Zašto Azijci plaćaju 50 hiljada evra za kilogram rogova ugroženih životinja?

27.12.2017

Tokom 2014. godine u Južnoj Africi jedan nosorog bio bi ubijen na svakih osam sati. Prema proračunima neprofitne organizacije Save the Rhino statistički podaci iz 2016. nisu ništa manje poražavajući. Iako je lov opao za 10 odsto, ilegalno je ubijeno 1054 pripadnika ove životinjske vrste. Mnoge nosoroge života je koštao upravo njihov rog. Kriza je počela u Zimbabveu u Africi. Povoljnu klimu za krivolov predstavljale su teška socio-ekonomska i politička situacija u državi. Lovačke bande zatim su pažnju usmerile na susednu Južnu Afriku da bi u 2013. godini lov bio proširen i na druge afričke zemlje.

S obzirom na to da krivolovce nisu zaustavljali ni zakoni koji su zabranjivali ubijanje ovih životinja, vlade, preduzeća i organizacije nastojali su da zajedničkim snagama pronađu alternativno vaninstitucionalno rešenje. Spas su pronašli u sintetičkim rogovima.

Zašto je potražnja za njihovim rogovima toliko visoka da počinje da njihovu vrstu dovodi u opasnost od istrebljenja? Za rog nosoroga pogrešno se veruje da ima lekovita svojstva te se upotrebljava u tradicionalnoj medicini. U formi praha koristi se za lečenje svega – od mamurluka do karcinoma. Međutim, osnova roga je keratin, ista supstanca koja se nalazi u sastavu ljudske kose, što bi značilo da bi čaj napravljen od ostataka sa poda lokalne berbernice imao isti medicinski efekat kao rog nosoroga. Potražnja je najveća u Aziji, u Kini i Vijetnamu, gde kilogram ove robe ide i do 50 hiljada evra. Njegova visoka cena i retkost čine ga luksuzom koji doprinosi društvenom statusu svog posednika i ključ su njegove privlačnosti. Upravo iz tih razloga, malo je verovatno da će kupcima jeftinije i dostupnije opcije biti jednako primamljive. Baš kao što ni niža cena i raspoloživost cirkona nije uticala na opadanje trgovine dijamantima, u glavama bogatih potrošača sintetička alternativa skupog roga teško će da zameni originalni proizvod.

Iako su sintetički rogovi bio-inženjerski izum nastao iz dobre namere, njihova distribucija mogla bi da ima kontraefekat i da učini da cena autentičnih skoči. Mnogi će novac lakomisleno da daju za rog neproverenog porekla, problem su oni koji su spremni da idu toliko daleko da vrše DNK analize. Naučnici veruju da će tržište i dalje da ostane preveliko. Čak i da samo jedan procenat populacije istočne Azije istinski želi rog i može sebi da ga priušti, to je i dalje zastrašujući broj od 10 miliona ljudi čiji hir i želja za dokazivanje mogu da dovedu u pitanje opstanak čitave vrste.

Teške okolnosti u kojima su se našli nosorozi naveli su ljude da posegnu za etički upitnim merama za njihovu odbranu. Oni bi zatrovali rogove dovodeći na taj način one koji ih konzumiraju u medicinske svrhe u potencijalnu životnu opasnost. Čak ukoliko bi i ovo ekstremno rešenje bilo delotvorno, ono bi stalo na kraj samo prodaji rogova namenjenim za lečenje. Vlasnici bi se i dalje razmetali njima kao simbolom statusa, bilo prikazujući ih kao celinu ili kao delove ukrasa ili nakita.

Zaštita nosoroga zahteva mnogo novčanih sredstava od država. Ugrađivanje kamera i GPS implanata u rogove su neki od načina kojim bi se moglo ući u trag lovokradicama. Jasno je da su u borbi za nosoroge potrebni preduzumljivi ljudi koji razmišljaju van kutije. Iako sintetički rogovi na papiru zvuče kao spas, kontekst trgovine ovim skupocenim dobrom je specifičan i složen i jednostavna rešenja koja zvuče previše dobro na kraju bi mogla da se izjalove.

Jelena Kozbašić

Kruševac predstavio realizovane ekološke aktivnosti u poslednjih 5 godina

27.12.2017

zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

U Kulturnom centru Kruševac otvorena je izložba i predstavljen rad iz ekološkog obrazovanja grada Kruševca u periodu od 2012. do 2017. godine.

Na otvaranju je rečeno da je uspostavljanjem mreže ekokoordinatora u Predškolskoj ustanovi „Nata Veljković“ (predškolske grupe u 15 vrtića), 17 osnovnih škola, 2 mešovite škole (osnovna sa srednjom) i 6 srednjih škola, počev od 2012/2013 školske godine započeto organizovano vannastavno ekološko obrazovanje i ekološke aktivnosti, po čemu je grad Kruševac jedinstven primer u Srbiji.

U proteklih pet godina radna grupa za ekološko obrazovanje na čelu sa Draganom Milićević i mrežom ekokoordinatora učestvovala je u obeležavanju važnih ekoloških datuma, u kojima je učestvovalo oko 4.000 dece. U saradnji sa gradskom upravom, javnim preduzećima, nevladinom organizacijom „Tree House” i nemačkom organizacijom za tehničku saradnju GIZ organizovano je oko 180 reciklažnih i drugih tematskih radionica za preko 2.000 dece, a sredstvima Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine finansirana je obuka za 200 ekokoordinatora programom akreditovanim od strane ZUOV-a.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

Počelo otkopavanje uglja na novom kopu Polje G

27.12.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da je “Elektroprivreda Srbije” počela otkopavanje uglja na novom kopu Polje “G” u okviru RB “Kolubara”, čime se obezbeđuje stabilna proizvodnja električne energije u zimskoj sezoni.

Antić je istakao da je planirano da se na tom kopu godišnje proizvodi između 5 i 6 miliona tona uglja, uz ocenu da je taj kop važan za ukupan energetski sistem i proizvodnju uglja i struje. On je istovremeno ukazao na to da je to jedno od najboljih kolubarskih ležišta, pošto će se, kako je dodao, dobijati vrlo kvalitetan ugalj.

Vršilac dužnosti direktora JP “Elektroprivreda Srbije” Milorad Grčić rekao je da je Polje “G” jedno od važnih polja za budućnost, odnosno opstanak Kolubare, i dodao da će nove količine uglja osigurati nezavisnost i stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije u budućnosti.

Da bi se došlo do uglja, od septembra, kada je počelo otvaranje Polja “G”, otkopano je više od dva miliona kubika otkrivke. Tokom radnog veka kopa biće otkopano i odloženo više od 43 miliona kubnih metara otkrivke, a u zoni ovog kopa nalazi se i približno 4,5 miliona kubika međuslojne jalovine. Preduslov za početak otvaranja Polja “G” i puštanje sistema za proizvodnju otkrivke u rad obezbeđen je izmeštanjem 2,6 kilometara korita reke Kolubare, što je uspešno završeno početkom jula.

Za kontinuiran i stabilan rad Polja “G” predviđeno je i da se do kraja 2018. godine izmesti i više od sedam kilometara Ibarske magistrale.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Razvoj, održivost i umrežavanje OCD u oblasti životne sredine u Srbiji

27.12.2017

Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama ORCA je realizovala u okviru CSOnnect programa podrške OCD u Srbiji projekat koji je doprineo demokratizaciji i razvoju civilnog društva, pružajući stručnu podršku stabilizaciji, organizacijskom i programskom razvoju udruženja.

U saradnji sa 13 partnerskih organizacija, ORCA je vodila otvorene postupke u kojima je angažovala javne autoritete u javnim diskusijama.

Takođe, je tokom projekta promovisana saradnja između različitih državnih sektora i sa različitim zainteresovanim stranama, a radilo se na stvaranju međusektorske koalicije, koja će pratiti pregovaranje u okviru Poglavlja 27, a naročito u oblasti zaštite prirode, klimatskih promena i upravljanja otpadom.
Održane su se sledeće inicijative i akcije: Unapređenje zaštite Šalitrene pećine; Zaštita staništa posebno ugrožene biljne vrste Erathis hyemalis; Čišćenje reke Jadar – povratak staništa dabru; Čišćenje Kambelevske reke; Evropski vikend posmatarnja ptica na Vlasinskom jezeru i Kampanja javnog zastupanja za ratifikaciju Sporazuma o zaštiti evropskih slepih miševa od strane Republike Srbije.Članovi konzorcijuma koji je predvodila Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA bili su: Ekološki pokret „Okvir života”, Udruženje „HаbiProt”, Ekološko društvo Dragačevo, Udruženje građana „Eko-kampus”, Udruženje „Pavlos”, Udruženje građana „Forum za održivi razvoj”, Udruženje za razvoj organske proizvodnje „Biobalkan”, Planinarsko društvo „Oštra čuka”, Udruženje mladih – Sokobanja „UM”, Udruženje za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja „ZooPlanet”, Agro-turističko-ekološko udruženje „Za Jelašnicu”, Udrženje Ruralni centar „Sova” i Društvo istraživača „Vladimir Mandić-Manda”.Projekat Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA je trajao godinu dana, a realizovan u okviru Programa podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Delegacija Narodne skupštine Republike Srbije na sastanku Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice u Beču

27.12.2017

Delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u sastavu Žarko Mićin i Snežana R. Petrović, učestvovala je 19. decembra na sastanku Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice koji je održan u Beču.

Na sastanku je usvojen preliminarni Poslovnik, kojim je predviđeno da su članovi Plenuma nacionalne delegacije, sastavljene od po dva člana i dva zamenika iz parlamenata država članica Energetske zajednice, i članovi Evropskog parlamenta u jednakom broju kao i članovi iz nacionalnih parlamenata.

Predsedavanje Plenumom je rotirajuće i pripada parlamentu države koja predsedava Ministarskim savetom Energetske zajednice.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač predstavio je program rada Energetske zajednice za 2018. godinu.

Na sastanku je razmotren i usvojen prvi izveštaj Parlamentarnog plenuma o sigurnosti snabdevanja energijom u regionu Energetske zajednice, koizvestilaca Leva Pidlisetkija (Ukrajina) i Klica Tirmea (Evropski parlament).

Delegacija Narodne skupštine Republike Srbije je podnela šest amandmana na Nacrt izveštaja, od kojih su tri usvojena u celosti, dok su dva usvojena uz određene izmene, kao rezultat kompromisa diskusije o amandmanima.

Milisav Pajević

Održana obuka o energetskom menadžmentu u Kruševcu

27.12.2017

Prošle nedelje je u Centru za stručno usavršavanje u Kruševcu održana dvodnevna obuka za sve korisnike Informacionog sistema za energetski menadžment (ISEM) u objektima od javnog značaja, koji su u nadležnosti grada Kruševca.

Tokom obuke, 92 korisnika iz osnovnih i srednjih škola, dečijih vrtića, gradskih uprava, javnih – komunalnih preduzeća, mesnih kancelarija, kulturnih institucija sa teritorije grada Kruševca osposobljeno je za korišćenje i unos podataka u Informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM). Polaznici obuke su lica zadužena za unos podataka, koji se odnose na potrošnju i troškove za energiju, energenate i vodu u objektima za koje su nadležni, kao i da analiziraju unete podatke i kreiraju jednostavnije izveštaje.

Olivera Drenovac, pomoćnik gradonačelnika za životnu sredinu, održivi razvoj i energetiku naglasila je da se grad Kruševac aktivno uključio u sprovođenje obaveza lokalnih samouprava, a koje su propisane Zakonom o energetici Republike Srbije. U proteklih par godina zahvaljujući podršci, koju Ministarstvo rudarstva i energetike preko Fonda za energetsku efikasnost pruža lokalnim samoupravama dobili smo sredstva za energetsku sanaciju OŠ „Dragomir Marković“, a zahvaljujući sredstvima iz drugog javnog poziva, koji delom finansira i UNDP upravo počinjemo sa radovima na energetskoj sanaciji višenamenskog objekta OŠ „Dragomir Marković“ područno odeljenje u Trmčaru. Takođe, sredstvima Kancelarije za javna ulaganja izvode se radovi na rekonstrukciji osnovnih škola „Nada Popović“ i „Jovan Jovanović Zmaj“, tako da će i u tim školama doći do velikog povećanja energetske efikasnosti objekata, a samim tim i do pozitivnih ekoloških efekata, ali i smanjenja troškova u budžetu grada.

Bratislav Đorđević, energetski menadžer grada Kruševca, naglasio je da je Kruševac među prvim gradovima u Srbiji čiji su krajnji korisnici iz javnih zgrada obučeni za korišćenje ISEM- a. Ova obuka nam puno znači, jer će kolege iz ustanova koje su budžetski korisnici, kada dobiju račun biti u obavezi da podatke unesu u bazu, a gradska uprava će već narednog meseca imati uvid u sve račune, uvideti da li negde ima povećane potrošnje i odmah preduzimati potrebne korektivne mere, rekao je on. To će sigurno doprineti smanjenju računa za energiju ili vodu, jer dosadašnja iskustva u primeni ovog sistema pokazuju da samo redovno praćenje potrošnje u javnim objektima može da dovede do ušteda od čak 10 odsto, smatra Đorđević.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

Počinju energetski pregledi objekata u Staroj Pazovi

27.12.2017

Kako bi se uspostavio regionalni sistem podrške energetskoj efikasnosti u korišćenju obnovljivih izvora energije u Sremu, Regionalna razvojna agencija u saradnji sa sremskim opštinama uz finansijsku podršku švajcarske Agencije za razvoj sprovodi niz aktivnosti uoči energetskih pregleda javnih objekata na teritoriji opštine.

Energetski pregledi zgrada sprovode se radi utvrđivanja činjenica o tome koliko javni objekti na mesečnom nivou potroše struje, vode, gasa i koliki ih to košta, a zatim kako poboljšati energetsku efikasnost u smislu podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije.

U opštini Stara Pazova energetski pregledi biće sprovedeni u zgradi opštine, dve osnovne škole u Staroj Pazovi, kao i u osnovnim školama u Vojki i Novoj Pazovi.

Projekat „Uspostavljanje regionalnog sistema podrške razvoju energetske efikasnosti korišćenja obnovljivih izvora energije u Sremu” sprovodi Regionalna agencija Srem koji je sa 200 hiljada švajcarskih franaka podržala švajcarska Kancelarija za razvoj i saradnju.

izvor: rtv.rs

Sandra Jovićević

Opština Stanari izdvaja 205.000 KM za zaštitu životne sredine u 2018. godini

27.12.2017

Skupština opštine Stanari usvojila je budžet za iduću godinu koji iznosi 8.991.798 KM.

Kako je navedeno, planirani iznos od naknada za korišćenje prirodnih resursa u svrhu proizvodnje električne energije za narednu godinu je 5.900.000 KM, od čega će, prema usvojenom programu, na primarne infrastrukturne radove biti izdvojeno 2.880.000 KM, kapitalne infrastrukturne projekte 465.000 KM, finansiranje ustanova od značaja za lokalnu zajednicu 940.000 KM.

Za zaštitu životne sredine planirano je 205.000 KM, a 720.000 KM za nabavku postrojenja i opreme, kao i kapitalne pomoći.

izvor: srna.rs

Sandra Jovićević

Banjaluka dobija bike sharing sistem

27.12.2017

the-little-yellow-car-2652215_960_720 — Foto: Pixabay

Automatski sistem iznajmljivanja javnih bicikala – bike sharing, trebalo bi da počne sa radom na proleće iduće godine u Banjaluci, kao prvi sistem te vrste na prostoru Republike Srpske.

Slaviša Sandić, načelnik Odeljenja za saobraćaj i puteve u Gradskoj upravi Banjaluke izjavio je da je za sada planirano da u prvoj fazi, na području grada budu instalirane četiri lokacije sa ukupno 30 bicikala, koje će biti opremljene odgovarajućim terminalom i sistemom za iznajmljivanje i parkiranje bicikala. Korisnici će moći da se registruju putem interneta, mobilnom aplikacijom, direktno na terminalu ili dolaskom u prostorije Odeljenja za saobraćaj i puteve Banjaluke.

Tihomir Dakić, član Centra za zaštitu životne sredine i aktivni biciklista, kaže da uvođenje bike sharing sistema predstavlja značajnu stvar, jer se Banjaluka, kao i drugi urbani gradovi, bori sa zagađenjem vazduha, gužvama u saobraćaju, nedostatkom parking mesta.

izvor: nezavisne.com

Sandra Jovićević

U planu skladištenje otpada u Loznici

27.12.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta preduzeće “Green Idea“ podnelo zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja električnog i elektronskog otpada, otpadnih vozila, olovnih akumulatora, otpadnih ulja i drugih vrsta opasnog tečnog otpada, kao i tretmana otpadnih vozila u Loznici.

Ministarstvo zaštite životne sredine dalo je saglasnost na predmetnu studiju, a nosilac projekta je dužan da pri radu predmetnog projekta, u svemu ispoštuje mere zaštite životne sredine utvrđene u predmetnoj studiji, kao i uslove nadležnih organa i organizacija.

Na odluku o saglasnosti na predmetnu studiju nije dozvoljena žalba. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe nadležnom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana prijema ovog obaveštenja, odnosno od dana objavljivanja u sredstvima informisanja.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Završen projekat izgradnje vodovoda u naselju Sot

27.12.2017

26122017_Radojevic, poseta Sotu-1 — Foto: vojvodina.gov.rs

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević boravio je u opštini Šid, gde je zvanično potvrdio kraj uspešne realizacije projekta „Izgradnja vodovoda u naseljenom mestu Sot“.

On je izjavio da je ovim projektom, naselju Sot obezbeđena vodovodna mreža u ukupnoj dužini oko 8 kilometara , koja se sastoji od 16 krakova i potisnog cevovoda od bunara do rezervoara za vodu.

Projekat u vrednosti preko 16 miliona dinara, zajednički su finansirali Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sa preko 8 miliona, zatim Uprava za kapitalna ulaganja sa 7,5 miliona dinara, dok je preostali deo sredstava obezbedila opština Šid.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Povoljni uticaji vožnje bicikla po zdravlje prirode i društva

26.12.2017

Nedavno istraživanje pokazalo je da vožnja bicikla, čak i kao rekreativna aktivnost, ne samo da smanjuje pretnju od ozbiljnih bolesti već i produžuje životni vek. Naučnici sa Univerziteta u Glazgovu su pratili više od 263 hiljade ljudi iz Engleske, Škotske i Velsa. Grupu je činilo 52 odsto žena i 48 odsto muškaraca uzrasta od 40 do 69 godina. Istraživači su ispitanike podelili u pet grupa na osnovu toga na koji način idu na posao i vraćaju se kućama – peške, biciklom, vozeći se kolima ili javnim prevozom, kombinacijom hodanja i vožnje i kombinacijom bicikla i vožnje. Za vreme petogodišnjeg istraživanja otkriveno je da su osobe koje su koristile bicikl kao način prevoza u manjem riziku od kardiovaskularnih oboljenja, raka ili smrti iz bilo kojeg drugog razloga.

Pored pozitivnog uticaja na zdravlje ljudi, zamena automobila biciklima smanjuje gužve na parkinzima i zagađenje vazduha. Zbog navedenih razloga, u kampusu Harvardskog univerziteta postavljeni su sigurnosni kavezi za dvotočkaše i česme na kojima biciklisti mogu da speru blato sa točkova. Pored toga, oni mogu i da kupe kacige na popustu i dobijaju mesečnu nadoknadu za održavanje bicikala.

Valter Vilet, profesor epidemiologije i ishrane na Harvardskoj školi za javno zdravlje koji je i sam biciklista, rekao je da su prednosti redovne fizičke aktivnosti odavno poznate ali da strah od saobraćajnih nesreća umanjuje privlačnost ovog prevoznog sredstva među ljudima.

Pored harvardskog kampusa, i Holandija je primer dobrog tretmana korisnika bicikala. Bicikl predstavlja vid transporta čak jedne trećine stanovništva. Postoje odvojene biciklističke staze i parkinzi. Holandski saobraćajni zakoni biciklima daju prednost u odnosu na automobile, kamione i autobuse. Istraživači Univerziteta u Utrehtu su 2015. godine utvrdili da biciklizam u ovoj državi na godišnjem nivou spreči 6,5 hiljada smrtnih slučajeva i da produžava životni vek prosečnog Holanđanina za šest meseci.

Kako je Beograd u julu 2017. godine objavio Javni konkurs za izbor korisnika mesta za postavljanje stanica za iznajmljivanje bicikala na teritoriji grada Beograda i izrazio želju da popularizuje taj vid prevoza, možda smo na pragu da naša prestonica postane novi Amsterdam. Plan je da u narednih šest godina na 150 mesta u gradu budu napravljene biciklističke stanice za minimum 750 dvotočkaša, a od ukupnog broja 20 odsto biće na električni pogon. Konkursom je predviđeno da stanicu čini na određen način obeležena i uređena površina sa određenim brojem elemenata za kontrolisano preuzimanje i vraćanje bicikala, bicikli i informacioni pano. Gradonačelnik Beograda tom prilikom označio je bicikliste kao jedan od prioriteta Gradske uprave i najavio uređivanje 120 kilometara novih biciklističkih staza. Grad je u tom trenutku raspolagao sa 83 kilometra biciklističkih staza. U okviru projekta Beograd biciklom, osim stanica za javne bicikle, u planu je postavljanje 200 parkirališta, poput onih ispred Starog dvora ili na Terazijama. Najviše će ih biti na Novom Beogradu (47), Starom Gradu (20) i na Paliluli (18). Najmanje parkirališta za dvotočkaše imaće Zemun, sedam, i Čukarica, samo tri.

Pored vlasti, i građani se, najčešće preko društvenih mreža, spontano okupljaju i šire ideju o zaštiti životne sredine, zdravom životu i potrebi za čistijim vazduhom u gradovima. „Debeli biciklisti”, „Samo ne autom”, „Ulice za bicikliste” i „Kritična masa” su samo neke od mnoštva akcija koje smo Vam već predstavili u okviru teksta u izdanju EKO-MOBILNOST.

Jelena Kozbašić

Adnan Bosović: Balkan mora da ide u korak sa Evropom

26.12.2017

Kakva je situacija u Bosni i Hercegovini po pitanju elektromobilnosti, koliko su popularni energetski efikasni automobili i kakvo je stanje sa infrastrukturom punjača, objasnio nam je Adnan Bosović, diplomirani inženjer elektrotehnike i stručni saradnik za razvoj distributivnih, energetski efikasnih objekata pri Sektoru za strateški razvoj u JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo.

EP: Kada je e‐mobilnost u pitanju, kakva je trenutno situacija u BiH? Kolika je zastupljenost hibridnih, a kolika full‐electric automobila?

Adnan Bosović: Što se tiče situacije u BiH, iz godine u godinu koristi se sve veći broj hibridnih vozila koja su mnogo ranije došla na tržište. Ova vozila se, međutim, ne mogu puniti iz elektroenergetske mreže. Što se tiče čisto električnih vozila, JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo nedavno je kupila prva dva električna automobila u BiH i to Mitsubishi iMiEV i Volkswagen e‐Golf. Nemam informaciju o korišćenju plug‐in hibridnih električnih vozila u BiH. Postoji i vrlo mali broj prerađenih električnih vozila.

EP: Šta je, prema vašem mišljenju, razlog za to što broj ovih vozila u široj upotrebi baš i nije za pohvalu?

Adnan Bosović: Evidentno je da je tržište elektromobila u BiH još uvek u vrlo ranoj fazi razvoja. Međutim, kao i u ostalim sektorima, za očekivati je da će uz određeno kašnjenje i BiH dostizati stepen razvijenosti tržišta elektromobila kao u zemljama u zemljama EU. S obzirom na to da je prodajna cena elektromobila i dalje poprilično visoka, ključni preduslov za ovo je uvođenje podsticaja.

EP: Na koje sve prepreke nailaze kupci, ali i uvoznici, električnih automobila u vašoj zemlji?

Adnan Bosović: Što se tiče tržišta električnih vozila u BiH, za sada su prisutna dva brenda čija vozila je nabavila JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo. Tek se vrši oprema servisa i obuka servisera za održavanje ovih vozila. Kako kupci, tako i uvoznici teško dolaze na red za nabavku električnih vozila zbog ograničene ponude na tržištu i velikih narudžbina u zemljama EU. Druge prepreke za opšte korišćenje električnih automobila su nedostatak javne i privatne infrastrukture za punjenje i strah vozača od nestanka energije pre dostizanja svog odredišta zbog ograničenog dosega postojećih električnih automobila.

EP: Da li očekujete da BiH u skorije vreme obezbedi subvencije uvoznicima električnih i hibridnih vozila, kao i poreske olakšice vlasnicima ovakvih automobila?

Adnan Bosović: Smatram da bi svakako trebalo insistirati na uvođenju različitih podsticaja i olakšica, po uzoru na zemlje Evropske unije, jer je ovo ključni preduslov da se konačno krene sa značajnijom prodajom električnih automobila u Bosni i Hercegovini.

EP: Da li JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo vrši uticaj na promenu zakonskih regulativa koje se tiču pojednostavljivanja registracije električnih vozila?

Adnan Bosović: Do ovog trenutka je bilo rano krenuti sa ovakvim inicijativama, ali primećujemo da je javnost sazrela za pomake u ovom pogledu, te se u skorijoj budućnosti nadamo konkretnim koracima.

S obzirom na to da je prodajna cena elektromobila još uvek poprilično visoka, ključni preduslov za ovo je uvođenje podsticaja

EP: Kada očekujete da se u BIH izgradi infrastruktura, odnosno mreža stanica za punjenje?

Adnan Bosović: U BiH već postoji određeni broj punjača za električna vozila, prvenstveno u gradu Sarajevu. Dobar deo se odnosi na punjače u auto salonima, koje su namenjene za njihove vlastite potrebe. Prvu javnu stanicu za punjenje u BiH izgradio je 2016. godine Hotel Residence Inn Marriott u Sarajevu, ali ona je namenjena samo za goste hotela. Prva stanica za punjenje koju je izgradila JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo smeštena je ispred zgrade Direkcije, na adresi Vilsonovo šetalište 15 u Sarajevu. Punjač je u funkciji, a očekuje se uskoro i promocija. Punjenje će, do daljeg, biti besplatno za sve vlasnike elektromobila. U narednim godinama ćemo sigurno biti svedoci širenja mreže punjača i stanica za punjenje za električna vozila u BiH.

EP: Da li JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo planira da se poveže s međunarodnim koridorima, odnosno da omogući putnicima iz Evrope da bez poteškoća pune svoje elektromobile i u BiH?

Adnan Bosović: Ako BiH želi da se poveže sa međunarodnim koridorima kojima će saobraćati elektromobili, razvoj DC punjača velike snage je sigurno imperativ. Naravno da smo svesni značaja ovih stanica za punjenje, ali je još rano govoriti o konkretnim lokacijama i njihovom broju.

EP: Kada očekujte da će se stvari na Balkanu promeniti nabolje i koje je korake neophodno preduzeti?

Adnan Bosović: Vreme brzo prolazi i sektor elektromobilnosti se ubrzano razvija, tako da i Balkan mora da ide u korak sa Evropom, a to znači da bi trebalo da se uvedu podsticaji i različite olakšice, zatim da se investira u mreže punjača za električna vozila, kao i da se nabavljaju električni automobili.

EP: Koju količinu vozila postojeća struktura elektrodistributivne mreže može da izdrži?

Adnan Bosović: Mi smo radili detaljne analize uticaja punjenja elektromobila na naše elektrodistributivne mreže, a na osnovu njih je objavljeno nekoliko naučnih i stručnih radova. Rezultati pokazuju da okvirni procenti prodora elektromobila, od kojih se ne očekuju veći problemi, iznose 5–10 odsto. Ovo znači da distributivna mreža nije prepreka u početku za uvođenje elektromobila. Naravno, problemi se mogu pojaviti lokalno, na pojedinim mrežama, ali operateri distributivnog sistema imaju ustaljene načine povećanja kapaciteta svojih mreža. Naravno, za veći prodor elektromobila od 20–50 odsto mnogo toga se menja i problemi su veliki, a o toj temi postoji mnogo naučnih i stručnih radova.

EP: Koliki uticaj da se nešto promeni ima vaš tim stručnjaka za inovacije u ovom sektoru?

Adnan Bosović: Sektor za strateški razvoj u JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo između ostalog zadužen je za pilot projekte i uvođenje novih tehnologija u našu kompaniju, te je iz toga jasna i naša uloga u sektoru elektromobilnosti. Svoje aktivnosti realizujemo uz pomoć drugih sektora. Na primer, pilot‐projekat prve stanice za punjenje električnih vozila ne bi bilo moguće realizovati bez Sektora za opšte poslove i Elektrodistribucije Sarajevo. Razvoj tržišta elektromobila će sigurno potpomoći i mnogi drugi subjekti kao što su prodavci automobila, fondovi za zaštitu životne sredine, opštine, ministarstva i druge institucije.

EP: S obzirom na to da ste nedavno prikazali svoj prvi elektromobil, recite nam nešto o njemu? Koje su mu karakteristike, koju bateriju ima – koji mu je kapacitet? Koliko je dosad prešao? Da li ste razmišljali da mu na krov ugradite solarne panele?

Adnan Bosović: Do sad smo nabavili dva električna vozila za potrebe voznog parka JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo. Reč je o električnim vozilima Mitsubishi iMiEV i Volkswagen e‐Golf. Mitsubishi iMiEV je mali gradski automobil za 4 osobe sa snagom motora od 49 kW i baterijom kapaciteta 16 kWh, što omogućava maksimalni domet od 160 km. Volkswagen e‐Golf je električni automobil u kompakt klasi za 5 osoba sa snagom motora od 100 kW, baterijom kapaciteta 35,8 kWh i dometom od 300 km. Predviđena namena im je zasad lokalna vožnja u okruženju grada Sarajeva, za čim potrebu ima Direkcija kompanije u kojoj se i koriste. Automobili su serijski proizvedeni, pa ne razmišljamo o njihovom prepravljanju u smislu ugrađivanja solarnih panela.

Korišćenje prvog punjača kojeg je JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo postavila ispred svoje Direkcije potpuno je besplatno

EP: Recite nam nešto o punjačima na kojima radite, koje su snage, koliko su brzi?

Adnan Bosović: Prva stanica za punjenje koju smo instalirali opremljena je sa dva Mode 3 tip 2 konektora i predviđena za AC punjenje dva vozila sa maksimalnom snagom do 2×22 kW. Treba međutim istaći da snaga AC punjenja električnih vozila zavisi od snage ispravljača u električnom vozilu, koji je u stvari ograničava. Tako se Mitsubishi iMiEV sa naše stanice za punjenje puni snagom od 3,7 kW, a Volkswagen e‐Golf snagom od 7,2 kW.

EP: Pošto ste i sami imali prilike da se provozate elektromobilima, opišite nam svoj utisak.

Adnan Bosović: Imao sam priliku, naravno, da vozim naša nedavno kupljena električna vozila kao i neka vozila ranije prilikom poslovnih poseta zemljama regiona na temu elektromobilnosti. Najveća subjektivna razlika u odnosu na vozila s manuelnim menjačem je to što je u elektromobilima sve automatski. Pored toga, snažan utisak je na mene ostavilo veliko ubrzanje električnih vozila, ali i njihov neobično tih rad.

EP: Za kraj, imate li neku poruku za vozače‐zagađivače? Adnan Bosović Masovna upotreba električnih vozila je budućnost i na tom putu su sve razvijene zemlje Evrope i sveta. Prodajna cena jeste još uvek relativno velika, ali će sigurno padati sa većom serijskom proizvodnjom i razvojem tehnologija. Uvođenje podsticaja cenovno približava električna vozila običnom čoveku i stoga treba insistirati na njihovom uvođenju i u zemljama našeg regiona.

Interjvu vodila: Vera Rakić

Ovaj intervju je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.

Dopunjena odluka o deponovanju smeća i korišćenja sredstava Fonda za zaštitu životne sredine u Leskovcu

26.12.2017

Gradsko veće grada Leskovca juče je održalo sednicu.

Na ovoj sednici usvojeni su predlozi odluka o izmenama i dopunama predloga programa godišnjeg korišćenja sredstava Fonda za zaštitu životne sredine grada za 2017. godinu i izmena i dopuna predloga odluke o odobravanju finasijskih sredstava za finansiranje komunalne usluge deponovanja smeća, odnosno bezbednog odlaganja otpada kod kompanije PWW.

Pravni osnov za donošenje ovih odluka je usaglašavanje sa rebalansom budžeta, kazao je šef odeljenja za zaštutu životne sredine Srđan Đikić.

izvor: jugpress.com

Sandra Jovićević

Trajno rešavanje problema vodosnabdevanja u Užicu tokom 2018. godine

26.12.2017

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da je resorno ministarstvo obezbedilo 280 miliona dinara za završetak rekonstrukcije fabrike vode u Užicu, čime će ovaj grad trajno rešiti pitanje vodosnabdevanja.

Mihajlović je, tokom obilaska postrojenja za prečišćavanje vode za piće “Petar Antonijević” na Cerovića brdu u Užicu, podsetila na to da je za godinu dana završena prva faza radova na rekonstrukciji i dogradnji fabrike vode, nakon koje je postrojenje za preradu dobilo veći kapacitet i još bolji kvalitet vode. Ona je najavila da će već u januaru biti raspisana javna nabavka za radove u drugoj fazi i izrazila očekivanje da će u februaru biti potpisan ugovor za izvođenje radova, koji će trajati približno osam meseci. Završetkom druge faze radova, kako je naglasila, kompletno će se rešiti problem snabdevanja vodom 70.0000 građana Užica i grad će ponovo moći da koristi vodu sa akumulacije Vrutci.

Prema njenim rečima, ukupna ulaganja u modernizaciju i izgradnju sistema vodosnabdevanja i kanalizacije u gradovima u Srbiji iznose više od 250 miliona evra. Takođe, kako je dodala, resorno ministarstvo će sa predstavnicima Grada Užica razgovarati i o zameni vodovodnih cevi, kao što je to rađeno i u drugim gradovima.

Gradonačelnik Užica Tihomir Petković izrazio je zahvalnost Mihajlović u ime svih građana Užica na podršci projektu i stalnom nadzoru, zahvaljujući kojem je prva faza radova završena za godinu dana. On je naglasio da je ovo prva rekonstrukcija postrojenja otkako je ono izgrađeno 1980. godine, i dodao da je, zahvaljujući podršci Vlade, kad se pojavio problem s algama u akumulaciji Vrutci obezbeđeno snabdevanje vodom sa Sušičkih vrela. U okviru druge faze, kako je objasnio, biće obezbeđen redovan monitoring vode, sanacija vodozahvata i izgradnja novog objekta sa tehnologijom filtriranja vode aktivnim ugljem, čime će voda sa akumulacije Vrutci moći da se ponovo koristi.

U prvu fazu rekonstrukcije i dogradnje postrojenja za prečišćavanje vode za piće “Petar Antonijević” u Užicu uloženo je 400 miliona dinara, od čega je 360 miliona dinara obezbedilo Ministarstvo, a 40 miliona Grad Užice. Radove je izvodilo preduzeće “Jedinstvo” iz Sevojna, a projekat je sačinio Institut “Jaroslav Černi”, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1651,1661,167...1,673 Page 1,166 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM