U ponedeljak 21. marta 2016. godine u Medija centru u Beogradu održana je konferencija „Zagađenje vazduha: doprinos lokalnih zajednica u borbi protiv klimatskih promena“.
Predsednik Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF) gospođa Ana Bovan izjavila je da Republika Srbija ima dobre propise u oblasti sprečavanja zagađenja vazduha i borbi protiv klimatskih promena, ali da često njihova primena izostaje. Kako je istakla, potrebno je više političke zrelosti i hrabrosti da ovakvi propisi budu primenjeni u lokalnim samoupravama. Dodala je i da je uloga Evropske unije u Srbiji od velikog značaja za prenos znanja i obezbeđivanje sredstava za bolju zaštitu životne sredine.
Ambasador Francuske u Srbiji njena ekselencija gospođa Kristin Moro navela je da su borba protiv klimatskih promena i zagađenja vazduha veoma povezane, a da lokalne samouprave imaju veliki značaj u sprovođenju propisa i realizaciji akcija. Istakla je da je potrebno da se građani stalno edukuju kako bi bolje zaštitili sredinu u kojoj žive, ali i da je borba protiv zagađenja vazduha aktivnost kojoj građani značajno mogu doprineti.
Predstavnik francuskog grada Mec gospodin Sebastijan Duš istakao je da je u 2015. godini u Francuskoj oko 45 hiljada ljudi umrlo od posledica respiratornih oboljenja, a jedan od razloga za ovo je i saobraćaj. Dodao je da u Francuskoj sve lokalne zajednice imaju svoj plan za klimu, vazduh i energiju, a primenjuju se i posebne mere u cilju sprečavanja emisije ugljen dioksida u atmosferu.
Predsednik asocijacije Er Loren gospodin Gi Berže izjavio je da je u njihovom okruženju najveći zagađivač crna metalurgija, a svaki industrijski pogon plaća ovoj asocijaciji jedan evro za troškove nadgledanja vazduha i jedan evro po glavi stanovnika.
Koordinator projekta za zemlje Jugoistočne i Centralnoistočne Evrope, Alijansa za zaštitu životne sredine i zdravlja, gospođa Vlatka Matić Puljić navela je da termoelektrane imaju udeo od 56 odsto ukupnog broja zagađivača. Dodala je da podaci pokazuju da se Srbija nalazi u samom vrhu kada je reč o ovakvom zagađenju, dok je Makedonija najzagađenija u regionu.
Predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije istakli su da Srbija poseduje 40 mernih stanica i jednu labaratoriju čija je namena kontrola zagađenosti vazduha, kao i da za sprovođenje regulative Evropske unije nedostaje kadar i više redstava. Naveli su i da u Srbiji dve trećine građana živi u uslovima vazduha koji treba čuvati, a jedna trećina u uslovima vazduha koji treba prečistiti.
Predstavnici grada Beograda saopštili su da JKP GSP „Beograd“ uvodi prvu liniju u okviru koje će saobraćati električni autobusi. Navedeno je da će ovakvi autobusi doprineti smanjenju zagađenja vazduha i buke i većoj zaštiti životne sredine.
Konferenciju „Zagađenje vazduha: doprinos lokalnih zajednica u borbi protiv klimatskih promena“ organizovali su Francuska ambasada u Beogradu i Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF).
Sandra Jovićević
foto: energetika.ba
Srbija bi zbog nerešenih pitanja u energetici, pre svega kašnjenja u razdvajanju delatnosti u Srbijagasu, mogla da se suoči sa sankcijama Energetske zajednice i teškoćama u pregovorima o članstvu u EU, rekao je danas direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. Kopač je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je danas razgovarao sa predstavnicima Ministarstva energetike o otvorenim pitanjima u primeni obaveza iz članstva Srbije u Energetskoj zajednici i da su se izdvojila četiri sporna pitanja. “To su pitanja koja spečavaju otvaranje pregovaračkog poglavlja o energetici. Dok se ta pitanja ne reše, verovatno neće biti vidljivog napretka u otvaranju poglavlja o energetici”, rekao je on. On je naglasio da nije dovršen proces razdvajanje delatnosti u Srbijagasu, odnosno razdvajanje operativnog prenosnog sistema i komercijalne delatnosti.
Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić rekla je da se BiH, ugovorom o uspostavlјanju energetske zajednice, obavezala da će do 2018. godine ostvariti uštede u finalnoj potrošnji energije od devet odsto. Ona kaže da su u Republici Srpskoj i BiH u celini mapirana područja sa izuzetnim energetskim potencijalom, a klјučni uslov za smanjenje potrošnje energije jeste podizanje nivoa energetske efikasnosti u svim segmentima života, što znači iskoristiti što manje energije i energenata za što veći učinak.
Predstavnici grada Beograda i najbolji studenti Šumarskog fakulteta obeležili su danas Svetski dan šuma sadnjom 25 stabala poljskog jasena u Bajfordovoj šumi u Beogradu. U akciji pošumljavanja, pored studenata Šumarskog fakulteta, učestvovali su i gradski menadžer Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Gran Trivan i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Gradski menadžer Goran Vesić rekao je da je sadnja 25 stabala poljskog jasena simboličan način da se obeleži Svetski dan šuma i time pokaže koliko je pošumljavanje važno za gradjane Beograda. “Danas smo imali čast i zadovoljstvo da zasadimo sadnice u Bajfordovoj šumi. Ova šuma je prošle godine dobila ime po Timoti Džonu Bajfordu koji je veoma zaslužan za naše društvo… Mislim da je ovo bio pravi način da se Beograd oduži njemu za sve ono što je učinio za Srbiju”, rekao je Vesić novinarima nakon sadnje drveća. On je dodao da je 14,6 odsto površine Beograda pokriveno šumom i da je “to dovoljno i nedovoljno u odnosu na ono što grad želi”.
Danas je u Medija centru, u Beogradu počela konferencija u organizaciji CEDEF-a i Ambasade Francuske u Beogradu sa temom : “ Zagađenje vazduha: Doprinos lokalnih zajednica borbi protiv klimatskih promena“.
U susret Danu šuma, JP Srbijašume je organizovalo danas konferenciju za novinare u Klubu Košutnjak. Međunarodni dan šuma 21. mart ustanovljen je na sednici Generalne skupštine evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine sa namerom da se istakne značaj šuma za čovečanstvo i brojne druge koristi. Prvi dan proleća je simbolično izabran kao simbol ponovnog rađanja života i buđenja prirode.
Rusija ima dokazane rezerve nafte samo za još 28 godina, izjavio je ruski ministar prirodnih resursa Sergej Donskoj. “Rezerve nafte iznose oko 29 milijardi tona. Ali,to su te koje se teoretski mogu izvući iz zemlje. U 2015. godini preliminarno je izvadjeno oko 505 miliona tona. Ako se preračuna, otvorenih rezervi dovoljno je za 57 godina”, rekao je Donskoj Rosijskoj gazeti. Donskoj je naveo da je medjutim obim dokazanih rezervi, za koje se tačno zna gde su, koliko ih je i kako ih izvući, po ocenama eksperata duplo manje, oko 14 milijardi tona. “Po dokazanim rezervama, nafte za vadjenje biće samo na 28 godina”, dodao je on. Po njegovim rečima, bez novih nalazišta, vadjenje nafte iz tradicionalnih bušotina počeće da se smanjuje već 2020. godine.
