PREDSTAVLJAMO Izveštaj sa konferencije o biomasi i biogasu održane prošle nedelje u Beogradu

17.06.2014

Dvodnevna i Međunarodna Konferencija o biomasi i biogasu održana je u pratećem programu sajma o OIE i EE “Renexpo” 11. i 12. juna u Sava centru u Beogradu.
Energetski portal je pratio konferenciju i izdvaja nekoliko značajnih tema, izlaganja i učesnika, od velikog broja korisnih prezentacija o biomasi i biogasu.

Na temu zakonskih i institucionalnih okvira za korišćenje drvne biomase u Srbiji izlagao je gospodin Slobodan Cvetković (Uprava za šume, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine).

On je govorio o održivosti i raspoloživosti biomase u svakom regionu Srbije, kao i o njenoj pristupačnosti:

Uklanjanje barijera za eksploataciju biomase tiče se tehničkih uslova, infrastrukturnih problema, finansijskih podsticaja za korišćenje biomase, ali i toga da biomasa mora da bude dostupna po prihvatljivim cenama krajnjim korisnicima. Na kraju je važno da proizvodnja energije iz poljoprivredne mase bude prihvatljiva što se odnosi na opšte prihvaćen društveni koncenzus, a tiče se ekonomskih, socijalnih aspekata, zaštite životne sredine, a u poslednje vreme sve izraženijih klimatskih promena čiji smo svedoci.

Gospodin Cvetković osvrnuo se i na globalnu potrošnju biomase, značajan porast potrošnje biomase, proizvodnje hrane i energije za grejanje i na proizvodnju biogovoriva, i ukazao na drastičan pad količina obradivog zemljišta s porastom broja stanovnika. Prisutnima je objasnio i pojam resursne efikasnosti koji podrazumeva da se prilikom proizvodnje energije poljoprivredna biomasa koristi na ekonomski prihvatljiv način, sa minimalnim posledicama po prirodu.

Koncept resursne efikasnosti promoviše i EU, a proizvodnja poljoprivredne biomase posmatra se kroz ceo životni ciklus, od obezbeđenja semena do korišćenja u kotlu, distribucije same energije, i na kraju same emisije i odlaganja pepela. Potrebno je zaokružiti čitav ciklus kako bi se znalo kako poljoprivredna biomasa utiče, ne samo na životnu sredinu nego i na ostale segmente proizvodnje.

Pored toga, gospodin Cvetković je istakao i ključne probleme proizvodnje energije iz poljoprivredne biomase, poput prenamene zemljišta, a govorio je i o animalnom otpadu i štetnim uticajima ulja i lignita.

Govoreći o potencijalu poljoprivredne biomase u energetske svrhe, od 1,7 miliona tona ekvivalenta nafte, gospodin Cvetković je napomenuo da se svega 33 hiljade tona koristi, što se odnosi uglavnom na potrošnju slame u prehrambenoj industriji i toplanama:

Postoji veliki potencijal da se unapredi ne samo energetika već i poljoprivreda jer omogućava poljoprovrendicima, naročito ako je loša godina, da poboljšaju svoj materijalni status kroz korišćenje biomase u energetske svrhe.

Zakonske i institucionalne okvire za korišćenje drvne biomase prezentovao je gospodin Dušan Jović, (Uprava za šume, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine).

Gospodin Jović podelio je institucionalni okvir na državni nivo, pokrajinski i operativni ili lokalni nivo, i klasifikovao je goriva na bazi drveta u 3 kategorije: energetske šume (paulovnija…), drvna i šumska biomasa (ostaci u procesu proizvodnje), i reciklirano drvo.

“Komptech” mašine za pripremu biomase i “Caterpillar” gasne motore i kongenerativne module predstavilila je “Teknox” grupa i gospoda Predrag Stojanović i Teufik Sadović.

U prvom delu prezenatcije gospodin Predrag Stojanović predstavio je “Teknox” grupu i proizvode austrijske kompanije “Komptech” čiji je “Teknoxgroup Srbija” ekskluzivni zastupnik za teritoriju nekadašnje Jugoslavije i Albanije. Reč je o vodećem evropskom proizvođaču mašina i opreme za mehaničko biološki tretman otpada, pripremu biomase i kompostiranje.

Gospodin Stojanović klasifikovao je “Komptech” mašine na mašine za usitnjavanje (drobilice za drvenastu biomasu, mašine za proizvodnju drvene sečke, univerzalne drobilice i mašine za pripremu sečke); zatim mašine za separaciju odnosno razdvajanje (klasična doboš ili roto sita, mašine sa zvezdastim sitom, vazdušni separatori, separatori kamena); i mašine za kompostiranje odnosno mašine za aerobnu digestiju materijala (poput prevrtača komposta).

U drugom delu prezentacije “Teknox”-a, gospodin Teufik Sadović govorio je o potencijalima gasa (koksnog gasa, gasa na naftnim poljima, prirodnog gasa i biogasa) na teritoriji od Slovenije do Albanije.

Gospodin Sadović govorio je o širokom proizvodnom programu i prednostima “Caterpillar” gasnih motora i kogenerativnih modula, njihovoj mogućoj primeni, odnosno tipovima gasa koji se mogu primeniti na motorima. Takođe se osvrnuo i na aktuelne projekte u kojima “Teknoxgroup Srbija” učestvuje, poput projekata iskorišćenja kaptažnog gasa na naftnim poljima SS1 Velebit u Kanjiži i naftnog polja SGS Srbobran u Srbobranu.

Aleksandar Vasiljevic — Aleksandar Vasiljević

Gospodin Aleksandar Vasiljević (JP Srbijašume) govorio je o rezultatima istraživanja i analiza na temu šumske biomas, o principima održivog gazdovanja, a predstavio je i projekat Foropa.
Gospodin Vasiljević istakao je da je proces povećanja površina šuma intenzivan danas usled napuštanja ruralnih područja i da ima 200 hiljada hektara neobrađenog zemljišta koje predstavlja najveću šansu za proizvodnju drvne biomase. Pored toga, rekao je da treba imati uvek u vidu vlasništvo nad šumama, kao i to da je granica korišćenja postojećih 2,3 miliona hektara šuma limitirana, i da prema profesoru Medareviću i analizama planova gazdovanja iznosi 6,33 miliona kubika godišnje:

S ciljem održivog gazdovanja neophodno je poštovanje pravila u smislu izrade planova kod svih ozbiljnih korisnika biomase, kao i poštovanje zakonskih odredbi koje se odnose na poreklo drveta, a činjenica je da proizvođač može dobiti subvenciju samo ako dokaže poreklo drveta.

Prema rečima gospodina Vasiljevića, čest problem je siromašni vlasnik šume koji je prinuđen da poseče više od dozvoljenih stabala i da ih proda ispod cene, a budući da je potražnja velika i prevazilazi proizvodne potencijale šume, postoji sprega proizvođača kome treba što više biomase i vlasnika šume koji prodajom drveta sebi želi da obezbedi egzistenciju.

Kada je reč o podizanju namenskih zasada za proizvodnju biomase, gospodin Vasiljević je izrazio čuđenje što niko od potencijalih investitora nije ozbiljno predvideo formiranje namenskih zasada za proizvodnju biomase:

Sve se svodi na to gde su prirodne šume i kako ćemo njih iskoristiti za biomasu. – rekao je i dodao da je takođe čest problem i lociranje, odnosno neadekvatan način rasporeda, kao i ugovaranje koje javna preduzeća obavezuje na sklapanje ugovora na godinu dana.

Govoreći o izvozu peleta, gospodin Vasiljević je istakao da se može postići značajan efekat uštede drveta ukoliko bi se nekim vidom subvencije naše stanovništvo podstaklo da koristi pelete koji se, za sada, uglavnom izvoze.

Osim toga, gospodin Aleksandar Vasiljević prisutnima je predstavio i projekat Foropa:

Iz razloga jačanja kapaciteta biomase pristupili smo međunarodnom projekatu Foropa koji finansira EU, gde je prisutno 11 zemalja s ciljem razmene informacija i iskustava i uspostavljanja mreže između učesnika, ali i uvođenja novih tehnologija, i analiziranja najboljih praksi u svakoj od zemalja, uz povećanje efikasnosti peformansi učesnika u lancu snabdevanja.

Jednu od dobrih praksi koje je gospodin Vasiljević istakao je primer iskorišćenja biomase u fabrici “Kronospan” u Lapovu, koja je uspostavila svoj sistem snabdevanja iz privatnih šuma čime obezbeđuje potrebe za biomasom.

U završnici izlaganja, gospodin Vasiljević govorio je o tržištu:

Ogrevno drvo u Srbiji je veoma jeftino i svojom cenom destimuliše svaku ozbiljniju proizvodnju biomase, pre svega sečke. Stoga se postavlja pitanje zašto bi neko koristio otpad i drva manje energetske vrednosti kada može jeftino koristiti drvo visokog kvaliteta za proizvodnju peleta i da taj pelet izvozi.

Nakon ovog izlagnja usledila je diskusija u kojoj su dominirali problemi u sektoru. Jedan od učesnika diskusije rekao je da je potencijalni problem zašto investitori ne razmišljaju u pravcu podizanja brzorastućih plantaža upravo usitenjenost poseda.

Nasuprot tome, čulo se mišljenje da su posedi ipak veliki i da u Srbiji postoji 800 hiljada hekatara poljoprivrednog zemljišta u posedima koji su veći od 100 hektara; s druge strane se čulo i da postoji dosta državnog zemljišta koje se ne koristi za poljoprivredu i nije adekvatnog kvaliteta, ali da ne postoji zakonska regulativa koja može staviti to zemljište u funkciju proizvodnje energije iz biomase.

Gospodin Vasiljević je odgovorio na to da je poljoprivredno zemljište u državnoj svojini dato opštinama da one njima raspolažu i daju u zakup i da dosta tog zemljišta opština ne izdaje u zakup jer nema zainteresovanih zakupaca; na šta se nadovezao gospodin Jović istakavši da je pre 4 godine pokrenuta je inicijativa Uprave za šume da se izvrši pošumljavanje samih opština i da nijedna opština nije bila za to zainteresovana.

Drugi problemi investitora koje su učesnici isticali tokom diskusije je dugoročan zakup kao i nadležnost nad zakupom.

Sama diskusija završena je objašnjenjem gospodina Vasiljevića da je pošumljavanje na poljoprivrednom zemljištu jedno, a kratkoročni zasadi ili platnaže sa kratkom oplodnjom drugo, odnosno da to nisu šumski, već industrijski zasadi i da im treba dati isti status kao i usevima.

O proizvodnji drvnog peleta govorio je i gospodin Mustafa Bašić, ispred kompanije “Kovan d.o.o.” iz Gračanice u Bosni i Hercegovini.

Osim prednosti kotlova koje je predstavio, gospodin Bašić je prezentovao i nedavno izgrađenu fabriku peleta u Novoj Varoši, kao i fabriku peleta firme “Kovan” u Olovu u BiH:

Olovo je u Bosni i Hercegovini srce šume, a mi svu sirovinu za proizvodnju peleta uzimamo iz ostataka šume koje sakuplja stanovništvo od koga otkupljujemo. Tako su nam i šume postale čistije.

Na pitanja prisutnih, gospodin Bašić je rekao da kvalitetan pelet ima dve cene, nesezonsku i sezonsku, da je nesezonska oko 125 evra po toni, a sezonska od 135 do 140 evra po toni.

I za kraj izdvajamo još jednu prezentaciju agroindustrijskog sistema koji odavno koristi obnovljive izvore energije i kada to niko drugi u Srbiji nije. Reč je o kompaniji “Victoria Logistic” koja je članica “Victoria Group”, a koju je na konferenciji predstavila gospođa Natalija Kurjak, kroz prezentaciju proizvodnje biomase i agropeleta.

Ona je istakla da “Victoria Group”, osim što vodi računa o zaštiti životne sredine, koristi i resurse koji su joj na raspolagnju za dobijanje energije, s ciljem maksimalnog iskorišćenja resursa.

Na primeru Vojvodine gospođa Kurjak rekla je da je oko 63 odsto posejanih useva na 1,5 milion hekatra zemljišta obnovljivo i da je potencijal proizvodnje biomase oko 1 milion tona:
Potencijal proizvodnje biomase je oko 5,5 miliona tona, od čega 1/3 moramo vratiti kroz organsku materiju u zemlju, 1/3 moramo dati stočnom fondu, a 1/3 je potencijal za primenu kroz agropelet ili OIE.

Govoreći o prednostima i manama agropeleta, gospođa Kurjak je istakla dobru toplotnu moć, umanjenje troškova transporta, bolju nasipnu težinu, lakšu manipulaciju i lakšu mogućnost skladištenja.
Cena agropeleta je niža u odnosu na drvni pelet, ali nije toliko niža toplotna moć koliko je viši sadržaj pepela u krajnjem proizvodu, a iznosi 89-90 evra po toni. – izjavila je dodala da se “Victoria Group” već 10 godina bavi agrobiznisom, a od 2006. radi na smanjenju troškova energije s ciljem da budu konkurentniji na tržištu, ali i da zadovolje i ekološke i ekonomske i energetske aspekte.

Do sada su izgradili kotao na biomasu (ljuske od suncokreta), prvu fabriku biodizela u Šidu, kotao na biomasu u fabrici “Soja protein”, kotao na biomasu u fabrici u Šidu, i postrojenje za peletiranje biomase.

Osim ovih, Prva međunarodna konfrencija o biomasi okupila je i druge učesnike i eksperte u ovoj oblasti, među kojima su i gospodin prof. dr Branko Glavonjić (Šumarski fakultet, Univerziteta u Beogradu) koji je govorio o tržištu drvnih biogoriva u Srbiji, gospodin Mr. Alexis Brakham (GIZ), gospodin Nemanja Stojić (Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu), gospodin dr Andrej Pilipović (Institut za nizijsko šumarstvo), gospodin dr Milorad Danilovic (Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu), gospođa dr Branislava Kovačević Lepotić (Transnafta AD), gospodin Jozsef Kotnyek, vođa sektora MVM OVIT i drugi.

B.R.

foto: Dejan Budić

PREDSTAVLJAMO Najveći sajam solarne tehnike u Evropi – Intersolar Europe Munchen

11.06.2014

“InterSolar Europe”, koji se svake godine održava u Minhenu, najveći je sajam solarne tehnike u Evropi i najveća međunarodna platforma u toj industriji. Ovogodišnji sajam je održan 4. i 5. juna i obuhvatio je oblasti fotonaponske tehnologije i tehnologije proizvodnje ćelija i modula, konverzije, skladištenje energije i solarne termalne tehnologije.

Ekipa Energetskog portala je posetila sajam i prenosi vam najnovije solarne inovacije i informacije na temu razvoja solarne industrije, kao i najnovije cene i promene među proizvođačima.

Domaćin sajma solarne tehnike Nemačka i sama je na vrhu instaliranih solarnih kapaciteta koji do sada iznose čak 35.700MW kojima postižu već 5% učešća u bruto finalnoj potrošnji energije u Nemačkoj.

S obzirom na postojeći višak proizvodnje električne energije iz solara tokom dana, Nemačka se okrenula istraživanjima i ulaganjima u skladištenje električne energije, a kako se ne bi zaustavio proces povećanja udela OIE u energetskom bilansu Nemačke. Neka tehnička rešenja za skladištenje električne energije, odnosno primena baterijskih paketa za skladištenje električne energije, prikazana su na sajmu i zabeležen je porast izlagača posvećenih tom sektoru, čak 250, ali je još uvek ta oblast u povoju i budućnost solarne industrije. Ipak, konferencijski program sajma proširen je na nekoliko sesija na temu skladištenja solarne energije.

Sajam je imao 1.100 izlagača od kojih je više od pola inostranih, gostiju iz 150 zemalja i oko 50.000 posetilaca, mada manje nego prošle godine kada je bilo više kupaca, investitora, tehničkih lica, i više sajamskog prostora.

Osim klasičnih fotonaponskih modula, na sajmu u Minhenu predstavljeni su fleksibilni moduli za krive krovove, manje efikasnosti, ali sa prednostima postavljanja na sve površine, bez ikakvog gubitka energije.
Posebna atrakcija bio je solarni cvet, o kome je Energetski portal već pisao, a koji se ističe kao izrazito dizajnersko i tehnološko rešenje, koje može biti lep predmet u svakom kućnom dvorištu.

BOSCH je ponudio invertere za kućnu upotrebu i rešenja trafostanica i ćelija za priključenje.

HANWHA SOLAR uradila je akviziciju Q-cells-a, jednog od ranije najvećih nemačkih proizvođača PV moduča i na taj način prevazišao probleme uvođenja anti-damping sistem sredinom prošle godine.

Kineski proizvođač modula CSUN je u maju prošle godine pustila u rad fabriku za proizvodnju modula u Turskoj za EU tržište, na kome anti-damping mere diktiraju drukačije cenovne kategorije, jer je u pitanju turski proizvođač, s jedinom obavezom da 60 odsto komponenata panela bude proizvedeno u Turskoj.

Posebna pažnja bila je posvećena uklapanju sistema u hibridne sisteme poput kombinacije sa vetrogeneratorima ili sa klasičnim sistemima – dizel agregatima, gasnim agregatima. Napredovala je tehnologija upravljanja različitim sistemima proizvodnje električne energije, jer je vrlo bitna ta sinhronizacija rada jednih i drugih sistema.

Došlo je i do promena kod proizvođača invertera; mnogima je promenjena organizaciona i vlasnička struktura, REFUSOL je sada ADVANCE ENERGY; ABB je izvršio akviziciju POWER ONE; SMA, najveći nemački proizvođač invertera koji je držao 40% u 2009. godini, sada ima udeo od 17%.

U 2014. očekuje se da tržište PV poraste za 30% u odnosu na prethodnu godinu. Trenutno vodeći proizvođač solarnih panela je Yingli Solar, zatim redom Trina Solar, Sharp Solar, Canadian Solar, Jinko Solar, ReneSola, First Solar, Hanhwa SolarOne, Kyocera, JA Solar.

Kratka retrospektiva proizvodnje modula u periodu 2001-2010. Najveću proizvodnju PV modula imao Japan, i za njim USA sve do 2007. kada je počela komercijalizacija i primena solarnih panela za proizvodnju električne energije i kada je primat preuzela Kina sa 45% i do 2010. zavladala tržištem.

Energetski portal

“Teknoxgroup” predstaviće “Komptech” mašine za pripremu biomase i “Caterpillar” gasne motore i kogenerativne module na Sajmu RENEXPO

10.06.2014

“Teknoxgroup Srbija” predstaviće se svojim proizvodima na predstojećem Međunarodnom Sajmu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije RENEXPO 11. i 12. juna u Sava centru u Beogradu.

“Teknoxgroup Srbija” je sredinom prošle godine postao ekskluzivni zastupnik za teritoriju nekadašnje Jugoslavije i Albanije austrijske kompanije “Komptech”, koja je vodeći evropski proizvođač mašina i opreme za mehaničko biološki tretman otpada, pripremu biomase i kompostiranje.

U okviru prezentacije na sajmu gospodin Predrag Stojanović predstaviće deo “Komptech” proizvodnog programa koji se odnosi na mašine za pripremu biomase, prvenstveno drveta i drvnih ostataka, a biće reči i o drobilicama za drvo, mašinama za proizvodnju drvene sečke, roto i zvezdastim sitima za separaciju usitnjene biomase.

U drugom delu prezentacije gospodin Teufik Sadović predstaviće “Caterpillar” gasne motore i kogenerativne module, njihove moguće primene i vrste gasova koje se mogu upotrebiti. Takođe će se osvrnuti i na aktuelne projekte u kojima “Teknoxgroup Srbija” učestvuje kao isporučilac „ključ u ruke“ u segmentu iskorišćenja zemnog gasa kroz kogenerativne module.