Home Blog Page 1464

“IEL” planira gradnju vetroparka i u Malom Crniću

DSC08936

Francuska kompanija “IEL Energie” planira gradnju vetroparka u Boževcu u opštini Malo Crniće. Ukupna vrednost investicije je 46 miliona evra dok je ukupna instalisana snaga ovog vetroparka 36 MW.

Za izgradnju ovog postrojenja određeno je oko 500 hektara zemljišta, odlukom Skupštine opštine Malo Crniće o izradi detaljnog regulacionog plana, a ugovori sa vlasnicima parcela o dugoročnom zakupu zemljišta su već potpisani.

Izbor lokacije napravljen je na osnovu satelitskih snimaka koji su pokazali pogodne ruže vetrova, uz delimična odstupanja kako bi se izbeglo remećenje staništa zaštićenih vrsta ptica na ovom području. Planira se da izgradnja prvih 12 vetrogeneratora počne u 2015.godini.

Pored vetroparka u Malom Crniću, francuska kompanija „IEL“ planira izgradnju i vetroparka Bašaid u Kikindi.

izvor:danas

„Naftna industrija Srbije“ pustila u rad kogeneracioni modul u Sečnju

Nis

Kompanija NIS je počela radnu eksploataciju kogeneracionog uređaja montiranog na utovarnoj stanici „Boka“ (opština Sečanj).

Ovaj projekat je sledeća faza realizacije programa proširenja kogeneracionih kapaciteta, čiji je cilj povećanje efikasnosti rada NIS-a i iskorišćenja gasnih resursa kompanije.Modul koji je ugrađen na utovarnoj stanici „Boka“ ima kapacitet 350 kW, i može da proizvodi do 2,66 miliona KWh električne energije godišnje. Isporučilac opreme je nemačka kompanija MWM.

Primena kogeneracionih modula koji prerađuju kaptažni naftni gas u električnu i toplotnu energiju omogućiće kompaniji ne samo da smanji troškove nabavke energenata za potrebe objekata infrastrukture, već će NIS-u dati i mogućnost da poveća prisustvo na energetskom tržištu Srbije.

Osim toga, primena kogeneracije smanjiće ekološko opterećenje na životnu sredinu zbog prestanka spaljivanja kaptažnog gasa na baklji.
Električna energija proizvedena na utovarnoj stanici „Boka“ isporučivaće se u odgovarajuće distributivne mreže Srbije, dok će se toplotna energija koristiti za potrebe same stanice. Očekuje se da će do kraja ove godine na objektima NIS biti izgrađeno 10 kogeneracionih modula.

izvor-slika: NIS(Saopštenja)

Spremnost Nemačke da pomogne Srbiji u zaštiti životne sredine

vlada

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije gospođa Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je juče da će Srbija u naredne tri godine u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) i uz podršku nemačkih partnera realizovati projekat za razvoj održivog tržišta energije biomase u našoj zemlji, vredan 8 miliona evra.

Gospođa Bogosavljević-Bošković je nakon sastanka sa ministrom životne sredine, klime i energetike nemačke pokrajine Baden Virtemberg Francom Unterštelerom rekla da je i ova poseta dokaz spremnosti Nemačke i njenih institucija da pomognu Srbiji u oblasti zaštitne životne sredine, a jedna od tih institucija je i GIZ, kojem se zahvalila na do sada pruženoj finansijskoj i stručnoj podršci.

Ona je podsetila da su sa GIZ-om u prethodnom periodu realizovani brojni projekti, među kojima i onaj za upravljanje otpadnim vodama i otpadom.

Prva faza projekta je završena, odnosi se na detaljnu analizu stanja u pet velikih opština, a u drugoj fazi razviće se ekonomski isplativa rešenja koja su primenjiva u Srbiji, dodala je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine je navela da su dve delegacije razgovarale i o mogućnostima za unapređenje dosadašnje saradnje i o budućim pravcima saradnje u oblasti zaštite životne sredine, ali i poljoprivrede i vodoprivrede i drugih oblasti koje pokriva resorno ministarstvo.

Gospodin Unteršteler je istakao da to što je Srbija od početka ove godine zvanično kandidat za ulazak u Evropsku uniju, znači da se mora približiti standardima Evropske unije u oblasti životne sredine.

Оn je dodao da je nemačka delegacija na današnjem sastanku inicirala par oblasti u kojima želi da intezivira saradnju sa Srbijom, kao i da će 9. septembra u Štutgartu biti održan naredni susret.

Sagovornici su se složili da su prioritetne oblasti saradnje – poljoprivreda, vodoprivreda, zaštita životne sredine, klimatske promene, zaštita prirode, obnovljivi izvori energije i ruralni razvoj.

Takođe, dve strane su se složile i da je neophodno unaprediti institucionalnu saradnju u obnovi područja pogođenih elementarnim nepogodama.

Izvor-slika: Vlada RS (Saopštenja)

Druga solarna elektrana za “Solaris Energy”

potpisivanje

Saopštenje ProCredit Bank od 31.07.2014. godine

Preduzeće “Solaris Energy” iz Kladova, uz finansijsku podršku i partnerstvo sa ProCredit bankom, nastavlja sa izgradnjom i druge solarne elektrane u opštini Kladovo, čiji će kapacitet biti 999 kilovata (kW) i u koju će biti uloženo više od milion evra.

Prva faza solarne elektrane se nakon 6 meseci rada pokazala kao isplativ projekat ulaganja u obnovljive izvore energije, pa je nastavak gradnje druge solarne elektrane iste snage bio investiciono opravdan. Realizovan je zahvaljujući specijalnoj kreditnoj liniji ProCredit banke sa bespovratnim podsticajem od 15 odsto od vrednosti dobijenog kredita, i uz podršku Nemačke razvojne banke KfW i Evropske komisije.

– Proizvodnja električne energije u našoj prvoj solarnoj elektrani u Kladovu se odvijala prema predviđenom planu i pored toga što je broj sunčanih dana bio ispod proseka u tekućoj godini. Prihod od prodaje električne energije je bio dovoljan da se servisiraju sve obaveze banci kao i svi operativni troškovi i troškovi održavanja. Kao i do sada, ProCredit banka nam je, uz stručnost na polju ulaganja u obnovljive izvore energije, pružila podršku kao partner u novoj fazi projekta na istoj lokaciji – istakao je Miloš Kostić, direktor preduzeća „Solaris Energy“.

Prema njegovim rečima, početak gradnje druge solarne elektrane na području Negotinske krajine će biti u prvim danima avgusta a završetak gradnje i njeno puštanje u rad je planirano za početak oktobra 2014. godine.

Ministar energetike: “Restrikcije ne dolaze u obzir”

antic

Ministar energetike gospodin Aleksandar Antić poručio je da će za zimu biti sigurno obezbeđeno oko 80 odsto od neophodne proizvodnje uglja za termoelektrane u Srbiji. Gospodin Antić je naglasio da država razmatra sve moguće opcije, od uvoza struje do uvoza uglja, „ali da restrikcije struje ne dolaze u obzir“. Posle obilaska Termolektrane (TE) Kostolac i površinskog kopa „Drmno“, gospodin Antić je naglasio da je elektroenergetski sistem Srbije stabilan, i pored obilnih padavina koje su ugrozile rad nekih energetskih postrojenja.

„Želim da uverim javnost da ljudi koji vode ovu kompaniju zajedno sa radnicima, čine sve da se ovaj sistem drži pod kontrolom i uveravam vas da je u potpunosti pod kontrolom“, rekao je gospodin Antić novinarima posle razgovora sa direktorom TE Kostolac Draganom Jovanovićem, koji ga je upoznao sa stanjem u tom Privrednom društvu.

Prema njegovim rečima, zaposleni iz Elektroprivrede Srbije i Elektromreži Srbije čine neverovatne napore i čine male podvige da bi se sistem snabedvanja električnom energijom držao pod kontrolom. Gospodin Antić je rekao da će posle nesvakidašnje katastrofe u Kostolcu, u toku dana biti ponovo uspostavljena proizvodnja struje u TE Kostolac, u oba bloka ukupne instalisane snage od 550 megavata.

Ministar energetike je naglasio da će posle prestanka padavina biti ponovo uspostavljena proizvodnja uglja na površinskom kopu „Drmno“, u punom kapacitetu koji je potreban za blokove A2 i B2.

„Nećemo koristiti ugalj sa deponija, jer ga čuvamo za zimu, već ćemo uspostaviti njegovu punu proizvodnju, pa će čak nekoliko hiljada tona biti odvoženo na deponije“, objasnio je gospodin Antić i ocenio da kada kiša bude prestala biće potrebno oko petnaestak dana da se izbaci voda iz površinskog kopa „Drmno“.

Govoreći o proizvodnji struje u vreme predstojeće zime, gospodin Antić je naglasio da za ovakvu situaciju sa vremenskim neprilikama Srbija nema iskustva, ali se čini sve da se obezbedi snabdevanje električnom energijom većim delom iz domaćih izvora.

Gospodin Antić je podsetio da su zaposleni u Rudarskom basenu Kolubara u toku samog poplavnog talasa u maju ove godine uspeli da podignu proizvodnju uglja i do danas je ona dostigla nivo od 50.000 tona dnevno, čime se snabedvaju Termoelektrane „Nikola Tesla“.

„Ja očekujem u prvoj polovini avgusta da ćemo uspostaviti proizvodnju sa kopa Veliki Crljeni u punom kapacitetu, znači još 20.000 tona dnevno, što će nas dovesti na oko 70.000 tona uglja dnevno“, naveo je ministar energetike.

To je oko 80 odsto one proizvodnje uglja za termoelektrane koja je potrebna za zimske dane, kazao je gospodin Antić.

Gospodin Antić je najavio da će posle ispumpavanje vode iz kopa „Drmno“, što bi trebalo da traje nekoliko dana, preći na ispumpavanje vode sa kopa Valiki Crljeni, a posle toga sledi evakuacija vode sa površinskog kopa Tamnava na Kolubari.

U toku je međunarodni javni poziv za ispumpavanje vode i mulja sa kopa Tamnava i ta procedura biće završena u toku avgusta, a posle toga nastaće „trka sa vremenom“, rekao je Antić i dodao da je najveća nepoznanica kakve će biti vremenske prilike i zato ne bi želeo da licitira sa rokovima kada će voda iz kopa Tamnava biti izbačena.

Prema njegovim rečima, država Srbija se sprema za sve scenarije, a ako struje ne bude dovoljno iz domaćih izvora, onda će morati da se uvozi i čak se sprema scenario za uvoz uglja.

„Daćemo sve od sebe i apsolutno sam uveren da će energetski sistem biti stabilan i da opcija restrikcije struje ne dolazi u obzir“, poručio je gospodin Aleksandar Antić.

Izvor:rts
slika:dnevno.rs

Obilna kiša ugrožava objekte PD „TE – KO Kostolac“

kostolac

Nevreme sa jakom kišom i elektroenergetskim pražnjenjem, koje je počelo 30. jula u 22 sata ne prestaje nad Kostolcem i okolinom već 10 sati. Ugroženi su svi vitalni objekti Privrednog društva „Termoelektrane i kopova Kostolac“, ali i grada Kostolca i okolnih naselja. Voda posebno ugrožava Kop „Drmno“, na kome je od 23. jula, nakon nervremena, pod vodom zapadni deo ugljenog sistema.

Bujica vode, koja se sliva sa okolnih brda, ugrozila je rad i Termoelektrane „Kostolac A“, tako da je van pogona od jutros blok A2. Velika drama odvija se na Kopu „Drmno“ u borbi sa nevremenom i nije u pitanju samo veće potopljeni deo kopa već se borba vodi sa bujicama koje nose delove etaža uzgrožavajući rudarsku mehanizaciju na svim delovima kopa, a posebno u domenu najniže tačke kopa i ugljenog sistema, zapadnog dela prvog, drugog i trećeg BTO sistema, kao i na odlagalištu. Mehanizacija je gotovo neupotrebljiva u ovom momentu i nemoguće je koristiti puteve u kopu koje je bujica prosekla stvorivši kanjone. Ovakvo nevreme se ne pamti u Kostolcu da je za samo deset dana palo više od 200 litara kiše po kvadratnom metru, a da se nevreme ne smiruje. U ovom momentu vrlo su nezahvalne prognoze jer intenzitet padavina ne jenjava. Ono što je najvažnije, bezbednost ljudi je podignuta na najviši nivo i u svim ugroženim delovima kompanije zaposleni koji su uspeli da se probiju do radnog mesta rade na sanaciji i soprečavaju veće štete. Na snazi je još od 23. jula naredba o vanrednom stanju u PD „TE – KO Kostolac“ i sve navedene mere za rad u teškoj elelmentarnoj nepogodi.

Izvor(slika): Služba za odnose s javnošću PD „TE – KO Kostolac“

Vojvodina dobija prvo javno skladište za agrobiomasu

vojvodina i apatin

Na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine najavljeno je za 1. avgust potpisivanje sporazuma o saradnji Pokrajinskog sekretarijata i opštine Apatin o izgradnji prvog javnog skladišta za agrobiomasu u Apatinu.

Potpisnici sporazuma biće, ispred Pokrajinskog sekretarijata, gospođa Nataša Pavićević Bajić dok će opštinu Apatin predstavljati gospodin Živorad Smiljanić predsednik opštine.
Planirani kapacitet skladišta biće oko 100 hiljada tona i predstavljaće centar skladištenja agrobiomase za ceo Zapadanobački okrug.

Sporazum o saradnji za promociju korišćenja biomase u Vojvodini

bioelektrana

Nemačka fondacija “Hajnrih Bol” i Garancijski fond Vojvodine potpisali su juče u Pokrajinskoj Vladi, u Novom Sadu, sporazum o saradnji na projektu kroz koji će biti promovisano korišćenje biomase u poljoprivrednoj proizvodnji u Vojvodini.

Projekat “Promovisanje obnovljivih izvora energije: upotreba biomase od strane farmera u Vojvodini”, kroz studije slučaja, treba da razvije tri modela korišćenja biomase u poljoprivredi, a predviđa i edukaciju poljoprivrednika u ovoj oblasti.

Projekat će biti usmeren na pronalaženje finasijskih instrumenata za korišćenje biomase, a najavljeno je i otvaranje specijalizovane kreditne linije.

Prema rečima direktora Garancijskog fonda Vojvodine, gospodina Gorana Vasića, ciljna grupa projekta biće “poljoprivrednici koji ne zavise toliko od propisa”. “Ukoliko imaju sopstvenu biomasu, mogu je adekvatno iskoristiti za svoje potrebe”, rekao je gospodin Vasić.

“U Vojvodini imamo 10 miliona tona biomase, od koje se deo zaorava, a deo polaže za uzgoj stoke. Ovo je ogroman potencijal, ali naš pravni i ekonomski sistem nije dovoljno prilagođen novostvorenim trendovima” objasnio je gospodin Vasić.

Vasić je takođe rekao da Srbija ima nepovoljan energetski mix, odnosno da se 65% energije stvara iz uglja, uz obrazloženje da je u Evropskoj uniji u toku rasprava o energetskoj tranziciji – prelazak sa uglja I nuklearne energije na obnovljive izvore.

Tokom projekta će biti organizovano 10 info sesija u lokalnim samoupravama u Vojvodini kako bi se poljoprivrednici upoznali sa prednostima korišćenja biomase.

izvor:rtv

Nemačka prva na listi u energetskoj efikasnosti

zastava-nemacke_660x330

Na listi 16 najvećih svetskih privreda u oblasti energetske efikasnosti, Nemačka se nalazi na vrhu dok su SAD i Australija pri dnu liste.

Listu određuje 31 različitih parametara među kojima su politika energetske efikasnosti i njena stvarna primena u zgradarstvu, industriji i saobraćaju.

Zbog povećanja efikasnosti u saobraćaju Italija je drugom mestu, dok se Evropska unija kao celina našla na trećem mestu. Kina i Francuska dele četvrto mesto, a na petom mestu se našla Velika Britanija.

Razlog zbog kojeg je Nemačka na prvom mestu prvenstveno se vezuje uz obavezu smanjenja potrošnje energije u stambenim i poslovnim zgradama za 20 odsto do 2020. godine.

Gospodin Filip Akerman, zamenik šefa misije pri nemačkoj ambasadi u Vašingtonu rekao je da je najjeftinija energija ona koju nismo morali ni da proizvedemo.

„Energetska efikasnost je, uz širenje obnovljivih izvora energije, ključna za transformaciju nemačkog energetskog sistema. Svaki kilovatsat električne energije koji ne potrošimo štedi fosilna goriva, mrežu i smanjuje potrebu za izgradnjom elektrana“, rekao je gospodin Akerman.

Analitičarka pri ACEEE i glavna autorka izveštaja gospođa Rejčel Jang zaključila je da postoji snažna ekonomska opravdanost za ambiciozne politike energetske efikasnosti.

„Zemlje koje efikasnije koriste energiju štede resurse u postizanju istih ciljeva, pa na taj način smanjuju troškove, čuvaju vredne prirodne resurse i dobijaju konkurentsku prednost u odnosu na ostale zemlje“, kazala je gospođa Kang.

izvor:B92 foto:rtv

Zelena ideja Eko hostela „Republik“

greenidea3

Zelena ideja eko hostela „Republik“ u Užicu nastala je još 2012.godine a njena realizacija je započela u 2013. godini. Glavni cilj eko hostela je kompletna energetska nezavisnost.

Osnivači Eko hostela su najpre sakupili neupotrebljiv materijal i svojom kreativnošću napravili od njega nameštaj kojim su opremili kompletnu unutrašnjost.

Kreveti, stolovi, klupe i ostali nameštaj napravljeni su od euro paleta koje se koriste kao gorivo. Ormari, stolice i dekorativni elementi nekada su pripadali Jugoslovenskoj vojsci i trebali su biti uništeni, ali ih je ovaj tim entuzijasta restaurirao i dao im upotrebnu vrednost.

Preko solarnih panela, koji su postavljeni na krov, objekat se snabdeva električnom energijom koja se koristi za zagrevanje vode. U kupatilima su postavljene senzorne baterije i štedljivi tuševi da bi se ograničila upotreba vode. Kao rasvetna tela koriste se štedne sijalice.

greenidea4

Hostel ima visoku odgovornost prema životnoj sredini. U hostelu se vrši primarna selekcija otpada koji se zatim odvozi na deponiju „Duboko“ gde se kasnije reciklira i prodaje.

Osoblje hostela upućuje goste na upotrebu zelenih modela transporta: bicikle, šetnje, lokalni busevi, kako bi se smanjla emisija CO2. Znaci upozorenja u hostelu upozoravaju goste da štede energiju i upućuju ih na interesantne činjenice o ljudskom uticaju na životnu sredinu.

Hostel je tek na početku svog puta kompletne nezavisnosti. Očekuje se uvođenje LED osvetljenja, štednih baterija u tuševima, uređaja koji regulišu vreme provedeno u tuš kabinama. Planira se i uvođenje sistema tretmana otpadnih voda i njenog vraćanja u sistem na ponovnu upotrebu.

D.V
izvor-foto:republik

Novi zakon o energetici do kraja godine

srbija-grb

Novi Zakon o energetici, koji ima za cilj usaglašavanje domaćeg zakonodavstva u toj oblasti sa evropskim, već je pripremljen i trebalo bi da bude usvojen do kraja godine a radi se i na predlogu za izmenu tarifnog sistema za električnu energiju, izjavila je državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike gospođa Mirjana Filipović.

„Zakon o energetici je pripremljen i trenutno se nalazi u fazi prevođenja, jer smo u obavezi da ga pošaljemo i Briselu, Beču i drugima“, kazala je gospođa Filipović danas na skupu „Značaj Balkana za energetsku efikasnost Evrope“.

Prema njenim rečima, država bi trebalo o nacrtu tog zakonskog akta da dobije komentare do kraja avgusta, zatim da „ide“ na vladu i do kraja godine da se nađe u skupštinskoj proceduri i usvoji.

Ona je rekla da je to u skladu sa ekspozeom premijera, s obzirom da Zakon o energetici nije bi predviđen u okviru prvog seta zakona za usvajanje.
„Što se tiče cene i tarifnog sistema to je kompleksno pitanje, pravimo analizu i kalkulacije zajedno sa Agencijom za energetiku“, navela je ona.

Prema njenim rečima, radi se na izmeni tarifnog sistema, i tu postoje tri varijante koje bi mogle da budu primenjene – da se izmeni tarifni sistem, ili da se promeni cena struje, ili da bude kombinacija izmene tarifnog sistema i cene struje.

Ona je dodala da će Svetska banka pomoći Srbiji u svemu tome i predstaviti iskustva dugih zemalja.

Jedan od najvažnijih ciljeva novog Zakon o energetici je primena Trećeg energetskog paketa, direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o jedinstvenim pravilima internog evropskog tržišta električne energije.

Takođe, namera je i da se stvori osnova za primenu uredbi o uslovima za pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije, da se primeni Direktiva o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora, da se pospeši razvoj energetskog tržišta, odnosno da efikasnije funkcioniše tržište električne energije i prirodnog gasa.

Zakon bi trebalo i da stvori povoljniju klimu i jednostavnije procedure za ulaganje u energetiku i otkloni uočene nedostatke u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom, kao i u načinu formiranja cena.

Izvor:Tanjug

Do 15. septembra biće poznat model finansiranja zaštite životne sredine

stana bozovic

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine mr Stana Božović izjavila je da će do 15. septembra 2014. godine biti poznat model po kome će se finansirati oblast zaštite životne sredine, kako je objavljeno na sajtu Ministarstva.

Problem finansiranja zaštite životne sredine nameće se kao jedna od stavki koju Srbija mora da ispuni pre pridruženja EU. Ovo pitanje će se otvoriti sa EU u 2016. godini a potpuno prilagođavanje zakonodavstvu i standardima Evropske unije očekuje se u 2018. godini.

Gospođa mr Stana Božović najavila je da će se u septembru i novembru ove godine održati razgovori na eksplanatarnom i bilateralnom skriningu za Poglavlje 27.

Najavljene su izmene i dopune zakona, zakon o zaštiti životne sredine, zakon o upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o integrisanom spračavanju i kontroli industrijskog zagađenje, zakon o hemikalijama, zakon o biocidima. Po rečima gospđe mr Stane Božović svi zakoni se usklađuju sa evropskim zakonodavstvom u oblasti klimatskih promena.

SJ
fotografija: eko.minpolj.gov.

Solarni paneli najproduktivniji kada se postave na zapadu?

sajam gradjevine

Solarni paneli se uglavnom postavljaju na južnoj strani sveta. Međutim, naučnici upozoravaju da postavljanje panela na jug ne garantuje najveću iskoristivost energije. Oni tvrde da je ključ optimalne proizvodnje energije putem solarnih panela njihovo smeštanje na zapadnu stranu i da će tako generisati najviše energije.

Da li su hiljade ljudi širom severne hemisfere koji su potrošili velike svote novca kako bi na krovove kuća instalirali eco-friendly solarne sisteme njih postavljali u potpuno pogrešnom smeru?

Gospodin Ralph Gottshalg, profesor na Univerzitetu Loughborough u Velikoj Britaniji, jedan od vodećih stručnjaka na području solarne energije, smatra da jesu.

On je ukazao na tu kardinalnu grešku i predložio postavljanje panela u smeru istok – zapad jer upravo taj smer omogućava najveću proizvodnju i najveći protok energije tokom dana.

Njegove tvrdnje u suprotnosti su sa onim što se do sada smatralo, a to je da su solarni paneli najisplativiji ako se nađu na južnoj strani.

Naime, u studiji sprovedenoj u Teksasu u novembru prošle godine dokazano je da solarni paneli na zapadu zapravo proizvedu više energije tokom dana nego oni smešteni na jugu.

Izvor: B92

„Balkan Electric“ planira izgradnju vetroparka „Alibunar I“

vetropark

Kako je za Energetski portal izjavio šef kancelarije kompanije “Balkan Electric”, gospodin Miroslav Kopečni, početak gradnje vetroparka “Alibunar I” je predviđen za 2015. godinu.

Projekat izgradnje vetroparka je u fazi izrade Glavnog projekta, za čiju izradu je odabrana firma “Energotehnika Južna Bačka” iz Novog Sada.

Vetropark “Alibunar I” nalazi se jugozapadno od naselja Alibunar, predviđene ukupne instalisane snage 9MW, sa tri vetroturbine i priključkom na postojeću trafo stanicu.

Kako kažu iz kompanije “Balkan Electric”, koja je glavni investitor projekta, dobijanje građevinske dozvole očekuje se u oktobru 2014. godine.

U njihovom saopštenju za Energetski portal takođe se navodi da je cilj kompanije izgradnja vetroparkova na teritoriji cele Srbije, posebno južnog Banata. U daljoj budućnosti “Balkan Electric” razmišlja o iskorišćenju biomase kao obnovljivog izvora energije.

Cena struje u Srbiji najjeftinija u regionu, potrebno je poskupljenje

dusan_vujovic_1_290414

Na pitanje o mogućem poskupljenju struje, v.d. Ministra finansija, gospodin Dušan Vujović odgovara da će povećanje cene sigurno biti udar na standard građana i napominje da Srbija ne može dugo da izdrži cenu koja je znatno niža nego u regionu.

Gospodin Dušan Vujović je istakao da “Srbija trenutno ima najjeftiniju struju u regionu i ona je oko 30% jeftinija nego u Makedoniji, a 40% nego u Crnoj Gori i Bosni. Ne znam da li postoji bilo šta u Srbiji što je za oko 30-40% konstantno jeftinije nego u susednim zemaljama, od mleka, hrane, stanova, bilo čega”

On takođe dodaje da se kompleksna rešenja za “Elektroprivredu Srbije” ne mogu tražiti samo poskupljenjem struje.

“Kvalitet menadžmenta, način upravljanja, tehnički gubici, problem naplate nisu pitanja cene. To su pitanja koja se tiču promene organizacije rada i funkcionisanja EPS-a” objašnjava gospodin Vujović.
Rešavanje ovih problema, kaže, ipak ne isključuje poskupljenje struje, koje je između ostalog potrebno i da bi se ljudima poslao signal da moraju da štede.

Izvor:rts foto:ekapija

PREDSTAVLJAMO Izrada geotermalnih bušotina

Prilikom izrade geotermalnih bušotina, u nekim slučajevima se na toplu vodu ili geotermalnu paru može naići i na dubinama od oko 50 – 200 m. Uobičajene dubine na kojima se nalazi para koja se koristi u industrijske svrhe su 500 – 2000 m. Istražna bušenja koja su vršena u svrhu istraživanja potencijala korišćenja geotermalne energije obavljena su i do dubina od 2500 – 3000 m. Geotermalne bušotine se izrađuju standardnim rotary bušaćim postrojenjima, kapaciteta potrebnog da se dostigne projektovana dubina.

geotermalnabusotina

Geometrija bušotine

Kada se planira proizvodnja kod geotermalnih bušotina na paru, posebnu pažnju treba usmeriti na izbor odgovarajuće geometrije bušotine. Bušotina sa velikim prečnikom daje i veliku zapreminu proizvedene pare. Međutim, ako je prečnik zaštitnih cevi isuviše velik u odnosu na kapacitet pare iz formacije, bušotina neće uvek neprekidno proizvoditi paru i neće biti u stanju da održava stalni protok. Ukoliko se eksploatacione zaštitne cevi ne spuste do odgovarajuće dubine pri pojavi dotoka tople vode u višim slojevima može biti onemogućen neprekidni protok pare iz nižih formacija. Izbor geometrije geotermalnih bušotina generalno zavisi od očekivane zapremine tople vode koju proizvodi para.

Izbor kolone zaštitnih cevi

Funkcionalnost zaštitnih cevi u uslovima trenja, habanja i korozije jedan je od osnovnih uslova koje treba zadovoljiti pri izboru kolone zaštitnih cevi, pogotovo kada se radi o proizvodnji velikih zapremina para. Da bi se maksimalno smanjilo trošenje usled trenja prečnik zaštitnih cevi bi trebao biti što je moguće veći u odnosu na prečnik bušotine. Time se omogućava veća proizvodnja, tj. zapremina pare iz rezervoara stena i smanjuju gubici pritisaka unutar kolona, vibracije, trenje i trošenje materijala, čime se produžava vek trajanja bušotine.

Delovanje korozije na zaštitne cevi je izazvano delovanjem gasa H2S, izuzetno proizilazi i iz “pH” vrednosti formacijskih voda, koje su kod termalnih voda uobičajeno niske. Jedan od načina zaštite protiv korozije zaštitnih cevi je i njihova cementacija celom dužinom, tj. do površine.

Eksploataciona kolona zaštitnih cevi ugrađuje se neposredno na ulasku u proizvodnu formaciju, a sama proizvodna zona se ostavlja nezacevljena (open hole), ili ako to uslovi u formaciji zahtevaju ugrađuje se izgubljena perforirana kolona zaštitnih cevi (Sloted Liner).

Kod proračuna opterećenja i naprezanja zaštitnih cevi mora se voditi računa da odabrani kvalitet čelika zaštitnih cevi manjeg prečnika ima veće granične vrednosti na gnječenje (spoljašnji pritisak) od graničnih vrednosti na pucanje (unutrašnji pritisak) zaštitnih cevi većeg prečnika.

Oprema na ušću bušotine

Oprema na ušću bušotine uglavnom podrazumeva dupli čeljusni preventer, tako da je gornji opremljen čeljustima za bušaće šipke, a donji ravnim čeljustima za zatvaranje punog profila bušotine. Gume koje oblažu čeljusti moraju biti takvog kvaliteta da su otporne na dejstvo temperature od oko 150 °C, a i tako konstruisane da se mogu hladiti vodom ako su preventeri zatvoreni duže vreme. Potrebno je istaći da se na izradi geotermalnih bušotina ne primenjuju anularni preventeri, tj. preventeri sa gumenim ulošcima.

U slučaju da se u toku izrade bušotine očekuju izuzetno visoke temperature obavezno se na ušću bušotine ugrađuju dva dupla čeljusna preventera. Kada se bušotina kompletira za proizvodnju, čeljusni preventeri se uklanjaju i na ušću bušotine ostaje samo glavni ventil za visoke temperature. Sve cevi na ustima bušotine iznad glavnog ventila za visoke temperature moraju biti usmerene u pravcu protoka fluida, a debljine zida moraju biti uvećane da bi bile otpornije na koroziju i habanje.

U toku bušenja, tj. održavanja fizičko-hemijskih osobina isplake osim odgovarajuće gustine isplake (koja se generalno kreće od 1,10-1,20 kg/dm3), bitno je da se i “pH” vrednost isplake održava na vrednostima od 9,5-10. Bušenje kroz produktivnu zonu, ako to slojni pritisci dozvoljavaju, može da se izvodi i čistom vodom. Takođe i u slučaju velikog prodora (dotoka) vode ili pare može se preći, ako stabilnost kanala bušotine to dozvoljava, na ispiranje hladnom vodom. Kod geotermalnih bušotina neophodno je hlađenje isplake što se postiže sa jednim ili dva rashladna tornja sa trostrukim sistemom hlađenja. Prva dva sistema za hlađenje isplake, kod rashladnih tornjeva, sastoje se iz kaskade i ventilatora čime se smanjuje temperatura isplake za 15 °C. Treći sistem je protočni izmenjivač toplote kojim se snižava temperatura isplake za još 10°C.

Cementacije geotermalnih bušotina

Cementacija ugrađenih zaštitnih cevi jedna je od najvažnijih operacija u toku izrade geotermalnih bušotina. Cementno mleko treba da bude uravnoteženo i postavljeno od pete kolone zaštitnih cevi do usta bušotine, tj. do površine.
Neadekvatna cementacija može da dovede do sledećih problema:

  •  u toku bušenja dolazi do prodora pare iza površinske ili tehničke kolone, kada se desi erupcija pare i zatvore preventeri;
  • u toku proizvodnje dolazi do izdizanja erupcionog uređaja usled temperaturnih dilatacija

U cilju ravnomernog popunjavanja međuprostora cementnim mlekom potrebno je zaštitne cevi ispravno centrirati primenom odgovarajućih centralizera.
Uobičajena tehnologija cementacije zaštitnih cevi velikog prečnika 473,07mm (18 5/8”) I 339,7mm (13 3/8”) podrazumeva cementaciju preko bušaćih šipki. Običan Portland cement može se primeniti za geotermalne bušotine do temperature od 150°C. Generalno posmatrano, čvrstoća cementnog kamena se smanjuje, a povećava se njegova krtost i propusnost tokom vremena, ako temperatura u toku stvrdnjavanja poraste iznad 120°C. API cementi klasifikovani u kategorije od “A” do “J”ako se primene u geotermalnim bušotinama moraju se oplemeniti dodavanjem 30-50% silicijumdioksidnog brašna ili praha pepela iz termoelektrana. Prah pepela sadrži 55-66% silicijuma, a mešavina se pravi tako da se uzme 50% Portland cementa, 50% pepela i koriste se u odnosu sa 50% vode/čvrsti materijal.

Kao usporivač stvardnjavanja mešavini se dodaje 0,3-0,5% lignin-sulfat derivata ili polihidroksikarbonata, a kao dispergator može da posluži 0,4-0,6% metil naftalin sulfonske kiseline.

Gasoviti fluidi, kao što su H2S mešaju se sa parom i toplom vodom i izazivaju znatnu koroziju zaštitnih cevi, a štetno deluju i na sam cementni kamen.

Kosousmereno bušenje

Do sada nije postavljena teorija o rastojanjima kod geotermalnih bušotina. Čak i ako para dolazi iz rezervoara koji leži ispod dobrih pokrovnih stena, ona se često kreće kroz otvore i pukotine, tako da se stepen međusobne veze između dve bušotine ne može predvideti, jer će zavisiti od stepena i pravca pružanja otvora i pukotina. U mnogim zemljama, na osnovu iskustva, smatra se da je najpovoljnije rastojanje između bušotina od 100 do 300m za bušotine dubina oko 500-1000m.
Ova se rastojanja kosousmerenim bušenjem, pa i u veoma čvrstim fomacijama, mogu lako ostvariti. Pri tome je problem što se uglovi otklona kanala bušotine (inklinacija i azimut) ne mogu meriti zbog visokih temperatura. To zahteva skretanje kanala bušotine od vertikale (KOP) na malim dubinama, dok temperature još ne predstavljaju smetnju za merenje.

Problemi tokom izrade bušotina

Površinske formacije u geotermalnim oblastima uglavnom se sastoje od vulkanskih stena, koje karakteriše visok stepen čvrstoće stena kao i temperaturnog gradijenta, a takođe i izrazita sklonost ka stvaranju pukotina. Iz tih razloga brzine bušenja su mnogo manje, a gubici isplake mnogo veći.

Problemi do kojih dolazi tokom izrade geotermalnih bušotina, uglavnom su sledeći:
1. Erupcija, tj. dotoci pare i gasa
2. Veliki gubici isplake – cirkulacije
3. Lomovi niza bušaćeg alata
4. Gnječenje kolone zaštitnih cevi zbog zaostalih “džepova” isplake
5. Zaglave bušaćeg alata

Erupcija tj. dotok pare i gasa u kanal bušotine

Slojni, tj. formacijski rezervoari pare i tople vode u toku bušenja moraju se neprekidno hladiti isplakom, a pri tome temperatura isplake na površini ne sme da dostigne tačku ključanja. To se uglavnom postiže prolaskom isplake kroz rashladne tornjeve montirane na bušaćem postrojenju. U slučaju dužeg zastoja, ponovni manevar alatom, tj. spuštanje bušaćeg alata mora se obaviti etapno sa međuispiranjima u cilju hlađenja isplake.

Ako tokom bušenja dođe do erupcije pare, preventeri na ušću bušotine, ili glavni ventil (“Master Valve, Baal“), obavezno se moraju zatvoriti. U tim uslovima, formaciju koja izbacuje paru neophodno je hladiti upumpavanjem hladne vode metodom frontalnog potiskivanja (“Bullheading”) u cilju zaustavljanja izlaza mlaza pare, što je pre to moguće. U sastavu alata tokom bušenja, i to neposredno iznad dleta, obavezna je ugradnja protivpovratnog ventila (“PPV”). Ako u sastavu alata nije ugrađen “PPV”, pa čak i ako su preventeri zatvoreni, para će kroz bušaći alat dostići isplačno crevo, koje tada zbog delovanja temperature i pritiska može da se ošteti i propusti, a što bi dovelo do katastrofe na bušaćem postrojenju, tj. do otvorene erupcije.

Gubici isplake

Sprečavanje gubitaka isplake je jedan od prioritetnih zadataka kod bušenja geotermalnih bušotina, a mere koje se preduzimaju mogu biti stalne i privremene.

Stalne mere su zatvaranje zona u kojima se javljaju gubici isplake i cementa. Pri tome posebnu pažnju treba obratiti na sprečavanje gubitaka isplake koji se pojavljaju nakon spuštanja kolone zaštitnih cevi, tj. u toku cementacije, a koji nisu uočeni tokom bušenja kanala bušotine.

Pojedine nekompaktne i meke formacije, koje mogu da izdrže pritisak stuba isplake (uobičajena gustina isplake je 1,10-1,20 kg/dm3), popustiće pod dejstvom pritiska stuba cementnog mleka (uobičajena gustina cementnog mleka je 1,65-1,86 kg/dm3). Da bi se odredilo ponašanje formacije usled delovanja diferencijalnog pritiska (razlika pritiska između stuba cementnog mleka i isplake), potrebno je u toku bušenja kanala bušotine na svakih 50 m izvesti test propuštanja formacije, tj. LOT (“Leak off test”). Ukoliko rezultati LOT-a ukazuju na slabe formacije, pre ugradnje kolone zaštitnih cevi u iste treba utisnuti cement.

Privremene mere podrazumevaju začepljenje formacija raznim zaptivnim prirodnim materijalima (orahove ljuske, semenje pamuka, otpacima vlakana i dr.). Ti materijali vremenom, kada se bušotina opremi za proizvodnju, karboniziraju i raspadaju se čime se vraća prvobitni kapacitet proizvodnosti pare iz formacije. Neophodno je naznačiti da su, kada se buši kroz produktivnu formaciju, gubici isplake poželjni jer ukazuju na prisustvo formacije i predstavljaju vodič za produktivnost bušenih zona.
Ako u toku bušenja dođe do prekida cirkulacije, bušaći alat se mora odmah zadići sa dna bušotine, jer se u protivnom može desiti zaglava alata. Takođe, u zoni gde se očekuju veliki gubici isplake u sastavu alata na dnu bušotine ne koriste se predimenzionirane teške šipke i stabilizatori, koji predstavljaju opasnost za zaglavu alata u navedenim uslovima.

Lomovi bušaćeg alata

Kako se bušenje uobičajeno izvodi u čvrstim stenama gde su brzine bušenja male, a opterećenje na dleto veliko, teške šipke su izložene jakim vibracijama i udarima, što izaziva zamor materijala i dovodi do čestih lomova u navojima teških šipki. Pravilni izbor tipa dleta, u odnosu na čvrstoću i druge karakteristike bušenih formacija, je veoma bitan faktor za sprećavanje lomova navoja teških šipki.
Preventivne mere obuhvataju pregled, tj. snimanje kompletnog niza bušaćeg alata pre početka bušenja i zamenu svih oštećenih ili neispravnih šipki.

Gnječenje zaštitnih cevi zbog zaostalih “džepova” isplake

Ako se desi gnječenje eksploatacione kolone zaštitnih cevi, potrebno je pokušati sa alatom za korekciju unutrašnjeg prečnika (glodačima ili alatima za peglanje) proći kroz oštećena mesta u koloni. Sledeći postupak, u zavisnosti od uslova koji vladaju u kanalu bušotine, je cementacija oštećenog mesta ili ugradnja eksploatacione kolone manjeg prečnika.

Mere bezbednosti kod izrade geotermalnih bušotina

Bušaće postrojenje prilikom izrade geotrmalnih bušotina mora svakog trenutka raspolagati dovoljnom količinom vode za delovanje u slučaju erupcije pare u toku bušenja. Ljudstvo mora biti obučeno za zatvaranje i otvaranje preventera i to u što kraćem roku. Preventeri se moraju periodično ispitivati na pritisak i mogućnost zatvaranja. Zbog otrovnog gasa koji izlazi iz bušotine, svi moraju imati gas maske i detektore gasa na raspolaganju.

Bušenje vazduhom

Iako je “rotary” sistem bušenja (uz cirkulaciju, tj. ispiranje kanala bušotine isplakom) najčešće primenjivan način bušenja geotermalnih bušotina, poslednjih godina sve češće se koristi bušenje vazduhom. Bušenje vazduhom spada u “rotary” sistem bušenja koje za cirkulaciju umesto isplake koristi vazduh.

Glavne osobine primene ove metode su:

  • velike brzine bušenja uz relativno niske cene koštanja
  • nema oštećenja proizvodnih formacija nastalih zbog cirkulacije isplakom
  • bušenje vazduhom nije pogodno kroz formacije koje raspolažu viškom sadržaja vode ili koje su sklone obrušavanju i osipanju
  • kod izrade bušotina vazduhom uobičajena je praksa da se započne bušenje kanala bušotine uz pomoć isplake, a onda se( ako to uslovi u bušotini zahtevaju) prelazi na bušenje sa vazduhom;
  • bušenje vazduhom primenjuje se u proizvodnim intervalima, kada je već spuštena i cementirana proizvodna kolona zaštitnih cevi.

D.V

Stručna literatura:
Geotermalna energija, Miloš Radaković
Tehnologija bušenja sa projektovanjem, Renato Bizjak
Proizvodnja i korišćenje geotermalne energije, M.Soleša, N.Đajić, LJ.Parađanin

Foto: compasscompression.corsafety, aliquantum

1...1.4631.4641.465...1.511Page 1.464 of 1.511

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs