 139 metara, a dužina dovodne cevi 235 metara čiji je profil pola metra.

Danas HE Vučje proizvodi oko 4 miliona kilovat-časova struje godišnje.

Povod za izgradnju ove hidroelektrane bila je potreba za strujom tekstilne industrije u Leskovcu, a sa njom izgrađen je i prvi dalekovod u Srbiji, od Vučja do Leskovca, dug 17 kilometara. Zaslužan za izgradnju ta dva elektroenergetska objekta koja su Leskovcu obezbedila struju, odmah posle Beograda i Užica, bio je Đorđe Stanojević, vrsni poznavalac i prijatelj Nikole Tesle.

Prošle godine ova hidroelektrana slavila je 110 godina neprekidnog rada. Za nju se kaže da je „biser svetske baštine“, a od 2005. godine je i na „Milestone“ listi koju čine objekti, pronalasci i dostignuća od opšteg značaja na polju elektrotehnike.

Za stanovnike Vučja i Leskovca ova hidroelektrana ima i veliku sentimentalnu vrednost o čemu svedoče četiri generacije porodice Cvetković koje su radile na njoj.

N.P.

„EkoVolt“ sistem za proizvodnju toplotne energije preradom otpadnih voda

ecovolt„ЕкоVolt“ (Eco Volt) je novi sistem za proizvodnju toplotne energije preradom otpadnih voda, razvijen od strane inženjera Instituta iz Masačusetsa (Massachusetts Institute of Technology) u okviru njihovog izdvojenog odeljenja (Cambrian Innovation).

Osnova ovog sistema je proizvodnja metana, odnosno „elektrometanogeneza“. U sistemu se nalazi bio-elektrohemijski reaktor koji se puni posebnom bakterijom koja proizvodi metan dok se hrani organskim otpadom u zagađenoj vodi pri čemu oslobađa elektrone i proizvodi metan visokog kvalieta. Gas zatim pokreće motor koji sagorevanjem proizvodi toplotnu energiju.

Stvaraoci ovog sistema smatraju da posebnu korist može imati industrija pića koja svoje otpadne vode na ovaj način pretvara u izvor prihoda.

Za „EkoVolt“ se kaže da predstavlja čistu energiju iz otpadnih voda i održivo upravljanje vodama. Sistem je prošao seriju testova i istraživanja, i očekuje se veliki uspeh na tržištu.

N.P.

Hrvatska primila 2079 zahteva za otkup struje iz solara u 2014.

solarna elektranaHrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je na svom sajtu Obaveštenje o primljenim zahtevima za sklapanje ugovora o otkupu električne energije iz solarnih elektrana za 2014. godinu.

Prema ovom dokumentu, do 9. januara 2014. godine primljeno je 2079 zahteva za sklapanje ugovora o otkupu električne energije u skladu sa Tarifnim sastavom za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i kogeneracije.

Za integrisane solarne elektrane instalisane snage do 10kW, između 10 i 30kW i veće od 30kW primljeno je 1847 zahteva, a ukupna snaga ovih elektrana je 45610,22kW. Ugovori o otkupu električne energije iz ovakvih solarnih elektrana će biti sklopljeni do vrednosti od 5MW.

Za integrisane solarne elektrane instalisane snage do 10kW, između 10 i 30kW i veće od 30kW, a koje se nalaze na objektima koji su u vlasništvu tela državne uprave primljeno je 212 zahteva, a ukupna snaga ovih elektrana je 5959,46kW. Ugovori o otkupu električne energije će biti sklopljeni do vrednosti od 2MW za ovakve solarne elektrane.

Što se tiče neintegrisanih solarnih elektrana, tj. solarnih elektrana na zemlji do 30kW, HROTE je primio 20 zahteva, a ukupna snaga ovih elektrana je 36421,68kW. Ugovori o otkupu električne energije sa ovim solarnim elektranama će biti sklopljeni do snage od 5MW.

Inače, Republika Hrvatska obavezala se da će do 2020. godine udeo iz obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije iznositi 20%. Trenutno, oko 14% proizvedene energije u Hrvatskoj čini energija proizvedena iz obnovljivih izvora, dok je od toga udeo solarne energije manji od 1%.

Kako bi povećala proizvodnju energije iz solarnih elektrana, Vlada Republike Hrvatske pojednostavila je procedure za njihovu izgradnju, ali je 2012. godine, prateći svetske trendove, drastično smanjila iznos otkupne cene električne energije. Ovaj potez, kao i nedovoljne kvote za solarne elektrane, doveo je do toga da izgradnja malih solarnih elektrana u Hrvatskoj postane neisplativa. Izgrađene solarne elektrane ne mogu prodavati proizvedenu električnu energiju, čime investitori gube novac. Primera radi, kvote za otkup struje iz solarnih elektrana u Hrvatskoj za 2013. godinu, koje su iznosile 15MW, potrošene su pre nego što je godina i počela. Zbog toga je pre izvesnog vremena pokrenuta i peticija za ukidanje kvota za solarne elektrane čija je snaga do 30kW.

Darko Angebrandt, diplomirani inženjer elektrotehnike, izjavio je Slobodnoj Dalmaciji da bi Ministarstvo privrede Republike Hrvatske trebalo ozbiljno da razmotri ukidanje kvota za male solarne elektrane, ili da ih uskladi prema solarnim elektranama koje su realizovane i puštene u pogon.

Novim predlogom tarifnog sastava za 2014. godinu predviđeno je smanjenje kvota za solarne elektrane. Kvota za sklapanje ugovora o otkupu električne energije smanjena je na 5MW za solarne elektrane na objektima, dok je kvota za solarne elektrane na zemlji ostala 5MW.

S.J.

Solarni sistemi na javnim ustanovama u Čačku

solarni paneliTehnička škola u Čačku postavila je mini solarnu elektranu na jugoistočnoj strani krova sredinom prošle godine. Ova mala solarna elektrana sastoji se od 23 solarna panela, snage od 10 do 30 vat, ukupne snage 5kW, a proizvedena električna energija se predaje elektrodistributivnoj mreži Srbije. Vrednost ove investicije je oko 10 hiljada evra, što je oko 2 evra po vatu, a očekuje se da se investicija isplatiti kroz 5 do 6 godina.

U Prehrambeno-ugostiteljskoj školi u Čačku postavljeno je 40 metara kvadratnih solarnih kolektora koji služe za zagrevanje sanitarne vode. Osim toga, prozorska stakla na istočnoj strani škole prelepljena su termoreflektujućom folijom koja smanjuje temperaturu za 8 do 12 stepeni Celzijusa tokom leta, pa nije potrebno dodatno rashlađivati prostorije, a škola poseduje i solarnu lampu. Plan je i da učenici smera Zaštitari životne sredine edukuju ostale učenike u ovoj oblasti. Projekat je finansirala Vlada Grčke, koja je učestvovala i u finansiranju solarnih sistema koji se nalaze na vrtićima „Bambi“ i „Sunce“ u ovom gradu.

Solarni sistemi u Čačku rasprostranjeni su i na drugim javnim ustanovama, pa tako i Dom kulture poseduje jedan ovakav sistem, a urađen je i improvizovani solarni sistem na JKP „Gradsko zelenilo“ kojim se zagreva sanitarna voda.

S.J.

Evropski parlament ocenio – Srbija nedovoljno napredovala u oblasti OIE

Zelena energetika Srbije

Evropski parlament je na jučerašnjoj sednici usvojio Rezoluciju o napretku Srbije (Europan Parliament resolution on the 2013 progress report on Serbia) u kojoj je, između ostalog, izraženo žaljenje što u Srbiji nije postignut veći napredak u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, energetskoj uštedi i korišćenju obnovljivih izvora energije. Evropski parlament je pozvao Srbiju da uloži dodatne napore u oblasti uštede energije, održivog upravljanja prirodnim resursima, kao i u korišćenju obnovljivih izvora energije (tačka 2. rezolucije).

Kako je navedeno u tački 42. Srbija nije ostvarila napredak u praktičnoj primeni obnovljivih izvora energije. Osim toga, istaknuto je da Srbija zaostaje za drugim zemljama kandidatima u oblasti korišćenja OIE, pa je izražena i zabrinutost u vezi postizanja zadatog cilja do 2020. godine koji na evropskom nivou iznosi 20% bruto finalne potrošnje energije iz OIE, dok je Srbija sebi postavila cilj od 27%. Takođe je istaknuto žaljenje zbog toga što vlast Srbije nije uvažila stavove međunarodnih finansijskih institucija u vezi usvajanja modela ugovora o otkupu električne energije.

Poslednja tačka koja se odnosi na ovu oblast (tačka 43.) poziva srpske vlasti da što pre usvoje sveobuhvatne strategije o klimatskim promenama u skladu sa ciljevima Evropske unije zbog toga što se smatra da je postignut mali napredak u ovoj oblasti.

Podsetimo, Srbija je u 2013. godini usvojila predlog Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine koja je u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, takođe iz 2013. godine, kojim se podstiče investiranje u oblast OIE. Cilj strategije je stvaranje održivog energetskog sistema što se postiže efikasnijom proizvodnjom energije iz dostupnih i obnovljivih izvora, uz planiran i isplativ plasman.

Takođe, 2013. usvojen je Zakon o efikasnom korišćenju energije kojim su utvrđeni uslovi i načini efikasnog korišćenja energije, a očekuje se i usvajanje novog Zakona o energetici u koji su implementirani Treći energetski paket direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta i, između ostalog, Direktiva o promociji korišćenja energije iz OIE. Usvajanjem novog Zakona o energetici doći će do pojednostavljenja procedura za ulaganje u energetski sektor i stvoriće se zakonski osnov za pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije.

U 2013. godini Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je dva javna poziva za dodelu preko 450 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji. U protekloj godini otvorene su solarne elektrane, kao i fabrike na biomasu i postrojenje na biogas, male hidroelektrane, pokrenuti mali geotermalni projekti daljinskog grejanja, a u 2014. počinje izgradnja prvih vetroparkova.

Završena je revitalizacija HE „Bajina Bašta“ čiji su kapaciteti prošireni na 420MW i u toku je revitalizacija HE „Đerdap 1“ kojom će se snaga hidroelektrane povećati za 66MW. U narednom periodu očekuju se i dodatni megavati iz obnovljivih izvora realizacijom strateških projekata kao što su izgradnja HE „Đerdap 3“ i RHE „Bistrica“ sa planiranih 680MW.

U toku je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za energetsku efikasnost, čija će sredstva biti namenjena projektima zaštite životne sredine i projektima povećanja energetske efikasnosti.

S.J.

1...1.4941.4951.496...1.511Page 1.495 of 1.511

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs