Home Blog Page 1493

Konkurs za studente – esej na temu održivog transporta

Plakat_nagrade_kako_cemo_se_kretati_u_buducnostiFrancusko-srpska privredna komora četvrti put po redu raspisala je konkurs „Studentska nagrada“, a tema ovogodišnjeg konkursa je „Kako ćemo se kretati u budućnosti?“.
U eseju, dužine od 12 do 25 strana, studenti treba da predlože održivi model razvoja saobraćaja u budućnosti; koje tehnike će se koristiti; kako će izgledati prevozna sredstva u budućnosti; da li će se smanjiti emisija gasova sa efektom staklene bašte i zavisnost od uvoza fosilnih goriva. Eseji će biti odabrani na osnovu originalnosti, naučne utemeljenosti, kvaliteta pisanja i prezentacije.

Svi srpski i strani studenti koji su upisali 2013/2014 godinu na nekoj od visokoškolskih institucija, a koji imaju manje od 30 godina mogu konkurisati za ovu nagradu.
Eseji na srpskom jeziku moraju biti dostavljeni poštom i elektronskim putem do 23. aprila 2014. godine. Osim eseja, Francusko-srpskoj privrednoj komori je potrebno dostaviti i popunjen prijavni formular, potvrdu o upisu godine ili kopiju indeksa, a poželjna je, ne i obavezna, preporuka profesora.

Do 30. maja 2014. godine žiri će odabrati tri najbolja rada, a u junu će ih autori i usmeno prezentovati. Nakon toga, svečano će biti dodeljene nagrade, u iznosu od 1500, 1000 i 500 evra, koje će pobednicima uručiti sponzori ovog konkursa „Schneider Electric“, „Credit Agricole“ banka i „Egis“.
Pravilnik nagrade i prijavni formular možete pronaći na sajtu Francusko-srpske privredne komore.

S.J.

Sastanak u Rumi – iniciranje saradnje Finske i Srema na projektu iskorišćenja biomase

finska biomasaNedavnom sastanaku sremskih opština u Rumi prisustvovala je prvi sekretar finske ambasade gospođa Outi Isotalo koja je istakla da Srem ima potencijala obnovljivih izvora energije i da se nada da će doći do realizacije investicije u projekat iskorišćenja biomase u Sremu.

Kada je reč o potencijalu obnovljivih izvora energije u Sremu 70 odsto potencijala je u biomasi koja se ne koristi. Poređenja radi, u Finskoj se 34 odsto energije proizvodi iz biomase, u čemu ova država prednjači u Evropi.

Potencijalni projekat iskorišćenja biomase, u koji bi Finska uložila sredstva, bilo bi kogenerativno postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije. Projekat bi bio realizovan u saradnji sa Regionalnom agencijom Srem i sedam sremskih opština. Nosilac projekta bila bi Stalna konferencija gradova i opština, čiji generalni sekretar gospodin Đorđe Staničić je istakao da Finsku treba dočekati pravim projektom ukoliko se želi realizacija investicije.

Planirano je da se u pripremu projekta uključe sve sremske opštine, a sastanak u Rumi je samo iniciranje saradnje na realizaciji ovog ekološki i ekonomski značajnog projekta za Srem.

B.R.

Planira se izgradnja toplane na biomasu u Šapcu

Planira se izgradnja toplane na biomasu u ŠapcuDirektor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji gospodin Matteo Patrone i predstavnik konsultantskog konzorcijuma i rukovodilac projekta gospodin Joerg Bohlmann potpisali su u sredu, 12. marta 2014. godine Ugovor o izradi studije izvodljivosti za izgradnju toplane na biomasu u Šapcu. Evropska banka za obnovu i razvoj će obezbediti sredstva u iznosu od 800 hiljada evra koja će biti upotrebljena za izradu svih studija izvodljivosti za izgradnju toplane na biomasu u Šapcu, a nakon toga u septembru ili oktobru će se pregovarati sa gradom Šapcom o finansiranju ovog projekta.

Gospodin Matteo Patrone izjavio je da bi izrada studija izvodljivosti trebalo da bude završena za oko 4 meseca, kao i da je Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila i dodatne donacije za realizaciju ovog projekta.

Na sastanku povodom potpisivanja ovog ugovora gradonačelnik Šapca gospodin Miloš Milošević podsetio je da je grad Šabac jednim delom finansirao projekte izolacije stambenih zgrada i javnih objekata, kao i da je ranije pokušao da uvede grejanje na biomasu u školama.

Inače, Šabac je i jedan od gradova koji učestvuje u projektu prelaska toplana na biomasu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a koji finansira Razvojna banka Nemačke. Ovim projektom je obuhvaćeno 15 opština koje nakon izrade analize isplativosti prelaska toplana na biomasu dobijaju sredstva od Razvojne banke Nemačke za njegovu realizaciju.

S.J.
foto: sabac.org

Energetski samoodrživa zgrada fabrike „SNE Energy“ iz Čačka

fabrika elektrovatU decembru 2012. godine kompanija „Elektrovat“ otvorila je svoju „zelenu“, pametnu i poslovno-edukativnu zgradu „SNE Energy“ u Čačku.

Fabrika je izgrađena po najstrožijim tehničkim i tehnološkim zahtevima i prema konceptu zgrade koja za grejanje i klimatizaciju koristi obnovljive izvore energije – toplotu zemlje sistemom geotermije, dok je kompletan krov objekta pokriven fotonaponskim ćelijama čineći solarnu elektranu snage 55kW.

Kompletna elektroinstalaciona oprema u objektu i sva ugrađena elektroenergetska oprema, oprema slabe struje i BMS-a su proizvodnje „Schneider Electric“, dok su svi unutrašnji prostori projektovani kao „show room“ prostorije za ovu vrstu opreme.
Koncepcija ovog objekta obuhvata primenu adekvatnih AG rešenja, korišćenje geotermalne energije za upravljivo grejanje, klimatizaciju i pasivno hlađenje objekta, izgradnju solarne elektrane na krovu objekta, primenu najsavremenijih telekomunikacionih, bezbedonosnih i multimedijalnih sistema, ugradnju visokoučinskih upravljivih rasvetnih tela, primenu najsavremenijeg multifunkcionalnog sistema automatskog upravljanja čitavim objektom (Building Management System – BMS).

Za kompletan objekat sa dva proizvodna pogona, administrativno-prezentacionim delom i energanom tokom 12 meseci potrošeno oko 72MWh elektične energije, dok je iz solarne elektrane proizvedeno oko 68MWh električne energije, što znači da je oko 94% ukupne potrošnje pokriveno proizvodnjom iz solarne elektrane, ne uzimajući u obzir izuzetno važnu činjenicu da se sva proizvedena elektična energija plasira u elektro-energetsku mrežu po povlašćenim cenama proizvedenog kWh iz obnovljivog izvora energije.

Pored toga, na novom objektu je izvršena ugradnja i pušten u rad sistem za grejanje i hlađenje po identičnom principu, odnosno korišćenjem geotermalne energije za upravljivo grejanje, klimatizaciju i pasivno hlađenje objekta, radi daljih ušteda i povećanja energetske efikasnosti čitavog poslovnog kompleksa.

S.J.

Da li mogu da zamenim kotao na struju, koji koristim za podno grejanje, kotlom na biomasu? I šta preporučujete od sirovina biomase s obzirom na to da mi se kotao nalazi u kupatilu?

EP: Možete. Preporučujemo kotao na pelet tokom zimskih dana. U prelaznim periodima, proleće-jesen, je najjeftinije grejanje na klima uređaje usled viskog COP-a koji iznosi i preko 4, što znači da na uložen 1kWh dobije 4 kWh toplotne energije.

Da li mogu da postavim solarni panel na krov bez pribavljanja ikakvih dozvola?

EP: Moguće je postaviti panele, ali nije moguće priključenje na ED mrežu kao i podnošenje zateva za sticanje privremenog odnosno punog statusa povlašćenog proizvođača električne energije.

Projekat skladištenja i smanjenja CO2 u Škotskoj

Goldeneye PlatformMultinacionalna kompanija za naftu i gas „Royal Dutch Shell“ u saradnji sa kompanijom „Scottish and Southern Energy“ razvija projekat izdvajanja i skladištenja ugljen dioksida.

Tačnije iz termoelektrane na prirodni gas u Aberdinšajeru u Škotskoj, koja je u vlasništvu kompanije „Scottish and Southern Energy“, izdvojiće se oko 90 odsto ugljen dioksida koji bi inače odlazio u atmosferu, a zatim će se skladištiti 100 kilometara dalje na dubini od oko 2500 metara ispod Severnog mora u rezervoar „Goldeneye“ koji je idealan za njegovo čuvanje s obzirom da više ne proizvodi gas.
Projekat je započet 2013. godine, a krajem februara ove godine potpisan je ugovor za drugu fazu projekta „Front–End Engineering Design“ (FEED) između Vlade Velike Britanije i kompanije „Royal Dutch Shell“ koja će trajati do kraja 2015. godine.

Cilj ovog projekta je da izdvoji i skladišti 10 miliona tona ugljen dioksida u narednih 10 godina, odnosno milion tona po godini.

Velika Britanija i vlada Škotske imaju u planu smanjenje ugljen dioksida za 80 odsto do 2050. godine i zbog toga su usredsređene na primenu tehnologija za izdvajanje ugljen dioksida iz industrijskih gasova i atmosfere, a jedna od ključnih tehnologija je izdvajanje i skladištenje ugljen dioksida (Carbon Capture and Storage–CCS).

S.J.

Planirano preko 100 miliona evra investicija u obnovljive izvore energije u Vranju

Vranje investicijeGradonačelnik Vranja gospodin Zoran Antić u petak 14. marta 2014. godine potpisao je ugovore za izgradnju 5 malih hidroelektrana na teritoriji opštine Vranje i za korišćenje geotermalne energije u Vranjskoj banji.

Ugovor za izgradnju malih hidroelektrana potpisan je sa direktorom italijanske firme „Seci Energia“ Luciano Scipione, a njegova vrednost je oko 9 miliona evra. Male hidroelektrane će se graditi na Banjskoj, Korbevačkoj i Jelašničkoj reci, a studije izvodljivosti radio je Institut „Jaroslav Černi“ iz Beograda. Ovaj ugovor rezultat je saradnje Vlade Republike Srbije i Italije, a na njemu se radi još od 2011. godine. Inače, katastrom malih hidroelektrana u opštini Vranje predviđena je izgradnja 31 male hidroelektrane, a na drugom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana ponuđeno je 22 lokacije.

Sporazum o saradnji za iskorišćenje geotermalnih izvora potpisan je sa direktorom mađarsko-austrijske firme „SWR“ Johan Oskar Gangl, a planirano je da ova firma investira u Vranjsku banju. U prvoj fazi projekta vršiće se istraživanja, a zatim će biti izgrađena postrojenja za zagrevanje plastenika koja će zapošljavati oko 250 radnika. Najavljena vrednost ove investicije je oko 100 miliona evra.

S.J.

Kreditnom linijom WeBSEFF do energetske efikasnosti u BiH

energetski pasosiKreditna linija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) WeBSEFF 2 obezbeđuje 15 miliona evra za projekte energetske efikasnosti u Bosni i Hercegovini.

Predstavnik za Bosnu i Hercegovinu gospodin Senad Mrkaljević izjavio je da je kreditna linija WeBSEFF najaktivnija upravo u Bosni i Hercegovini, od svih zemalja koje su obuhvaćene ovim programom. Gospodin Mrkaljević je dodao i da je prvom kreditnom linijom WeBSEFF 1 koju je EBRD pokrenula 2009. godine u Bosni i Hercegovini finansirano 55 projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Kreditnom linijom WeBSEFF 2 koja je pokrenuta 2013. godine obuhvaćene su privatne kompanije, lokalne samouprave i javni objekti uz maksimalno kreditiranje od 2 do 2,5 miliona evra, a projekti koji se finansiraju moraju obuhvatati ili energetsku efikasnost (nove tehnologije koje smanjuju potrošnju ugljen dioksida, sanacija javnih objekata koje će nakon rekonstrukcije ostvariti uštedu energije od najmanje 30 odsto) ili obnovljive izvore energije (solar, vetar, hidro, biomasa, geotermalna energija).

S.J.

90 odsto energetski nezavisna kuća na Alpima

90 odsto energetski nezavisna kuća na AlpimaProšle godine je u Švajcarskoj na Alpima sagrađena energetski efikasna kuća „Monte Rosa“ koju su projektovali studenti i profesori Arhitektonskog fakulteta i Švajcarskog federalnog tehničkog Univerziteta u Cirihu.

Kuća je projektovana tako da bude 90 odsto energetski nezavisna; električna energija se dobija iz fotonaponskog sistema; solarni termalni sistem zagreva sanitarnu vodu i daje podršku grejanju; u nedostatku sunčeve energije uključuje se kogenerativno postrojenje koje obezbeđuje električnu i toplotnu energiju. Kako bi se obezbedila potpuna energetska nezavisnost ovom objektu, odnosno potpuno napajanje iz obnovljivih izvora energije, u toku je i pronalaženje načina za generisanje biogasa iz ljudskog otpada.
Kuća je montažna, sastavljena od drvenih elemenata, a dobitnik je i bronzane nagrade za održive konstrukcije „Holcim“.

S.J.

Koje su aktuelne kvote za solarne elektrane na zemlji?

EP: Maksimalna ukupna instalisana snaga elektrana iz Člana 3. Tačka 8. Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, sa kojom se može steći status povlašćenog proizvođača električne energije, odnosno privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije, ograničava se na 10MW, i to na sledeći način:
– 2MW u elektranama na energiju sunčevog zračenja na objektima pojedinačne
snage do 30kW;
– 2MW u elektranama na energiju sunčevog zračenja na objektima pojedinačne
snage od 30kW do 500kW;
– 6MW u elektranama na energiju sunčevog zračenja na zemlji.
Zbog dinamične promene investicionih troškova u solarne elektrane, maksimalna ukupna instalisana snaga elektrana iz Stava 1. ovog Člana se utvrđuje jednom godišnje.

Trenutno su sve kvote za solarne elektrane i na zemlji i na objektima potrošene i očekuju se nove po usvajanju novog Zakona o energetici.

Počela proizvodnja peleta u Medveđi

Foto: Pixabay

peletFabrika peleta u Medveđi „Jablanica Eko“ juče je zvanično počela sa radom, a njenom otvaranju prisustvovali su i predsednik opštine Medveđa gospodin Slobodan Drašković, ambasador Republike Slovenije gospodin Franc But i predsednik tehničke Vlade Republike Srbije gospodin Ivica Dačić.

Gospodin Dačić je ovom prilikom izjavio da su ovakvi projekti veoma značajni zbog toga što otvaraju nova radna mesta, dok je ambasador Republike Slovenije gospodin Franc But rekao da je očekivano da slovenačke firme nakon ovog projekta ulože novac u opštinu Medveđa, ali je i podsetio da je u zadnjih nekoliko godina Republika Slovenija donirala preko 4,3 miliona evra Republici Srbiji. Predsednik opštine Medveđa gospodin Slobodan Drašković istakao je da je ovo prva fabrika u Medveđi u poslednjih 15 godina.

Podsetimo, sa početkom radova na ovom projektu startovalo se pre nekoliko godina kada je opština Medveđa počela sa renoviranjem propale hale fabrike „Termovent“, a u novembru prošle godine je osnovana fabrika. Njena vrednost je oko milion evra, od čega su 670 hiljada evra obezbedile opština Medveđa i Vlada Republike Srbije; Vlada Slovenije donirala je 290 hiljada evra, a 100 hiljada evra obezbeđeno je kroz Program EU Progres. Opština Medveđa je stopostotni vlasnik ove fabrike u kojoj je otvoreno oko 50 novih radnih mesta.

Instalisani kapacitet fabrike „Jablanica Eko“ je jedna tona drvnog peleta na sat, a najveći deo proizvodnje će se izvoziti u Italiju, Sloveniju i Grčku.

S.J.

Otvorena ekološka zgrada UN u Podgorici

Otvorena ekološka zgrada UN u PodgoriciPredsednik Republike Crne Gore gospodin Filip Vujanović i zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija gospodin Jan Eliasson 10. marta ove godine u Podgorici su otvorili ekološku zgradu Ujedinjenih nacija.

Ova eko zgrada smeštena je na obali reke Morače, između mosta Milenijum i pešačkog mosta, a projektovao je austrijski arhitekta gospodin Danijel Figenšu koji je sa ovim projektom pobedio na međunarodnom konkursu. Sa njenom izgradnjom započelo se još 2010. godine, a uglavnom je izgrađena od termoizolacionih materijala i stakla. Električnu energiju dobija iz oko 700 solarnih panela koji se nalaze na njenom krovu, dok se za sistem grejanja i hlađenja koriste geotermalne vode. U zgradi je racionalizovana i potrošnja vode pa se iz gradskog vodovoda uzima samo voda za piće i kuvanje, dok se voda za ostale potrebe uzima iz reke Morače.

Ova ekološka zgrada finansirana je iz budžeta Crne Gore, a njena vrednost je 3,5 miliona evra. U njoj će biti smeštene agencije Ujedinjenih nacija: Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP), Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

S.J.
foto: vijesti.me

Novi projekti razvoja tržišta biomase Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine

biomasaNa jučerašnjoj panel diskusiji „Od velikog potencijala do realizacije u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti“ na Međunarodnom sajmu obnovljivih izvora energije predstavnica Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine iz Odseka za obnovljive izvore energije gospođa Tanja Stojanović predstavila je nove projekte Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Gospođa Stojanović je ukazala na to da je u Republici Srbiji u toku prelazak gradskih toplana sa tradicionalnog grejanja na biomasu što finansira Razvojna banka Nemačke (KfW). Do sada su urađene prethodne studije izvodljivosti za 15 gradskih toplana (Čačak, Novi Pazar, Bajina Bašta, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kosjerić, Negotin, Nova Varoš, Priboj, Šabac, Trstenik, Velika Plana, Zrenjanin), a projekat je vredan 110 miliona evra, od čega je 100 miliona evra kredit Razvojne banke Nemačke, a 10 miliona evra bespovratna finansijska pomoć.

Na ovoj panel diskusiji gospođa Tanja Stojanović najavila je i drugi projekat Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine koji se tiče smanjenja barijera i razvoja tržišta biomase. U okviru ovog projekta koji sprovodi GEF (Global Environment Facility) fond, u iznosu do 20 odsto će biti sufinansirana četiri privatna komercijalna projekta iz oblasti biomase snage do 2MW. Prema njenim rečima, uskoro bi trebalo da budu sprovedeni javni pozivi za učešće na ovim projektima.

Podsetimo, Treći Međunarodni sajam obnovljivih izvora energije „IERWE 2014“ i Međunarodni sajam grejanja, klimatizacije, ventilacije, sanitarne i ekološke tehnologije „Therm 2014“ završavaju se danas, a učestvuje više od 50 izlagača iz zemlje i inostranstva.

S.J.

Da li možete ukratko da mi objasnite postupak dobijanja dozvola za solarnu elektranu i šta je sve potrebno od dokumenata za dobijanje dozvole?

EP: S obzirom da ne znamo da li Vas zanima postupak dobijanja građevinske dozvole za solarnu elektranu na objektima ili zemlji, ukratko ćemo i o jednoj i drugoj proceduri.

Za solarne elektrane na zemlji procedura je kompleksna i često komplikovana.

Elektrana se može izgraditi samo na građevinskoj parceli. Ako na lokaciji nije, planom detaljne regulacije, predviđena gradnja ovakvih objekata koju ste zamislili, morate izraditi plan detaljne regulacije što nije nimalo lako. Nakon toga morate izvršiti konverziju zemljišta iz poljoprivrednog (ili nekog drugog) u građevinsko. Naša preporuka nije da prolazite ovaj put, ali to je jedino rešenje ako ste u takvoj situaciji.
Pod predpostavkom da imate rešenu građevinsku parcelu ili za elektranu na krovu uknjižen građevinski objekat, tada tražite od nadležne elektrodistribucije uslove za priključenje na ED mrežu. Na osnovu dobijenih uslova pristupate izradi Generalnog projekta i dobijanja svih dozvola prema Zakonu o planiranju i izgradnji.
Nakon dobijanja građevinske dozvole, polažete bankarsku garanciju u visini od 2% i predajete je Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine za dobijanje privremenog statusa povlašćenog proizvođaca električne energije. U predlogu novog Zakona o energetici garancija neće biti potrebna za elektrane do 100kW.

Za solarne elektrane na objektima potrebno je da objekat poseduje upotrebnu dozvolu, gradjevinsku dozvolu i Generalni projekat izgradnje elektrane. Pored ovih dokumenata potrebno je da se ishoduje Rešenje o postavljanju elektrane na objekat koje se dobija iz nadležne opštine, mišljenje o priključenju na mrežu od strane ED i po važećem zakonu bankarska garancija 2% od iznosa investicije, dok prema novom Zakona o energetici garancija neće biti potrebna za elektrane do 100kW.Sva ova dokumenta podnose se Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine na dobijanje privremenog statusa povlašćenog proizvođaca električne energije.

Koji je postupak dobijanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije iz solarne elektrane?

EP: Prema „Uredbi o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćeog proizvođača električne energije“ privremeni status povlašćenog proizvođača, odnosno status povlašćenog proizvođača može se steći ukoliko je slobodan kapacitet u smislu Člana 56. Stav 2. Zakona o energetici (кvote), na dan podnošenja zahteva, veći ili jednak instalisanoj snazi elektrane za koju se zahtev podnosi. Ako ovaj uslov nije ispunjen, privremeni status povlašćenog proizvođača može se izdati samo za deo instalisane snage elektrane koji je jednak slobodnom kapacitetu.
Zahtev za sticanje privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije podnosi se Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine na obrastu O-1 – Zahtev za izdavanje rešenja o privremenom statusu povlašćenog proizvođača električne energije. Uz ovaj zahtev dostavlja se i:
1. Pravosnažna građevinska dozvola;
2. Deo tehničke dokumentacije koja je sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli, a sadrži ekonomsko–finansisku analizu projekta, odnosno vrednost investicije;
3. Dokaz o obezbeđenom novčanom depozitu ili bankarska garancija u visini od 2% vrednosti investicije.
Zahtev za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije podnosi se Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine na obrascu O-2 – Zahtev za izdavanje rešenja o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Uz ovaj zahtev, podnosilac zahteva dostavlja i dokaze o ispunjenosti uslova za sticanje tog statusa i to:
1. Kopiju Licence za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije, ukoliko je elektrana snage veće ili jednake 1MW;
2. Kopiju Ugovora o obavljanju delatnosti proizvodnje električne energije u elektrani koja je predmet zahteva između nosioca licence i podnosioca zahteva, ukoliko podnosilac nije imalac licence iz prve tačke;
3. Upotrebnu dozvolu za elektranu koja je predmet zahteva;
4. Kopiju Akta o priključenju na prenosni odnosno distributivni sistem, sa potvrdom nadležnog operatora da je merno mesto elektrane koja je predmet zahteva izvedeno u skaldu sa uslovima propisanim Zakonom o energetici i Uredbom o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije.
5. Podatke o licu odgovornom za rad elektrane (ime, položaj, telefon, faks, e-mail).
Ukoliko uredno predate pomenutu dokumentaciju resorno ministarstvo odlučuje na Vaš zahtev u roku od 30 dana.

1...1.4921.4931.494...1.521Page 1.493 of 1.521

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st jul
No Events
Events for 1st avgust
No Events
Events for 2nd avgust
No Events
Events for 3rd avgust
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th avgust
No Events
Events for 5th avgust
No Events
Events for 6th avgust
No Events
Events for 7th avgust
No Events
Events for 8th avgust
No Events
Events for 9th avgust
No Events
Events for 10th avgust
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th avgust
No Events
Events for 12th avgust
No Events
Events for 13th avgust
No Events
Events for 14th avgust
No Events
Events for 15th avgust
No Events
Events for 16th avgust
No Events
Events for 17th avgust
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th avgust
No Events
Events for 19th avgust
No Events
Events for 20th avgust
No Events
Events for 21st avgust
No Events
Events for 22nd avgust
No Events
Events for 23rd avgust
No Events
Events for 24th avgust
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th avgust
No Events
Events for 26th avgust
No Events
Events for 27th avgust
No Events
Events for 28th avgust
No Events
Events for 29th avgust
No Events
Events for 30th avgust
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs