Opština Vrbas saopštila je da će u subotu, 23. decembra 2017. godine, biti organizovana druga ovogodišnja akcija odnošenja biljnog otpada iz domaćinstava.
Kako je navedeno, građani mogu izneti lišće, travu, sitan otpad iz bašte upakovan u vreće, kao i povezane snopove grana ili cveće upakovano u kutije ili sličnu ambalažu.
Preuzimanje otpada će se vršiti od 7 časova ujutru.
izvor: vrbas.net
Sandra Jovićević
Učenici osnovnih škola “Radijica Perović”, “Vladimir Nazor”, “Sutjeska”, “18 oktobar”, “21. maj” i “Milorad Musa Burzan” iz Podgorice organizovano su posetili sanitarnu deponiju “Livade”.
Poseta je organizovana kao deo projekta “Otpad – resurs koji trebamo iskoristiti“, a koji sprovodi Sekretarijat za komunalne poslove i saobraćaj u saradnji sa Mediteksom.
Učenike je sa radom deponije upoznao, rukovodilac Radne jedinice Reciklaža, Dejan Danilović, a prilikom obilaska deponije bili su u prilici da vide kako se zbrinjava komunalni otpad, na koji način se vrši sekundarna selekcija iz komunalnog otpada, kako se on balira i kako se ostatak organskog otpada zbrinjava i odvozi na deponiju komunalnog otpada. Na taj način su nastavljene projektovane aktivnosti na podizanju ekološke svesti dece, sa posebnim akcentom na širenje znanja o značaju očuvanja životne sredine i pravilnog upravljanja otpadom.
izvor: rtcg.me
Sandra Jovićević
Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje da je doneto Rešenje kojim se odlučuje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu mobilnog drobiličnog postrojenja KLLEMANN, model MC 100 R EVO za tretman neopasnog građevinskog otpada, nosioca projekta, „KTM TRANS“ iz Čeneja.
Uvid u doneto rešenje može se izvršiti u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Novom Beogradu svakog radnog dana u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja, kao i na službenom sajtu Ministarstva.
Zainteresovana javnost i nosilac projekta mogu da izjave žalbu Vladi Republike Srbije putem ovog organa, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Hrvatska delegacija predvođena pomoćnikom ministra za klimatske aktivnost Igorom Čižmekom učestvuje u Tirani na 20. Konferenciji ugovornih stranaka Konvencije o zaštiti morske okoline i obalnog područja Sredozemlja, Barselonske konvencije.
Na Konferenciji će se usvojiti niz odluka važnih za unapređenje zaštite morske okoline i obalnog područja, kao i održivo upravljanje postojećim prirodnim resursima u Sredozemlju.
Mediteranski akcioni plan (MAP) Programa Ujedinjenih naroda za okolinu (UNEP) prvi je u nizu programa regionalnih mora osnovan 1975. godine sa ciljem osiguranja kvalitetnijeg života stanovnicima zemalja koje okružuju Sredozemno more i uspostavljanja i osnaživanja međusobne saradnje i usaglašavanja strategije upravljanja zajedničkim prirodnim bogatstvima. Zaštita okoline, podsticanje modela održivog upravljanja i koordinacija saradnje među mediteranskim zemljama u fokusu je njegovog delovanja, a pravnu osnovu MAP-a predstavlja 1976. godine donesena Konvencija o zaštiti morske okoline i obalnog područja Sredozemlja, Barselonska konvencija.
Na sastanku je od strane hrvatske delegacije istaknuto kako je ove godine ratifikovan Protokol o zaštiti Sredozemnog mora od zagađenja usled istraživanja i iskorišćavanja epikontinentalnog pojasa, morskog dna i morskog podzemlja. Ratifikacijom navedenog protokola dodatno je na nacionalnom nivou unapređeno zakonodavstvo koje definiše sprečavanje, smanjivanje i kontrolu zagađenja nastalih od istraživanja i iskorišćavanja epikontinentalnog pojasa, morskog dna i morskog podzemlja.
U kontekstu primene „ekosistemskog pristupa“ Hrvatska priprema Strategiju upravljanja morskom okolinom i obalnim područjem. Usvajanjem Programa mera zaštite i upravljanja morskom okolinom i obalnim područjem u septembru ove godine od strane Vlade RH, Hrvatska je završila prvi ciklus obaveza u odnosu na Okvirnu direktivu o morskoj strategiji. Navedeni Program mera Strategije predstavlja sveobuhvatni i integralni dokument usklađen sa sektorskim politikama, EU direktivom i regionalnim pristupom kroz Barcslonsku konvenciju.
Na Konferenciji u Tirani, Hrvatska je istakla i aktualni problem prekograničnog zagađenja hrvatske obale morskim otpadom prekograničnog porekla. Ovaj problem zahteva intenziviranje napora na regionalnom nivou s ciljem jačanja kapaciteta i podsticanja aktivnosti na primeni već postojećih i dogovorenih obaveza definisanih kroz UNEP/MAP-ov Regionalni plan upravljanja morskim otpadom na području Mediterana koji je usvojen od strane ugovornih stranaka Barselonske konvencije na njihovoj 18. Konferenciji 2013. godine.
izvor: mzoip.hr
Sandra Jovićević
Top ispušta vodene kapi pri velikoj brzini kako bi “isprao” zagađujuće čestice iz vazduha. Naučnici ukazuju na to da je bitnije pozabaviti se uzrokom problema.
Indija je predstavila novo sredstvo u borbi protiv zagađenja vazduha, “anti-smog top”. Gradske vlasti se nadaju da će ovaj izum uspeti da očisti vazduh iznad Nju Delhija. Uređaj u obliku velikog fena za kosu, postavljen na kamion, ispušta vodu velikom brzinom u vazduh i na taj način ispira zagađujuće čestice. Testiran je u Anand Viharu, istočnoj oblasti Delhija koja predstavlja industrijalnu zonu i ima najzagađeniji vazduh. Ovde je konstatovana koncentracija štetnih materija koja je 15 puta veća nego ona koju je propisala Svetska zdravstvena organizacija.
Ovaj uređaj, koji je originalno osmišljen kao sredstvo u borbi protiv prašine u rudnicima, košta oko 31000 američkih dolara. Ima kapacitet od 100 litara vode po minuti i može očistiti oko 95% polutanata iz vazduha.
Ministar zaštite životne sredine Indije, rekao je da je ovo samo test, i da ako se pokaže uspešnim, ovi topovi će biti korišćeni širom Nju Delhija.
Iz organizacije Grinpis kritikovali su ovakav potez indijske vlade. Podsećaju da je sitacija u Nju Delhiju, kada je reč o zagađenju vazduha, toliko loša, da je ministar uporedio Nju Delhi sa gasnom komorom. Svake zime ovaj grad ima velike probleme prouzrokovane spaljivanjem njiva, izduvnim gasovima iz kola, otvorenim vatrama, zagađenjem sa gradilišta i industrijskim emisijama.
“Ovo definitivno nije rešenje. Ovo sredstvo bi moglo povremeno da se koristi na osetljivim lokacijama, ali rešenje zagađenosti leži u kontroli izvora zagađenja a ne u prskanju vodom”, izjavio je Sunil Dahija iz ove organizacije.
” Vlada Nju Delhija bi radije trebalo da traži održiva rešenja za ove probleme umesto što stvara prilike za biznis kompanijama.”
Milan Zlatanović
Izvor: theguardian
Na II festivalu ekoloških predstava pod nazivom „Crveno, pozor(ište), zeleno“, koji je organizovao Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj (CEOOR), uz pomoć grada Kragujevca, Prve tehničke škole i Školske uprave, prikazano je 26 predstava, a učenici izdvojenog odeljenja OŠ „Rada Šubakić“ iz Pajsijevića osvojili su prvu nagradu u kategoriji osnovnih škola predstavom pod nazivom „Čuvari planete“.
Na festivalu je učestvovalo oko 300 dece sa 52 vasitača i učitelja iz vrtića i osnovnih škola, a predstave su bile na temu ekologije i zaštite životne sredine.
Svoje glumačko umeće pokazala su deca iz Kragujevca, Batočine, Lapova, Gruže, Knića i Stojnika, kod Aranđelovca.
Milisav Pajević
Kompanija AQOS Technologies vraća nam poverenje u mogućnost razvoja automobilske industrije u Srbiji nakon višegodišnjeg zatišja u ovoj industrijskoj grani
U želji da našim čitaocima predstavimo inovativna rešenja kompanije AQOS Technologies, implementirana u postojeće prototipe modela AQOS, i saznamo kada će se njihova dugogodišnja istraživanja pretočiti u prevozno sredstvo koje ćemo sretati na ulicama, razgovarali smo sa gospodinom Sašom Milovančevićem, osnivačem kompanije, diplomiranim arhitektom, afirmisanim dizajnerom i konstruktorom u automobilskoj industriji.
Svedoci smo da u ovom trenutku „zeleni” automobili predstavljaju svetski trend, te da su najveće automobilske kompanije tokom prethodnih godina uložile značajne napore u istraživanja i razvoj pogona za električna i hibridna vozila. Tokom svoje bogate karijere, Saša Milovančević imao je prilike da veoma uspešno sarađuje sa nekim od najznačajnijih kompanija iz oblasti automobilizma.
Kao inicijalni motiv za stvaranje novog brenda, Milovančević navodi potrebu za redefinisanjem ulaznog pristupa u razvoju nove automobilske marke koja ima sposobnost da odgovori izazovima savremenog doba. AQOS je do sada predstavio prototip više od deset modernih automobila, koji su već postali prepoznatljivi među ljubiteljima vozila visokih performansi.
Ideja projekata na kojima kompanija AQOS Technologies radi jeste platforma za integraciju naučnih, tehnoloških i tehničkih istraživanja, što potkrepljuje saradnja i podrška brojnih obrazovnih i istraživačkih institucija poput Mašinskog, Tehnološko-metalurškog fakulteta i Instituta Vinča.
– Bez namere da kompromitujemo ideju o sprezi električnih automobila sa ekologijom, električni automobili imaju prednosti u odnosu na klasične, čak i kada ekološki efekat izuzmemo. AQOS je kao brend preuzeo na sebe istraživanje svih graničnih tema. Savremena dizajnerska i tehnička rešenja, u kombinaciji sa ekološkom osvešćenošću i tehnologijama koja to prate, definitivno predstavljaju razliku koja izdvaja AQOS od ostalih brendova. Mada, za uspeh različitost nije preduslov, dovoljno je samo biti bolji na istu temu – bio je jasan Milovančević.
U prethodnim decenijama, nedovoljno istražene mogućnosti u pogledu korišćenja solarnih panela na automobilima ostavljale su prostor za toleranciju po pitanju estetike i funkcionalnosti. Koncept vozila na alternativni pogon poput električnog obično je podrazumevao masivne baterije. Na pitanje šta je ono što su tokom razvoja AQOS-ovih modela morali da izbalansiraju, i da li su nekog aspekta bili prinuđeni da se odreknu zarad boljih performansi, Saša Milovančević nam je vrlo odsečno odgovorio – Nismo morali, mi smo AQOS!
– Naravno da o svim tehnologijama u ovoj fazi ne možemo da pričamo iz razumljivih razloga, ali u opticaju su pre svega korišćenje kompozita obogaćenog nanočesticama i visoko senzibilne solarne ćelije funkcionalne čak i pod slabim svetlom. Ali najneispitanija i najjača tehnologija koju koristimo je volja da isteramo proces kako treba do kraja – rekao nam je Milovančević.
Imajući u vidu trenutno stanje putne infrastrukture za električna vozila u Republici Srbiji, zanimalo nas je kako je tim kompanije procenio mogućnost plasiranja automobila AQOS na domaće i strano tržište.
– Automobil je globalni proizvod i kao takav ne može da bude lokalno tretiran ni u kom smislu. Što se tiče montiranja samih automobila, naša namera je da se oni montiraju u Srbiji, a da li će se to ostvariti zavisi od mnoštva faktora na koje mi u punoj meri ne možemo da utičemo – jasan je gospodin Milovančević.
Dok AQOS uveliko radi na razvoju solarnih folija, koje su prilagodljive izgledu vozila i integrisane u sam dizajn, rađa se nada u to da će ovaj domaći brend postati prepoznatljiv kao jedan od glavnih aktera u novoj automobilskoj revoluciji.
AQOS Technologies
Osnovana u Beogradu početkom tekuće decenije, kompanija AQOS orijentisala se na istraživanja u svim aspektima razvoja automobila. U stvaranju prototipova vozila koja nastaju pod okriljem AQOS-a učestvuju iskusni stručnjaci iz oblasti projektovanja, arhitekture, dizajna, tehnologije, materijala i drugih inženjerstava, a tim kompanije sastoji se od domaćih i stranih eksperata iz Velike Britanije, Nemacke i Italije.
Priredila: Marija Nešović
Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.
Asocijacija za razvoj ibarske doline Ida – Kraljevo realizovala je „Institucionalni grant” koji je doprineo participativnom kreiranju javnih politika u zaštiti životne sredine, usvajanju pravnog okvira Evropske unije i njegovoj implementaciji, a baziran je na principima održivog razvoja, konsenzusu zainteresovanih strana i aktivnoj participaciji civilnog društva i lokalnih zajednica.
Tokom ovog projekta unapređeni su kapaciteti civilnog društva za aktivno učešće u implementaciji principa održivog razvoja, procesima evropskih integracija u zaštiti životne sredine i boljeg upravljanja sopstvenim resursima, putem obuka, promotivnih i edukativnih aktivnosti.
Takođe, civilni sektor je unapredio mehanizme i kapacitete za saradnju civilnog i javnog sektora i uključivanje građana u aktivnosti zaštite životne sredine, smanjenje klimatskih promena i razvoju civilne zaštite na lokalnom nivou.
Organizacije civilnog društva su unapredile međusobnu umreženost, definisale su zajedničke principe zagovaranja javnih politika za zaštitu prirode, klimatske promene i civilnu zaštitu i razvile akcione planove za pojedinačno i zajedničko delovanje u naredne dve godine.
Konzorcijum okupljen oko Asocijacije za razvoj ibarske doline IDA činile su organizacije: Srbija- Organika – nacionalno udruženje, Beograd ; Udruženje „Fenomena“, Kraljevo ; Mreža za ruralni razvoj Srbije, Kraljevo; Prijatelji Brodareva, Brodarevo; Udruženje rudnjanskih domaćina, Rudno; Prijatelji zemlje, Ivanjica; „Odraz“ Kraljevo.
„Institucionalni grant” je trajao je godinu dana, a realizovan u okviru Programa podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Milisav Pajević
Nedavno su predsednik opštine Vrnjačka Banja, Boban Đurović i direktor firme Ramark, Radovan Marković potpisali Ugovor o rekonstrukciji zgrade Doma zdravlja “Dr Nikola Džamić” u vrednosti od milion evra, a sredstva su obezbeđena preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.
Rekonstrukcija će obuhvatiti izvođenje radova na energetskoj sanaciji zgrade sa pratećim radovima za kompletiranje fasade objekta, zamenu svih postojećih vrata i prozora, kao i zamenu spoljašnjih venecijanera roletnom sa aluminijumskim lamelama.
U okviru mašinskog dela koji se odnosi na zamenu sistema grejanja, predviđena je ugradnja termostatskih ventila, hidrauličko balansiranje mreže sistema cenralnog grejanja i ispiranje mreže, izrada solarnog sistema za zagrevanje sanitarne tople vode, kao i ugradnja nove automatike i izrada sistema za praćenje, kontrolu i upravljanje sistemom centralnog grejanja.
Projektom je predviđena i sanacija i finalna obrada stepeništa i rampi, krečenje i zamena plafona u hodnicima i sanitarnim čvorovima, kao i zamena postojećih vodovodnih i kanalizacionih cevi, zidnih i podnih pločica i demontaža i montaža nove sanitarne opreme.
Rekonstrukciju će izvesti konzorcijum firmi Ramark, Ortel i Interklima.
Milisav Pajević
Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada su tokom jednogodišnjeg projekta radili na razvoju kapaciteta, podizanju nivoa održivosti i stabilnosti kako svoje, tako i 12 partnerskih organizacija uključenih u projekat u cilju unapređenja uticaja OCD na donosioce odluka na svim nivoima. U toku projekta definisana je ključna oblast delovanja – otpad.
Inženjeri zaštite životne sredine su to ostvarili zalaganjem za transparentnost, učešćem javnosti, poštovanjem rodne ravnopravnosti i putem antikorupcijskih mehanizama.
Održani su treninzi ,,Organizacioni razvoj”, i ,,Prikupljanje i menadžment sredstava”, izrađena dva strateška plana, a radilo se na jačanju organizacionog razvoja i održivosti ekoloških organizacija. Izvedeno je 12 lokalnih akcija, redizajnirana su dva sajta, uspostavljeno 13 aktivnih Fejsbuk stranica, uspostavljeni redovni sastanci članica, održana konferencija i primljena nova članica Saveza iz Niša.
Projekat je povezao predstavnike privrede, OCD-a i medija. Putem internet oglašavanja, o aktivnostima i rezultatima su informisani građani, a sarađivalo se sa sekretarijatom Saveza ekoloških organizacija ,,Zelena lista Srbije”.
Savez ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije.
Konzorcijum okupljen oko Inženjera zaštite životne sredine činile su organizacije: Ekološki pokret “Moravski orašak”, Trstenik; Eko klub – Zeleni putokaz, Raška; Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine “Zeleni krug”, Novi Sad; Ekološki pokret “Bela breza”, Kruševac; Odred izviđača “Zavičaj 1093”, Vranje; Udruženje Plus – Borča, Beograd; Zrenjaninska omladinska razvojna organizacija – ZORO, Zrenjanin.
Projekat Inženjera zaštite životne sredine je realizovan u okviru Programa podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Milisav Pajević
Savet Agencije za energetiku Republike Srbije je na sednici održanoj 15. decembra 2017. godine doneo odluku o davanju saglasnosti na Plan razvoja prenosnog sistema za period 2017-2026. godina i Plan investicija u prenosni sistem za period 2017-2019. godina koje je kao operator prenosnog sistema donelo Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbije“ (EMS AD).
Plan razvoja prenosnog sistema za period od deset godina je urađen u skladu sa Zakonom o energetici i usaglašen je sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine. Kao prioritetni ciljevi i aktivnosti su obezbeđenje sigurnog snabdevanja električnom energijom, razvoj tržišta električne energije na nacionalnom i regionalnom nivou i povećanje prenosnih kapaciteta i razvoj koridora preko Republike Srbije koji imaju regionalni i panevropski značaj. Kao osnov za planiranje razvoja prenosnog sistema korišćene su potrebe operatora distributivnog sistema za izgradnjom novih objekata, potrebe za razvojem proizvodnog sistema Republike Srbije, pregled obrađenih zahteva za priključenje objekata na prenosni sistem i potrebe EMS AD u okviru projekata povezivanja sa susednim sistemima.
U planu investicija za period od tri godine, opisane su investicione potrebe sa nacionalnog, regionalnog i evropskog aspekta, čija realizacija ima značajan uticaj na povećanje prenosnih kapaciteta u regionalnoj prenosnoj mreži, a samim tim i na razvoj tržišta električne energije u Evropi. Sa nacionalnog aspekata obuhvaćene su potrebe za izgradnjom elektroenergetske infrastrukture koje će omogućiti povećanje prenosnih kapaciteta, razvoj tržišta na nacionalnom nivou, povećanje pouzdanosti prenosnog sistema i sigurnosti snabdevanja potrošača i povećanu mogućnost priključivanja novih konvencionalnih i obnovljivih izvora električne energije.
Doneta je odluka i o davanju saglasnosti na Pravila o radu prenosnog sistema Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“ (EMS AD), kojima se uređuju odnosi između operatora prenosnog sistema i korisnika tog sistema. U osnovi ovih pravila je prethodna verzija Pravila o radu prenosnog sistema, koju je bilo potrebno uskladiti zbog promene pravne forme Elektromreže Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Takođe, nova pravila su usklađena sa mogućnostima koje u procesu dnevnog planiranja rada pruža novi informacioni sistem.
izvor: aers.rs
Sandra Jovićević
U kancelariji župana Šibensko-kninske županije održan je radni sastanak na temu vodosnabdevanja i odvodnje tri dalmatinske županije na kome su učestvovali ministar zaštite životne sredine i energetike Hrvatske Tomislav Ćorić, šibensko-kninski župan Goran Pauk, predsednik Županijske skupštine Nediljko Dujić, zamenik župana Splitsko-dalmatinske županije Ante Šošić, zamenik župana Zadarske županije Šime Vicković, generalni direktor Hrvatskih voda Zoran Đuroković, gradonačelnik Grada Šibenika Željko Burić i predstavnici komunalnih kompanija tri dalmatinske županije u čijoj su nadležnosti vodosnabdevanje i odvodnja.
Glavne teme sastanka bile su osiguravanje kapaciteta pitke vode i odvodnja na području Splitsko-dalmatinske, Zadarske i Šibensko-kninske županije.
Ministar Ćorić je izjavio da će u narednom periodu u ove tri županije biti realizovano 18 projekata u oblasti vodosnabdevanja u vrednosti od 7,6 milijardi kuna. On je istakao činjenicu da u narednom periodu treba značajno unaprediti aktivnosti u kontekstu smanjenja gubitaka vode. Zbog dotrajalosti mreže, ali i drugih objektivnih problema, u ovom trenutku gubici vode na području ove tri županije iznose oko 61 odsto, što je više od hrvatskog proseka. Rečeno je i da će uskoro početi realizacija projekta Miljacka koji će doprineti poboljšanom vodosnabdevanju i povezivanju Splitsko-dalmatinske i Šibensko-kninske županije.
izvor: mzoip.hr
Sandra Jovićević
Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan izjavio je da su evropski zvaničnici ocenili da je formiranje Ministarstva životne sredine jedno od najvećih dostignuća Srbije na njenom putu ka Evropskoj uniji u poslednjih godinu dana.
Trivan je, nakon sastanka sa evropskim komesarom za životnu sredinu, pomorska pitanja i ribarstvo Karmenu Velom, istakao da je ministarstvo na čijem je čelu dobilo podršku za to što je Srbija razumela da su pitanja životne sredine jako važna.
Ministar je naveo da je sa Velom razgovarao o aktuelnim pitanjima u vezi sa pregovaračkim Poglavljem 27, koje se odnosi na oblast zaštite životne sredine. On je istakao da je u Briselu otvoreno nekoliko važnih pitanja, kao što je usklađivanje legislative i normative Srbije sa EU, u čemu je već obavljen veliki deo posla, a Srbiji je pružena podrška u bavljenju ključnim pitanjima zaštite životne sredine, kao što su bavljenje predotpadnim vodama i čvrstim komunalnim otpadom. Trivan je rekao da planovi Evropske unije i Srbije u oblasti zaštite životne sredine moraju biti usaglašeni, i dodao da je bolje potrošiti više vremena na izradu pregovaračke pozicije, jer će kasnije pregovori biti lakši i kvalitetniji.
Sagovornici su se složili da su cirkularna ekonomija i zeleni rast najveća prilika za ekonomski razvoj svih zemalja, uključujući i Srbiju, i ocenili da je zaštita životne sredine nije trošak, već investicija. Tokom sastanka je odlučeno da od danas dva kabineta budu u stalnom kontaktu i komunikaciji, a Trivan je uputio poziv evropskom komesaru za životnu sredinu, pomorska pitanja i ribarstvo da poseti Srbiju.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Odeljenje za zaštitu životne sredine Opštine Pljevlja objavilo je Informaciju o stanju životne sredine u Pljevljima.
Kako je navedeno, najzagađeniji vodotok u Crnoj Gori je reka Vezišnica, dok je najzagađenija reka u opštini Pljevlja Ćehotina.
Kao glavni zagađivač Vezišnice označena je Termoelektrana Pljevlja, odnosno deponija Maljevac, na koju se odlaže pepeo i šljaka iz pljevaljskog bloka. Najveći zagađivači reke Ćehotine su gradska kanalizacija i reka Vezišnica, koja se u tu reku uliva nizvodno od grada, kao i otpadne vode Rudnika uglja, Rudnika Šuplja stijena i jalovišta u Gradcu.
izvor: vijesti.me
Sandra Jovićević
U ponedeljak 18. decembra 2017. godine postignut je načelni dogovor Veća Evropske unije i Evropskog parlamenta oko četiri zakonska predloga u području upravljanja otpadom znanih kao “paket za otpad”.
U prvom redu se to odnosi na novu krovnu direktivu o otpadu, a ključni elementi “paketa za otpad” tiču se novih ciljeva u pogledu smanjenja i recikliranja otpada za period do 2025., 2030. i 2035. godine, jasnijih metoda i pravila za merenje učinaka u realizaciji ciljeva, preciznijih zahteva koji se odnose na odvojeno prikupljanje otpada, kao i na snažniju implementaciju reda prvenstva postupanja sa otpadom kroz ekonomske instrumente i dodatne mere s ciljem smanjenja otpada.
Novi ciljevi i pravila imaju za svrhu promociju cirkularne privrede, a doprineće ekonomskom rastu, otvaranju radnih mesta, zaštiti životne sredine, održivosti i poboljšanju kvaliteta ljudskog života.
Konačni tekst predloga novog zakonskog paketa u području upravljanja otpadom biće gotov u prvom kvartalu 2018. godine, nakon čega će biti upućen u Evropski parlament na prvo čitanje.
izvor: mzoip.hr
Sandra Jovićević
Možda će vas iznenaditi ali šnicle koje ste potencijalno pojeli za ručak ili one preukusne sarme koje su vam poslužili na slavi, mogle bi da budu veći problem za životnu sredinu od automobila ili autobusa kojim ste se dovezli u restoran ili kod svojih prijatelja.
Okosnicu zaštite životne okoline na globalnom nivou čini borba protiv naftne industrije. Ulicama se sve više voze električni automobili, čak i motori, Svetska banka se povlači iz finansiranja projekata eksploatacije nafte i gasa, namesto elektrana na fosilna goriva dolaze solarne i vetroelektrane.
Ipak, prema nedavno objavljenom izveštaju, samo tri svetske fabrike mesa, JBS (Brazil), Cargill (Amerika) i Tyson (Amerika) tokom 2016. godine ispustile su veću količinu gasova staklene bašte u odnosu na čitavu francusku naciju, na taj način postajući jaki konkurenti naftnim kompanijama u zagađenju vazduha. Kombinovane emisije dvadeset najvećih mesnih i mlečnih fabrika prelaze emisije Nemačke koja je najveći zagađivač Evrope. Da su ove kompanije jedna država, bile bi sedme na listi globalnih emitera štetnih gasova. Stočna industrija krivac je za čak 15 odsto svetske proizvodnje gasova staklene bašte, što je više i u odnosu na saobraćaj. Najviše profita mesarama i mlekarama donose bogate države. Na taj način sebi nanose dvojaku štetu – indirektnu, zagađujući prirodu i direktnu, povećanjem stope gojaznosti i neprenosivih bolesti.
Procene su da biste životnoj sredini više doprineli ukoliko biste iz ishrane izbacili meso i mleko, nego ukoliko biste kupili automobil na električni pogon. Naučnici ne pozivaju sve ljude sveta da postanu vegani, već samo ističu kako je vrlo važno da pojedinci, kompanije i vlade budu spremni na promene proizvodnje i konzumacije mesa.
Kao potencijalno rešenje vidi se stajanje na kraj monopolizovanom tržištu mesa i mleka od strane tek nekoliko kompanija. Javna sredstva trebalo bi usmeriti prema malim, lokalnim snabdevačima ovih proizvoda od kojih bi potrošači dobili dobru i kvalitetnu hranu bez štetnog uticaja na prirodnu sredinu. Porez na meso, sličan onome na duvan i šećer, mogao bi da stane na put korporativnoj zloupotrebi od strane velikih proizvođača, ne ugrožavajući siromašne i poljoprivrednike.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
