Home Blog Page 1246

Protiv ilegalnog tretmana otpada

BecPrema službenim podacima kojima raspolaže Gradski sektor za upravljanje otpadom MA 48, iz Beča se u inostranstvo godišnje ilegalno izveze 16.000 tona otpada, čija se financijska šteta procjenjuje na dve milijarde evra.

Na nivou države Austrije se godišnje ilegalno izveze 80.000 tona otpada u vrednosti od deset milijardi evra. U skladu s austrijskim Zakonom o otpadu otpad se sme predavati samo ovlaštenim komunalnim ili privatnim sakupljačima pa bečki gradski sektor za zbrinjavanje otpada MA 48 apeluje na građane da prijave sve ilegalne aktivnosti vezane za zbrinjavanje otpada te da svoj glomazni otpad odlože na jedno od 17 gradskih reciklažnih odlagališta.

Reciklaža sirovinskih materijala iz otpada naime vrlo je korisna i u privrednom i u ekološkom smislu.

A ilegalni izvoz otpada ima dalekosežne ekonomske i ekološke posledice. Svaki frižider, svaka perilica za veš ili svaki mobilni telefon  sadrži sekundarne sirovine kao što su zlato, bakar ili rijetke elemente poput litijuma ili tantala, prenosi energetika-net.

Jedna tona starih mobilnih telefona tako na primer  sadrži više zlata od jedne tone zlatne rude. Perilica rublja ima udeo gvožđa od 60%, a električni šporet čak 83%. Ilegalni su sakupljači zato najviše zainteresovani  za otpad koji sadrži aluminijum, bakar i druge metale zatim električni i elektronski otpad.

Izvor: energetika.ba

Lajk za pametnu energiju

cq5dam.web.300.200Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH u okviru petogodišnjeg projekta ”Zeleni ekonomski razvoj”, koji u Bosni i Hercegovini implementira u saradnji sa partnerima Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Švedskom ambasadom u BiH, Fondom za zaštitu okoline Federacije BiH i Fondom za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske, upriličio je u Zenici edukativno-zabavni događaj pod nazivom ”Lajk za pametnu energiju”.

Ovaj događaj imao je za cilj da ukase deci i mladima na značaj energetske efikasnosti i na važnost uštede energije kao i zaštite okoline.

Glavni junak kampanje ”Lajk za pametnu energiju” je profesor Atom, strastveni ljubitelj prirodnih nauka koji je na održanom događaju brojnim posetiocima delio edukativne materijale i  korisne savete o načinima pametne upotrebe energije u svakodnevnom životu.

Najmlađi posetioci  su učešćem u kvizu ”Znanjomat” osvajali zanimljive nagrade i probali ”pametni bicikl” koje proizvodi energiju. Predstavljajući pametni bicikl, profesor Atom je mališanima pokazao kako je energija svuda oko nas, samo je potrebno naučiti pametno koristiti.

Informisanjem i edukacijom javnosti, s fokusom na decu i mlade doprinosi se uspostavljanju pozitivnih navika društva jer je aktivno učešće građana u ovoj oblasti veoma važno.

Projekat ”Zeleni ekonomski razvoj” ima za cilj uspostavljanje energetskog menadžmenta u javnim objektima u BiH, zatim smanjenje trošenja javnih budžeta na potrošnju energije i vode, osiguranje povoljnih uslova i finansijskih mehanizama za ulaganje u infrastrukturne mjere energetske efikasnosti, uz istovremeno stvaranje „zelenih radnih mesta“, saopštili su organizatori.

Izvor: energetika.ba

Vesna Vukajlović

Biogasna elektrana počinje uskoro proizvodnju

biogBiogasna elektrana u Novom Selu kod Šamca za petnaestak dana trebalo bi da počne punu proizvodnju struje koja će u narednih 15 godina biti u mreži.

Načelnik Odeljenja za privredu opštine Šamac Milan Simić kaže da investitor do 2020. godine planira da  investira više od 15 miliona KM, dodavši da je polovina sredstava već uložena.

„Riječ je o koncesionaru koji je od opštine dobio na koncesiju 220 hektara zemljišta i koji je primjer maksimanog korištenja zemljišta, počev od prizvodnje stočne hrane, proizvodnje tovne junadi, preko proizvodnje stajnjaka do korištenja stajnjaka za proizvodnju električne energije“, rekao je Simić.

On kaže da je reč o zaokruženom ciklusu s ciljem maksimalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta u svrhu proizvodnje stočne hrane i električne energije iz alternativnih izvora.

Vlasnik biogasne elektrane Goran Mitrović ističe da je reč o pogonu koji kao gorivo koristi biogas nastao truljenjem biljnih ostataka i biomase svih vrsta, dodavši da se na taj način rešava i problem stajnjaka.

„Elektrana će proizvoditi megavat struje koja će ići u mrežu, a megavat toplote biće korišten u sušarama koja će fermentisani stajnjak, sušiti i briketirati. To nudimo na tržištu za povrtlare, voćare, hortikulturu, cvjećare. Kvalitetan humus se u velikim količinama uvozi iz Holandije, a sada ćemo imati domaći“, rekao je Mitrović.

On ističe da će radovi na elektrani biti nastavljeni proširenjem farme, podizanjem sušare za sušenje stajnjaka i drugih biljnih ostataka, klaonice i staklenika.

„Investicija je završena, objekat je u upotrebi, završen je probni rad, isporučili smo prve količine električne energije u mrežu. Sada je završeno sertifikovanje objekta i za 15 dana očekujem da ćemo krenuti sa punom proizvodnjom struje koja će u narednih 15 godina biti u mreži. To je otprilike trećina potreba opštine Šamac“, rekao je Mitrović.

On je podsetio da u Novom Selu i Donjem Žabaru ima zaposlenih 100 radnika u svim radnim jedinicama i da će taj broj biti povećan.

Izvor: srna.rs

Vesna Vukajlović

Iskopano 150 miliona tona uglja na kopu Drmno

ugalj-ugljen-cumurNa površinskom kopu Drmno iskopana je 150 milionita tona uglja od početka proizvodnje pre tri decenije, saopštio je juče EPS. Jubilarna tona na kopu Drmno u okviru EPS-ovog ogranka TE-KO Kostolac iskopana je 14. avgusta godine u drugoj smeni.

Prvi radovi na otkrivanju ugljenog ležišta kopa Drmno počeli su 1984. godine, a 30. aprila 1987. godine počela je eksploatacija uglja.

Ugljeno ležište kopa Drmno prostire se na površini od 50 kvadratnih kilometara, a trenutni rudarski radovi odvijaju se na prostoru od 17 kvadratnih kilometara.

Na kopu Drmno iskopa se oko devet miliona tona uglja godišnje za Termoelektrane Kostolac A i B, koje proizvedu oko šest milijardi kilovat-sati električne energije.

Organizovana proizvodnja uglja u kostolačkom ugljenom basenu, čiji deo je i kop Drmno, počela je 1870. godine i od tada je podzemnom i površinskom eksploatacijom iskopano oko 236 miliona tona lignita.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

U Mađarskoj će do 2020. biti 50.000 električnih automobila

265439Tanjug  prenosi da na mađarskim putevima danas ima više od 1.000 električnih vozila, a prema računici Ministarstva privrede Mađarske taj broj će se povećati na 50.000 do 2020. godine, izjavio je danas državni sekretar tog ministarstva, Ištvan Lepšenji.

Lepšenji je, u izjavi za tv kanal M1, rekao da će mreža stanica za punjenje električnih automobila, koja će biti izgrađena uz pomoć sredstva za koja je raspisan tender Ministarstva privede, omogućiti vlasnicima električnih automobila da lakše voze širom zemlje, porenosi agencija MTI.

Mađarsko ministarstvo privrede raspisalo je juče tender za dodelu 1,25 milijardi forinti (4,0 miliona evra) bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama sa najmanje 15.000 stanovnika za izgradnju stanica za punjenje električnih vozila.

Ministarstvo procenjuje da se uz pomoć bespovratnih sredstava može izgraditi gotovo 1.000 stanica za punjenje elektromobila.

Ova inicijativa je deo vladinog plana za uspostavljanje regulatornog okvira i infrastrukturne podrške neophodne za popularizaciju ekoloških električnih atomobila.

U februaru ove godine, vlada je donela uredbu kojom se nalaže da na parkinzima budu instalirane stanice za punjenje električnih vozila, nastojeći da podstakne rast njihovog  broja.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Ne prodajemo EPS

Foto: mre.gov.rs

aleksandar-anticMinistar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je izjavio danas Tanjugu da je angažovanje Energoprojekt entela i Ekonomskog instituta na proceni imovine EPS-a u funkciji jačanja našeg najznačajnijeg javnog preduzeća.

„EPS se nalazi u fazi restrukturiranja, izvršili smo fazu korporativizacije i realizujemo plan finansijske konsolidacije. U okviru tih mera imamo planirano za 2017. i stvaranje uslova da EPS pređe u akcionarsko društvo“, rekao je Antić.

Zato se, naveo je on, trenutno radi na definisanju imovine EPS-a, nakon čega je neophodno proceniti vrednost kompanije.

„Reč je o planiranim aktivnostima koje su deo procesa restrukturiranja EPS-a . Apsolutno nisu tačne spekulacije u medijima da se to radi zbog privatizacije“, kazao je Antić.

On je istakao da se to radi u funkciji stvaranja preduslova prelaska EPS u formu akcionarskog društva.

Antić je dodao da procenu rade  Energoprojekt Entel i Ekonomski institut, domaće firme koje su u tim poslovima renomirane, kao i da je sve u funkciji daljeg jacanja EPS.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Ovaj jul najtopliji u istoriji

sunce u ovnu-znak ovna-simbolika sunca-sunce-05NASA je saopštila da je jul bio najtopliji mesec na planeti Zemlji od kada se mere temperature.

Temperature u julu bile su za 0,84 stepeni Celzijusa iznad proseka, a za 0,1 stepen iznad dosadašnjeg rekorda – jula 2011. godine. Naučnici su izračunali da su temperature u julu bile toplije za 1,51 stepen od prosečnih letnjih temperatura u periodu od 1950. do 1980. godine.

Rastu temperature doprinose zagadjenje životne sredine, klimatske promene i upotreba fosilnih goriva.

Temperatura, podizanje nivoa mora i emisije gasova sa efektom staklene bašte dostigli su rekordne nivoe prošle godine, što 2015. čini najgorom godinom u modernoj istoriji za zagrevanje planete na osnovu niza ključnih indikatora.

Dramatičan porast u poslednjih 50 godina ukazuje da će 2016. godina biti još još toplija, a taj trend mogao bi da se nastavi i narednih godina.

Izvor: blic.rs

Vesna Vukajlović

Poskupeo auto-plin

Auto-gasTečni naftni gas (TNG) u protekle dve nedelje poskupeo je od pet do sedam dinara po litru na pumpama i punionicama u Srbiji. Tako je cena popularnog auto-plina sa 62,9 stigla do 69,9 dinara za litar kod većine prodavaca. Na nekim benzinskim stanicama, pogotovo onima pored auto-puteva, cena je dostigla i 72,9 dinara po litru, prenose Novosti.

– Tačno je da je TNG poskupeo – kaže, za „Novosti“ Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS). – Za prethodnih mesec dana prosečna maloprodajna cena TNG povećana je za pet dinara za litar, ili za oko osam odsto.

Mićović kaže da je sada prosečna cena 69,5 dinara za litar, koliko je iznosila i januara ove godine, ali i podseća na to da je tačno pre godinu dana prosečna cena TNG-a bila 72,50 dinara za litar.

Prvi operativac UNKS kaže da su referentne cene TNG-a za trgovanje na regionalnom tržištu povećane više od 30 odsto za manje od mesec dana, ali da to ne znači i da će i u narednom periodu TNG poskupljivati.

– Ne prenosi se to u srazmeri „jedan prema jedan“. Ne znači da će ukoliko se referentne cene promene za 30 odsto naviše ili naniže, i maloprodajne cene skočiti u istom procentu. Državne akcize su, na primer, iste, bez obzira na to kolike su nabavne cene TNG-a – objašnjava Mićović. – Referentne cene se dosta često i brzo menjaju, i ako budu otišle nadole, a izvesno je da hoće, možda se ništa više ne dogodi. Dosta zavisi od toga da li je ovo samo trenutni skok ili početak trenda rasta. Iskustveno, ne očekuje se neki veći skok.

Računice pokazuju da je isplativost vožnje na plin ostvarena samo u slučaju da je cena litra TNG-a manja od 50 odsto vrednosti litra benzina. Kako je sada cena benzina 133 dinara, jasno je zašto su vozači koji su uložili pozamašna sredstva u ugradnju TNG uređaja i njihovo reatestiranje ogorčeni.

Izvor: novosti.rs

Vesna Vukajlović

Novak: Moskva za dijalog o stabilizaciji tržišta nafte

3500Rusija je spremna da nastavi dijalog sa članicama Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) o stabilizaciji cene nafte, izjavio je danas ruski ministar energetike Aleksandar Novak u intervjuu za saudijski dnevni list Ašark Al-Avsat.

Novak nije odbacio ni mogućnost učešća Rusije u pregovorima o zamrzavanju nivoa proizvodnje „crnog zlata“, prenosi ruska agencija Tas s.

„Vrata su i dalje otvorena u slučaju da se ovo pitanje pokrene“, rekao je Novak, dodajući da su prethodni pregovori o zamrzavanju porizvodnje održani u aprilu u Dohi „odigrali izvesnu pozitivnu ulogu“. „Posmatrači su ukazali da bi zemlje-proizvodači mogle postići dogovor“, naveo je Novak.

Rusija je, kako je istakao, spremna da se priključi udruženim merama za stabilizaciju cenovne situacije. „Cene nafte neće dostići nivo od 100 dolara za barel u bliskoj budućnosti „, poručio je Novak, dodajući da se ravnoteža na naftnom tržištu neće povratiti pre 2017. godine.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

 

 

Gasprom povećao izvoz gasa zapadnoj Evropi

gazprom_0Gasprom je u prvoj polovini tekuće godine povećao izvoz prirodnog gasa zapadnoj Evropi za 14,2 odsto, na 69,8 milijardi kubnih metara na godišnjem nivou, saopštila je danas ruska gasna kompanija.

Zapadna Evropa, kako je saopšteno, ostaje najveće tržište za Gasprom, a najveći potrošači su Nemačka (uz skok isporuka od 7,2 odsto, na 22,7 milijardi kubnih metara), Italija (rast isporuka od 4,8 odsto, na 12,6 milijardi kubnih metara) i Francuska (za 34 odsto na 5,6 milijardi kubnih metara), prenosi ruska agencija Tas s.

Isporuke gasa Turskoj su smanjene za osam odsto, na 12 milijardi kubnih metara u prvom polugodištu tekuće godine, saopštio je Gasprom.

Izvoz ruskog gasa centralnoj Evropi je porastao za 15 odsto na godišnjem nivou, na 15,1 milijardu kubnih metara, dok su isporuke članicama Zajednice nezavisnih država pale za 19 odsto, na 15,5 milijardi kubnih metara. Ukrajina je naročito smanjila tražnju za ruskim gasom, i to za tri i po puta na 1,2 milijarde kubnih metara, što je najveći pad.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Dobar početak nedelje za naftu

fDanas u Aziji cena nafte je bila iznad 44 dolara za barel, povećavajući dobitke usled nade da će se proizvođači dogovoriti o zamrzavanju proizvodnje na sastanku sledećeg meseca, tako da jenjava strahovanja od uporne globalne prezasićenosti ponude.

Američka „laka“ nafta WTI za isporuku u septembru ojačala je za 37 centi (0,83 odsto) na 44,86 dolara za barel, a sirova severnomorska nafta „brent“ za oktobar je porasla 35 centi (0,75 odsto) na 47,32 dolara, izveštava agencija AFP.

Oba tipa „crnog zlata“ su se oporavila za više od šest odsto posle prošlonedeljne izjave saudijskog ministra za naftu Kalida al-Faliha da bi proizvođači mogli da se dogovore o akciji za stabilizaciju tržišta što je podiglo tržišno raspoloženje i pomoglo oporavak cena, posle njihovog poniranja na ispod 40 dolara za barel početkom ovog meseca.

Analitičari kažu da će bilo kakav sporazum o ograničavanju proizvodnje pomoći uravnoteženju tržišta sirove nafte, na kojem proizvodnja znatno nadilazi tražnju.

„Nafta je sada blizu uranoteženja cena i, osim ukoliko ne bude nekog nepredviđenog razvoja situacije, očekujem da će se trgovati na nivou oko 44 do 45 dolara ove nedelje“, izjavio je za „Blumberg news“ Majkl Mekarti, glavni tržišni strateg u kompaniji CMC Markets u Sidneju.

S druge strane, ima analitičara koji upozoravaju da ne treba polagati previše nade u zamrzavanje proizvodnje, i podsećaju da su prethodni slični razgovori ranije ove godine završeni neuspehom.

„Sporazum još uvek nije verovatan“, navode iz istraživačke kuće Kepital Ekonomiks u tržišnom komentaru.

Kako dodaju, većina zemalja proizvođača nafte je pumpanje „crnog zlata“ podigla do nivoa blizu svojih maksimalnih kapaciteta i njihov pristanak da ograniče proizvodnju „verovatno neće mnogo uticati na brže uravnoteženje tržišta“.

Mesečni izveštaj Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) pokazao je da je proizvodnja nafte Saudijske Arabije u julu iznosila gotovo 10,5 miliona barela dnevno, što je rekordan nivo, znatno iznad vrhunca zabeleženog u isto vreme prošle godine.

Analitičarka kompanije CMC Markets iz Singapura, Margaret Jang kaže da „ostaje da se vidi koliko optimizam (u pogledu limitiranja proizvodnje) može da pogura oporavak cena sirovine“.

OPEK-ov neformalni skup održaće se na marginama Međunarodnog energetskog foruma u Alžiru od 26. do 28. septembra, uoči planiranog sastanka krajem novembra.

Izvor: kamatica.com i tanjug.rs

U Vranju počeli radovi na vodovodu

kfwDanas su počeli radovi na izgradnji 3,7 kilometara dovoda vode od akumulacije Prvonek do Vranja, koji će rešiti višedecenijski problem vodosnabdevanja u tom gradu. Novi cevovod, u koji će biti uloženo 2,3 miliona evra, biće završen u februaru 2017. godine i obezbediće sigurno i redovno snabdevanja vodom u Vranju.

Radovi su započeti u mestu Prvonek, koje se nalazi na devet kilometara od Vranjske Banje, a njima je prisustvovao i ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman.

Projekat se realizuje uz podršku Nemačke razvojne banke (KfW) kroz Program unapređenja infrastrukture u opštinama srednje veličine u Srbiji, koji sprovodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kroz započete i planirane projekte sa KfW bankom u komunalnu infrastrukturu u Vranju biće uloženo ukupno 30 miliona evra. Ukupna vrednost projekata koji se izvode sa pomenutom bankom od 2000. godine iznosi 1,5 milijardi evra, a resorno ministarstvo trenutno realizuje projekte vredne 210 miliona evra.

U toku su i radovi na zameni 14,36 kilometara dotrajale vodovodne mreže u Vranju, u iznosu od 2,5 miliona evra, a ugovara se izgradnja kanalizacione mreže i kolektora u vrednosti od 1,27 miliona evra.

U pripremi je i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a procenjena vrednost investicije je približno 10 miliona evra.

Izvor: srbija.gov.rs

Vesna Vukajlović

Tonino Maljo novi direktor EPCG

soZa novog izvršnog direktora Elektroprivrede Crne Gore  (EPCG), prema predlogu italijanskog partnera A2A, izabran je Tonino Maljo.

Dosadašnji izvršni direktor Stefano Pastori kako saznaju “Vijesti” tražio je razrešenje sa te dužnosti iz zdravstvenih razloga jer je već od 5. maja ove godine na bolovanju.Odbor direktor EPCG je  na sednici u četvrtak prihvatio ostavku dosadašnjeg izvršnog direktora  i odobrio imenovanje novog.

Gospodin Maljo je inženjer elektronike, a radio je od marta 2007. do sada kao izvršni direktor u Elektrani na ugalj u Brindiziju (A2A grupa). Bio je i direktor održavanja u Elektrani na ugalj i zamenik direktora Elektrane u Brindiziju – Edipower, kao i direktor hemijskog pogona u Chemgas S.r.l. (Sapio grupa). Bio je, između ostalog, i direktor sektora za projektovanje i automatizaciju u Rafineriji nafte u Tarantu (ENI Grupa)

Član je Odbora direktora Confindustria Brindizi i predsjednik Sektora za energetiku u Confindustria.

Iz EPCG je saopšteno da je novi izvršni direktor imenovan u skladu sa usaglašenim ugovorom između akcionara EPCG, Vlade i A2A, što znači na period do kraja važenja ugovora, odnosno do kraja 2016. godine. Vlada je juče konstatovala da su obavljene sve radnje potrebne za potpisivanje akcionarskog ugovora države  i kompanije A2A. Ugovor bi u ime Vlade trebalo da potpiše ministar ekonomije Vladimir Kavarić.

Vlada je u četvrtak, bez održavanja sjednice, na osnovu pribavljenih saglasnosti većine članova  odlučila u vezi sa Pregledom uslova za zaključenje akcionarskog ugovora između države i A2A, koji je dostavio Kabinet potpredsednika

Izvor: vijesti.me

Vesna Vukajlović

Stipendije nemačke fondacije za životnu sredinu

DBUNemačka fondacija za životnu sredinu (Deutsche Bundesstiftung Umwelt – DBU) i ove godine dodeljuje stipendije za praksu ili istraživački boravak u trajanju do dvanaest meseci u organizacijama u Nemačkoj – univerzitetima, institutima, ministarstvima ili nevladinim organizacijama.

Mogućnost da konkurišu za stipendije imaju master diplomci (koji su diplomu stekli u poslednje tri godine), studenti master ili doktorskih studija, ali i građani Srbije do 30 godina starosti sa znanjem nemačkoj jezika.

Stipendijama će biti podržan najširi spektar struka pri čemu predlog projekta mora biti u oblasti zaštite životne sredine, ekologije, održivog razvoja, klimatskih promena ili obnovljivih izvora energije.

Prijava se vrši onlajn, a potrebno je pripremiti: CV na nemačkom jeziku, predlog projekta (do 3 strane, sa opisom problema, metodologijom rada i očekivanim rezultatita) na nemačkom jeziku, kopiju diplome – na nemačkom ili engleskom jeziku, pismo preporuke od univerzitetskog profesora – na nemačkom ili engleskom jeziku, sertifikat ili potvrdu o znanju nemačkog jezika – na nemačkom jeziku. Intervju sa potencijalnim kandidatima obavljaće se na nemačkom.

Početak realizacije stipendiranog projekta predviđen je za 1. februar 2017. godine.

Izvor: kombeg.org.rs

Vesna Vukajlović

Suncobrani za plažu na solarnu energiju

news-2015-April-plaza_suncobrani_896630532Italijansko letovalište Lido di Hesolo, od Venecije udaljeno pedesetak kilometara, uvelo je inovaciju na svoje peščane plaže – prve suncobrane na solarno napajanje u Evropi koji su i jedinstvena turistička atrakcija.

Poduzetnik Kristian Rampaco, koji je razvio ovu tehnologiju je rekao da zaposleni na plaži suncobrane otvaraju koristeći aplikaciju na svojim smartfonovima, što predstavlja pravu atrakciju za turiste jer izgleda poput otvaranja cvetova.

Zaposleni na plaži će konačno odahnuti. Za ovu tehnologiju su rekli da im je, dok su nedavno radili u Ostiji, plaži blizu Rima, za otvaranje 300 suncobrana trebalo između jedan i dva sata.

Rampaco je na ovom projektu radio od 2000. godine. „Ovo je jedinstven sistem u Italiji, a verovatno i u Evropi“, piše na službenim internetskim stranicama Lido di Hesola.

Zasad novu tehnologiju koristi jedna plaža u Lido di Hesolu, na kojoj se nalazi 1600 suncobrana, međutim Rampaco kaže da je za iduće leto dobio porudžbinu za još 15.000 suncobrana širom Italije.

Izvor: Energetika.ba

Vesna Vukajlović

Teheran i Moskva grade dve nuklearne elektrane u Iranu

japIran i Rusija će izgraditi dve nuklearne elektrane u Iranu, prenose lokalni mediji izjavu portparola skupštinskog odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Irana Sejeda Huseina Nakavija Hoseinija.

Hoseini je rekao da je Iranu potrebno 20 hiljada megavata struje, što zahteva izgradnju oko deset nuklearnih elektrana, navodi agencija „Šana“. On je istakao da je Organizacija za atomsku energiju Irana (AEOI) pripremila plan za izgradnju nuklearnih elektrana, ali nije moguće paralelno izgraditi deset objekata, pa se planira izgradnja dve elektrane u saradnji sa Rusijom.

Hoseini je dodao da Iran treba da dobije tehnologiju za izgradnju nuklearnih elektrana. Rusija i Iran imaju bogato iskustvo u saradnji u oblasti nuklearne energije. Nuklearna elektrana „Bušer“, koju je izgradila Rusija, počela je da radi 2011, a pun kapacitet je dostigla naredne godine.

Projekat „Bušer 2“ predstavili su ruski nuklearni eksperti u septembru 2014. u Teheranu. U novembru je Iran potpisao niz ugovora sa Rusijom za izgradnju još dva nuklearna reaktora i opciju za šest dodatnih reaktora.

Izvor: sputniknews.com

Vesna Vukajlović

1...1.2451.2461.247...1.531Page 1.246 of 1.531

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs