Objavljeni rezultati likovnog konkursa posvećenog ozonskom omotaču u Hrvatskoj

03.01.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike Hrvatske objavilo je rezultate likovnog konkursa o ozonskom omotaču.

Kako je navedeno u saopštenju, na konkurs je pristigao 141 likovni rad, a nagrađeni su učenici drugog i trećeg razreda osnovnih škola iz Karlovca, Siska i Kostrene.

Resorno ministarstvo Hrvatske svakog 16. septembra obeležava Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača. Cilj edukativnog likovnog konkursa je edukacija dece o važnosti realizacije Montrealskog protokola o materijama koje oštećuju ozonski omotač.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Energetski sistem stabilan tokom praznika

03.01.2018

Aleksandar Antić u Rusiji — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je prilikom posete AD “Elektromreža Srbije” (EMS) da je ceo energetski sistem Srbije stabilan, da su obezbeđene zalihe svih energenata i da je novogodišnja noć protekla bez i jednog problema.

Antić je, zajedno sa direktorom EMS-a Jelenom Matejić, obišao zaposlene u Nacionalnom dispečerskom centru tog preduzeća, gde je u kontrolnoj sobi proverio stanje celokupnog energetskog sistema Srbije. Nije bilo nikakvih problema, niti u prenosu niti u distribuciji, kao ni u radu toplana u Beogradu i širom Srbije, a takođe nije zabeležen nijedan problem, istakao je on izrazivši veliko zadovoljstvo zbog takve situacije kao i zbog pripremljenosti energetskih kompanija za praznike i zimu.

Matejić je istakla da je prošla godina bila radna i uspešna i da u 2018. zbog toga može da poruči građanima Srbije da će EMS nastaviti da brine o njima i da mogu da računaju na stabilan prenos električne energije.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Od 1784. do danas: Od parne lokomotive do “čistog” voza koji juri preko 1000 km na čas

02.01.2018

Ilon Mask, izvršni direktor Tesla motors, o čijim dostignućima na polju električnih vozila imate priliku često da čitate, jedan je od idejnih tvoraca super-brzog voza Hyperloop, koji bi se kretao kroz vakuumske cevi razvijajući brzinu preko 1000 km/h. Kompaniji Tesla se u osmišljavanju ovog projekta pridružila i kompanija SpaceX. Mask izum opisuje kao hibrid konkorda, pruge i stola za hokej u vazduhu.

Pre nekoliko dana, srpskim medijima prolomila se vest da će jedna od stanica ovog voza biti upravo Beograd. Naša prestonica bi na taj način bila povezana sa drugim svetskim gradovima, što bi predstavljalo veliki plus za turizam. Ukoliko se odlučite da od Beograda do Beča putujete Železnicama Srbije, do konačne destinacije bilo bi vam potrebno 15 sati. Ako se, pak, planovi Tesla motors i SpaceX sprovedu u delo, u Beču ste za 37 minuta, što je za čak sat vremena kraće i od leta avionom. Pored toga, ovaj način transporta bio bi čistiji od avio. Fascinantno, zar ne?

Mask je svoj super-brzi voz zasnovao na sistemu vrlo brzog tranzita (VHST, od very high-speed transit), predstavljenom još davne 1972. godine kada je on imao tek godinu dana. Ova tehnologija kombinuje magnetni voz i cevi niskog pritiska. Iako su mnoge od prvobitnih ideja VHST unapređene, srž je ostala istovetna – za premeštanje stvari (ili ljudi) koriste se tuneli i kapsule. Kroz cevi smanjenog pritiska, kapsule pod pritiskom bi “plutale” na vazdušnim ležajevima koje bi pokretali linearni elektromotori i kompresori. Sistem bi se napajao solarnim panelima postavljenim na vrhu cevi. Tuneli bi mogli da budu postavljeni i iznad i ispod zemlje.

Razvoj brze železnice su kroz istoriju ometala dva faktora – upravljavanje trenjem i aerodinamički otpor. Konstruisanjem magnetnih, levitirajućih vozova koji bi se kretali kroz tunele u potpunosti ili delimično bez vazduha, na obe teškoće stavljena je tačka i omogućeno je dostizanje maksimalnih brzina od preko 1000 km/h. Ipak, visoka cena sistema magnetne levitacije (maglev) i teškoća održavanja vakuuma na velikim razdaljinama mogle bi da spreče realizaciju izgradnje ovih neobičnih “pruga”. Maglev tehnologiju koriste i japanski vozovi koji razvijaju brzine od 500 km/h. Prema navodima Ilona Maska, Hyperloop bi mogao da se koristi na Marsu. S obzirom na to da gravitacija ove planete iznosi tek jedan odsto gravitacije zemlje, cevi niskog pritiska ne bi bile potrebne, samo pruga.

Veliki broj ekonomista i stručnjaka za transport skeptičan je prema cifri od 6 milijardi dolara i tvrdi da ona dramatično potcenjuje troškove projektovanja, razvoja, izgradnje i testiranja potpuno novog oblika prevoza. Baš zato što ovaj projekat izuskuje mnogo novčanih sredstava, kompanije koje su učestvovale u njegovom osmišljavanju, svoju ideju učinile su open-source, što znači da ohrabruju druge da je uzmu i unaprede.

Kritike Hyperloop ne tiču se jedino ekonomskih izdataka za uspostavljanje voznih linija, već i mogućeg neprijatnog i zastrašujućeg iskustva vožnje. Putnik se nalazi u uskoj kapsuli bez prozora koja se kreće kroz zapačaćeni čelični tunel. Izložen je nultoj gravitaciji (duže izlaganje ovoj pojavi kod čoveka može da izazove poremećaje sistema ravnoteže i metabolizma, povraćanje, gubitak mišićne snage, a po izlasku iz njenog dejstva i probleme sa stajanjem i hodom), visokom nivou buke kao posledici ogromnih brzina i vibracijama. Dodatno zaziranje od Maskovog voza izazivaju nedoumice u vezi sa bezbednošću korisnika – šta ako se oprema pokvari ili se dogodi nesreća i kako sprovesti vanrednu evakuaciju iz vozila. Naučnici su izrazili zabrinutost i zato što se nadzemni (ili podzemni) tuneli čine kao primamljiva meta za teroriste. Čak i svakodnevna prljavština mogla bi da predstavlja problem za funkcionisanje ovakvog sistema.

Projekat je za sada u fazi testiranja. Da li će Beograd pre da dobije metro ili Hyperloop, pokazaće vreme.

Jelena Kozbašić

Istraživanje: Da li bi organska poljoprivreda mogla da nahrani 9 milijardi usta?

02.01.2018

string-beans-2900902_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Prema proračunima Ujedinjenih nacija (UN), globalna populacija će do 2050. godine da dostigne 9 milijardi. Pojedinci tvrde da je iz tog razloga potrebno udvostručiti poljoprivrednu proizvodnju. Da li je organska poljoprivreda sposobna da nahrani svih 9 milijardi gladnih stomaka?

Savremeni, konvencionalni načini uzgajanja biljaka fokusiraju se na povećanje roda useva korišćenjem sintetičkih pesticida i đubriva. Nije nepoznanica da oni negativno utiču na životnu sredinu jer višak azota isparava i uvećava efekat staklene bašte ili dospeva do vodenih tokova nepovoljno utićući na njihov ekosistem. Organska poljoprivreda, s druge strane, veštačke tretmane zemljišta zamenjuje prirodnim, zdravijim i sigurnijim za prirodnu okolinu, poput rotacije biljaka uzgajanih na istoj teritoriji. Ipak, prinosi organske proizvodnje su niži, što znači da se na istoj površini dobije manje organskog paradajza nego neorganskog. Ovo dovodi u pitanje njenu sposobnost da snabde hranom ceo svet.

U novembru 2017. godine, u časopisu Nature Communications, objavljen je članak koji se bavi organskom poljoprivredom kao održivim načinom za obezbeđivanje hrane čitavoj planeti. Ipak, potpuni preobražaj poljoprivredne delatnosti iz konvencionalne u organsku zahteva od svetskog stanovništva drastične promene i više zemljišta, ali značajno redukuje upotrebu pesticida i nivo azota.

Istraživači su došli do saznanja da bi za apsolutan zaokret od veštačkog tretiranja useva ka prirodnom bilo potrebno od 16 do 33 odsto više zemlje. Ali ukoliko iz bilo kojeg razloga nismo spremni da farmerima ustupimo tolika prostranstva plodnog tla, trebalo bi da upola smanjimo bacanje hrane. Kada bismo sve postojeće uzgajivače stoke usmerili ka organskoj proizvodnji, to bi ozbiljno izmenilo našu ishranu – količina proteina dobijenih iz mesa pala bi sa 38 na 11 odsto.

Tu bi u pomoć mogle da nam priteknu mahunarke. Ne samo da grašak, pasulj, soja i kikiriki obiluju proteinima i da bi mogli da predstavljaju supstitut za one izgubljene iz mesa, već “hrane” tlo azotom čiji bi nivo bio smanjen prestankom upotrebe đubriva koji je jedan od postulata organske poljoprivrede. Na taj način, mahunarke bi doprinele plodnosti zemljišta i rastu biljaka.

Autori izveštaja su ukazali na potrebnost upravljanja ostacima hrane i međuzavisnost pašnjaka, useva i stočnog fonda i ljudske potrošnje. Nijedna od ovih stavki pojedinačno ne vodi održivoj budućnosti na polju ishrane, ali njihovom kombinacijom bismo mogli da dostignemo taj ideal.

Ipak, pojedini naučnici izrazili su skepticizam prema ovim nalazima. Naglasili su da je teško napraviti čak i grube procene veličine svetskih poljoprivrednih sistema i kako ona varira i da je gotovo neizvodljivo prognozirati buduće nutricione potrebe stanovništva i udeo organske poljoprivrede u njihovom obezbeđivanju.

Jelena Kozbašić

Palić: Rezultati anketnog istraživanje na temu otpada

02.01.2018

Poljoprivrednici i turisticki radnici Palica — Foto: Milisav Pajević

Nedavno su predstavljeni rezultati dvomesečnog projekta “Implementacija Arhuske konvencije u oblasti upravljanja otpadom” koje je Udruženje TERRA’S realizovalo u saradnji sa Regionalnim Arhus centrom Subotica. Tom prilikom je akcenat dat i na anketno istraživanje koje je sprovela Mina Milovanović spoljna sardanica Udruženja TERRA’S.

Tokom oktobra i novembra prošle godine sprovedeno je anketno istraživanje na temu otpada. Ispitanici su bili poljoprivrednici uz obale jezera Palić i Ludaš, kao i zaposleni u turističko-ugostiteljskim objektima koji se nalaze na samoj obali Palićkog jezera.

Konstatovano je da većina poljoprivrednika ambalažu od pesticida ili hemijskih zaštitnih sredstava baca u kontejnere zajedno sa ostalim otpadom, ali ima i onih koji je spaljuju, a samo jedan ispitanik je odgovorio da sa iskorišćenom ambalažom od pesticida postupa u skladu sa propisima, odnosno da je ispere tri puta pre nego što je odloži na mesto gde to neće biti štetno ni po ljude, a ni po životnu sredinu.

Milisav Pajević

2017. godina najzelenija za Veliku Britaniju

30.12.2017

Povećano oslanjanje na obnovljive izvore enegrije dovelo je do toga da Velika Britanija nikada nije bila čistija ni zelenija i na sjajnom je putu da postigne još bolje ciljeve 2018. godine.

Prema Nacionalnoj mreži, kompaniji koja proizvodi električnu energiju, 2017. godina je bila najzelenija do sada.

U ovoj godini, 13 različitih rekorda je oboreno, kada je reč o obnovljivim izvorima energije.

Ovi rezultati uključuju prvi dan nakon industrijske revolucije, bez energije dobijene iz uglja, najviše energije dobijene od sunca kao i najveća dnevna količina energije dobijena iz vetra.

Britanski energetski sektor je četvrti najčistiji u Evropi i sedmi u čitavom svetu. Oni i dalje kaskaju za Nemačkom koja je intenzivno ulagala u obnovljive izvore energije i čak je u jednom momentu plaćala korisnike u periodu novogodišnjih praznika da koriste energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.

Ova postignuća rezultat su velike javne podrške i ulaganja u zelenu energiju. Vlada Velike Britanije subvencionisala je kopnena i morska postrojenja za proizvodnju energije iz vetra, kao i postrojenja za dobijanje solarne energije, što je dovelo do toga da cena obnovljive energije pada i da 1/3 ukupne energije koju Velika Britanija proizvodi dolazi iz obnovljivih izvora energije.

U saradnji sa Svetskim fondom za prirodu i Evropskim fondom za odbranu okoline, Nacionalna mreža radi na tome da predvidi trendove potražnje kako bi učinili distribuciju energije efikasnijom.

Eksperti iz Nacionalne mreže, ocenili su da su ovo dobri rezultati ali da još uvek treba poraditi na smanjenju emisija ugljenika i smatraju da se to može postići samo uz kontinuiranu podršku vlada. Vlada je objavila svoju nacionalnu strategiju u oktobru u kojoj se nalazi 50 mera koje bi trebalo da unaprede energetsku efikasnost.

Doduše, potpredsednica Zelene partije, Karolajn Lukas opisala je plan kao “šablon za neuspeh” i smatra da nije adekvatan kako bi rešio problem emisija. Cilj da se prekine sa upotrebom petroleja i dizela do 2040. godine nije dovoljno ambiciozan i stručnjaci smatraju da bi to trebalo postići već do 2030. godine. “To je veliki zadatak sa ogromnim uticajem i stvarno bi trebalo saznati u detalje kako Vlada to pokušava da postigne”.

Milan Zlatanović

Projekat „Ja selektujem! A ti?“, okrenut informisanju građana Užica

30.12.2017

Udruženje nastavnika „Opstanak” iz Užica koje okuplja biologe koji žive i rade na teritoriji Zlatiborskog okruga, u cilju podizanja ekološke svesti i savesti učenika, ali i sugrađana osmislilo je i realizovalo projekat „Ja selektujem! A ti?”, okrenut informisanju građana.
– Mala promena u ponašanju pojedinca, kumulativno može imati sjajne ekološke efekte, a informisanje sugrađana o prednostima reciklaže treba da dovede do promene odnosa prema otpadu, od „đubre” prema „sirovina”, kaže Dušica Ristović, zamenica predsednika Udruženja nastavnika „Opstanak” i dodaje da je ovaj projekat jedan u nizu, kojim žele postići da, u godinama koje dolaze, primarna selekcija postane poželjna navika građana Užica.
Za pet godina koliko se primarna selekcija otpada u školama odvija, na deponiju je stiglo 160 tona selektovanog otpada, a to znači papira, plastike, tetrapaka i limenki. Od ukupne količine, papira je 106 tona, plastike oko 38 tona i tetrapaka i limenke više od 17 tona.

Projekat „Ja selektujem! A, ti?” podržali su Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i Grad Užice.

Milisav Pajević

U Beču prvo jelka a posle struja i grejanje

30.12.2017

MA 48-Christbaumsammelstellen noch bis Samstag — Foto: EurocommPR

U glavnom gradu Austrije novogodišnje jelke koje su odslužile svoje se termički obrađuju a od njih stvara struja i toplotna energija. Prošle godine je oko 700 tona tj. 160.000 jelki ostavljeno na sabirnim mestima. Proizvedena energija (više od 1.700 MWh) bila je dovoljna da se 975 domaćinstava jedan mesec snabde strujom i 2.280 domaćinstava sa toplotnom energijom.

Od 27. decembra 2017. do 14. januara 2018. Bečlije imaju na raspolaganju 530 javnih sabirnih mesta za stručno uklanjanje novogodišnjih jelki čime se bavi služba magistratskog odeljenja MA 48 a jelke se mogu predati i na mestima za odlaganje otpada. Od 27.12. sa izuzetkom 1. gradske opštine, napravljena su privremena sabirna mesta za jelke koja se mogu pronaći i na onlajn-planu grada kao i na aplikaciji MA 48. Sabirna mesta za jelke u 1. opštini, zbog novogodišnje staze biće na raspolaganju tek od 2. januara 2018. godine.

Od početka sakupljanja iskorišćenih jelki 1990. godine u Beču je stručno uklonjeno 11.200 tona tj. više od 2,5 miliona jelki.

Kineski automobili uskoro će da jezde solarnim autoputem

30.12.2017

Od jednog od najvećih zagađivača životne sredine Kina je u 2017. godini uznapredovala do države o kojoj smo poslednjih meseci mnogo puta pisali kao o primeru dobre prakse. Smanjila je emisije sumpora za 11 odsto, zabranila uvoz plastičnog otpada iz Velike Britanije i počela da proizvodi biodizel od otpadnog jestivog ulja. Prvog januara stupiće na snagu Zakon o porezu na životnu sredinu kojim je predviđeno plaćanje naknade za proizvodnju buke, zagađenje vazduha i vode i proizvodnju čvrstog otpada. Pored toga, Kinezi nastoje da se preorijentišu na grejanje na obnovljive izvore energije.

Poslednja lepa vest koja nam stiže s istoka je da će kineski automobili uskoro da jezde po solarnom autoputu. Ne, krovovi i prozori zgrada nisu jedina mesta koja mogu da koriste sunčevu energiju.

Na delu rute G35 Jinan–Guangzhou autoputa, dužine 2 kilometra, ispod betona postavljeni su solarni paneli. Ova neobična konstrukcija ima tri sloja. Prvi je providni beton sličnih strukturalnih karakteristika kao i standardan asfalt. Izgleda kao debeo sloj voska, ili zaprljano staklo. Središnji sloj zauzimaju solarne ćelije, a poslednji ima zaštitnu ulogu i sprečava da vlaga ošteti module. Put je dovoljno izdržljiv za kamione srednje veličine. Očekuje se da će povezivanje sa saobraćajnom mrežom biti gotovo do kraja 2017. godine.

Autoput nije prva saobraćajnica ovog tipa koju su Kinezi izgradili. Upravo u gradu Jinanu, ranije ove godine, 660 kvadratnih metara puta već je opremljeno solarnim panelima. Put može da se zagreje i otopi sneg i led u slučaju takvih nepogoda, a predviđa se da će jednog dana moći bežično da puni električna vozila.

Solarni putevi postoje i van kineskih granica. Holandija je prva napravila korake na ovom polju, opremivši 2014. godine biciklističku stazu ćelijama na sunčevu energiju. Nisu nepoznanica ni Francuzima i Amerikancima.

Negativni aspekti puteva sa fotonaponskim modulima su zadržavanje prljavštine i otpada, ali kako se vremenom njihove performanse poboljšavaju, očekuju se novi kilometri saobraćajnih trasa ovog tipa. Na ruku im ide i popularizacija vozila na električni pogon, s obzirom na to da je vlasnicima potrebno da njihovi četvorotočkaši (ili dvotočkaši) budu napunjeni i spremni za polazak.

Jelena Kozbašić

Instalacija “Biotop” u Beogradu

29.12.2017

Kompanija Stattwerk je u okviru projekta prve zelene zgrade u Srbiji postavila umetničku instalaciju pod nazivom “Biotop”

Oni su ovom instalacijom želeli da pokažu da siva zgrada može da se transformiše u zeleni objekat.

Inspirisani metamorfozom prirode, iskoristili su reciklirana platna i drvene letve i posadili „seme“. U centru grada, na 12 spratova, izrastao je „Biotop“ – „drvo“ visoko skoro čitavih 50 metara.

Platna, postavljena pod različitim uglovima na spratovima zgrade, raspoređena su tako da „hvataju“ svetlost i vetar koji, na ovaj način, oživljavaju ovu zelenu instalaciju.

Više o ovom projektu možete pogledati na linku.

E.ON Distribuce ulaže 117 miliona evra u energetski sistem Češke

29.12.2017

Češki operator elektrodistribucionog sistema E.ON Distribuce investiraće u proseku više od 117 miliona evra sledeće godine u obnovu i modernizaciju distribucionog sistema u Južnoj Češkoj, Južnoj Moravskoj, Vysočini i područjima oko Zlína i Olomouca.

Sličan iznos nastaviće da investira i u sledećim godinama ako ne dođe do značajnijih promena u češkom zakonodavnom okviru.

E.ON u Češkoj distribuira električnu energiju za više od 2,7 miliona stanovnika, a ukupna dužina njegove mreže doseže 63.000 km.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Javna rasprava o reciklaži pneumatika u Paraćinu krajem januara

29.12.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta „REGUMA“ iz Beograda, podneo zahtev za davanje saglasnosti na ažuriranu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Pogon za reciklažu otpadnih pneumatika pirolitičkim postupkom , u postrojenje za reciklažu neopasnog i opasnog otpada pirolitičkim postupkom i postupkom bioremedijacije u Paraćinu.

Uvid u ažuriranu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu može se izvršiti u prostorijama Ministarstva u roku od 20 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja, na službenom sajtu Ministarstva i u prostorijama Opštinske uprave Paraćin.

Primedbe i mišljenja na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu podnose se u pisanom obliku i dostavljaju Ministarstvu zaštite životne sredine.

Javna rasprava i prezentacija predmetne Studije biće održana 31. januara 2018. godine u Paraćinu.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Objavljeni rezultati likovnog konkursa „Naša ekološka sramota“

29.12.2017

Ekološki pokret Odžaka saopštio je rezultate likovnog konkursa „Naša ekološka sramota“ na temu „Zagađivači“.

Nagrađena su deca predškolskog uzrasta, učenici osnovne škole u tri kategorije, kao i srednjoškolci. Takođe, pojedini učenici dobili su pohvale za svoje radove, a Ekološki pokret Odžaka je za pobednike obezbedio nagrade.

Likovni konkurs „Naša ekološka sramota“ raspisan je u oktobru 2017. godine, a nagrade će biti podeljene početkom drugog polugodišta ove školske godine.

izvor: epodzaci.org

Sandra Jovićević

Crna Gora blizu ostvarivanja nacionalnog cilja od 33 odsto energije iz OIE

29.12.2017

Vlada Crne Gore donela je Plan izdavanja energetskih dozvola u narednoj godini.

Kako je saopšteno, s obzirom na činjenicu da je Crna Gora blizu ostvarivanja Nacionalnog cilja od 33 odsto proizvedene energije iz obnovljivih izvora, prvenstveno zahvaljujući povećanom korišćenju hidroenergetskog potencijala, Ministarstvo ekonomije ovim Planom ne predviđa mogućnost izdavanja novih energetskih dozvola za izgradnju energetskih objekata za proizvodnju električne energije u narednoj godini.

Energetske dozvole će biti izdate samo po osnovu već podnetih zahteva koji se tiču solarnih elektrana, rekonstrukcije postojećih objekata i valorizacije energetskih potencijala hidrotehničkih sistema.

izvor: rtcg.me

Sandra Jovićević

Rusija planira da isporuči Evropi 180 milijardi kubnih metara gasa sledeće godine

29.12.2017

Sporet-na-gas — Foto-ilustracija: Pixabay

Rusija radi na tome da zadrži izvoz prirodnog gasa u Evropu i u 2018. godini na rekordnim nivoima, nakon što je najveći snabdevač Evrope gasom, Gasprom saopštio da ima u planu da proširi svoje tržište.

Kako je saopšteno, u planu je isporučivanje minimalno 180 milijardi kubnih metara gasa u narednoj godini. To bi bio drugi po veličini obim izvoza u evropskoj istoriji nakon očekivane isporuke od 190 milijardi kubnih metara gasa u ovoj godini, koja je rekordna.

Gasprom zadovoljava više od trećine evropskih potreba za prirodnim gasom.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1,1631,1641,165...1,673 Page 1,164 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM