Vrhunske inovacije u proizvodnji goriva dostupne i OMV potrošačima u Srbiji

19.08.2016

Goriva premijum kvaliteta pod imenom OMV MaxxMotion dostupna su potrošačima širom Srbije od 2013. godine. Karakteristike ovih goriva su bolje performanse na putu, zaštita motora, više pređenih kilometara i niska emisija izduvnih gasova. OMV konstantno radi na razvoju novih goriva u skladu sa razvojem nove tehnologije motora, a MaxxMotion goriva na najbolji način predstavljaju pristup kompanije: vrhunski brend, najviši kvalitet i visok nivo usluge u ponudi maksimalne mobilnosti potrošačima. Potvrda kvaliteta OMV goriva dolazi i kroz potvrdu dugogodišnje saradnje sa proizvođačem automobila visoke klase, nemačkim Audijem.

OMV tim za inovacije, koji stoji iza nastanka MaxxMotion goriva, zadužen je u okviru OMV grupacije za razvoj i optimizaciju goriva i premijum goriva, razvoj novih proizvodnih tehnologija, inovacione procese (vodonik, biogoriva, goriva iz algi itd.), monitoring kvaliteta i kontrolu lanca snabdevanja i proizvodnje.

“Naš tim ima iskustvo u naučnom pristupu od preko 50 godina i posvećeni smo razvoju proizvoda kompanije kojima se garantuje visok kvalitet goriva. Sarađujemo sa proizvođačima automobila, testiramo vozila i njihove motore u našem Tehnološkom centru u Švehatu,” kaže menadžer Odeljenja za razvoj proizvoda i inovacije kompanije OMV, Nikolaj Šubert (Nikolai Schubert).

OMV nudi potrošačima na tržištu Srbije tri vrhunska MaxxMotion goriva: dva benzinska goriva (od 95 i 100 oktana), kao i dizel. Otkada je ušao na tržište Srbije 2001. godine OMV je lider na polju kvaliteta i konstantno uvodi nove proizvode i usluge.

“Vrhunska OMV goriva su rezultat neprekidnog procesa inovacija čiji cilj je obezbeđivanje prvoklasnih proizvoda što predstavlja i očekivanja OMV potrošača u Srbiji. OMV MaxxMotion benzini i dizel imaju optimalan sirovinski sastav bez prisustva sumpora. Štaviše inovativni i posebno osmišljen paket aditiva omogućava optimalne performanse motora,” izjavio je direktor maloprodaje OMV Srbija Decebal Tudor i podsetio da na OMV stanicama potrošači mogu uz Save&Drive kartice da ostvare i do 5 dinara po litru na sve vrste goriva uključujući i MaxxMotion, kao i do 25% na odabrane artikle i/ili usluge iz OMV asortimana.

Specijalni sastav aditiva upotrebljen za OMV MaxxMotion benzine dovodi do maksimalnih performansi motora, što je posebno izraženo kod OMV MaxxMotion 100. Njegov sastav i visoki oktanski broj obezbeđuju bolju efikasnost u sagorevanju. U slučaju OMV MaxxMotion dizela upotreba inovativnih aditiva sprečava pojavu naslaga na brizgaljkama i na taj način maksimizuje performanse motora. OMV MaxxMotion goriva obezbeđuju bolju zaštitu motora, što ima za posledicu duži životni vek motora. Upotrebom najsavremenijih aditiva i vrhunskih bio komponenata MaxxMotion održava motor čistim i na taj način pozitivno utiče na smanjenu emisiju izduvnih gasova u životnu sredinu.

Izvor: omv.co.rs

Vesna Vukajlović

Odluka o proširenju Banatskog Dvora u poslednjem kvartalu 2016.

19.08.2016

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavio je juče, odgovarajući na pitanja novinara agencija Tanjug i Beta u Skupštini Srbije, da će se o proširenju podzemnog skladišta Banatski Dvor odlučivati uskoro, odnosno u poslednjem kvartalu ove godine.

On je kazao da za proširenje tog skladišta nisu potrebne pare države, već da je preduzeće Banatski Dvor sposobno da to samo finansira, prenose agencije.

-To je klasično projektno finansiranje. Banatski Dvor sam sebe proširuje, nema učešća ni Srbijagasa, ni Gasproma, ni države Srbije, a ne treba nam ni nikakav međudržavni sporazum, rekao je Bajatović.

Prema njegovim rečima, trenutno tehnički timovi uveliko rade na tom poslu.

-Za Srbiju bi bilo najpovoljnije da se kapacitet skladišta gasa u Banatskom Dvoru sa sadašnjih 450 miliona kubnih metara proširi na milijardu kubika, jer bi tada bila ispeglana neravnomerna potrošnja koju imamo, a to je da zimi trošimo više a leti manje tog energenta, naglasio je Bajatović. On je naveo i da bi sa kapacitetom skladišta od jedne milijarde kubika gasa, bile ostvarene uštede i na transportu, a Srbija bi imala i skladište rezervi tog energenta.

Bajatović je naglasio i da nema opasnosti kada je reč o snabdevenosti Srbije gasom, dodajući da postoje problemi koje treba rešavati, ali da to neće dovesti do prekida snabdevanja Srbije tim energentom. On je kazao da je veći problem pitanje cene i uslova nabavke.

-Ako se držimo načelnog dogovora Srbijagasa i Gasproma neće biti izmena u načinu snabdevanja, ni u samoj ceni vezano za naftnu formulu po kojoj kupujemo ruski gas, kazao je on.

Direktor Srbijagasa u izjavi Tanjugu je napomenuo da se radi i na diversifikaciji snabdevanja, navodeći da Srbiji predstoji da jača interkonekciju ka Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, ka Rumuniji.

-U ovoj fazi nije počela interkonekcija prema Bugarskoj. Mi smo stalno u poziciji da nam se za to nudi kredit, a Bugarska je dobila grant. Otežano ide i izgradnja gasovoda između Grčke i Bugarske što je uslov da koristimo tu interkonekciju, a iz tog pravca bi eventualno mogli da koristimo oko 500 miliona kubika godišnje, rekao je Bajatović.

On je dodao da iz tog pravca možemo da računamo na američki “šel gas” koji je skuplji od ruskog gasa, posebno što sa ruskim Gaspromom imamo povoljan sporazum.

Bajatović je dodao da preko gasovoda Tap i Tanap, za gas iz Azerbejdžana – nema dovoljnih količina za Srbiju, ali da su nam, recimo, dostupne određene količine gasa preko Severnog toka.

-U ovom momentu nismo u opasnosti da li ćemo moći da budemo snabdevani gasom, imamo ili ćemo imati rešenje. Samo je pitanje pod kojim uslovima. Videćemo šta će doneti otvaranje tržišta , ali i ono u svakom slučaju ne treba bude špekulativno, jer bi tada plaćali veću cenu, rekao je Bajatović.

Izvor: srbijagas.co.rs

Aqos razvija automobil na solarni pogon

18.08.2016

Tim dizajnera i privrednika iz Beograda, radi na pronalaženju rešenja kako bi se smanjio udeo automobilske industrije u zagađenju vazduha putem CO2. Saša Milovančević , jedan od osnivača i izvršni direktor Aqos Technologies d.o.o., kaže da će automobili raditi na solarni pogon, a solarne ćelije i njihov izgled su poseban izazov u dizajnerskom smislu.

Srpska kompanija kaže da ima podršku studenata sa Beogradskog univerziteta, i nekoliko internacionalnih kompanija koje proizvode automobile. Menadžment planira test na putevima 2020., i nada se proizvodnji u Srbiji dok bi finansiranje trebalo da bude prekookeansko. Kada se završi dizajn solarnih ćelija, nastaviće se rad na motoru i bateriji pre nego što se uradi prvi prototip. Prvi automobil, prema rečima Milovančevića će biti proizveden 2023. godine. To naravno zavisi od brojnih faktora, uključujući tržišnu situaciju.

Izvor: balkangreenenergynews.com

V.Vukajlović

Životna sredina – veliki izazov i razvojna šansa

18.08.2016

U predstojećim pregovorima sa EU poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene – Poglavlje 27 predstavljaće jedan od najvećih izazova za državu i privredu. Istovremeno, ekološki projekti nose veliki ekonomski potencijal jer ulaganja u infrastrukturu, zelene tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju velike mogućnosti za razvoj i nova radna mesta.

Iskustva zemalja članica EU koje su prošle ovaj put pokazuju da su investicioni i operativni troškovi finansiranja zahteva evropskih direktiva u ovoj oblasti značajni i zahtevaju visok stepen koordinacije na svim nivoima od republike preko pokrajina i gradova do opština, objašnjava Dušan Stokić, rukovodilac Centra za zaštitu životne sredine PKS.

To podrazumeva uključivanje svih subjekata u ovaj proces – industrije i privrednika, predstavnika nauke i univerziteta, lokalnih samouprava, civilnog sektora, medija i svih aktera koji mogu dati svoj doprinos. Procenjuje se da će finansijski najveći teret implementacije i sprovođenja propisa u oblasti zaštite životne sredine podneti privreda oko 60 odsto, lokalne samouprave 20 odsto i građani 20. „Ako se posmatraju investiciono najzahtevnije direktive, na primer Direktiva o industrijskim emisijama, u sektorima energetike, naftne industrije, hemijske industrije, industrije građevinskog materijala, metalurgije, rudarstva i prehrambene industrije procenjuje se da će za oko 30 instalacija koje podležu izdavanju integrisane dozvole biti potrebno (IPPC instalacije) 1,1 milijarda evra“, ističe Stokić.

Iako se može očekivati da Evropska komisija odobri odlaganje primene nekih direktiva, procenjuje se da će svega oko 20-30 postrojenja eventualno moći da očekuje saglasnost Komisije za dobijanje prelaznih rokova, što je između pet i 10 odsto svih IPPC instalacija, ukoliko se za svako pojedinačno postrojenje za koje se vode pregovori obezbedi validna tehnička, ekonomska i finansijska argumentacija. Sa druge strane, posledice loših pregovora mogu biti fatalne kako za privredne subjekte, tako i za državu. Privredni subjekti, čija postrojenja ne uspeju da odgovore ekološkim zahtevima i standardima neće imati uslov za izvoz i poslovanje, a država, ukoliko se preuzete obaveze ne ispunjavaju, može plaćati visoke kazne kao što je sada slučaj u Bugarskoj i Rumuniji. Kada je reč o upravljanju otpadom, drugoj velikoj i zahtevnoj oblasti, najveći deo investicionih troškova odnosi se na razvoj infrastrukture u cilju sprovođenja Okvirne direktive o otpadu, Direktive o deponijama i Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Procenjuje se da će investicioni troškovi u vezi sa implementacijom ovih direktiva iznositi oko 917,7 miliona evra.

Novija istraživanja pokazuju da je za sprovođenje zahteva Evropske unije u vezi implementacije direktiva u sektoru komunalnih otpadnih voda i vode za piće, kao i direktive o deponijama, potrebno oko 7,9 milijardi evra. Relativno visoke investicije u ovoj oblasti ne treba posmatrati kao trošak, već kao dugoročno isplativo ulaganje u zdravlje ljudi, u čisto radno i životno okruženje i u zdravu životnu sredinu, rekao je Stokić. Pravilnom politikom zaštite životne sredine, kako je istakao, mogu se ostvariti značajne finansijske uštede zbog preventivnog delovanja na zdravlje ljudi i sprečavanje nepotrebnih i često veoma visokih troškova lečenja i zdravstvene zaštite. Ne treba zaboraviti ni značajan ekonomski potencijal, jer ulaganja u ekološke projekte, infrastrukturu, „zelene“ tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju veliki potencijal za razvoj i zapošljavanje. Razvoj reciklažne industrije i jačanje i integracija sakupljačke mreže u legalne tokove, predstavlja veliku poslovnu šansu kako za postojeća privredna društva, tako i za preduzetnike i inovatore.

Nova zakonska rešenja i primena principa cirkularne okonomije treba da omoguće lakše, brže i jednostavnije korišćenje otpadnih materijala, koji dobijaju status sirovine. Ovo može podstaći razvoj industrije i proizvodnje novih proizvoda od recikliranog materijala, a koji potiče od, na primer, otpada od građenja i rušenja, ambalažnog otpada, tekstilnog otpada, bio-otpada itd.

Izvor: pks.rs

Vesna Vukajlović

Potrošeni resursi Zemlje za ovu godinu

18.08.2016

Čak pet dana ranije nego prošle godine, čovečanstvo je do 8. avgusta potrošilo budžet prirodnih resursa za celu godinu, poručila je međunarodna istraživačka organizacija Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network), koja pokušava da promeni način na koji svet upravlja prirodnim resursima i kako reaguje na klimatske promene.

Dan ekološkog duga koji ove godine došao već 8. avgusta, označava datum kada ljudska godišnja potrošnja prirodnih resursa prekoračila ono što Zemlja može obnoviti u jednoj godini. To se događa zato što u atmosferu emitujemo više ugljen-dioksida nego što ga naši okeani i šume mogu apsorbovati, iscrpljujmo zalihe ribe i sečemo šume brže nego što se one mogu obnoviti i ponovo izrasti.

Upravo je to ono što WWF, Svetska organizacija za prirodu, koja je partner Global Futprint Netvorka, nastoji da spreči sprovođenjem svojih projekata zaštite reka, šuma i mora, kao i pozivajući građane da biraju održive proizvode iz ribarstva.

Emisija ugljendioksida najbrži je rastući faktor prekomerne potrošnje i čini čak 60 odsto od ukupnog ekološkog otiska čoveka. Ekološki otisak podrazumeva ljudske potrebe za svim prirodnim resusrsima – voda, hrana, vazduh, energija, i sl.

Ako želimo da postignemo zadate ciljeve klimatskog sporazuma, koji je u decembru 2015. godine u Parizu usvojilo gotovo 200 zemalja, emisije ugljen-dioksida moraće se značajno sniziti i dovesti do nule do 2050. godine. To zahteva novi, odnosno drugačiji način života na našoj jedinoj planeti.

„Takav način života nosi brojne prednosti, a kako bi ga postigli, biće potrebno mnogo truda“, rekao je Matis Vackernagel, suosnivač i izvršni direktor Global Futprint Netvorka. „Dobra vest je da je sa trenutnom tehnologijom to ipak moguće i da je dugoročno finansijski povoljno, s velikim koristima koje premašuju troškove. To će podstaći rastuće sektore poput obnovljivih izvora energije, a smanjiti rizike i troškove povezane sa uticajem klimatskih promena na neadekvatnu infrastrukturu. Jedino što nam je za to još potrebno je više političke volje“, istakao je Vackernagel.

Najviši ekološki otisak u našoj regionu ima Slovenija, čak 5,8 gha (globalni hektar). Sledi je Hrvatska sa 3,9 gha, te Bosna i Hercegovina sa 3,1 gha. Najmanji otisak ima Srbija – 2,8 gha. Prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete, sve zemlje našeg regiona žive van mogućnosti svojih prirodnih resursa, a najnoviji Izveštaj o stanju planete biće objavljen 27. oktobra.

Izvor: wwf.rs

Vesna Vukajlović

Protiv ilegalnog tretmana otpada

18.08.2016

Prema službenim podacima kojima raspolaže Gradski sektor za upravljanje otpadom MA 48, iz Beča se u inostranstvo godišnje ilegalno izveze 16.000 tona otpada, čija se financijska šteta procjenjuje na dve milijarde evra.

Na nivou države Austrije se godišnje ilegalno izveze 80.000 tona otpada u vrednosti od deset milijardi evra. U skladu s austrijskim Zakonom o otpadu otpad se sme predavati samo ovlaštenim komunalnim ili privatnim sakupljačima pa bečki gradski sektor za zbrinjavanje otpada MA 48 apeluje na građane da prijave sve ilegalne aktivnosti vezane za zbrinjavanje otpada te da svoj glomazni otpad odlože na jedno od 17 gradskih reciklažnih odlagališta.

Reciklaža sirovinskih materijala iz otpada naime vrlo je korisna i u privrednom i u ekološkom smislu.

A ilegalni izvoz otpada ima dalekosežne ekonomske i ekološke posledice. Svaki frižider, svaka perilica za veš ili svaki mobilni telefon sadrži sekundarne sirovine kao što su zlato, bakar ili rijetke elemente poput litijuma ili tantala, prenosi energetika-net.

Jedna tona starih mobilnih telefona tako na primer sadrži više zlata od jedne tone zlatne rude. Perilica rublja ima udeo gvožđa od 60%, a električni šporet čak 83%. Ilegalni su sakupljači zato najviše zainteresovani za otpad koji sadrži aluminijum, bakar i druge metale zatim električni i elektronski otpad.

Izvor: energetika.ba

Biogasna elektrana počinje uskoro proizvodnju

17.08.2016

Biogasna elektrana u Novom Selu kod Šamca za petnaestak dana trebalo bi da počne punu proizvodnju struje koja će u narednih 15 godina biti u mreži.

Načelnik Odeljenja za privredu opštine Šamac Milan Simić kaže da investitor do 2020. godine planira da investira više od 15 miliona KM, dodavši da je polovina sredstava već uložena.

“Riječ je o koncesionaru koji je od opštine dobio na koncesiju 220 hektara zemljišta i koji je primjer maksimanog korištenja zemljišta, počev od prizvodnje stočne hrane, proizvodnje tovne junadi, preko proizvodnje stajnjaka do korištenja stajnjaka za proizvodnju električne energije”, rekao je Simić.

On kaže da je reč o zaokruženom ciklusu s ciljem maksimalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta u svrhu proizvodnje stočne hrane i električne energije iz alternativnih izvora.

Vlasnik biogasne elektrane Goran Mitrović ističe da je reč o pogonu koji kao gorivo koristi biogas nastao truljenjem biljnih ostataka i biomase svih vrsta, dodavši da se na taj način rešava i problem stajnjaka.

“Elektrana će proizvoditi megavat struje koja će ići u mrežu, a megavat toplote biće korišten u sušarama koja će fermentisani stajnjak, sušiti i briketirati. To nudimo na tržištu za povrtlare, voćare, hortikulturu, cvjećare. Kvalitetan humus se u velikim količinama uvozi iz Holandije, a sada ćemo imati domaći”, rekao je Mitrović.

On ističe da će radovi na elektrani biti nastavljeni proširenjem farme, podizanjem sušare za sušenje stajnjaka i drugih biljnih ostataka, klaonice i staklenika.

“Investicija je završena, objekat je u upotrebi, završen je probni rad, isporučili smo prve količine električne energije u mrežu. Sada je završeno sertifikovanje objekta i za 15 dana očekujem da ćemo krenuti sa punom proizvodnjom struje koja će u narednih 15 godina biti u mreži. To je otprilike trećina potreba opštine Šamac”, rekao je Mitrović.

On je podsetio da u Novom Selu i Donjem Žabaru ima zaposlenih 100 radnika u svim radnim jedinicama i da će taj broj biti povećan.

Izvor: srna.rs

Vesna Vukajlović

Iskopano 150 miliona tona uglja na kopu Drmno

17.08.2016

Na površinskom kopu Drmno iskopana je 150 milionita tona uglja od početka proizvodnje pre tri decenije, saopštio je juče EPS. Jubilarna tona na kopu Drmno u okviru EPS-ovog ogranka TE-KO Kostolac iskopana je 14. avgusta godine u drugoj smeni.

Prvi radovi na otkrivanju ugljenog ležišta kopa Drmno počeli su 1984. godine, a 30. aprila 1987. godine počela je eksploatacija uglja.

Ugljeno ležište kopa Drmno prostire se na površini od 50 kvadratnih kilometara, a trenutni rudarski radovi odvijaju se na prostoru od 17 kvadratnih kilometara.

Na kopu Drmno iskopa se oko devet miliona tona uglja godišnje za Termoelektrane Kostolac A i B, koje proizvedu oko šest milijardi kilovat-sati električne energije.

Organizovana proizvodnja uglja u kostolačkom ugljenom basenu, čiji deo je i kop Drmno, počela je 1870. godine i od tada je podzemnom i površinskom eksploatacijom iskopano oko 236 miliona tona lignita.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

U Mađarskoj će do 2020. biti 50.000 električnih automobila

17.08.2016

Tanjug prenosi da na mađarskim putevima danas ima više od 1.000 električnih vozila, a prema računici Ministarstva privrede Mađarske taj broj će se povećati na 50.000 do 2020. godine, izjavio je danas državni sekretar tog ministarstva, Ištvan Lepšenji.

Lepšenji je, u izjavi za tv kanal M1, rekao da će mreža stanica za punjenje električnih automobila, koja će biti izgrađena uz pomoć sredstva za koja je raspisan tender Ministarstva privede, omogućiti vlasnicima električnih automobila da lakše voze širom zemlje, porenosi agencija MTI.

Mađarsko ministarstvo privrede raspisalo je juče tender za dodelu 1,25 milijardi forinti (4,0 miliona evra) bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama sa najmanje 15.000 stanovnika za izgradnju stanica za punjenje električnih vozila.

Ministarstvo procenjuje da se uz pomoć bespovratnih sredstava može izgraditi gotovo 1.000 stanica za punjenje elektromobila.

Ova inicijativa je deo vladinog plana za uspostavljanje regulatornog okvira i infrastrukturne podrške neophodne za popularizaciju ekoloških električnih atomobila.

U februaru ove godine, vlada je donela uredbu kojom se nalaže da na parkinzima budu instalirane stanice za punjenje električnih vozila, nastojeći da podstakne rast njihovog broja.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Ne prodajemo EPS

17.08.2016

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je izjavio danas Tanjugu da je angažovanje Energoprojekt entela i Ekonomskog instituta na proceni imovine EPS-a u funkciji jačanja našeg najznačajnijeg javnog preduzeća.

“EPS se nalazi u fazi restrukturiranja, izvršili smo fazu korporativizacije i realizujemo plan finansijske konsolidacije. U okviru tih mera imamo planirano za 2017. i stvaranje uslova da EPS pređe u akcionarsko društvo”, rekao je Antić.

Zato se, naveo je on, trenutno radi na definisanju imovine EPS-a, nakon čega je neophodno proceniti vrednost kompanije.

“Reč je o planiranim aktivnostima koje su deo procesa restrukturiranja EPS-a . Apsolutno nisu tačne spekulacije u medijima da se to radi zbog privatizacije”, kazao je Antić.

On je istakao da se to radi u funkciji stvaranja preduslova prelaska EPS u formu akcionarskog društva.

Antić je dodao da procenu rade Energoprojekt Entel i Ekonomski institut, domaće firme koje su u tim poslovima renomirane, kao i da je sve u funkciji daljeg jacanja EPS.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Ovaj jul najtopliji u istoriji

16.08.2016

NASA je saopštila da je jul bio najtopliji mesec na planeti Zemlji od kada se mere temperature.

Temperature u julu bile su za 0,84 stepeni Celzijusa iznad proseka, a za 0,1 stepen iznad dosadašnjeg rekorda – jula 2011. godine. Naučnici su izračunali da su temperature u julu bile toplije za 1,51 stepen od prosečnih letnjih temperatura u periodu od 1950. do 1980. godine.

Rastu temperature doprinose zagadjenje životne sredine, klimatske promene i upotreba fosilnih goriva.

Temperatura, podizanje nivoa mora i emisije gasova sa efektom staklene bašte dostigli su rekordne nivoe prošle godine, što 2015. čini najgorom godinom u modernoj istoriji za zagrevanje planete na osnovu niza ključnih indikatora.

Dramatičan porast u poslednjih 50 godina ukazuje da će 2016. godina biti još još toplija, a taj trend mogao bi da se nastavi i narednih godina.

Izvor: blic.rs

Vesna Vukajlović

Poskupeo auto-plin

16.08.2016

Tečni naftni gas (TNG) u protekle dve nedelje poskupeo je od pet do sedam dinara po litru na pumpama i punionicama u Srbiji. Tako je cena popularnog auto-plina sa 62,9 stigla do 69,9 dinara za litar kod većine prodavaca. Na nekim benzinskim stanicama, pogotovo onima pored auto-puteva, cena je dostigla i 72,9 dinara po litru, prenose Novosti.

– Tačno je da je TNG poskupeo – kaže, za “Novosti” Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS). – Za prethodnih mesec dana prosečna maloprodajna cena TNG povećana je za pet dinara za litar, ili za oko osam odsto.

Mićović kaže da je sada prosečna cena 69,5 dinara za litar, koliko je iznosila i januara ove godine, ali i podseća na to da je tačno pre godinu dana prosečna cena TNG-a bila 72,50 dinara za litar.

Prvi operativac UNKS kaže da su referentne cene TNG-a za trgovanje na regionalnom tržištu povećane više od 30 odsto za manje od mesec dana, ali da to ne znači i da će i u narednom periodu TNG poskupljivati.

– Ne prenosi se to u srazmeri “jedan prema jedan”. Ne znači da će ukoliko se referentne cene promene za 30 odsto naviše ili naniže, i maloprodajne cene skočiti u istom procentu. Državne akcize su, na primer, iste, bez obzira na to kolike su nabavne cene TNG-a – objašnjava Mićović. – Referentne cene se dosta često i brzo menjaju, i ako budu otišle nadole, a izvesno je da hoće, možda se ništa više ne dogodi. Dosta zavisi od toga da li je ovo samo trenutni skok ili početak trenda rasta. Iskustveno, ne očekuje se neki veći skok.

Računice pokazuju da je isplativost vožnje na plin ostvarena samo u slučaju da je cena litra TNG-a manja od 50 odsto vrednosti litra benzina. Kako je sada cena benzina 133 dinara, jasno je zašto su vozači koji su uložili pozamašna sredstva u ugradnju TNG uređaja i njihovo reatestiranje ogorčeni.

Izvor: novosti.rs

Vesna Vukajlović

Novak: Moskva za dijalog o stabilizaciji tržišta nafte

16.08.2016

Rusija je spremna da nastavi dijalog sa članicama Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) o stabilizaciji cene nafte, izjavio je danas ruski ministar energetike Aleksandar Novak u intervjuu za saudijski dnevni list Ašark Al-Avsat.

Novak nije odbacio ni mogućnost učešća Rusije u pregovorima o zamrzavanju nivoa proizvodnje “crnog zlata”, prenosi ruska agencija Tas s.

“Vrata su i dalje otvorena u slučaju da se ovo pitanje pokrene”, rekao je Novak, dodajući da su prethodni pregovori o zamrzavanju porizvodnje održani u aprilu u Dohi “odigrali izvesnu pozitivnu ulogu”. “Posmatrači su ukazali da bi zemlje-proizvodači mogle postići dogovor”, naveo je Novak.

Rusija je, kako je istakao, spremna da se priključi udruženim merama za stabilizaciju cenovne situacije. “Cene nafte neće dostići nivo od 100 dolara za barel u bliskoj budućnosti “, poručio je Novak, dodajući da se ravnoteža na naftnom tržištu neće povratiti pre 2017. godine.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Gasprom povećao izvoz gasa zapadnoj Evropi

16.08.2016

Gasprom je u prvoj polovini tekuće godine povećao izvoz prirodnog gasa zapadnoj Evropi za 14,2 odsto, na 69,8 milijardi kubnih metara na godišnjem nivou, saopštila je danas ruska gasna kompanija.

Zapadna Evropa, kako je saopšteno, ostaje najveće tržište za Gasprom, a najveći potrošači su Nemačka (uz skok isporuka od 7,2 odsto, na 22,7 milijardi kubnih metara), Italija (rast isporuka od 4,8 odsto, na 12,6 milijardi kubnih metara) i Francuska (za 34 odsto na 5,6 milijardi kubnih metara), prenosi ruska agencija Tas s.

Isporuke gasa Turskoj su smanjene za osam odsto, na 12 milijardi kubnih metara u prvom polugodištu tekuće godine, saopštio je Gasprom.

Izvoz ruskog gasa centralnoj Evropi je porastao za 15 odsto na godišnjem nivou, na 15,1 milijardu kubnih metara, dok su isporuke članicama Zajednice nezavisnih država pale za 19 odsto, na 15,5 milijardi kubnih metara. Ukrajina je naročito smanjila tražnju za ruskim gasom, i to za tri i po puta na 1,2 milijarde kubnih metara, što je najveći pad.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Dobar početak nedelje za naftu

15.08.2016

Danas u Aziji cena nafte je bila iznad 44 dolara za barel, povećavajući dobitke usled nade da će se proizvođači dogovoriti o zamrzavanju proizvodnje na sastanku sledećeg meseca, tako da jenjava strahovanja od uporne globalne prezasićenosti ponude.

Američka “laka” nafta WTI za isporuku u septembru ojačala je za 37 centi (0,83 odsto) na 44,86 dolara za barel, a sirova severnomorska nafta “brent” za oktobar je porasla 35 centi (0,75 odsto) na 47,32 dolara, izveštava agencija AFP.

Oba tipa “crnog zlata” su se oporavila za više od šest odsto posle prošlonedeljne izjave saudijskog ministra za naftu Kalida al-Faliha da bi proizvođači mogli da se dogovore o akciji za stabilizaciju tržišta što je podiglo tržišno raspoloženje i pomoglo oporavak cena, posle njihovog poniranja na ispod 40 dolara za barel početkom ovog meseca.

Analitičari kažu da će bilo kakav sporazum o ograničavanju proizvodnje pomoći uravnoteženju tržišta sirove nafte, na kojem proizvodnja znatno nadilazi tražnju.

“Nafta je sada blizu uranoteženja cena i, osim ukoliko ne bude nekog nepredviđenog razvoja situacije, očekujem da će se trgovati na nivou oko 44 do 45 dolara ove nedelje”, izjavio je za “Blumberg news” Majkl Mekarti, glavni tržišni strateg u kompaniji CMC Markets u Sidneju.

S druge strane, ima analitičara koji upozoravaju da ne treba polagati previše nade u zamrzavanje proizvodnje, i podsećaju da su prethodni slični razgovori ranije ove godine završeni neuspehom.

“Sporazum još uvek nije verovatan”, navode iz istraživačke kuće Kepital Ekonomiks u tržišnom komentaru.

Kako dodaju, većina zemalja proizvođača nafte je pumpanje “crnog zlata” podigla do nivoa blizu svojih maksimalnih kapaciteta i njihov pristanak da ograniče proizvodnju “verovatno neće mnogo uticati na brže uravnoteženje tržišta”.

Mesečni izveštaj Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) pokazao je da je proizvodnja nafte Saudijske Arabije u julu iznosila gotovo 10,5 miliona barela dnevno, što je rekordan nivo, znatno iznad vrhunca zabeleženog u isto vreme prošle godine.

Analitičarka kompanije CMC Markets iz Singapura, Margaret Jang kaže da “ostaje da se vidi koliko optimizam (u pogledu limitiranja proizvodnje) može da pogura oporavak cena sirovine”.

OPEK-ov neformalni skup održaće se na marginama Međunarodnog energetskog foruma u Alžiru od 26. do 28. septembra, uoči planiranog sastanka krajem novembra.

Izvor: kamatica.com i tanjug.rs

1...1,3961,3971,398...1,673 Page 1,397 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM