U hotelu Mažestik je danas održan kurs pod nazivom “Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU”. Uža tema kursa je bilo Poglavlje 27. koje je posvećeno zaštiti životne sredine i klimatskim promenama. U prisustvu brojnih predstavnika civilnog društva i Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, skupu su se obratile brojni aktivisti iz Srbije. Udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su organizovali ovaj događaj, a prisustvovala je i koordinatorka projekta ENV.net za Srbiju Nataša Žugić Drakulić.
Vodio se konstruktivan razgovor, iako je skup povremeno odisao nezadovoljstvom kad je reč o saradnji nevladinog sektora i državnog sektora. Pored toga, bilo je kritika upućenih nevladinom sektoru zbog očigledno slabe umreženosti i nesaradnje na ključnim pitanjima i problemima u domenu zaštite životne sredine. Ove kritike je najjasnije izrekla Jelena Pajović van Reenen u ime Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, u želji da podstakne jaču i čvršću povezanost organizacija kada su u pitanju promene i donošenje zakona, javne rasprave i slično.
Gospođa Pajović van Reenen je skrenula pažnju da je teško očekivati donacije i pomoć za projekte, jer ni njihova kancelarija kako kaže, nema dovoljno sredstava da zaposli bar još dve osobe na aktuelnim projektima. Kritikujući organizacije zato što očekuju finansijsku pomoć, izjavila je da je njihovoj Kancelariji za ovu godinu budžet drastično smanjen. Kao odgovor na spomenute konstatacije godpođe Pajović van Reenen, izrečena su uverenja da je civilni sektor aktivan i da je bilo amadmana koji su čak i prihvaćeni pri donošenju zakona i regulativa u vezi sa vodnim zemljištima i upravljanjem vodnim objektima. Kao argument da je teško mobilisati nevladin sektor moglo se čuti i to da je nepoznavanje engleskog jezika i stručnost najveća prepreka za dobijanje projekata i njihovu realizaciju u mnogim organizacijama širom Srbije. Kao očigledan razlog pasivnosti organizacija istaknut je materijalni aspekt i nemogućnost da se plate troškovi puta, dnevnice i slično.
Izlaganje gospođe Anđelke Mihajlov članice Pregovaračkog tima 27 Sastav, bilo je najinteresantnije zahvaljujući dugogodišnjem iskustva u nevladinom sektoru i novostečenom iskustvu iz procesa pregovaranja kad je reč o Poglavlju 27. Gospođa Mihajlov sa jedne strane ima kompletan uvid u situaciju u Briselu i tok pregovaranja u visokostruktuiranim telima, a sa druge strane uočava namere i realne mogućnosti koje Srbija ima.
„Vidite, u Crnoj Gori su napravili grešku jer su stavili u pregovarački tim predstavnike civilnog sektora, a oni su tako postali državni aparat. Šta su zapravo mogućnosti za civilno društvo? Nikada neće civilnom sektoru biti predstavljena pregovaračka pozicija, pa da je analizirate. To je zabranjeno. Ostaje samo inicijativa, i to konkretna. Ona mora biti sa ciljem, mora da služi nečemu. Ceo ovaj proces će trajati jako dugo. Trajaće deset godina a možda i više, osim ako to ne bude politička odluka pa se svi zajedno: i Rumunija i Bugarska ne uskladimo sa EU. Ali, tada bi došao na red drugi problem – a to je plaćanje kazni i penala.“
Gospođa Mihajlov je istakla da je veliki problem i to što procesi privatizacije ignorišu proces pridruživanja EU. „Naš instrument je inspekcija, a inspekcija ne radi svoj posao tako da kompanije rade po svome. Mogu se čuti stavovi da neke kompanije drže u šaci Poglavlje 27. Ako ceo sistem ne funkcioniše, teško ćemo se izboriti sa Poglavljem 27.“
Skupu se između ostalih obratila i Nataša Đereg iz CEKOR-a, a moderatorka tokom čitavog događaja je bila gospođa Aleksandra Mladenović, izvršna direktorka organizacije Ambasadori za održivi razvoj zaštitu životne sredine.
Vesna Vukajlović
Više od 130 država potpisaće 22. aprila, na ceremoniji u sedištu Ujedinjenih nacija (UN) istorijski klimatski sporazum postignut u Parizu, saopštile su UN. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun biće domaćin na ceremoniji povodom početka potpisivanja sporazuma. UN navode da će potpisivanjem 130 zemalja, uključujući više od 60 svetskih lidera, biti premašen prethodni rekord postavljen 1994. godine kada je 119 država prvog dana potpisalo jedan medjunarodni sporazum. U Parizu je u decembru 2015. godine postignut sporazum koji predvidja ograničenje rasta temperature u svetu ispod dva stepena Celzijusa uz mogućnost ograničenja rasta i na 1,5 stepeni. Sporazum o klimi mora da ratifikuje najmanje 55 država koje predstavljaju najmanje 55 odsto globalne emisije gasova s efektom staklene bašte.
Predlogom ugovora za istraživanje i proizvodnju ugljovodonika u podmorju Crne Gore za četiri bloka sa budućim koncesionarima ENI iz Italije i Novatek iz Rusije predviđene su dve istražne platforme u prvoj fazi istraživanja i dve potencijalne platforme u drugoj fazi. Najbliža biti udaljena minimum deset kilometara od obale, istaknuto je nedavno na konferenciji za novinare povodom objavljivanja teksta dokumenata i njihovog upućivanja u Skupštinu Crne Gore.
Treću godinu zaredom grad organizuje prolećnu akciju čišćenja Beograda, a tokom prethodne dve godine očišćeno je oko 600.000 kubika smeća sa 520 lokacija u Beogradu, rekao je danas gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Schneider Electric poziva sve zaintresovane studente da učestvuju na šestom svetskom godišnjem takmičenju u izradi poslovnih ekoloških planova – Go Green in the City. Cilj takmičenja je izrada inovativnih rešenja za upravljanje energijom u pametnim gradovima kao i podizanje svesti o pametnom upravljanju energijom i edukacija mlađe populacije.
