U Kraljevu zasadjeno 1.000 novih sadnica

22.03.2016

Beta-5zr71gve0d.542x350 Učenici Šumarske škole iz Kraljeva i udruženje gradjana “Ora nije fora” juče su započeli pošumljavanje brda Ćava sadnjom 1.000 sadnica na mestu na kome je 2011. godine vatra uništila 64 hektara borove šume. Direktor preduzeća “Srbijašume” iz Kraljeva Božimir Pendić podsetio je da je uzrok ovog požara bio ljudski faktor. “Požar je na ovom mestu izazvan ljudskom nepažnjom 2011. godine. Mi smo najveći deo površine sanirali i sada obavljamo popunjavanje novim kontejnerskim sadnicama crnog bora sa zaštićenim korenom”, rekao je Pendić. On je kazao da je 45 odsto područja Kraljeva pod šumom, što ga čini najšumovitijim delom Srbije, kao i da se sve čini kako bi se što više površina pošumilo.

“Šumovitost u Srbiji se procentualno kreće izmedju 27 i 30 odsto, u Evropi je 34 odsto predela pod šumama, a na svetskom nivou oko 30 odsto. Težnja je i dalje da se pošumi što više neiskorišćenih površina koje pripadaju šumskom zemljištu, kako bismo ga zaštitili od erozije i sprečili sve češće poplave poslednjih godina”, kazao je Pendić. Gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić takodje je ukazao na opasnost devastacije pošumljenog rečnog priobalja. “Erozije zemljišta se moraju sprečiti, jer ukoliko se šuma nekontrolisano seče, dolazi i do poplava koje smo nedavno imali”, rekao je Ilić. Ukazujući na značaj šuma i njihov uticaj na opstanak čovečanstva, generalna skupština Evropske poljoprivredne konfederacije donela je 1971. godine odluku da 21. mart, dan prolećne ravnodnevnice na severnoj, odnosno dan jesenje ravnodnevnice na južnoj Zemljinoj hemisferi, proglasi Svetskim danom šuma.

V.V.

www.beta.rs

Danas Svetski dan voda

22.03.2016

Svetski dan voda obeležava se danas širom sveta kako bi se podigla svest o značaju i očuvanju voda i podsetilo na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Svetski dan voda, 22. mart, ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1992. godine, a od 1993. u svetu počinje obeležavanje tog ekološkog datuma. Od 2005. do 2015. godine, Svetski dan voda praćen je sloganom “Voda za život”. Ove godine, kako je saopštilo Javno komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija, Svetski dan voda biće obeležen uz slogan “Bolja voda, bolja radna mesta (Water and Jobs)”. Kako se navodi, u svetu približno 1,5 milijardi ljudi radi u sektorima koji su povezani sa vodom i skoro sva radna mesta zavise od vode i onih koji se brinu za njenu bezbednu distribuciju. Naglašava se da Beograd ima dovoljno pijaće vode i da je voda iz Beogradskog vodovoda provereno dobrog kvaliteta, hemijski i bakteriološki ispravna za svakodnevno korišćenje, a da to potvrdjuje i kontrola 15.000 uzoraka vode na godišnjem nivou.

V.V.

www.beta.rs

Neophodna bolja primena propisa u oblasti zaštite vazduha i klimatskih promena

22.03.2016

co2 energetika.ba — Foto ilustracija: Pixabay

U ponedeljak 21. marta 2016. godine u Medija centru u Beogradu održana je konferencija „Zagađenje vazduha: doprinos lokalnih zajednica u borbi protiv klimatskih promena“.

Predsednik Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF) gospođa Ana Bovan izjavila je da Republika Srbija ima dobre propise u oblasti sprečavanja zagađenja vazduha i borbi protiv klimatskih promena, ali da često njihova primena izostaje. Kako je istakla, potrebno je više političke zrelosti i hrabrosti da ovakvi propisi budu primenjeni u lokalnim samoupravama. Dodala je i da je uloga Evropske unije u Srbiji od velikog značaja za prenos znanja i obezbeđivanje sredstava za bolju zaštitu životne sredine.

Ambasador Francuske u Srbiji njena ekselencija gospođa Kristin Moro navela je da su borba protiv klimatskih promena i zagađenja vazduha veoma povezane, a da lokalne samouprave imaju veliki značaj u sprovođenju propisa i realizaciji akcija. Istakla je da je potrebno da se građani stalno edukuju kako bi bolje zaštitili sredinu u kojoj žive, ali i da je borba protiv zagađenja vazduha aktivnost kojoj građani značajno mogu doprineti.

Predstavnik francuskog grada Mec gospodin Sebastijan Duš istakao je da je u 2015. godini u Francuskoj oko 45 hiljada ljudi umrlo od posledica respiratornih oboljenja, a jedan od razloga za ovo je i saobraćaj. Dodao je da u Francuskoj sve lokalne zajednice imaju svoj plan za klimu, vazduh i energiju, a primenjuju se i posebne mere u cilju sprečavanja emisije ugljen dioksida u atmosferu.

Predsednik asocijacije Er Loren gospodin Gi Berže izjavio je da je u njihovom okruženju najveći zagađivač crna metalurgija, a svaki industrijski pogon plaća ovoj asocijaciji jedan evro za troškove nadgledanja vazduha i jedan evro po glavi stanovnika.

Koordinator projekta za zemlje Jugoistočne i Centralnoistočne Evrope, Alijansa za zaštitu životne sredine i zdravlja, gospođa Vlatka Matić Puljić navela je da termoelektrane imaju udeo od 56 odsto ukupnog broja zagađivača. Dodala je da podaci pokazuju da se Srbija nalazi u samom vrhu kada je reč o ovakvom zagađenju, dok je Makedonija najzagađenija u regionu.

Predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije istakli su da Srbija poseduje 40 mernih stanica i jednu labaratoriju čija je namena kontrola zagađenosti vazduha, kao i da za sprovođenje regulative Evropske unije nedostaje kadar i više redstava. Naveli su i da u Srbiji dve trećine građana živi u uslovima vazduha koji treba čuvati, a jedna trećina u uslovima vazduha koji treba prečistiti.

Predstavnici grada Beograda saopštili su da JKP GSP „Beograd“ uvodi prvu liniju u okviru koje će saobraćati električni autobusi. Navedeno je da će ovakvi autobusi doprineti smanjenju zagađenja vazduha i buke i većoj zaštiti životne sredine.

Konferenciju „Zagađenje vazduha: doprinos lokalnih zajednica u borbi protiv klimatskih promena“ organizovali su Francuska ambasada u Beogradu i Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF).

Sandra Jovićević

foto: energetika.ba

U toku remont bloka TENT A4

22.03.2016

PD TE „Nikola Tesla“ saopštilo je da su 19. marta 2016. godine započeti glavni remontni radovi na bloku TENT A4.

Šef Službe mašinskog održavanja u TENT-u gospodin Srđan Josipović izjavio je da je osnovni cilj remonta da se termokapacitet bloka A4, koji iznosi 308MW, dovede u stanje pouzdanosti kako b narednoj godini funkcionisao bez značajnih problema u svom radu i sa manjim brojem neplaniranih zastoja. Kako je istakao, jedan od najvažnijih poslova biće zamena prigušivača buke na ventilima sigurnosti kotla.

U saopštenju TENT-a navodi se da je remontna sezona u TENT-u počela početkom marta 2016. godine ulaskom u kapitalni remont bloka TE „Morava“ u Svilajncu, a očekuje se da će biti završena krajem oktobra završetkom kapitalnog remonta u bloku TENT B2.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Energetska zajednica upozorava

21.03.2016

Srbija bi zbog nerešenih pitanja u energetici, pre svega kašnjenja u razdvajanju delatnosti u Srbijagasu, mogla da se suoči sa sankcijama Energetske zajednice i teškoćama u pregovorima o članstvu u EU, rekao je danas direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. Kopač je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je danas razgovarao sa predstavnicima Ministarstva energetike o otvorenim pitanjima u primeni obaveza iz članstva Srbije u Energetskoj zajednici i da su se izdvojila četiri sporna pitanja. “To su pitanja koja spečavaju otvaranje pregovaračkog poglavlja o energetici. Dok se ta pitanja ne reše, verovatno neće biti vidljivog napretka u otvaranju poglavlja o energetici”, rekao je on. On je naglasio da nije dovršen proces razdvajanje delatnosti u Srbijagasu, odnosno razdvajanje operativnog prenosnog sistema i komercijalne delatnosti.

“Ministarstvo nam je ponovo obećalo da će se to dogoditi do 1. jula ove godine”, rekao je Kopač i dodao da će u suprotnom Sekretarijat proslediti to pitanje Ministarskom savetu Energetske zajednici kako bi odlučio o uvodjenju sankcija Srbiji. Prema njegovim rečima, sankcije EZ mogu biti formalne poput zabrane glasanja na sastancima i uskraćivanja finansijske naknade za troškove učešća na sastancima te organizacije, što je suma od 30.000 do 40.000 evra godišnje. Ozbiljnije sankcije predvidjaju ukraćivanje evropskih sredstava za energetiku iz pretpristupne pomoći IPA, što bi moglo da se odrazi i na sredstva planirana za gasnu interkonekciju izmedju Srbije i Bugarske, upozorio je on. Drugo otvoreno pitanje odnosi se na članstvo Elektromreže Srbije (EMS) u Birou za dodelu koordinisanih preograničnih kapaciteta u Podgorici, a za EMS je sporna tarifa od 40.000 evra koja mora da plati.

Treće otvoreno pitanje se odnosi na saradnju EMS-a i kosovskog operatera prenosa na Kosovu KOSTT koja predvidja osnivanje nove firme za snabdevanje, što do sada nije učinjeno. “I u tom slučaju će verovatno doći do neke odluke Ministarskog saveta EZ”, rekao je on i dodao da danas nisu donošeni nikakvi zaključci i da će se pokušati doći do dogovora, a da je EZ stavila do znanja da može ponovo pokrenuti prekršajni postupak protiv Srbije. Srbija takodje još nije ispunila evropsku Direktivu o sumporu u gorivima i želi da je odloži do kraja 2019. godine, rekao je Kopač i dodao da je to neprihvatljivo za EZ i da će se ići na neko kompromisno rešenje. Šef sektora za gas EZ Predrag Grujičić je na konferenciji za novinare rekao da razdvajanje delatnosti u EPS-u ide dobrim tokom.

V.V.

www.beta.rs

Srbija smanjuje zagađenje primenom novih tehnologija

21.03.2016

Ministar rudarstva i energetike Republike Srbije izjavio je danas prilikom akcije pošumljavanja na Banjici, koja je održana u okviru Svetskog dana šuma, da toplane u Srbiji primenom novih tehnologija nastoje da smanje emisiju zagađenja na svetski standard.

On je naveo da je Republika Srbija u pomenutom segmentu prevela zakonodavstvo Evropske unije u svoj zakonodavni okvir, a dodao je i da postupanje o direktivi o velikim ložištima spada u deo obaveza koje ima resorno ministarstvo. Istakao je da je već izvršena revitalizacija filtera u svim velikim termopostrojenjima, a u čak 13 postrojenja ugrađeni su novi elektro-filteri, dok je u još jednom postrojenju ugradnja ovakvog filtera u toku i biće završena u toku godine. Dodao je da su ovakvom ugradnjom eleminisana praškasta zagađenja iz termopostrojenja, kao i da je Republika Srbija u mnogo boljem položaju kada je reč o zagađenju u termosektoru u odnosu na mnoge članice Evropske unije.

Gospodin Antić je dodao da je resorno ministarstvo za ekološke projekte do sada opredelilo oko 200 miliona evra, a u narednim godinama biće izdvojeno između 700 i 800 miliona evra.

Sandra Jovićević

foto: tanjug.rs

Obavezne uštede u potrošnji energije

21.03.2016

Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić rekla je da se BiH, ugovorom o uspostavlјanju energetske zajednice, obavezala da će do 2018. godine ostvariti uštede u finalnoj potrošnji energije od devet odsto. Ona kaže da su u Republici Srpskoj i BiH u celini mapirana područja sa izuzetnim energetskim potencijalom, a klјučni uslov za smanjenje potrošnje energije jeste podizanje nivoa energetske efikasnosti u svim segmentima života, što znači iskoristiti što manje energije i energenata za što veći učinak.

“Jedan od cilјeva je i da se forsira i stumuliše povećano korištenje energije iz obnovlјivih izvora da bi bila smanjena ukupna emisija štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte”, rekla je Golićeva za “Pres Republika Srpska”. Ona je dodala da su s tim u vezi doneseni pravilnici kojima je prvi put propisima Republike Srpske obuhvaćena i obrađena energetska efikasnost u građenju zgrada. Prema njenim rečima, u naredne dve godine trebalo bi da bude obnovlјeno više od 35 objekata iz oblasti prosvete i kulture i zdravlјa i socijalne zaštite. “U prvoj fazi već je izabrano 11 objekata – tri bolnice, sedam osnovnih škola i jedan studentski centar. Radovi na ovih 11 objekata procjenjuju se na oko 5,5 miliona KM. Ukupna vrednost projekta, koji se finansira iz kreditnih sredstava Svetske banke, za BiH iznosi 32 miliona dolara, od čega se na Srpsku odnosi 12,8 miliona dolara ili 40 odsto”, precizirala je Golićeva.

Ona je dodala da je cilј da se ugradnjom energetski efikasnih materijala, poput izolacije na fasadama, kvalitetne stolarije, krova i bolјih rešenja grejanja u tim objektima, uštede znatna sredstva. Golićeva je navela da su propisi Srpske, kada je reč o energetskoj efikasnosti, stoodstotno usklađeni sa evropskim direktivama, te da se kontinuirano prate sve promene u ovoj oblasti. Ona smatra da je podizanje svesti javnosti o značaju mera energetske efikasnosti izuzetno važno, jer omogućavaju uštede energije i novca, te da su mediji kao kreatori javnog mnjenja i obrazovni sistem, u tome klјučni. Golićeva je pojasnila da nije tačna informacija da je u Republici Srpskoj nastalo 800.000 tona opasnog otpada, već je reč o pepelu i šlјaci iz termoelektrana koji ne spadaju u opasni otpad.

V.V.
www.srna.rs

U Bajfordovoj šumi u Beogradu posadjeno 25 stabala jasena

21.03.2016

Predstavnici grada Beograda i najbolji studenti Šumarskog fakulteta obeležili su danas Svetski dan šuma sadnjom 25 stabala poljskog jasena u Bajfordovoj šumi u Beogradu. U akciji pošumljavanja, pored studenata Šumarskog fakulteta, učestvovali su i gradski menadžer Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Gran Trivan i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Gradski menadžer Goran Vesić rekao je da je sadnja 25 stabala poljskog jasena simboličan način da se obeleži Svetski dan šuma i time pokaže koliko je pošumljavanje važno za gradjane Beograda. “Danas smo imali čast i zadovoljstvo da zasadimo sadnice u Bajfordovoj šumi. Ova šuma je prošle godine dobila ime po Timoti Džonu Bajfordu koji je veoma zaslužan za naše društvo… Mislim da je ovo bio pravi način da se Beograd oduži njemu za sve ono što je učinio za Srbiju”, rekao je Vesić novinarima nakon sadnje drveća. On je dodao da je 14,6 odsto površine Beograda pokriveno šumom i da je “to dovoljno i nedovoljno u odnosu na ono što grad želi”.

Vesić je podsetio da je grad 2011. godine usvojio strategiju prema kojoj 30 odsto teritorije Beograda treba da bude pokriveno šumom. “Radimo na tome… U narednom periodu nastavićemo da uredjujemo Banjičku šumu, koja je zaštićeno prirodno dobro”, kazao je on. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić kazao je da zbog sve izraženijih klimatskih promena neophodno više pažnje posvetiti prirodi u Beogradu “kako bi se poboljšao kvalitet vode, vazduha i zemljišta”. Kako je naveo, neophodno je nastaviti rad na projektima iz oblasti životne sredine. “Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada Srbije čine ogromne napore kako bi sve negativne uticaj koje elektroprivreda i energetski sistemi ostavljaju na životnu sredinu minimalizovali i doveli na nivo svetskih standarda”, kazao je Antić i dodao da je cilj primene novih tehnologija i gašenje ložišta smanjenje emisije štetnih gasova. Svetski dan šuma obeležava se 21. marta, a ustanovljen je 1971. godine kako bi se povećala svest svetske javnosti o značaju i ulozi šuma za čoveka i potrebi očuvanja šuma i šumskih ekosistema.
V.V.
www.beta.rs

Danas je Svetski dan šuma

21.03.2016

Svakog 21. marta u svetu se obeležava Svetski dan šuma.

Vršilac dužnosti generalnog direktora JP „Srbijašuma“ gospodin Dragan Aleksić izjavio je za Agenciju Beta da je oko 30 odsto teritorije Srbije pod šumama, a trebalo bi da bude 42 odsto. On je istakao da je u Srbiji 2.252.000 hektara pod šumama, od čega je 53 odsto u državnom vlasništvu, dok je ostatak koji je u privatnom vlasništvu u lošem stanju jer je prisutno neplansko sečenje šuma. Dodao je da je u Vojvodini najmanja pošumljenost, samo 6 odsto površine nalazi se pod šumama.

U svetu se oko 30 odsto kopnenih površina nalazi pod šumama, odnosno šume se prostiru na oko 4 milijarde hektara. Neplanskim sečenjem godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma, a njihovim uništavanjem nastaju ekološke promene koje imaju štetne posledice, kao što su promene zemljišta i klime, nestanak biljnih i životinjskih vrsta.

Svetski dan šuma ustanovljen je 1971. godine od strane Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije, a Republika Srbija potpisala je rezolucije donete na IV ministarskoj konferenciji o zaštiti šuma Evrope u Beču 2003. godine. Na konferenciji su usvojeni Sveevropski kriterijumi i indikatori održivog gazdovanja šumama koji su okvirnog karaktera, a njihova realna primena podrazumeva proveru i harmonizaciju na nacionalnom nivou.

Sandra Jovićević

foto: kombeg.org.rs

Banjaluka učestvovala u akciji „Sat za našu planetu“

21.03.2016

Zamenik gradonačelnika Banjaluke gospođa Jasna Brkić izjavila je da Banjaluka i ove godine učestvuje u akciji „Sat za našu planetu“ gašenjem svetla na zgradi Gradske uprave i objektima u užem centru grada.

Gospođa Brkić je istakla da je Banjaluka među prvim lokalnim zajednicama u Bosni i Hercegovini potpisala Sporazum gradonačelnika o smanjenju emisija ugljen dioksida za 20 odsto do 2020. godine. Ona je podsetila i da je grad u saradnji sa donatorima realizovao par projekata koji su se odnosili na podizanje svesti o energetskoj efikasnosti, uspostavljanje sistema praćenja potrošnje energenata u javnim ustanovama i izradu preliminarnih energetskih pregleda. Kako je navela, do sada je dva puta bila održana manifestacija „Energetski dani“ koja je imala za cilj promociju energetske efikasnosti i iskorišćenja obnovljivih izvora energije, ali i podsticanje saradnje javnog i privatnog sektora u ovim oblastima.

Navela je da je u 2016. godini budžetom grada Banjaluke planirana izrada energetskog pregleda za zgradu Gradske uprave, podrška projektima jačanja energetske efikasnosti, izrada Studije snimanja kompletne javne rasvete na području Banjaluke, ali i organizacija treće manifestacije „Energetski dani“. Istakla je da je u planu i uvođenje energetskog menadžmenta u zgradu Gradske uprave, kao i da je u toku ažuriranje starog Akcionog plana koji će definisati sprovođenje mera efikasnijeg korišćenja energije.

U okviru realizacije akcije „Sat za našu planetu“ u Banjaluci su isključena svetla na zgradi Gradske uprave, Kulturnog centra Banski dvor, Muzičkom paviljonu Parka „Petar Kočić“, na objektima Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske, zgradi „Pošta Srpske“, „Elektrokrajine“, a isključena je i javna rasveta u dve ulice.

Sandra Jovićević

foto: srna.rs

Zagađenje vazduha: Doprinos lokanih zajednica borbi protiv klimatskih promena

21.03.2016

Danas je u Medija centru, u Beogradu počela konferencija u organizaciji CEDEF-a i Ambasade Francuske u Beogradu sa temom : “ Zagađenje vazduha: Doprinos lokalnih zajednica borbi protiv klimatskih promena“.
Na početku susreta, prepunoj sali obratila se NJ.E. gospođa Kristen Moro ambasadorka Francuske u Srbiji pri čemu je još jednom istakla napore i aktivnosti Francuske u borbi protiv klimatskih promena. Gospodin Dejan Lekić , pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine izneo je preciznije podatke o stanju zagađenosti vazduha u Srbiji. Istakao je da prema metodologiji merenja zagađenosti Srbija zauzima visoko 13. mesto, međutim sam stepen zagađenosti vazduha Srbiju drži na vrlo niskom mestu.
U nastavku predstavljen je francuski grad Mec kroz prezentaciju gospodina Sebastiana Duša. On je pokušao kroz izlaganje koje je obuhvatilo duži vremenski period, da izloži proces uticaja klimatskih promena na zagađenje vazduha. Sa druge strane, predstavljene su konkretne aktivnosti grada Meca kao lokalne zajednice da bi se zagađenje svelo na minimum.
Na kraju današnje konferencije očekuju se konkretni zaključci o kojima će javnost biti informisana, a tome će doprineti i predstavljanje grada Smedereva o kojem će govoriti gradonačelnica dr. Jasna Avramović, zatim gospodin Miodrag Grujić iz Sekreterijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda i mnogi drugi.

V.V.

Povećana energetska efikasnost u OŠ „Vuk Karadžić“ u Leskovcu

21.03.2016

U Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Čekminu u Leskovcu završeni su radovi na povećanju energetske efikasnosti koji su podrazumevali zamenu stolarije i uređenje fasade.

Gradonačelnik Leskovca gospodin Goran Cvetanović izjavio je da je vrednost radova na povećanju energetske efikasnosti u ovoj školi iznosila 1,5 miliona dinara od čega je polovinu sredstava obezbedila mesna zajednica u Čekminu, dok je ostatak obezbedila Agencija za lokalni ekonomski razvoj. Dodao je da je radove izvodila kompanija „Jugogradnja“ iz Bojnika.

Podsetimo, u opštini Leskovac u 2016. godini realizuje se program povećanja energetske efikasnosti u objektima u javnoj svojini. Program energetske efikasnosti se realizuje preko Agencije za lokalni ekonomski razvoj (ALER), a za povećanje energetske efikasnosti u 2016. godini predviđeno je 32 miliona dinara, odnosno 4 miliona više nego u 2015. godini.

Sandra Jovićević

foto: jugpress.com

Održana akcija „Sat za našu planetu“

21.03.2016

U subotu 19. marta 2016. godine u 20 i 30 časova u Beogradu u okviru akcije „Sat za našu planetu“ isključeno je osvetljenje na znamenitim građevinama, spomenicima, u školama, domovima, poslovnim zgradama i mostovima.

Sekretar grada Beograda za zaštitu životne sredine gospodin Goran Trivan koji je prisustvovao centralnoj manifestaciji ispred Starog dvora izjavio je da je ova akcija napravila preokret u javnom mnjenju kada je reč o emisija gasova sa efektom staklene bašte i štednji resursa. On je istakao da je Srbija jedna od retkih zemalja u regionu koja poseduje akcioni plan adaptacije na klimatske promene, a dodao je i da je Beograd usvojio desetogodišnji program zaštite životne sredine.

Akcija „Sat za našu planetu“ održana je i u Vranju gde su učenici, studenti i profesori OŠ „Vuk Karadžić“, Visoke škole primenjenih strukovnih studija i predstavnici Regionalnog centra za talente organizovali performans na trgu ispred Muzeja. U okviru performansa, uz pomoć igre, pesme i poruka za očuvanje životne sredine učesnici su pokušali da skrenu pažnju javnosti na pojedinačnu odgovornost kada je reč o zaštiti životne sredine. Prisutni građani su dobili i bukmarkere sa porukama na koji način se može smanjiti zagađenje životne sredine i tako doprineti borbi protiv klimatskih promena.

Podsetimo, ideja „Sat za našu planetu“ potekla je još 2004. godine, a prva ujedinjena svetska akcija pod ovim nazivom održana je 29. marta 2008. godine u trajanju od 20h do 21h i tada je učestvovalo 35 zemalja i preko 400 gradova sveta. U Republici Srbiji akcija se održala osmi put.

Sandra Jovićević

foto: vranje.org.rs

Rusija povećala izvoz gasa u prvom kvartalu 2016. godine

18.03.2016

sp-gasprom novosti.rs

Ruska kompanija „Gasprom“ u prvom kvartalu 2016. godine izvezla je u Nemačku 9,9 milijardi kubnih metara gasa, odnosno za 37 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Kada je reč o izvozu gasa u zemlje izvan Zajednice nezavisnih država, Rusija je u prvom kvartalu 2016. godine izvezla 36,5 milijardi kubnih metara gasa u ove zemlje, tačnije 33,5 odsto više nego u istom periodu 2015. godine.

Kompanija „Gasprom“ ranije je saopštila da u 2016. godini evropskim zemljama može isporučiti 160 milijardi kubnih metara gasa.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

izvor: energetika.ba

1...1,4561,4571,458...1,671 Page 1,457 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM