Odlična proizvodnja energije ogranka HE Đerdap

26.12.2017

HE_DJERDAP_1_masinska_hala — Foto: djerdap.rs

Proizvodni kapaciteti Ogranka HE Đerdap 18. decembra 2017. godine sistemu su isporučili 32.418.000 kWh električne energije.

Od ostvarene proizvodnje HE „Đerdap 1“ proizveo je 25.184.000 kWh što je blizu ostvarenog rekorda 27. decembra 1982. godine kada je proizvedeno 26.120.000 kWh. Ovo je rezultat odlične pogonske spremnosti i dobre hidrologije. Rekord bi sigurno bio premašen da tokom noćnih sati nije smanjena proizvodnja sa 1.120 MWh na 820 MWh, radi sekundarne regulacije.

Pogonska spremnost agregata HE Đerdap 1 ( 4 revitalizovana i dva nerevitalizovana) je izuzetna i omogućava preradu u električnu energiju kompletnog dotoka Dunava (potencijal) kaže za EPS Energiju Radmilo Nikolić direktor za proizvodnju energije Ogranka HE „Đerdap“. Ovo je značajan rezultat s obzirom da je u prvih osam meseci ove godine na Dunavu zabeležena izuzetno loša hidrologija. Od septembra Dunav je naišao punom snagom i proizvodnja je u ovom mesecu prebačena za 41 odsto. U oktobru je proizvodnja veća za 30 odsto od predviđenog plana, dok je za novembar proizvodnja premašena za 35 odsto. Kulminacija prekoplanske proizvodnje došla je u decembru kada se očekuje prebačaj plana za čak 50 odsto. Ovom rezultatu takođe doprinosi i novi četvrti po redu revitalizovani agregat koji je sinhronizovan 17. oktobra ove godine.

Druga Dunavska elektrana od 11. decembra proizvodi više električne energije od godišnjeg plana, s obzirom da je tog dana proizvodnjom od 1.451.000 kWh ispunila godišnji plan. Dnevnom proizvodnjom od 5.953.000 kWh 19. decembra elektrana je bila blizu rekorda od 6.140.000 kWh koji je zabeležen 21. aprila 2014. godine. Do obaranja rekorda nedostajalo je svega 187 MWh. Rekord bi sigurno bio premašen da se u noćnim satima na zahtev dispečerskog centra EPS-a nije smanjila proizvodnja.

Odlične rezultate beleže i ostale dve Organizacione jedinice ogranka. Vlasinske hidroelektrane plan proizvodnje ispunile su još 29. novembra proizvodnjom 230 miliona kWh. HE Pirot nedostaje još svega 3.853.000 kWh i njemu je potrebna dnevna proizvodnja oko 300.000 kWh što će se najverovatnije i ostvariti do kraja godine. S ovim proizvodnim rezultatima treba biti više nego zadovoljan jer godina na izmaku hidrološki se svrstava u lošije godine, ističe direktor Nikolić.

izvor: djerdap.rs

Učešće OIE u Evropskoj uniji iznosi 16,9 odsto

26.12.2017

renewable — Photo - ilustration: Pixabay

Evropska unija je dosta daleko pod projektovanog cilja i obaveze za svoje članove da se do 2020. dostigne udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije.

Taj udeo, prema poslednjim raspoloživim podacima Evropske agencije za životnu sredinu, iznosio je krajem prošle godine 16,9 odsto, ili nešto više od šestine ukupne potrošnje. Poslednjih godina ovaj udeo se veoma malo povećava ili stagnira. Godine 2015. na primer, taj udeo je povećan za svega 0,2 odsto. Čak i Nemačka, koja je često pominjana kao uzor po svom okretanju prema tzv zelenim izvorima, ostaje pretežno zavisna od konvencionalnih izvora. Udeo „zelenih izvora“ u ukupnoj potrošnji energije se 2015. godine uvećao sa svega 14,59 na 14,67 odsto.

Na čelu liste zemalja po udelu obnovljivih izvora je Švedska sa 54,2 odsto, druga je Finska sa 39,7 odsto, a na samom dnu su Luksemburg sa 5,2 odsto i Holandija sa 5,8 odsto.

izvor: balkanmagazin.net

Sandra Jovićević

Vazduh u Podgorici zagađen 4 dana tokom novembra

26.12.2017

Povećana koncentracija PM10 čestica u vazduhu u Podgorici zabeležena je tokom četiri dana u novembru, navedeno je u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine.

Kako je saopšteno, četiri dana srednje dnevne vrednosti koncentracija suspendovanih čestica PM10 tokom meseca novembra su bile iznad propisane granične vrednosti. Merenja pokazuju da je najveća koncentracija PM10 čestica zabeležena 26. novembra i iznosila je 94,59 mikrograma po metru kubnom.

Propisana granična vrednost PM10 čestica u vazduhu je 50 mikrograma po metru kubnom, a ova vrednost ne bi smela biti prekoračena više od 35 puta godišnje.

izvor: vijesti.me

Sandra Jovićević

Raspisan Javni poziv za IPARD podsticaje za investicije

26.12.2017

Javni poziv za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – kupovinu nove mehanizacije i opreme, raspisan je 25. decembra i rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje je do 26. februara 2018. godine.

Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.

Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).

Javni poziv za kupovinu novih traktora biće raspisan 4. januara 2018. godine, a rok za podnošenje zahteva biće od tog dana do 26. februara 2018. godine.

Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede www.minpolj.gov.rs , kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs .

Informacije u vezi sa raspisanim Javnim pozivom mogu se dobiti i putem telefona, pozivanjem Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 011/2607960; 2607961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/3020100; 3020101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Milisav Pajević

Sarajevo, Tuzla i Lukavac među najzagađenijim u Evropi

26.12.2017

Tri grada u Bosni i Hercegovini danas su bila među najzagađenijim u Evropi. Na listi su se našli Sarajevo, Tuzla i Lukavac, dok je nešto manje zagađenje bilo u Zenici.

Najgore je u Sarajevu, Lukavcu, Zenici i Tuzli. Zbog guste magle otkazani su svi letovi sa sarajevskog aerodroma u Sarajevu.

Sarajevski mediji preneli su da su prema merenjima Svetskog tima za kontrolu kvaliteta vazduha (AQICN), Sarajevo, Tuzla i Lukavac danas bili među najzagađenijim gradovima Evrope.

Na zvaničnoj internet stranici Međunarodnog aerodroma Sarajevo navedeno je da su otkazani odlasci i dolasci kompanija Wizz Air, Adria Airways, Air Serbia i Fly Dubai za Budimpeštu, Ljubljanu, Beograd i Dubai.

Jedna od kritičnih tačaka u Sarajevu je na Otoci, a druga na Ilidži. Problem u Sarajevu predstavlja prašina. Podaci variraju, ali dosežu više od 260 mikrograma po metru kubnom vazduha. To je pet puta više od dozvoljene vrednosti, javila je N1 Sarajevo.

U Zenici koncentracija sumpora iznosi 500, a kritično je kada pređe 90. Najkričnije je u mestu Tetovo. Narednih dana, bar prema onome što je stručnjak za zagađenost vazduha Martin Tajs rekao, očekuje se vetrovito vreme i čist vazuh.

Zagađenost bi nakon utorka trebalo da opada. A do kraja sedmice, trebalo bi da bude potpuno čisto.

Kada su ovako visoke koncentracije prašine i sumpora u vazduhu lekari preporučuju što manje kretanja na otvorenom, posebno hroničnim bolesnicima. Onima koji moraju napolje preporučuje se nošenje medicinskih maski preko lica.

Izvor: N1

UNDP finansira program povećanja energetske efikasnosti grada Niša

26.12.2017

Energetska efikasnost — Foto-ilustracija: Pixabay

U Gradskoj kući grada Niša predstavljen je program Ujedinjenih nacija za razvoj „Uklanjanje prepreka za promovisanje i podršku sistemu energetskog menadžmenta”.

Program obuhvata 76-oro zaposlenih koji će se obučavati za korišćenje softvera koji omogućava da se na jednom mestu nađu svi podaci vezani za potrošnju energenata, a obuhvatiće ukupno 220 objekata u gradu.

Zamenik gradonačelnika Miloš Banđura izjavio je da će projekat omogućiti lakše, brže i efikasnije unošenje podataka u realnom vremenu o potrošnji energenata i vode, ali i doprineti da se odmah uoče takozvane crne tačke po potrošnji energenata. On je dodao da će softver omogućiti da se prepoznaju ona mesta gde je potrebno odmah ulagati jer se tu vidi koje su crne tačke u energetskoj potrošnji grada i koji objekti i ustanove troše najviše energije po metru kvadratnom.

Projekat košta 2,5 miliona dinara i finansira se iz Globalnog fonda za životnu sredinu.

izvor: jugpress.com

Sandra Jovićević

Dobar kvalitet vazduha u Bijeljini tokom grejne sezone

26.12.2017

Merenje kvaliteta vazduha u Bijeljini pokazuje da je zagađenost tokom ove sezone grejanja manja nego prošle zime, izjavila je Srni stručni saradnik za zaštitu životne sredine u Gradskoj upravi Bijeljine Suada Popović.

Ona kaže da je od početka sezone grejanja samo jedan dan, 18. novembra, prekoračena granična vrednost prisustva lebdećih suspendovanih čestica, koja je bila uvećana sa dozvoljenih 50 na 76 mikrograma po metru kubnom i to u zoni centra grada. Popovićeva navodi da se ovo odstupanje od graničnih vrednosti dogodilo u danu sa izuzetno visokim vazdušnim pritiskom. Za razliku od prošle sezone grejanja, kaže Popovićeva, ove godine u Bijeljini nije zabeleženo povećanje koncentracije sumpor dioksida iznad graničnih vrednosti.

Kako je navela, najveće zagađenje je između 6 i 8 časova i od 16 do 20 časova kada se najviše i greje, a najveći zagađivači su kotlarnice u gradu koje koriste ugalj kao energent.

izvor: srna.rs

Sandra Jovićević

Sprovedena akcija ozelenjavanja u Rumi

26.12.2017

Javno preduzeće “Komunalac” iz Rume sprovelo je akciju ozelenjavanja sadnjom 140 sadnica raspoređenih na nekoliko lokacija.

Drveće je posađeno na ukupno sedam lokacija, a reč je, pre svega, o lokacijama gde je drveće oštećeno u nevremenu 17. septrembra ove godine, ali i o mestima u Rumi gde nedostaju zelene površine. Jedna trećina stabala je zasađena na groblju “Barunovac”, na mestima gde je groblje prošireno, a nije bilo zasađenog drveća.
Drveće je još zasađeno u Internet parkiću u centru grada, u Ulici Avgusta Cesarca i Ticanovoj ulici, u Velikom parku, dvorištu iza zgrade starog DDOR-a i dečijem igralištu kod zgrade JP Elektrovojvodina.

Rumski “Komunalac” je zasadio drvorede sorbusa, kuglasti i srebrnolisni javor, crvene dekorativne šljive, žalosni dud, crni bor i čemprese.
Vrednost radova na ozelenjavanju je oko pola miliona dinara.

Milisav Pajević

U planu ekološka rekonstrukcija TE Pljevlja

26.12.2017

Ministar ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić izjavila je u intervjuu za CdM da će ekološka rekonstrukcija postojećeg bloka TE Pljevlja, vredna 40 miliona evra, biti završena za tri godine. Kako je istakla, nakon toga će rad TE Pljevlja biti optimizovan i steći će se svi uslovi da nastavi da radi punim kapacitetima. Konačna odluka o realizaciji projekta izgradnje drugog bloka termoelektrane još nije donesena.

Istakla je da istraživanje nafte i gasa u crnogorskom podmorju nikako nije u suprotnosti sa opredeljenjima Crne Gore kao turističke i ekološke države, kao i da je izgradnja podmorskog energetskog kabla od izuzetnog značaja jer pozicionira Crnu Goru kao energetsko čvorište i stvara preduslove za priključenje obnovljivih izvora energije.

Ona je u intervjuu navela i da će naredne godine biti pušteno u rad najmanje četiri male hidroelektrane, a podsetila je i da je u rad puštena vetroelektrana Krnovo, kao i još tri male hidroelektrane. Dodala je i da naknada za obnovljive izvore energije neće biti povećana jer je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora zbog suše duplo manja nego što je planirano.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Neobično argentinsko preduzeće: Samohrane majke prave obuću od recikliranih guma

25.12.2017

Više od 100 hiljada tona gume godišnje u Argentini završi na otpadima. Značajan deo biva spaljen, doprinoseći na taj način već ogromnom problemu zagađenja vazduha. Ovo je Alehandra Malgora i njegovu dvojicu prijatelja, inspirisalo na nesvakidašnji podvig – odlučili su da od iskorištenih odbačenih guma prave obuću.

Njihov doprinos zajednici nije stao na zaštiti životne sredine i održivom razvoju. Oni su odlučili da u proizvodnji uposle najpre samohrane majke. Preduzeće Xinca stoga zapošljava 25 žena iz ruralnih argentinskih oblasti. Malgor je izjavio kako je želja njega i druge dvojice osnivača ovog neobičnog biznisa da osnaže žene i učine ih finansijski nezavisnim. Istraživanje iz 2014. godine pokazalo je da je jedna četvrtina argentinskih domaćinstava pod starateljstvom samo jednog roditelja, a u čak 72 odsto slučajeva to su majke. Iako je država konačno uspela da se izbavi iz recesije, jaz između bogatih i siromašnih i dalje je itekako primetan. Više od 50 odsto radnika zarađuje ispod granice minimalne zarade.

Kompanija Xinca je osnovana 2013. godine i od tada je 20 hiljada kilograma gume dobilo novu namenu kao đonovi nečijih cipela. Kako bi napravili konačni proizvod, recikliraju i tekstil. Svoju proizvodnju Xinca je proširila i na rančeve i kačkete koje prodaje na internetu u okviru etičkog i ekološkog modnog džina Patagonije. Na mesečnom nivou proizvede 1500 pari obuće.

Jelena Kozbašić

Uređene dve javne površine u Leskovcu

25.12.2017

9a66dc56985e2f5f7def2f0d1f5e67f5_L — Foto: gradleskovac.org

U Leskovcu su prošle nedelje uređene još dve javne površine.

Kako se navodi u saopštenju grada, uređen je prostor u naselju Rade Žunić, kao i teren pored bojničkog puta.

U akciji su učestvovali JKP Komunalac, Odeljenje komunalne policije i kompanija Por Verner Veber.

izvor: gradleskovac.org

Sandra Jovićević

„Gasprom” povećava obime isporuka gasa u Srbiju

25.12.2017

Predsednik Izvršnog odbora JAD „Gasprom“ Aleksej Miler i generalni direktor JP „Srbijagas“, član Nadzornog odbora AD „Jugorosgas“ Dušan Bajatović potpisali su u Moskvi Aneks dugoročnog ugovora između DOO „Gasprom eksport“ i AD „Jugorosgas“ o isporuci ruskog gasa u Srbiju, saopštio je Gasprom.

U skladu sa dokumentom, obim isporuka ruskog gasa u okviru važećeg ugovora od 2018. godine će biti povećan sa 1,5 milijardi metara kubnih na 2 milijarde metara kubnih gasa godišnje, kaže se u saopštenju.

Važeći ugovor o isporuci ruskog gasa u Srbiju između DOO „Gasprom eksport“ i AD „Jugorosgas“ potpisan je 27. marta 2013. godine, a važi do kraja 2021. godine.

Prošle godine „Gasprom“ je isporučio u Srbiju 1,75 milijardi metara kubnih gasa, odnosno za 4,3 odsto više nego 2015. godine.

izvor: srbijagas.co.rs

Sandra Jovićević

Šume uništene u požarima se ne oporavljaju zbog klimatskih promena

25.12.2017

wildfire-1105209_960_720 — Foto: pixabay

Nova studija ukazuje na to da povećanje temperatura usled globalnog zagrevanja utiče na regeneraciju šuma nakon šumskih požara.

Šumski požari koji su zahvatili delove Kalifornije ove godine, bili su najjači od kada se prate. Guverner Kalifornije, Džeri Braun izjavio je da će takvi ekstremni uslovi postati “novo normalno”.

U vrućim i suvim područjima, kao što su ona u zapadnom SAD-u, šumski požari su prirodni proces koji je sastavni deo cikličnosti materije i rasta novih biljaka. Nova studija, objavljena u magazinu Ekologija, ukazuje na to da bi porast globalnih temperatura mogao uticati na ovaj prirodni ciklus što bi rezultiralo u dugoročnoj šteti u predelima zahvaćenim šumskim požarima.

Istraživanjem je rukovodila dr Kamil Stivens-Ruman, ekolog sa Univerziteta u Koloradu. Studija je podrazumevala analizu regeneracije drveća u požarom zahvaćenim područjima. Ispitano je 1485 lokaliteta koji su zahvaćeni šumskim požarima u rasponu od 1985. do 2015. godine. Naučnici su uporedili mlado drveće sa onim u šumama koje nisu gorele i došli su do zaključka da se broj lokaliteta gde drveće nije uspelo da se regeneriše povećao sa 19 na 32%.

“Mnogo manji broj drveća se regenerisao nakon šumskih požara u početku 21. veka u poređenju sa onim sa kraja 20 veka”, izjavii su u studiji. Kada se ovi podaci uporede sa promenom klime, može se povući paralela između porasta globalnih temperatura i nesposobnosti šuma da se regenerišu, naročito u suvljim predelima.

Prirodne katastrofe se sve češće dovode u vezu sa globalnim zagrevanjem. Naučnici su povezali promene temperature, količine padavina i promene vlažnost tla sa većim rizikom od šumskih požara ali nova studija ukazuje na to da bi posledice globalnog zagrevanja činile posledice prirodnih katastrofa dugoročnijim.

Milan Zlatanović

U planu skladištenje i tretman medicinskog otpada u Sokobanji

25.12.2017

Medicinski otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o prijemu zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje i tretman infektivnog medicinskog otpada, na lokaciji Specijalne bolnice za plućne bolesti „Ozren“ u Sokobanji.

Aktivnosti koje gore spomenuti zdravstveni centar preduzima su skladištenje i tretman infektivnog medicinskog otpada, na lokaciji naselje Ozren u Sokobanji, u objektu pogona za tretman medicinskog infektivnog otpada, u kome su smešteni parni sterilizator i drobilica.

Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je 30 dana od dana objavljivanja ovog oglasa, a uvid u podneti Zahtev i prateću dokumentaciju može se izvršiti u Ministarstvu zaštite životne sredine.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Eko toplana u Banja Luci biće u punom pogonu do kraja januara

25.12.2017

Gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić rekao je da se nova Eko-toplana u rad pušta sukcesivno, kotao po kotao.

On je istakao da su u pogonu četiri kotla istalisane snage od 20 megavata, a naredne sedmice očekuje se puštanje u pogon još dva kotla ukupne snage od 30 megavata. To znači da bi za Novu godinu u gradu trebalo biti toplije i urednije centralno grejanje, naveo je Radojičić i dodao da je rok za završetak svih radova i puni pogon “Eko-toplane” do kraja januara 2018. godine.

On je naveo da stara toplana trenutno nabavlja određeni deo energije od nove toplane i istovremeno smanjuje sopstvenu proizvodnju. Sa potpunim gašenjem stare toplane biće dodeljena komunalna delatnost grejanja grada Eko toplanama, naveo je Radojičić.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Potpisani ugovori o snabdevanju vodom u Ljubiškom

25.12.2017

U Ljubuškom u Hrvatskoj održano je svečano potpisivanje ugovora o isporuci/prihvatanju vode za tri vodovodna sistema presečena državnom granicom, između predstavnika nadležnih jedinica lokalne samouprave i isporučioca vodne usluge iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Naime, u okviru dugogodišnje bilateralne saradnje na osnovu Ugovora o uređenju vodnoprivrednih odnosa između Vlade Republike Hrvatske i Vlade Republike Bosne i Hercegovine iz 1996. godine, sklopljen je i Ugovor između Vlade Republike Hrvatske i Veća ministara Bosne i Hercegovine o pravima i obavezama korišćenja voda iz javnih sistema presečenih državnom granicom – Ugovor o presečenim sistemima.

Tako su u Ljubuškom potpisana tri ugovora o isporuci i prihvatanju vode, a u okviru saradnje na presečenim sistemima moguće je sufinansiranje izgradnje zajedničkih objekata za sisteme koji su zajednički građeni ili će biti zajednički građeni, te učestvovanje zainteresovanih stranaka u pokrivanju dela troškova investicionog održavanja zajedničkih objekata u odnosu na odobrenu količinu vode koja se može isporučiti.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

1...1,1661,1671,168...1,673 Page 1,167 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM