Crna Gora dobila Udruženje koncesionara malih hidroelektrana

25.12.2017

Koncesionari malih hidroelektrana u Crnoj Gori osnovali su nevladino udruženje čiji su prioritetni ciljevi potpuna otvorenost prema javnosti, zaštita ekoloških standarda i zajednički nastup pred nadležnim institucijama.

U saopštenju Udruženja ukazuje se da su odlučili da pozitivnim i upornim pristupom pomognu u pravilnom informisanju javnosti, ali i o značaju proizvodnje ovog vida energije. Oni su istakli da preko računa za struju od ukupnog izdvajanja za obnovljive izvore energije koncesionari malih hidroelektrana dobijaju 15 odsto, što građane za podsticaje za male hidroelektrane košta oko ili manje od jedan odsto, a ostalo ide na druge vidove, vetroelektrane, solarne, elektrane na biomasu.

Udruženje je ušlo u pripremu velike baze informacija i odgovora koji će biti na raspolaganju svakom zainteresovanom, a pažljivo će razmotriti sve sugestije vezane za ekološke standarde i ako je potrebno, sa svojim članicama raditi na kompromisima, prenose crnogorski mediji.

izvor: vijesti.me

Sandra Jovićević

Potpisan ugovor za izgradnju reciklažnog dvorišta u Pločama

25.12.2017

Ministar zaštite životne sredine i energetike Tomislav Ćorić i gradonačelnik Grada Ploča Mišo Krstićević potpisali su Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za građenje i opremanje reciklažnog dvorišta Grada Ploča.

Izgradnjom reciklažnog dvorišta unaprediće se sistem upravljanja otpadom na području Grada Ploča, doprineće se povećanju stope odvojenog prikupljenog komunalnog otpada i smanjenju odlaganja na deponije.

Ukupna vrednost projekta izgradnje i opremanja reciklažnog dvorišta je 5,1 miliona kuna. Projekat se sufinansira kroz Operativni program „Konkurentnost i kohezija“ s 4,3 miliona kuna bespovratnih EU sredstava, odnosno 85 odsto prihvatljivih troškova.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Klimatske promene usko povezane sa migrantskom krizom

24.12.2017

immigration-1804471_960_720 — Foto: pixabay

Istraživači pretpostavljaju da će porast temperatura dovesti do povećanja tražioca azila. Kako se južna hemisfera zagreva broj ljudi koji migriraju u Evropu bi mogao da se utrostruči.

Novo istraživanje ukazuje na to da će se broj migranata koji pokušavaju da se prelociraju u Evropu svake godine utrostručiti do kraja veka, sudeći samo po trendovima klimatskih promena, bez političkih ili ekonomskih faktora.

Volfram Šlenker, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kolumbije u Nju Jorku koji je sprovodio istraživanje rekao je: “Evropa će svedočiti povećanom broju očajnih ljudi koji beže iz svojih domovina.”

Predviđa se da će klimatske promene dovesti do porasta suša, poplava, toplotnih talasa i drugih ekstremnih vremenskih uslova, kao i do porasta nivoa mora. Ovi faktori uticaće na poljoprivredu a u nekim delovima sveta će je potpuno onemogućiti. Ovi efekti će se osetiti i u Evropi, ali u mnogo manjoj meri. Iz ovog razloga kao i zbog relativnog prosperiteta na ovim prostorim, Evropa će postati još privlačnija destinacija za tražioce azila.

Migracija, ili pokušaj migracije u Evropu se u poslednjoj deceniji drastično povećala a glavni razlozi su rat u Siriji, nemiri u Severnoj Africi i na Bliskom istoku.

Nova studija, koja je objavljena u časopisu Sajens, inicirana je od strane Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije i američkog Ministarstva za Energetiku.

Autori su analizirali aplikacije za azil u EU iz 103 zemlje u periodu između 2000. do 2014. godine i ove podatke uporedili sa faktorima koji se tiču životne sredine. Prilikom istraživanja uočena je korelacija u promeni klime i broja potražioca azila. Na primer, zemlje sa prosečnim temperaturama od oko 20 stepeni imaju daleko više potražioca azila od zemalja sa hladnijim prosekom. Podaci pokazuju da u zemljama pogodnim za poljoprivredu, prilikom porsta prosečne temperature u vreme žetve, više ljudi odluči da emigrira. Takođe su uočili porast migranata iz toplih područja poput Iraka i Pakistana. Zanimljivo je napomenuti da se broj migracija iz hladnijih zemalja smanjuje prilikom porasta prosečne temperature. Prema ovom modelu, zaključeno je da će prilikom prognoziranog porasta temperatura za od 2.6 do 4.8 stepeni celzijusovih broj aplikacija za azil u Evropu porasti za čak 660000 do 2100. godine.

Međutim, povezivanje migracije sa klimatskim promenama je kontroverzno. Iako se mnogi naučnici slažu u tome da je jasno da će porast temperatura dovesti do povećanja migracije, teško je odvojiti faktore koji teraju tražioce azile na taj korak.

Ono što je jasno jeste da će klimatske promene svakako doprineti migraciji i staviti dodatni pritisak na već poljuljanu političku situaciju Evrope. Potrebno je izgraditi nove institucije i sisteme kako bi se upravljalo dotokom tražioca azila naročito uzimajući u obzir iskustvo stečeno prilikom poslednje migrantske krize, gde je šteta ogromna kako za zemlje koje primaju migrante tako i za njih same.

Milan Zlatanović

Morski organizmi jednu plastičnu kesu razlože na 1,75 miliona komadića

24.12.2017

Prema najnovijem istraživanju engleskog univerziteta u Plajmautu, morski organizmi jednu plastičnu vrećicu mogu da razbiju na 1,75 miliona mikroskopskih fragmenata. Sproveli su ga studenti pomorske biologije i primorske ekologije i profesor biološke medicine, Ričard Tompson.

Naučnici su istraživali kojom brzinom Orchestia gammarellus iz životinjskog reda amfipoda, koja naseljava obale severne i zapadne Evrope, uništava kese. Veruju da je njihovo saznanje značajno zato što su dokazali da pojedina morska stvorenja, pored šljokica, doprinose povećanju količine mikroplastike širom sveta koja može da bude opasna zdravlje njihovih morskih cimera.

Njihov glavni cilj bio je da otkriju da li morski organizmi različitim brzinama razgrađuju različite vrste plastike i da li prisustvo biofilma – organskog materijala koji se akumulira tokom vremena – ubrzava ili usporava sam proces.

Nadgledanjem Orchestia gammarellus u laboratoriji i u obalnim područjima, istraživači su zabeležili da ovaj životinjski red “iskida” kese na skoro 2 miliona komadića mikroplastike koje izbacuje iz sebe zajedno sa fekalijama. Tip plastike (konvencionalna, razgradiva, biorazgradiva) nije uticao na brzinu gutanja, a prisustvo biofilma je radnju ubrzavalo čak četiri puta.

Bez obzira na štetu koju im plastični ostaci nanose, pticama i drugim stanovnicima mora oni su primamljivi za hranjenje. Prethodne studije ovog univerziteta dokazale su da čak 700 vrsta morskog sveta nije odolelo plastici, dovodeći svoj opstanak u opasnost.

Profesor Tompson, rukovodilac Jedinice za istraživanja na međunarodnom brodogradilištu Univerziteta, izjavio je da se na godišnjem nivou proizvodi 120 miliona tona plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu, a da su upravo plastične vreće jedni od glavnih razloga zagađenja. One su već sada potencijalna pretnja morskom životu, a ovo istraživanje pokazalo je da jedna morska vrsta može da doprinese širenju plastičnih mikro-ostataka. Otpad, dakle, nije isključivo estetski problem, već može da izazove ozbiljnije i trajnije posledice po ekosistem.

Jelena Kozbašić

Zeleni tim Opštine Tivat uručio Zelene nagrade za 2017. godinu

23.12.2017

Zeleni tim Opštine Tivat uručio je Zelene nagrade za 2017. godinu za poseban doprinos u cilju zaštite životne sredine: Službi spašavanja i zaštite Opštine Tivat, Dobrovoljnom vatrogasnom društvu „Krtoli“ i Ekološkoj radionici SMŠ „Mladost“ Tivat.

Zelene plakete i dva stabla rogača, uručila je predsednica Zelenog tima i sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Tatjana Jelić.

Ispred Službe spašavanja i zaštite, nagradu je primio Zoran Barbić, a ispred Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Krtoli“ Milan Vukošić, koji su stablo rogača poklonili Velikom gradskom parku u Tivtu.

Drugo stablo uručeno je Ekološkoj radionici, koju vodi profesorica Zorana Grubišić, a nagradu je primila u ime Srednje mešovite škole „Mladost“ direktorica Jovanka Vujačić, koja se zahvalila na kontinuiranoj saradnji između ove dve institucije, uz aktivno učešće učenika, te naglasila da će pomenuto stablo krasiti botaničku baštu otvorenog amfiteatra škole.

Milisav Pajević

Pesticidi štetniji za pčele više nego što se mislilo

22.12.2017

Niska nutritivna vrednost hrane koja je dostupna insektima, prouzrokovana intezivnim agrikulturnim aktivnostima, čini ih ranjivijim štetnim efektima pesticida.

Prema novom istraživanju, upotreba pesticida pravi mnogo više štete populacijama pčela nego što se to ranije mislilo.

Izloženost agrikulturnim preparatima koji sadrže neonikotinoid, povezana je sa masovnim izumiranjem populacija pčela. Međutim, pesticidi nisu jedini faktor koji utiče na njihovo izumiranje.

Intenzivne agrikulturne aktivnosti smanjuju kvalitet nutritijenata u vidu sećera u nektaru i polenu, kojima se pčele hrane.

Naučnici su otkrili da kada pčele imaju manje šećera u ishrani, šanse da će uginuti prilikom izlaganju neonicotinoidima su veće za čak 50%.

“Ovi nalazi bi trebalo da nas navedu da ponovo porazmislimo o rizicima upotrebe pesticida i govore nam da trenutno potcenjujemo njihove štetne efekte”, rekla je Dr Simoun Tosi, sa Univerziteta u Kaliforniji koja je učestvovala u istraživanju.

Neonikotinoidi su ušli u fokus rasprava donosioca odluka, jer predstavljaju opasnost po zdravlje, kako ljudsku tako i pčela.

U novembru, Sekreterijat za zaštitu životne sredine, podržao je zabranu ovih pesticida jer predstavljaju veću opasnost nego što se to ranije mislilo.

Kako bi došli do ovih zaključaka, naučnici su odgajali kolonije pčela i hranili ih različitim tipovima hrane koji su sadržali različite nivoe nutritijenata a potom su ih izlagali neonikotinoidima. One pčele koje su imale manje šećera u svojoj ishrani bile su daleko podložnije negativnim efektima ovog pesticida. Takođe, došli su do zaključka da ova supstanca utiče na mogućnost pčela da pronađu i skladište hranu. Interesantno je da su pčele, koje su dobijale samo vodu, ali nisu bile izložene pesticidima, preživele duže od onih koje su hranjene.

U kombinaciji sa pređašnjim istraživanjima, zaključeno je da su opasnosti po opstanak pčela, mnogo veće i da bi trebalo pod hitno preduzeti akciju.

Milan Zlatanović

Izvor: Independent

Podgorica prelazi na LED javnu rasvetu

22.12.2017

Gradsko preduzeće Komunalne usluge iz Podgorice raspisalo je tender za rekonstrukciju javne rasvete (nabavka i ugradnja LED svetiljki) na području Glavnog grada Podgorica i opština u okviru Glavnog grada Golubovci i Tuzi – FAZA I Prigradska naselja i sela.

Prema tenderskoj dokumentaciji, izvršiće se zamena 11.050 zastarelih svetiljki u prigradskim i seoskim delovima grada, kao i nabavka i montaža LED svetiljki na stubu i električno povezivanje na mrežu javne rasvete, za šta će Glavni grad izdvojiti sredstva u iznosu 5.200.000 evra.

Ponude se predaju zaključno sa 12. februarom 2018. godine, a prema tenderskoj dokumentaciji izvođač radova je dužan da izvrši predmetne radove u roku od 180 kalendarskih dana od dana zaključivanja ugovora.

Ušteda u električnoj energiji će se postići na način što će početna snaga sistema koja iznosi oko 1550,6 kW (računajući gubitke) smanjiti na snagu koja ne sme biti veća od 360 kW. Potrebno je da nove svetiljke imaju programabilni sistem dimovanja kojim se omogućavaju dodatne uštede, a troškovi održavanja novog sistema će biti manji zbog eleminisanja zahteva za održavanjem LED svetiljki koje će biti u garantnom roku od minimalno 10 godina.

izvor: podgorica.me

Sandra Jovićević

Hrvatska podiže svest građana o energetskoj efikasnosti

22.12.2017

Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva i prostornog uređenja realizuje kampanju podizanja svesti građana o važnosti primene mera energetske efikasnosti kako u višestambenim zgradama tako i u zgradarstvu „Obnovljene zgrade više štede više vrede“.

U tu svrhu je sprovedeno i istraživanje stavova i navika građana kako bi se ustanovilo kakvo je njihovo poznavanje pojmova vezanih za energetsku efikasnost. Istraživanje je pokazalo da čak 78 odsto građana smatra da poznaje pojam energetske efikasnosti, kao i razne proizvode koji se spominju u tom kontekstu. Većina ispitanika je upoznata sa štednim sijalicama, efikasnim uređajima i izolacijom, dok su im relativno nepoznati termotehnički sistemi u zgradi.

Čak 78 odsto ispitanih stanovnika redovno prati svoje režijske troškove. Većina građana najviše izdvaja za električnu energiju, a u tome prednjače žitelji primorskih županija. Međutim, 37 odsto građana ne zna ili nije sigurno zašto troši toliko energije, a od onih koji smatraju da znaju razloge za toliku potrošnju, kao glavni razlog navode upravo cenu tog energenta. To objašnjava i činjenicu da čak 49 odsto građana smatra da svoju potrošnju ne može smanjiti, iako njih 73 odsto o tome razmišlja.

Stoga će Fond sprovoditi kontinuirane edukacije kako bi građanima ukazao na mogućnosti smanjenja potrošnje energije u njihovim domovima. Osim realizacija mera energetske efikasnosti, koje daju najbolje rezultate u smanjenju potrošnje kao što su zamena dotrajale stolarije, postavljanje nove toplotne izolacije, ugradnja sistema za korišćenje obnovljivih izvora energije, Fond će ukazivati i na važnost tzv. soft mera, odnosno kako se promenom svakodnevnih navika i ponašanja može uštedeti na energentima.

Promotivnom kampanjom „Obnovljene zgrade više štede više vrede“, koja se u sklopu pružanja tehničke pomoći takođe sufinansira iz EU fondova, planira se dodatna motivacija građana da razmišljaju o energetskoj obnovi svojih zgrada, što je samo po sebi isplativa investicija.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Podgorica dobitnik nagrade za najbolju praksu u lokalnoj samoupravi u oblasti zaštite životne sredine

22.12.2017

Glavni grad Crne Gore, Podgorica, dobio je dve nagrade – za najbolju praksu u lokalnoj samoupravi za 2017. godinu u oblasti „Zaštita životne sredine“ i „Efikasno upravljanje lokalnim javnim finansijama“.

Nagrada u oblasti zaštite životne sredine dodeljena je menadžeru Glavnog Grada Dragutinu Đekoviću za projekat Mediteranski vrt. Projekat koji Glavni grad realizuje sa NVO Udruženje ljubitelja Gorice i prirode, nastavak je aktivnosti Glavnog grada na valorizaciji i revitalizaciji zelenih površina grada, u ovom slučaju brda Gorica, na lokaciji pored mosta u blizini Spomenika partizanu borcu. Na tom delu je planirana jedna vrsta botaničke bašte u kojoj će se uzgajati kako zaštićene i endemske vrste, tako i druge mediteranske vrste specifične za područje Podgorice. Projektom će biti predviđena i zelena učionica za učenike i studente.

Nagradu dodeljuju Zajednica opština, OSCE i Ministarstvo javne uprave.

izvor: podgorica.me

Sandra Jovićević

U sistemu podsticane proizvodnje Hrvatska ima 1.311 postrojenja na OIE

22.12.2017

renewable-energy — Photo-illustration: Pixabay

Prema podacima Hrvatskog operatora tržišta energije od 15. decembra 2017. godine u sistemu podsticane proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora bilo je ukupno 1.311 postrojenja ukupne snage 765,44 MW.

Od tog je broja najviše sunčanih elektrana (1.222), ali njihova ukupna snaga iznosi tek 51,5 MW. Po ukupnoj snazi prednjače vetroelektrane kojih je u sistemu podsticaja sada 21, a njihova snaga iznosi 519 MW. Malih hidroelektrana u sistemu podsticaja za sada je 12 sa ukupnom snagom od 4,48 MW, dok je elektrana na biomasu 17 ukupne snage 35,95 MW. Elektrana na biogas ima 31, a njihova je ukupna snaga 35,73 MW. Tu su još i dve elektrane na deponijski i gas iz prečišćavanja otpadnih voda čija je ukupna snaga 5,5 MW, kao i 5 visokoefikasnih kogeneracijskih postrojenja ukupne snage 113,29 MW.

Tome bi trebalo dodati još 332,83 MW, što je ukupna snaga 84 postrojenja na obnovljive izvore za koje su potpisani ugovori o otkupu električne energije po podsticajnoj tarifi, ali koja zbog raznih razloga još nisu puštena u pogon. Pri tome se radi o 8 sunčanih elektrana ukupne snage 1,97 MW, 4 male hidroelektrane ukupne snage 2,24 MW, 43 elektrane na biomasu ukupne snage 78,84 MW, 21 elektrani na bioplin ukupne snage 20,79 MW, 7 vetroelektrana ukupne snage 219 MW i prvoj hrvatskoj geotermalnoj elektrani u Velikoj Cigleni pokraj Bjelovara čija bi snaga trebala iznositi 10 MW.

U pogonu je i nekoliko malih hidroelektrana koje nisu u sistemu podsticaja, baš kao i više sunčanih elektrana u širokom rasponu snaga, od kojih neke čak nisu ni priključene na javnu elektroenergetsku mrežu, već služe za pokrivanje vlastite potrošnje objekta u sklopu koga su postavljene. Isto tako, tu je i VE Ravna na Pagu koja je izašla iz sistema podsticaja.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Počinje realizacija ekološkog projekta sakupljanja i reciklaže PET ambalaže u Travniku

22.12.2017

Ekološki fakultet Internacionalnog univerziteta Travnik, opština Travnik, Eko-industrijski otpad “Zizi“ i sve osnovne škole sa područja Travnika u narednom periodu realizovaće projekat pod nazivom “Ne okolišaj, ubaci za peticu“.

Ugovor o realizaciji projekta potpisali su načelnik Opštine Travnik Admir Hadžiemrić, rektor Internacionalnog Univerziteta Travnik akademik prof. dr. Ibrahim Jusufranić, vlasnica firme Eko-industrijski otpad “Zizi” Zijada Isić i predstavnici svih škola sa područja opštine Travnik.

Glavni cilj projekta je sprečavanje zagađenja životne sredine, a realizovaće se kroz model organizovanog sakupljanja, odvoza, otkupa i reciklaže PET ambalaže, što će predstavljati veliki napredak u razvoju ekološke svesti unutar ekološke sredine opštine Travnik.

U projektu će učestvovati osnovne škole sa područja Opštine Travnik, a glavni akteri će biti učenici koji će prikupljati PET ambalažu. Prikupljeni novac od ovih aktivnosti će biti iskorišćen za ekskurzije, izlete i druge aktivnosti učenika.

Opština Travnik će obezbediti početna sredstva za ovaj projekt, a predstavnici Ekološkog fakulteta Internacionalnog univerziteta Travnik će konstantno raditi na edukaciji i buđenju svesti najmlađe populacije putem edukativnih predavanja i radionica.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održana radionica saradnje i dijaloga OCD i JP Elektroprivrede Srbije

22.12.2017

U okviru Projekta podrške JP EPS pri organizaciji i unapređenju saradnje sa zainteresovanim stranama, finansiranog od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (iz posebnog Fonda EBRD akcionara), agencija LINK 011 je u Sava Centru u Beogradu 13. decembra organizovala radionicu kojoj su prisustvovali predstavnici organizacija civilnog društva (OCD) i JP Elektroprivrede Srbije (EPS). Radionici je prisustvovalo devet predstavnika organizacija civilnog društva i sedam predstavnika JP EPS.

Cilj radionice je bio da se inicira razgovor između JP EPS-a i zainteresovanih organizacija civilnog društva na temu zaštite životne sredine, koji bi vodio ka kvalitetnijoj budućoj saradnji dve strane.

Radionicu je ispred agencije LINK 011 vodio gospodin Anthony Iles, nezavisni stručnjak za pitanja zaštite životne sredine, uz podršku Jelene Oplanić i Branka Radovanovića.

Kao korisnik korporativnog zajma Evropske banke za obnovu i razvoj, JP EPS se između ostalog obavezao da će poslovati u skladu sa Politikom zaštite životne sredine i socijalnih pitanja EBRD (2014).

Na sastanku su pokrenute mnoge teme, od biodiverziteta, otkupa zemlje potrebne za funkcionisanje JP EPS, uključivanja svih strana tokom donošenja važnih odluka i strategija od strane Vlade RS. JP EPS u takvim slučajevima nije donosilac odluka već samo jedna od zainteresovanih strana, a kao javno preduzeće je obavezan da sprovodi strategiju Vlade.

Gospodin Iles je predstavio na koji način je to urađeno u Velikoj Britaniji i dao primer programa koji je pomogao svim učesnicima da lakše donesu neke teške odluke (www.classic.2050.org.uk). Sa svoje strane Zvezdan Kalmar, predstavnik CEKOR-a je obavestio prisutne da je sličan model razvijen i za naš region (www.see2050carboncalculator.net).

Učesnici su se složili da su najveći izazovi koji su pred Srbijom oni koji se tiču pristupanja EU i da je u tom procesu potreban doprinos svih. Do sada su razgovori svih zainteresovanih strana bili složeni, a od sada će biti još složeniji i neophodno je pokrenuti ih na vreme.

EPS je predstavio da su otvoreni novi kanali komunikacije sa zainteresovanim stranama. Izrađen je Korporativni plan saradnje sa zainteresovanim stranama i oformljena je Služba za odnose sa zainteresovanim stranama.

EPS je iskoristio ovu priliku da obavesti učesnike da je napravljen nacrt Akcionog plana zaštite životne sredine i da je Rezime nacrta, objavljen na internet stranici EPS- a, dostupan za komentare do 26. decembra, i pozvao sve organizacije civilnog društva da pošalju svoje komentare i sugestije.

Učesnici u radionici bile si Organizacije civilnog društva: Građanska čitaonica Evropa (Bor), DMI, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, Reakcija Zelene Mreže, ORCA, CEKOR, Unija ekologa, Srpski centar ekologije

Ispred JP EPS učestvovali su : predstavnici Stručnog tima za sprovođenje, praćenje i koordinaciju SEP i ESAP, Sektora za strategiju, Sektora za odnose sa javnošću, Sektora za unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine i Sektora za unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine.

Milisav Pajević

Kina: Plan za “čisto grejanje” u jeku “grejne krize”

22.12.2017

Prema izveštaju Evropske komisije, objavljenom 2015. godine, Kina je najveći emiter ugljen-dioksida. Svesna svoje uloge u zagađenju životne sredine, tokom ove godine preduzela je nekoliko koraka kako bi suzbila proizvodnju gasova sa efektom staklene bašte. Nacija je testirala i unapredila vozila na električni pogon i povećala svoj zeleni vozni park, zatvorila fabrike koje su sagorevale ugalj i napravila pomak u dizajniranju posebnih gradova-sunđera za klimatske promene.

Ipak, prelazak na čistu energiju ove zime suočio se sa ogromnom preprekom. Zalihe prirodnog gasa nedovoljne su da bi se ugrejalo stanovništvo severnih delova zemlje gde temperature idu ispod nule. Mnogi pojedinci i kompanije iz tog razloga suočavaju se sa visokim cenama gasa što tamošnja štampa naziva “produbljivanjem grejne krize”.

Kineske gasne kompanije počele su da preusmeravaju milione kubnih metara prirodnog gasa iz južnih regiona na sever kako bi pokrile trenutni nedostatak. Takvo rešenje dovelo je do oskudice na jugu. Ministarstvo za zaštitu životne sredine stoga je zvaničnicima u severnim provincijama dalo zeleno svetlo da se vrate sagorevanju uglja. Međutim, ovaj ustupak Ministarstva u vanrednim okolnostima ne znači da je Kina digla ruke od čiste energije. Štaviše, država je predstavila petogodišnji plan “čistog” grejanja sa izuzetno ambicioznim krajnjim ciljem. Stvaranju plana je doprinelo čak deset vladinih agencija.

Iako trenutno samo 34 odsto Severne Kine za grejanje koristi obnovljive izvore, njegov cilj je da se do 2019. godine polovina kuća na severu snabdeva “čistom” toplotnom energijom. Po isteku plana 2021, broj domova koji se greju na čistu energiju povećao bi se na više od 70 odsto.

Kako Reuters javlja, kineska vlada napravila je konkretne aranžmane za geotermalno grejanje, grejanje na biomasu, solarno i gasno grejanje, električno grejanje, grejanje na industrijski otpad i čisti ugalj. Ukoliko bi se sproveli u delo, upotreba uglja u Kini bi se do 2019. godine smanjila za 74 miliona tona, a do 2021. za 150 miliona. Korist od novog kineskog plana posebno bi bila vidljiva na polju smanjenja emisija štetnih gasova što bi pomoglo svetskoj borbi protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Takođe, eventualni uspeh Kineza pružio bi primer ostalim državama.

Jelena Kozbašić

ČEZ dobio nove dozvole za rad svih reaktora u NE Dukovany

22.12.2017

nuclear-power-plant — Photo-illustration: Pixabay

Češka elektroenergetska kompanija ČEZ dobila je dozvole za rad 3. i 4. reaktora u NE Dukovany i to na neograničeno vreme.

Dozvole su dobijene nakon modernizacije reaktora, a ČEZ je objavio da je trošak modernizacije i povećanja sigurnosti reaktora iznosio oko 700 miliona evra. Procenjuje se da im je radni vek time produžen za najmanje 20 godina, javlja češki dnevnik Prague Daily Monitor.

Reaktori 1 i 2 već imaju takve dozvole, a elektrana ima ukupno četiri reaktora VVER-440/213 pojedinačne snage 505 MW.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Pušten u rad dalekovod Transbalkanskog koridora

22.12.2017

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić prisustvovali su juče, u Akcionarskom društvu „Elektromreža Srbije“ (EMS), zvaničnom puštanju u rad deonice Transbalkanskog koridora za prenos električne energije od Pančeva do Rešica, u Rumuniji, duge 68 kilometara.

Brnabić je istakla da je reč o najsavremenijem “energetskom auto-putu” i da srpska energetika na ovaj način staje na noge. Premijerka je istakla da je dobro i to što su u ovaj zadatak bile uključene domaće kompanije. EU podržava ovakve projekte jer je taj energetski koridor jedan od prioritetnih, i za njega je izdvojila oko 12 miliona evra 2014. godine, naglasila je Brnabić i objasnila da je taj novac bio preusmeren na saniranje posledica poplava, pa je EMS zato iz svojih sredstava uložio 27 miliona evra u projekat.

Antić je ocenio da je danas izuzetan dan za srpski energetski sistem, jer je reč o kapitalnom projektu koji će dugoročno doneti benefite Srbiji, povećati sigurnost snabdevanja i dodatno smanjiti gubitke. Kroz našu zemlju će proći panevropski elektroenergetski koridor koji će omogućiti da struja ide sa istoka ka zapadu, gde su bogatija tržišta. To kapitalno utiče na naše ukupne prenosne prilike i smanjuje gubitke na mreži, koji su inače najmanji u Evropi, rekao je on.

Transbalkanski koridor će dalekovodima spojiti Rumuniju, Srbiju, BiH, Crnu Goru i Italiju. Dalekovod ide od Rešica u Rumuniji do Pančeva, Obrenovca i Bajine Bašte, zatim do Pljevalja u Crnoj Gori i Lastve, i onda ispod mora do Vilanove u Italiji. U Srbiji jedan deo dalekovoda ide do Kragujevca i Kraljeva, a deo takođe i do Višegrada u Republici Srpskoj. EMS je gradio deonicu dalekovoda od trafo-stanice Pančevo 2 do rumunske granice.

Na trasi, dugoj 68 kilometara, u rekordnom roku podignuta su čak 203 stuba, a posao je završen tri meseca ranije nego što je bilo predviđeno. Vrednost te deonice je iznosila 24,7 miliona evra, a ukupna vrednost izgradnje, zajedno sa neophodnim dodatnim radovima na elektroenergetskim objektima, veća je od 27 miliona evra. Celokupan projekat finansiran je sredstvima EMS-a, a izvođači radova su domaće kompanije. Kabl, dug 455 kilometara i snage 400 kilovolti, prenosiće ispod mora struju iz balkanskih zemalja do Italije.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Ministar Trivan sastao se sa zamenicom stalne predstavnice UNDP-a Stelianom Nedera

22.12.2017

20171221_154532 — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan održao je radni sastanak sa zamenicom stalne predstavnice UNDP-a Stelianom Nederom. Na sastanku su predstavljeni projekti UNDP-a u oblasti zaštite životne sredine.

Sagovornici su pohvalili dosadašnju saradnju u oblasti zaštite životne sredine, istakavši da postoji prostor za njeno dalje unapređenje. Gospođa Nedera je istakla da UNDP radi na realizaciji Agende 2030 o održivom razvoju, gde životna sredina obuhvata jedan od najvažnijih ciljeva.

Zahvalivši se na podršci koju UNDP pruža Ministarstvu zaštite životne sredine ministar Trivan je istakao da će Ministarstvo i u narednom nastaviti da podržava projekte koji imaju za cilj unapređenje zaštite životne sredine.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1671,1681,169...1,673 Page 1,168 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM