Home Blog Page 1288

Održan skup posvećen upravljanju otpadom u Jugoistočnoj Evropi

26.04 KOMDEL 1

U Privrednoj komori Srbije prošle nedelje održan je skup „Prikupljanje podataka o čvrstom otpadu u Jugoistočnoj Evropi“.

U okviru skupa saopšteno je da javna komunalna preduzeća u Srbiji moraju unaprediti postojeće sisteme i načine praćenja tokova otpada u svojim sredinama. Predstavljena su iskustva primene dve komponente projekta koje se odnose na alat za praćenje tokova komunalnog otpada, ali i glavne prednosti SWIS alata koji naturalno i deskriptivno prati tokove komunalnog otpada, od faze sakupljanja do trajnog zbrinjavanja. Osim toga, predstavljen je i CFM alat kojim se prate i evidentiraju svi troškovi u lancu upravljanja otpadom, kao i rezultati merenja količine i sastava komunalnog otpada u 16 pilot opština iz regiona.

Projekat „Prikupljanje podataka o čvrstom otpadu u Jugoistočnoj Evropi“ pokrenut je 2014. godine, a finansijski ga podržava Otvoreni regionalni fond za modernizaciju opštinskih usluga. U projektu učestvuju opštine iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Černobilj – 30 godina od nuklearne katastrofe

cerNa današnji dan 1986. godine, u 01.23 po moskovskom vremenu odjeknula je eksplozija koja je uništila četvrti reaktor nuklearne elektrane Černobilj, raznela krov i poslala oblak radioaktivnog materijala koji se raširio izvan granica Ukrajine i kontaminirao veliki deo Evrope. Rano jutros oglasile su se sirene u isto vreme kada se desila prva eksplozija u sovjetskoj nuklearki kod Černobilja pre 30 godina, čime je počelo obeležavanje godišnjice najveće nuklearne katastrofe u istoriji čovečanstva.

Pre 30 godina reaktor broj četiri eksplodirao je duboko unutar atomske centrale „Lenjin“ u Černobilju, pokrenuvši najgoru nuklearnu katastrofu koju je svet video. Buknuli su požari, a nuklearno gorivo gorelo je duže od deset dana oslobađajući radioaktivnost jednaku eksploziji najmanje 200 bombi bačenih na Hirošimu.

Prva eksplozija pokrenula je lančanu reakciju, koja je praćena oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu. Površinu od oko 147.000 kvadratnih kilometara – područja Ukrajine, Rusije i Belorusije sa oko šest miliona stanovnika – prekrio je oblak nuklearne prašine.

U eksploziji stradala su dva radnika elektrane, a narednih dana od posledica radijacije još 28 osoba. Pripjat nije bio odmah evakuisan. Stanovnici su se bavili svakodnevnim aktivnostima ne sluteći kakav užas se dogodio svega nekoliko kilometara dalje. Posle pet sati, na desetine ljudi se razbolelo.

Vesna Vukajlović

www.blic.rs i www.sputniknews.com

Čukaru Peki kod Bora u rukama potpuno nove kompanije

nevsun_1461585371.468x350Kanadske kompanije Nevsun Risorsiz (Resources) i Rezervoar Minerals (Reservoir), sklopile su neočekivan dogovor o spajanju kompanija na projektu bakra „Timok“ (Čukaru Peki) kod Bora, nakon prodaje dela akcija američkog Friporta (Freeport), prenosi veb portal istmedia.rs. Reč je o nalazištu sa izuzetno visokim sadržajem bakra i zlata, gde su u toku geološka istraživanja kojima treba da se dokažu tačni sadržaji ovih metala, kako bi se uradila studija isplativosti ulaganja u otvaranje rudnika. „Ovim spajanjem stvara se rudarska kompanija srednje veličine od sto odsto vlasništva u gornjoj zoni projekta.

Zajednička kompanija biće finansirana budžetom Nevsuna i biće u poziciji da donese dobit preko jako uspešog razvojnog tima Nevsuna“, saopšteno je na sajtu Rezevoar Minerals. Izvršni direktor Nevsuna Klif Dejvis izjavio je da ova transakcija kapital Nevsuna stavlja u službu strateških investicija sa velikim povraćajem novca, što će značajno doprineti vrednosti deoničara te kompanije. „Sa trenutnim novcem iz našeg rudnika Bisha, imamo finansijsku snagu i proverene tehničke mogućnosti da unapredimo Projekat Timok u razumnom vremenskom roku. Radujemo se saradnji sa svim zainteresovanim stranama i jako sposobnim partnerima kako bismo doveli projekat do faze proizvodnje“, rekao je Dejvis. U martu je kanadska kompanija Lundin Majning (Mining) objavila da je izvesno njeno učešće na ovom projektu, pošto će od kompanije Friport kupiti 55 odsto akcije „gornjeg ležišta“, ali je Reservoar Minerals, na osnovu prava preče kupovine, neočekivano sklopio dogovor sa kompanijom Nevsun čime je Lundin ostao van igre.  Ranije je objavljeno da je na nalazištu „Čukaru Peki“ otkriveno 65 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 2,6 odsto po toni i zlata od 1,5 grama. Procenjeno je da se iz te rude može dobiti 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata. Objavljeno je, takodje, da je donji deo ležišta, u komne Friport ima 54 odsto udela, bogatiji ovim metalima od gornjeg. U dosadašnja istraživanja na „Čukaru Peki“ uloženo je 60 miliona dolara, a Friport je svoj udeo u projektu „gornje zone“ ranije ponudio Lundinu za 262,5 miliona dolara.

Vesna Vukajlović

www.beta.rs

Ostrvske zemlje najviše zainteresovane za primenu sporazuma o klimatskim promenama

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Ostrvske zemlje, direktno ugrožene klimatskim promenama, najviše su zainteresovane za usvajanje i striktno poštovanje Pariskog klimatskog sporazuma koji je u petak ratifikovan u sedištu UN, izjavio je premijer Fidžija Džosaja Voreke Bainimarama. Pored Fidžija, još najmanje devet ostrvskih država ratifikovalo je Pariski sporazum potpisan 12. decembra prošle godine. Ostrvske zemlje u Tihom okeanu tokom aprila pogodio je tropski ciklon Vinston, koji je usmrtio 44 osobe, uništio 40.000 domova i prouzrokovao štetu od milijardu dolara.

Medju državama koje su prve ratifikovale sporazum nalaze se i Tuvalu, Kiribati, Maldivi, Belize, Barbados, Nauru, Sveta Lucija i Samoa. Više od 160 zemalja potpisalo je u petak u sedištu UN u Njujorku završni sporazum kojim se predvidja postepeno ukidanje fosilnih goriva kao primarnog izvora energije, a prva zemlja koja ga je ratifikovala je bila Francuska. Sporazum u Parizu obavezuje države potpisnice da preduzmu mere kako bi porast globalne temperature bio snižen na dva stepena. Ostrvske zemlje zalažu se za ograničenje porasta globalne temperature na 1,5 stepeni i za ulaganje dodatnih finansijskih sredstava u prilagodjavanje njihove privrede i infrastrukture klimatskim promenama.

Vesna Vukajlović

www.beta.rs

Raspisan konkurs za realizaciju projekata EE i održivog razvoja

energetska efikasnost energetska-efikasnost.me

Grad Kragujevac 22. aprila 2016. godine raspisao je stalno otvoreni konkurs za prijavu predloga projekata za Programe i projekte udruženja u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, energetske efikasnosti i održivog razvoja u cilju dodele sredstava iz budžeta grada Kragujevca za 2016. godinu.

Kako je saopšteno, predlog projekta mogu podneti udruženja ili organizacije iz oblasti ekonomskog razvoja, energetske efikasnosti i održivog razvoja, a koji imaju sedište na teritoriji grada Kragujevca.

Odobreni projekti mogu biti finansirani sredstvima budžeta do 90 odsto vrednosti projekta, a ukupan iznos opredeljenih sredstava iznosi 2 miliona dinara.

Rok za podnošenje prijave je 30. septembar 2016. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

foto: energetska-efikasnost.me

JP „Vojvodinašume“ obeležilo Dan planete zemlje

vojvodinasume

JP „Vojvodinašume“ i ove godine organizovalo je različite aktivnosti povodom Dana planete zemlje.

U petak 22. aprila 2016. godine na Departmenu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu održana je šesta „Noć biologije“ gde su se svi prisutni upoznali sa zaštitom prirode i zaštitom šuma, praktičnim instrumentima koji se koriste u šumarstvu i slično.

Predstavnici JP „Vojvodinašume“ prisustvovali su predavanju „Očuvanje biodiverziteta: otvorena pitanja“ koje je organizovao Pokrajinski zavod za zaštitu prirode povodom Dana planete zemlje, a bili su i domaćini predstavnicima Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine u okviru studijske posete SRP „Deliblatska peščara“, lokalitet Korn.

Sandra Jovićević

foto: vojvodinasume.rs

izvor: vojvodinasume.rs

Samo 9 odsto energije u BiH dolazi iz OIE

klix.ba

U Sarajevu u Bosni i Hercegovini predstavnici Centra za razvoj i podršku i EFEKT mreža za ekološki prihvatljivu energiju na Dan planete zemlje delili su promo materijal u cilju edukovanja građana o značaju uvođenja obnovljivih izvora energije.

Ovom prilikom je istaknuto da 91 odsto energije u Bosni i Hercegovini dolazi iz fosilnih goriva, a samo 9 odsto iz obnovljivih izvora energije, kao i da su zdravstveni troškovi izazvani termozagađenjem procenjeni na oko 3,1 milijarde evra godišnje. Navedeno je da Bosna i Hercegovina zaostaje za svetskim trendovima u oblasti zaštite životne sredine i održivog energetskog razvoja.

Rečeno je da je potrebno usvojiti strategiju energetskog sektora, kao i da je neprihvatljivo nastraviti sa izgradnjom termoelektrana koje koriste ugalj u Bosni i Hercegovini, s obzirom na to da je izgradnja ovakvih postrojenja u Evropi zabranjena.

Sandra Jovićević

foto: klix.ba

Već više od 5 GW iz obnovljivih izvora u Rumuniji

news-2014-March-solarna_energija_vjetroelektrana_349901346Ukupna instalirana snaga postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Rumuniji dostigla je 5156 MW na kraju februara 2016. godine, pokazuju podaci rumunskog operatora elektroprenosnog sistema Transelectrica. Vetroelektrane imaju snagu 3129 MW, sunčane elektrane 1338 MW, mikrohidroelektrane 586 MW, a elektrane na biomasu 103 MW, javlja rumunski portal ‘Nine o’ Clock’.

Vesna Vukajlović

www.energetika.ba

Novo smanjenje cena gasa u BiH

gas_madrid ec.europa.eu

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine dala je saglasnost na odluku Nadzornog odbora kompanije „BH-gas“ za smanjenje veleprodajne cene gasa.

Federalni ministar energije, rudarstva i industrije gospodin Nermin Džindić izjavio je da će kompanija „Sarajevo gas“ pratiti trend smanjenja cena gasa prema toplanama i krajnjim linearnim korisnicima. On je podsetio da je ovo četvrto smanjenje cene gasa od 1. oktobra 2015. godine, kao i da je gas sada jeftiniji za 34 odsto. Istakao je i da može doći do novih smanjenja cena gasa u Bosni i Hercegovini s obzirom na to da je došlo do smanjenja cene gasa u kompaniji „Gasprom“.

Novim smanjenjem cena gasa u Bosni i Hercegovini gas za veleprodaju će iznositi 500 KM za hiljadu metara kubnih umesto dosadašnjih 550KM.

Sandra Jovićević

foto: ec.europa.eu

Dan planete zemlje obeležen širom Crne Gore

Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Povodom Dana planete zemlje u Crnoj Gori održano je nekoliko ekoloških akcija.

Predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine Crne Gore, kineske kompanije CRBC i fudbaleri FK „Mladost“ očistilu su prostor oko fudbalskog stadiona ovog kluba. Organizovana je i prijateljska fudbalska utakmica između predstavnika kompanije CRBC i fudbalera u cilju afirmisanja zaštite životne sredine i zdravih stilova života kod građana Podgorice.

U okviru akcije „Za još lepše obale“ organizovano je čišćenje dela plaže u Baru, a JP „Morsko dobro“ u saradnji sa nevladinim organizacijama, ekološkim sekcijama i građanima organizovalo je čišćenje priobalnih područja u Kotoru, Tivtu, Ulcinju, Budvi, Baru i Herceg Novom.

Učenici osnovnih škola u Bijelom Polju Dan planete zemlje obeležili su ekološkom akcijom čišćenja Ušća, a na ovoj lokaciji su postavljeni i novi kontejneri. Akcija je održana u okviru projekta „Upravljanje čvrstim otpadom u prekograničnim ruralnim i obalnim područjima Jugoistočne Evrope“.

Osim toga, Crna Gora je povodom ovog ekološkog datuma pustila u promet i poštansku markicu „Smanji svoj karbonski otisak“.

Sandra Jovićević

Albanija očekuje više od gasovoda Tap

tokAlbanska vlada pregovora o izmenama sporazuma o Transjadranskom gasovodu (Tap) koji ide preko njene teritorije. Zvanična Tirana želi da se taj sporazum uskladi, kako bi Albanija imale iste koristi od projekta kao i druge zemlje, rekao je premijer Edi Rama nakon što su prve cevi i mašine za gradnju gasovoda stigle u albansku luku Drač. Istovremeno je Rama istakao velike koristi od Tapa za ekonomski razvoj Albanije, kao i za pozicioniranje zemlje na evropskom energetskom tržištu.

Premijer i ministar energetike i industrije Damian Djiknuri istakli su značaj Tapa za Albaniju kao jednog od najvažnijih energetskih projekata u regionu i njegov doprinos pozicioniranju Albanije kao igrača na evropskom energetskom tržištu. Oni su naglasili da će Tap imati pozitivan uticaj na unapređenje ekonomskog razvoja, stvaranje novih mogućnosti za albanske kompanije i razvoj energetske infrastrukture zemlje. Albanski premijer pobrojao je pozitivne ekonomske, socijalne i ekološke efekte gasovoda na lokalne zajednice na ruti Tapa, međutim, izrazio je i razočarenje što koristi Albanije nisu onolike kolike su u drugim zemljama kroz koje Tap ide, preneo je portal specijalizovan za evropsko tržište gasa Prirodni gas Evropa (Natural Gas Europe, NGE).

„Pregovaramo kako bi dobili simetrične koristi“, kazao je Rama dodajući da nema razloga da Grčka i druge zemlje imaju više koristi od iste robe i usluga od Albanije. Prema Raminim rečima, u Tapu su pokazali volju da čuju albanske bojazni i pregovaraju o simetričnim koristima za Albaniju, uključujući o posebnom finansijskom paketu za lokalne zajednice i građane Albanije, poput onih koje Tap obezbeđuje u drugim zemljama kroz koje prolazi. Očekuje se da se pregovori o izmenama sporazuma o gasovodu Tap završe uskoro, kazao je premijer. Saradnja kompanije Tap i albanske vlade i dalje će biti veoma dobra, rekla je za NGE direktorka za komunikacije Tapa Lisa Givert. Ona međutim nije želela da otkrije detalje razgovora koji se, kako je rekla, „možda vode a možda ne sa bilo kojim od akcionara“. Transjadranski gasovod AG je zajedničko preduzeće registrovano u Švajcarskoj. Edi Rama je primedbe oko gasovoda izneo na ceremoniji u glavnoj ranžirnoj stanici Tapa u Albaniji u blizini Drača, luke u koju su isporučene prve čelične cevi za gasovod i mašine za izgradnju albanske deonice. U ovom trenutku više od polovine prve faze izgradnje pristupnih puteva i mostova je završeno.

Očekuje se da kompletna izgradnja u Albaniji bude gotova do kraja 2016., rekao je Rama. Albanska deonica gasovoda proteže se na 215 kilometara na zemlji i 37 kilometara na moru, od granice sa Grčkom do jadranske obale u blizini Fira, i koštaće više od 60 miliona evra. Na albanskom delu gasovoda Tap biće iskorišćeno oko 13.000 cevi koje je proizvela nemačka kompanija Salcgiter manesman internacional (Salzgitter Mannesmann International). Transjadranski gasovod ukupno je dug 878 kilometara i deo je Južnog gasnog koridora u dužini većoj od 3.500 kilometara, od ogromnih azerbejdžanskih nalazišta gasa Šah Deniz II do Italije. Tap će se povezati sa Transanadolskim gasovodom (Tanap) na tursko-grčkoj granici u Kipoi a prolaziće preko Grčke i Albanije i Jadranskog mora do obala južne Italije. Gasovodom Tap će do tržišta EU od 2020. stizati 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje sa polja u Azerbejdžanu dok se prve prodaje gasa Gruziji i Turskoj očekuju krajem 2018. Akcionari Tapa su britanski BP (20%), azerbejdžanska državna kompanija Socar (20%), evropski operatori gasnim mrežama Snam (20%), Fluksis (19%) i Enagas (16%) i švajcarsko preduzeće Akspo (5%).

Vesna Vukajlović

Izvor: www.euractiv.rs

Akcija čišćenja „KG eko proleće“ u Kragujevcu

3

Krajem prošle nedelje u Kragujevcu započeta je akcija čišćenja „KG eko proleće“.

U okviru akcije očišćen je Pivarski park u Kragujevcu, jezero u Šumaricama i jezero na Bubnju, a postavljene su i edukativne table.

Pomoćnik gradonačelnika za unapređenhje ljudskih i manjinskih prava i saradnju sa udruženjima gospodin Edis Durgutović izjavio je da grad Kragujevac podržava ovakve akcije koje imaju za cilj poboljšanje uslova i kvaliteta života samih građana.

Akciju „KG eko proleće“ organizovalo je Udruženje građana „Kaldrmaš“ iz Kragujevca.

Sandra Jovićević

foto: kragujevac.rs

Klimatski panel Srbije – Otpad i otpadne vode

3Nakon potpisivanja Pariskog sporazuma u Njujorku, CEDEF je u subotu okupio sve faktore koji oblikuju i utiču na klimatsku politiku Srbije. Ključno pitanje postavljeno je: šta dalje? Ministarstvo, Agencije, Univerziteti, Lokalne samouprave, civilni sektor i mediji su izneli koje su praktično mere koje treba da se sprovedu u realizaciji Sporazuma. Očekuje se da će Srbija ratifikovati Pariski sporazum ubrzo i onda kreće težak posao primene predviđenih mera.

Državni sekretar za zaštitu životne sredine Dr Stana Božović je istakla da su značajni koraci već napravljeni do sada tako da je sektor zaštite životne sredine iz „crvenog“ prešao u „zelenu “ u fazi pripreme poglavlje dvadeset sedam za pristupanje Europskoj uniji. Ona je ukazala na značaj postizanja Sporazuma i navela da je Vlada Republike Srbije među prvih deset država sveta koja je dostavila svoje ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte Sekretarijatu Okvirne konvencije o promeni klime i oni snose 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. Srbija danas ima 36 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od čega 6 rade punim kapacitetom. U procesu pristupanja Srbije EU, Srbija će biti u obavezi da ima  320 operativnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji su u potpunosti usaglašeni sa standardima EU.

2Nj.E. Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji je takodje ukazala na značaj potpisivanja sporazuma u Njujorku i da sam datum nije slučajno izabran – 22. april je od 1970. Dan planete Zemlje, a upravo budućnost naše planete zavisi od primene Pariskog sporazuma. Svet treba da se raduje uspehu ove ceremonije potpisivanja, kao i usvajanju Sporazuma u decembru mesecu prošle godine nakon teških i dugih pregovora. Pariski sporazum će stupiti na snagu kada ga 55 % zemalja koje emituju 55 % svetske emisije gasa sa efektom staklene bašte, bude ratifikovalo.

Rad na ovom pitanju će za Francusko predsedništvo zadržati oznaku „hitno“. Ne sme se više da gubiti vreme, jer se klimatske promene ubrzavaju, a efekti se svakodnevno osećaju. Treba takođe, uporedo sa pravnim procedurama, održati ritam, kako bi svi ostali mobilisani, Vlade, civilna društva, svet privrede, i kako bi se što brže uspostavile efikasne mere energetske tranzicije.

Samo neke od posledica klimatskih promena su poplave, suše, toplotni talasi… Srbija je već osetila ove posledice i doživela ekstremne gubitke. Poplave u 2014. utiču na smanjenu proizvodnju električne energije za 40%, ostavljaju zagađene vodotokove i štetu veću od 1,5 mlrd evra. Štete u poljoprivredi od suša su 2012. bile veće od 2 mlrd dolara, smanjeni su prinosi, pojavio se aflatoksin u kukuruzu. Kao posledica toplotnih talasa 2007, povećao se broj smrtnih slučajeva u Beogradu.

Govornici na Konferenciji su bili: Dr Stana Božović, državni sekretar, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, Nj.E. Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji, Filip Radović, direktor, Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Goran Trivan, sekretar, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda, Prof. dr  Ana B. Bovan, predsednik, CEDEF, Biljana Vraneš, diplomirani meteorolog, urednik u Informativnom programu RTS-a, Doc. dr Vladimir Đurđević, Meteorološki institut, Univerzitet u Beogradu, Prof. dr Branko Vasić, prodekan za saradnju sa privredom, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Vesna Vukajlović

www.cedeforum.org

Do sada uloženo oko 100 miliona evra u ekološku modernizaciju ogranka TENT

e info

Krajem prošle nedelje, grupa studenata i profesora Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu obišla je deponiju pepela i šljake u TENT A.

Studenti koji pohađaju program „Inženjerstvo zaštite životne sredine“ upoznali su se sa radom deponije, proizvodnim sistemima u elektrani, kao i merama koje se preduzimaju u cilju zaštite životne sredine.

Šef Službe unutrašnjeg transporta uglja i otpreme pepela u TENT A gospodin Dragan Čolić izjavio je da je u prethodnim godinama u ekološku modernizaciju ogranka TENT uloženo preko 100 miliona evra. Kako je istakao, u narednom periodu biće uvedena tehnologija prikupljanja, transporta i deponovanja pepela i šljake koja se već primenjuje na TENT B i bloku A5 TE „Kolubara“.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Održan seminar „Environmental statistic – emissions to air“

Svedska_042016

Od 11. do 14. aprila 2016. godine u Beogradu održan je seminar „Environmental statistic – emissions to air“.

U okviru seminara predstavnici Švedske statistike prikazali su svoja iskustva u izradi inventara osnovnih zagađujućih materija i gasova sa efektom staklene bašte, a predložili su i moguće načine izrade inventara u Srbiji.

Kako je saopšteno, seminar je organizovan u cilju unapređenja izveštavanja Agencije za zaštitu životne sredine prema UNFCCC i CLRTAP konvenciji, a prisustvovali su predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Republičkog zavoda za statistiku.

Sandra Jovićević

foto: sepa.gov.rs

Dan planete zemlje obeležen u Novom Sadu

img_1028

U kampusu Univerziteta u Novom Sadu 22. aprila 2016. godine obeležen je Dan planete zemlje pod sloganom „Drveće za našu planetu“.

Šef kabineta gradonačelnika Novog Sada gospodin Aleksandar Petrović izjavio je da se Dan planete zemlje obeležava u preko 150 zemalja širom sveta sa namerom da ljude upozna sa stanjem planete na kojoj žive.

Direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Novog Sada gospodin Veselin Dickov istakao je da je ova ustanova prepoznala manifestaciju povodom Dana planete zemlje, a u okviru koje se prisutni edukuju o zaštiti životne sredine.

U okviru ove manifestacije simbolično je zasađeno drvo u parku kampusa Univerziteta u Novom Sadu, a održane su ekološke kreativne radionice i radionice o značaju reciklaže.

Sandra Jovićević

foto: novisad.rs

1...1.2871.2881.289...1.529Page 1.288 of 1.529

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs