Dobri proizvodni rezultati Elektroprivrede Republike Srpske u januaru

24.01.2018

Elektricna-energija- — Foto-ilustracija: Pixabay

Zahvaljujući povećanim dotocima u hidroakumulacije u Republici Srpskoj, od decembra ovaj energetski sistem u kontinuitetu plasira bilansne viškove električne energije sistemima u okruženju. Decembarske kiše delimično su popravile, ali ne i nadoknadile hidrološku godinu. Sistem je potpuno stabilizovan, pa je do kraja 2017. plasirano oko 200GWh viška električne energije, u vrednosti od približno 16 miliona maraka.

Ukupan plan proizvodnje u 2018. godini je 1.062 GWh, a u ovom momentu je proizvedeno 55 GWh električne energije. Јanuarski plan prebacile su HE Bočac i HE Višegrad. U hidroenergetskom sistemu Trebišnjica svi agregati su u pogonu. Kota najznačajnije domaće hidroakumulacije, Bileća, iznosi 389 metara i ima trend rasta. Zalihe vode, pretvorene u energiju, iznose 953 GWh. Hidroelektrane na Trebišnjici ostvarile su dobru proizvodnju i na međudotoku, vodi u slivu između brana Trebinje 1 i Trebinje 2. I naredni period donosi nove padavine.

Prvog januara, Elektroprivreda je raspisala tender za prodaju viškova struje. Radi se o količini od 110 GWh, na osnovu čega će Elektroprivreda Republike Srpske prihodovati 14 miliona maraka. Ovogodišnji plan proizvodnje Elektroprivrede Srpske, iznosi 5.591 GWh električne energije.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Holandija gradi energetski čvor u Severnom moru

24.01.2018

Položaj ostrva omogućiće da se energija šalje u Holandiju, Veliku Britaniju, Belgiju, Nemačku i Dansku.

Holandska nacionalna energetska kompanija TenneT planira da izgradi veštačko ostrvo u Severnom moru koje bi trebalo da služi kao podrška najvećoj svetskoj “farmi” vetroelektrana koje će moći da se prikače na ovu stanicu.

Prema njihovim planovima, ostrvo će biti smešteno na peščanom strudu pod nazivom Dogger Bank, koji se nalazi 100 kilometara severoistočno od obale Engleske, ka Danskoj.

Kako se navodi, Dogger Bank je veoma plitak i nalazi se na dubini od 20 metara, a proteže se na površini od 260 kilometara, s približnom širinom 65 kilometara.
Položaj ostrva omogućiće da se energija šalje u Holandiju, Veliku Britaniju, Belgiju, Nemačku i Dansku, a nedavni izveštaj kompanije pokazao je da bi ostrvo moglo biti jeftinije od konvencionalnih vetroelektrana i međunarodnih kablova za napajanje.

Ako se sve bude odvijalo po planu, projekat bi mogao biti završen do 2027. godine.
Iz ove kompanije rekli su da je njihova vizija da obnovljive izvore energije načine pristupačnim za sve i tako potpomognu smanjenje emisija ugljen dioksida.
Ovaj projekat je značajan jer će ostrvo predstavljati svojevrsni “autoput” za obnovljivu energiju koja će biti distribuirana okolnim zemljama.

Vetroelektrane su prethodne godine u Evropi proizvele osam posto više energije, pa su sa 153,7 gigavata proizvedene električne energije postale drugi najveći izvor energije, dok je gas i dalje na prvom mestu.
U 2016. godini, evropske investicije u vetroparkove su porasle na rekordnih 27,5 milijardi evra, navodi se u izvještaju organizacije WindEuropa.

Izvor: aljazeera

Predstavljen Izveštaj o radu opštinskog štaba za vanredne situacije Gornjeg Milanovca

24.01.2018

Gornji_Milanovac — Foto: gornjimilanovac.rs

U svečanoj sali Okružnog načelstva u Gornjem Milanovcu, predstavljen je Izveštaj o radu opštinskog štaba za vanredne situacije i Analiza akcionog plana komandno – simulacione vežbe.

Detaljan Izveštaj o radu opštinskog štaba za vanredne situacije i Analizu akcionog plana komandno – simulacione vežbe prisutnima je predstavio načelnik štaba za vanredne situacije Milorad Dimitrijević koji je rekao da je prošle godine blagovremeno izrađen Operativni plan odbrane od poplava u cilju preventivnog smanjenja rizika od poplava.

U tu svrhu Javno preduzeće za izgradnju izvelo je radove na uređenju i čišćenju reka i potoka, kako na gradskom, tako i na prigradskom području. Očišćeno je 3.5 kilometara reka i potoka, iskopano 20 kilometara kanala i propusta za regulaciju površinskih voda na putevima i saobraćajnicama i ugrađeno 580 metara cevi, koje pored zaštite puteva imaju funkciju zaštite od poplava, klizišta i odrona.

Prošle godine Opština Gornji Milanovac je investirala i uložila oko 3,5 miliona dinara u izgradnju elektronskog sistema za javno uzbunjivanje stanovništva. Sredstva su uložena i za popravku sistema električnih sirena koje nisu bile u funkciji.

Na sastanku je rečeno da je aktom predsednika opštine Gornji Milanovac, komandanta Štaba za vanredne situacije, formiran stručni tim za izradu Procene ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Od 12 vrsta opasnosti definisanih po metodologiji za izradu Procene radi se o devet vrsta opasnosti koje će se utvrditi i rangirati prema stepenu ugroženosti. Očekuje se da Procene ugroženosti bude završena do kraja ovog meseca nakon čega će biti upućena na saglasnost nadležnom ministarstvu. Nakon usvajanja od strane Skupštine opštine Gornji Milanovac, očekuje se izradu Planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Ove godine planiran je početak radova na sanaciji korita potoka Jakljevo, čija je vrednost 21 milion dinara. Radovi su planirani od mosta u ulici Milutina Todorovića Žice, uzvodno do ulice Natalije Carević.

Učesnicima komandno – simulacione vežbe na temu „Razvoj lokalne zajednice za delovanje u nesrećama“ koja je održana 21. i 22. februara prošle godine u Gornjem Milanovcu uručeni su sertifikati.

Na sastanku u zgradi Okružnog načelstva prisustvovali su komandant štaba za vanredne situacije opštine Gornji Milanovac, predsednik opštine Dejan Kovačević, članovi opštinskog štaba za vanredne situacije predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Ivan Radivojević iz Nacionalnog trening centra za vanredne situacije i Đula Lošanc, koordinator razvoja programa priprema za delovanje u nesrećama ispred Crvenog krsta Srbije.

Milisav Pajević

Predstavljen nov ekološki projekat za mlade u Kragujevcu

24.01.2018

U organizaciji Udruženja Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj (CEOOR) uz podršku Grada Kragujevca, Gradske uprave za upravljanje projektima, održivi i ravnomerni razvoj predstavljen je projekat “Razvoj partnerstva i korelativne nastave za održivi razvoj u srednjim školama Šumadijskog okruga“.

Reč je o projektu koji ima za cilj da unapredi znanja nastavnika i učenika srednjih i srednjih stručnih škola iz oblasti održivog razvoja kroz tematske radionice, praktične primere i umrežavanje sa akademskom zajednicom.

Grad Kragujevac podržava ovakve i slične projekte iz oblasti obrazovanja koji se zasnivaju na razvijanju partnerskih odnosa između nevladinog sektora i obrazovnih institucija. U okviru ovog projekta uključene su tri srednje škole a od visokoškolskih Fakultet inženjerskih nauka. Tema koja ih povezuje veoma je aktualna, veoma važna i u saglasnosti sa strategijom resornog ministarstva i razvijanja dualnog obrazovanja, rekao je prof. dr Nedeljko Manojlović, član Gradskog veća za obrazovanje.

Nosilac projekta je Udruženje CEOOR a partneri u realizaciji su Politehnička škola, Prva tehnička škola i Prva kragujevačka gimnazija a predviđeno je i uključivanje Fakulteta inženjerskih nauka, što, na neki način, predstavlja model za partnersku saradnju fakulteta i srednjih škola. Prema projektim aktivnostima planirana je i promocija u drugim srednjim školama, odnosno najmanje pet škola iz Šumadijskog okruga je potrebno da se uključi i na taj način formira mreža srednjih stručnih škola koje rade na podizanju znanja o ciljevima održivog razvoja, objasnio je Milan Gabarić, koordinator projekta.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Beograd izdvojio preko 30 miliona evra za kolektor u Zemun Polju

24.01.2018

0c5552d228a97fea9ad90ebc64a5bb02_3166927355 — Foto: beograd.rs

Gradski menadžer Goran Vesić prisustvovao je puštanju u rad kišnog kolektora „Zemun Polje – Dunav”, u koji je Grad Beograd uložio 3,2 milijarde dinara. Vesić je poručio da je sada rešen problem sa zadržavanjem vode na oko 2.500 hektara i dodao da je u pitanju najveći infrastrukturni projekat vezan za kanalizaciju posle izgradnje fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu.

Gradski menadžer je istakao da je urađeno 3,5 kilometara kanalizacione mreže, od čega je najveći deo ispod površine zemlje. Kolektor je pušten u rad, a predstavlja investiciju vrednu 3,2 milijarde dinara, odnosno preko 30 miliona evra. Ovaj posao je za nas bio veoma važan jer prikuplja kišnu kanalizaciju sa površine od oko 2,5 hiljade hektara i pokriva Batajnicu, Altinu, industrijsku zonu uz auto-put i privrednu zonu Gornji Zemun. Na ovaj način rešavamo problem sa kojim se susreću stanovnici ovog dela grada, a to je velika količina vode koja se zadržava nakon obilnih padavina. Sada, kada je kolektor pušten u rad, voda ima gde da ode i neće je biti na površini. On je precizirao da je urađeno 3,5 kilometara cevi, od čega je 2,7 ispod površine zemlje, dubine između 10 i 26 metara.

Važno je da smo uspeli da spojimo ovaj kolektor sa onim koji ide uz novosadski put. Voda koja se nalazila u tom kolektoru nije imala gde da ode, ali je spajanjem dva kolektora i to rešeno. Rad na ovom projektu započet je još 2009. godine, ali niko do sada nije uspeo da ga završi, sve dok nismo uspeli da obezbedimo sredstva i privedemo posao kraju. Kao što znate, prema našim planovima, u narednih 10 godina svaka zgrada ili kuća u Beogradu bi trebalo da bude priključena na kanalizaciju. Da bi realizacija tog posla tekla nesmetano i da bi se stambene jedinice priključivale na kanalizaciju, mora se obezbediti odvod velikih količina vode,dodao je Vesić.

On je istakao da je jedan od najvećih problema sa kojima se zajedno sa građanima susrećemo upravo kanalizacija. Osim što trećina grada nije priključena na mrežu, čitava kanalizacija se ispušta u Savu i Dunav što je apsolutno nedopustivo. To moramo da rešimo u narednom periodu, pre svega izgradnjom kompletne kanalizacije, a potom i izgradnjom pet fabrika za preradu otpadnih voda kako bi se u naše reke slivale isključivo prečišćene otpadne vode, zaključio je Vesić.

Direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Branislav Popović rekao je da je ovih dana pokrenut tender za fabriku otpadnih voda u Međulužju u Mladenovcu. Imamo ugovorene poslove vezana za izgradnju dva manja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u Pinosavi i Belom Potoku. Tokom ove godine nam je odobreno oko 9,3 milijarde dinara za sve projekte, što znači da će trend ulaganja u saobraćajnu, putnu, kanalizacionu i vodovodnu mrežu biti nastavljen, rekao je Popović.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Gasprom smanjio tranzit gasa kroz Ukrajinu

24.01.2018

Gasprom je u januaru smanjio tranzit gasa preko Ukrajine u Evropu za 25 odsto u poređenju sa početkom meseca.

Savetnik ministra energetike i industrije uglja Ukrajine Maksim Beljavski za agenciju UNIAN je iyjavio da je obim tranzita ruskog gasa preko ukrajinskog sistema transporta gasa opao sa 238,7 na 180 miliona kubnih metara dnevno. Prema njegovim rečima, to je zbog činjenice da ruska kompanija koristi gas koji je tokom leta akumuliran u evropskim skladištima, a takođe ga šalje preko Severnog toka.

Ranije je Gasprom saopštio da je od početka godine do 20. januara smanjio tranzit gasa preko Ukrajine u Evropu 1,3 puta u odnosu na isti period prošle godine. Ukupno je za ovaj period kompanija isporučila 4,3 milijarde kubnih metara sirovina duž ove rute, prenosi Sputnik.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Puštena u rad dva obnovljena agregata u HE Zvornik

24.01.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić prisustvovao je puštanju u rad modernizovanih agregata A1 i A2 u hidroelektrani Zvornik, čime je snaga tog postrojenja povećana za gotovo 15 MW. Projekat obnavljanja agregata finansiran je kreditom nemačke Razvojne banke KfW i vrednost investicije je 70 miliona evra, dok je glavni izvođač radova nemačka kompanija Voith Hydro.

Antić je tom prilikom rekao da se takvim projektima povećava snaga Elektroprivrede Srbije, te da će HE Zvornik raditi punom snagom narednih 40 godina. Borimo se za svaki megavat, a EPS je sa 1,5 milijardi evra tekućih investicija lider u ovom delu Balkana, što je značajno ne samo za elektroprivredu, već za ukupnu srpsku ekonomiju, istakao je ministar. Prema njegovim rečima, Srbija je u velikom investicionom ciklusu i biće nastavljena modernizacija energetskog sektora. Naši planovi su ambiciozni. U Đerdapu počinjemo revitalizaciju petog agregata, nastavljamo radove u HE Zvornik i Bajina Bašta, a imamo niz planova za moravske i ibarske hidroelektrane, rekao je on.

Direktor borda direktora Voith Hydro Leopold Heninger istakao je da ovaj ugovor toj kompaniji daje priliku da u ovom regionu pokaže svoj rad i stručnu spremnost. Ovo je srpski, ali i evropski projekat koji finansira KfW. Zahvaljujem se našim lokalnim kompanijama koje su nam bile partneri u ovom projektu, a to su Elektromontaža, ELNOS, Institut Mihajlo Pupin i Institut Nikola Tesla i mnogi drugi, rekao je Heninger.

Ambasador SR Nemačke u Srbiji Aksel Ditman naglasio je da energetski sektor u Srbiji ima važnu ulogu u srpsko-nemačkoj ekonomskoj saradnji, i podsetio na to da Nemačka sarađuje sa EPS-om još od 2000. godine. Od ukupno 1,8 milijardi evra koje je Nemačka od 2000. godine uložila u srpsku privredu, dve trećine investicije bile su u energetskom sektoru. Naš zajednički angažman u oblasti energije doprinos je putu Srbije ka EU, što je kancelar Angela Merkel ponovila prošlog vikenda u Sofiji, naveo je Ditman.

Revitalizovani agregati A1 i A2 su prvog dana probnog rada, 12. decembra prošle godine, proizveli 2.619 MWh, oborivši rekord u proizvodnji hidroelektrane koja je puštena u rad pre 63 godine. Obnavljanje trećeg agregata počelo je 10. januara ove godine, a očekuje se da će ukupna proizvodnja električne energije nakon završene modernizacije HE Zvornik na godišnjem nivou iznositi oko 70 miliona kWh.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Održan sastanak posvećen upravljanju otpadom u Brodsko-posavskoj županiji

24.01.2018

Ministar zaštite životne sredine i energetike Tomislav Ćorić boravio je u Slavonskom Brodu gde se sastao sa predstavnicima Brodsko-posavske županije, gradonačelnicima Slavonskog Broda i Nove Gradiške, kao i načelnicima opština s tog područja na temu upravljanja otpadom.

Cilj radnog sastanka bio je predstaviti mogućnosti sufinansiranja mera koje jedinice lokalne samouprave trebaju realizovati tokom 2018. godine kako bi ispunile svoje zakonske obaveze u području upravljanja otpadom.

Govoreći o aktivnostima Ministarstva na uspostavi celovitog sistema upravljanja otpadom u Republici Hrvatskoj, ministar zaštite životne sredine i energetike Tomislav Ćorić kazao je kako je cilj u što kraćem vremenskom razdoblju kreirati sve pretpostavke za uspešno upravljanje otpadom. Za realizaciju tog cilja potrebna je saradnja Ministarstva i jedinica lokalne samouprave odnosno edukacija građana i nabavka infrastrukture, naglasio je ministar Ćorić. U toku je javni poziv za gradove i opštine kojima su na raspolaganju EU sredstva za realizaciju informativnih aktivnosti. Uz to ovih dana biće raspisan poziv za nabavku kontejnera, a vezano za izgradnju sortirnica i postrojenja za obradu odvojenog prikupljanja biootpada, rekao je ministar Ćorić.

Župan Brodsko-posavske županije Danijel Marušić iskazao je zadovoljstvo radnim sastankom koji će, kako je rekao, zasigurno doprineti kvalitetnom i primerenom zbrinjavanju otpada na području županije.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Održan stručni skup posvećen novim trendovima u građevinarstvu

24.01.2018

6e6b736f77dd07b0a373e582bb4b1e3c_XL — Foto: ekourb.vojvodina.gov.rs

U organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj u Skupštini AP Vojvodine održan je stručni skup pod nazivom „Novi trendovi u građevinarstvu“.

Skup posvećen novim tehnologijama gradnje, savremenim materijalima i održivom građevinarstvu, otvorio je resorni sekretar Nenad Grbić, koji je istakao da je ovo okupljanje, pre svega motivisano potrebom za novim rešenjima u cilju unapređenja građevinarstva. Grbić je istakao značaj ovakvih stručnih okupljanja, koja su po njemu najbolja mesta za razmenu znanja, kao i mogućnost za ostvarivanje saradnje u oblasti građevinarstva. On je naglasio da Sekretarijat želi da pruži podršku racionalnim rešenjima, čiji su benefiti smanjenje troškova, brža gradnja i ujedno podizanje nivoa bezbednosti građevinskih objekata.

Vito Rici, vlasnik kompanije „Metal.Ri“, koja je usavršila sistem kombinovane gradnje i proizvodnju betonskih greda, predstavio je učesnicima savetovanja tehnologiju ove gradnje koja je značajnije brža od klasične, a koju ova kompanija koristi u izgradnji zgrada, mostova, tržnih centara i drugih objekata. Rici je naveo da je najvažnije da se stručna lica u našoj zemlji upoznaju sa rešenjima u načinu gradnje ove italijanske kompanije i da ga prihvate. Sledeći krak bio bi otvaranje jedne ili dve fabrike koje bi služile na obostranu korist, kako državi i građanima Srbije tako i vlasnicima kompanije.

Učešće na skupu uzeli su i predstavnici Fakulteta tehničkih nauka, koji su predstavili aktuelnu situaciju u našem građevinarstvu i održivoj gradnji.

izvor: psemr.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Održivi razvoj u kuhinji: Upotreba namirnica koje biste bacili (talog kafe, rasol, pokvareno mleko)

23.01.2018

Iako je i dalje misterija kako u supermarketu pronaći avokado savršenog nivoa zrelosti za gvakamole sos uz tortilje, opsesija ovim voćem poslednjih godina ne jenjava. Pored meksičke kuhinje, koristi se i u različitim šejkovima i sladoledu i u veganskim burgerima, a Peruanci od njega prave posebnu vrstu majoneza. Pojedini kafići u kori avokada serviraju kafu tako da je jedini neiskorišćeni deo njegovog ploda bio – seme (ukoliko ne računamo sadnju, ono se uglavnom baca). Sve do sada. Prema tvrdnjama Havijera Ekihue (Xavier Equihua), direktora Svetske organizacije proizvođača, trgovaca i ljubitelja avokada, najvažniji hranljivi sastojci nalaze se upravo u koštici koja može da se pretvori u zdravo brašno.

Za proces dobijanja gorkog praha od avokada potrebne su rerna i seckalica za hranu. Nakon što semenke pečenjem dovoljno omekšaju, treba da se usitne u secku i izmešaju sa namirnicama koje će neutralisati njihovu gorčinu. Ipak, s obzirom na nedostatak istraživanja o koristima ili rizicima koštica avokada u ljudskoj ishrani, iz Kalifornijske komisije za avokada savetuju uzdržavanje od njihove konzumacije.

Ako želite da smanjite otpad u svojoj kuhinji, postoje i drugi korisni načini koji ne bi bili potencijalno opasni po vaše zdravlje. Evo nekih od njih!

Talog kafe

Jaka jutarnja kafa vama je dala energiju da odete na fakultet ili posao, a mogla bi da posluži i vašim biljkama a da vi ne budete uskraćeni ni za gutljaj. Ukoliko talog turske kafe umešate u baštensku zemlju, on će, promenom njene pH vrednosti, da pospeši rast vašeg cveća (i potencijalno mu promeni boju). Pored toga, zaštitiće ga od štetočina kao što su mravi, puževi s kućicom i golaći.

Ostatke kafe sa dna šolje možete i da nanesete na krpu i iskoristite kao prirodni abraziv za čišćenje kuhinjskih površina. Efikasno ćete da uštedite pare koje biste inače potrošili na Cif.

Ako vam prija miris ovog napitka, zašto od kafenog taloga ne biste napravili domaće sveće? Za ovaj projekat najpre otopite vosak u metalnoj posudi postavljenoj u šerpu napunjenu vodom. Na dno papirne čaše, u koji ste prethodno postavili fitilj, pospite suv talog kafe a preko njega pažljivo sipajte otopljeni vosak. Kada on očvrsne (nakon otprilike 20 minuta), isecite papirnu čašu i oslobodite svoju sveću. Sve što je ostalo da uradite je da je smestite u lep svećnjak, upalite i uživate u njenom mirisu.

Ljuske krompira

Virusne bradavice ne zahtevaju nužno lečenje skupim medicinskim sredstvima. Na kraj biste mogli da im stanete i ljuskama krompira. Mesto na kojem imate bradavicu držite prekriveno ljuskom krompira preko noći. Stručnjaci kažu da je ovaj alternativni medicinski tretman delotvoran zato što ostaci krompira sprečavaju dotok kiseonika do bradavice i tako je ubijaju.

Rasol iz turšije

Umesto da rasol iz tegle krastavčića prospete niz slivnik, upotrebite ga u prelivima za salatu umesto sirćeta, za marinadu za piletinu ili margaritu. Ili lečenje mamurluka.

Belanca (žumanca)

Napravili ste kolač za čije pravljenje su vam bila potrebna samo žumanca? Uživate u njegovom ukusu ali vas pomalo nervira što će belanca da završe u kanti za smeće? Izlijte ih u kalupe za led i zamrznite. Možete da ih iskoristite za neku narednu poslasticu baš kao što biste i klasična “nezamrznuta” belanca. Samo pazite da ih ne pomešate sa ledom i svoju limunadu ne rashladite jajima.

Isti način čuvanja možete da upotrebite i za žumanca.

Pokvareno mleko

Većina ljudi – kada se ukiseli – mleko baca. Međutim, postoji više načina da se tetrapak pokvarenog mleka isprazni pre nego što završi na deponiji. Ukoliko je normalne boje, mleko i dalje može da se koristi. Ukoliko je promenilo boju, nema mu spasa – ipak ga bacite.

Pokvareno mleko je idealno za palačinke. Neugodni mirisi će da ispare, a dobićete palačinke bolje nego ikada. Ono može normalno da se koristi i u supama, kako bi bile kremastije. Mlečna kiselina je i savršen način da pripremite odrezak ili biftek.

Mleko koje više nije za upotrebu u ishrani možete da iskoristite kao kremu za lice. Umasirajte mleko u lice, pa isperite vodom. Rezultate ćete videti jako brzo. Istu recepturu možete da primenite i na ostatak tela, umesto losiona. Zbog kalcijuma koji ostaje u mleku i kada se ono pokvari, njime možete da zalijete biljke u stanu. I priboru za jelu možete da date novi sjaj uglancavši ga prokislim mlekom.

Kora banane

Bacajući koru banane, sebe lišavate njenih dragocenih svojstava za ulepšavanje (a ukoliko je bacite na ulici, demonstrirate svoju nebrigu za životnu sredinu i druge ljude koje dovodite u rizik da se okliznu).

Trljanjem zuba njenom unutrašnjom stranom svakodnevno, kroz dve nedelje imaćete blistaviji osmeh. Andioksidansi kojim obiluje omotač ovog voća, čine ga odličnim saveznikom i u kompletnoj nezi kože. Kora banane hidrira i hrani. Utrljajte je u kožu, posebno na iritantnim i problematičnim područjima i ostavite da odstoji 30 minuta. Banana može da ublaži i simptome psorijaze, ali i da se koristi kao prirodan analgetik. Umasiravši je u bolno mesto shvatićete da smanjila bol.

Očekujemo da nam javite ako isprobate neki od saveta za korišćenje kuhinjskog otpada koji smo podelili s vama, kao i da podelite s nama ako imate svoje sopstvene.

Jelena Kozbašić

U planu rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje vode u Zaječaru

23.01.2018

Otpadne vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje u kome se navodi da je nosilac Projekta JKP „Vodovod“ Zaječar , podneo Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu Projekta rekonstrukcije i izgradnje objekata Postrojenja za prečišćavanje vode ,,Kraljevica“ u Zaječaru.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Novom Beogradu i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja, kao i na službenom sajtu Ministarstva.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Održan seminar „Balkan youth climate movement“

23.01.2018

Od 13. do 15. januara 2018. godine Zelena akcija je ugostila oko 10 mladih sa zapadnog Balkana kako bi isplanirali nove aktivnosti i projekte, kao i razgovarali o tome kako bolje povezati mlade u regiji.

Ovo je nastavak umrežavanja koje je započelo pre više od 3 godine kada je organizovan prvi klimatski kamp za mlade u regiji. Preko 50 ljudi iz 11 zemalja se 2014. godine okupilo u edukativnom centru Solarna akademija na ostrvu Šolti gde su učili o temama energetike, klimatskim promena, pripremali se za UN-ove klimatske pregovore u Parizu (COP21). Rezultat tog prvog kampa je nastanak neformalne platforme mladih „Balkan youth climate movement“ (BYCM).

Iduće, 2015. godine, Zelena akcija je organizovala manji sastanak za 10 mladih na Šolti kako bi pripremili još jedno veliko okupljanje za 2016. godinu i detaljnije isplanirali aktivnosti oko COP21. Kao rezultat toga, Zelena akcije je poslala oko 20 aktivista iz zemalja zapadnog Balkana u Pariz kako bi učestvovali u akcijama civilnog društva na kraju COP21. Zatim je Zelena akcija 2016. godine organizovala kamp za više od 40 mladih ljudi iz zemalja zapadnog Balkana i Turske u svrhu edukacije i izgradnje kapaciteta mladih lidera u regiji.

Ove godine je oko 10 mladih, koji su aktivni u sklopu BYCM-a, učestvovalo na seminaru u Zagrebu tokom kojeg su se osvrnuli na prethodni period i isplanirali šta i kako dalje, posebno jer se ove godine klimatski pregovori ponovno održavaju u Evropi. Osim što su definisani konkretni dalji koraci, poput pisanja zajedničkih projekata, dogovoren je i veći fokus na podršku mladima u Srbiji, Bosni i Hercegovini te Hrvatskoj.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Jugoistočna Evropa: Konferencija o energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i pametnim gradovima u Sofiji

23.01.2018

U organizaciji kompanije Via Expo od 27. do 29. marta 2018. održaće se 14. po redu konferencija o energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i pametnim gradovima (EE & OIE i Smart Cities) u Sofiji, Bugarska.

EE & RE i Smart Cities ima za cilj da promoviše ekološka i isplativa rešenja, da omogući susret njihovih dobavljača sa predstavnicima opština, menadžerima i stručnjacima u industrijskom, komercijalnom i javnom sektoru.

Region jugoistočne Evrope ima potencijal da poveća efikasnost resursa u energetici i urbanim sredinama. Ovaj događaj je jedna od značajnih inicijativa za region, koji identifikuje obećavajuće niše, omogućava prenos znanja i iskustva (know-how) iz razvijenih zemalja i doprinosi realizaciji komercijalnih pregovora.

Zašto učestvovati na martovskoj konferenciji u Sofiji?

– Iskoristite tržišni potencijal i upoznajte nove trendove
– Ostvarite kontakt sa kupcima i partnerima iz regiona tokom trodnevne konferencije
– Proširite svoje poslovanje, štedeći vreme i novac
– Promovišite dodatno svoje poslovanje krož izložbe u virtuelnom formatu

Izložbe obuhvataju 3 ključne oblasti:

– Obnovljivi izvori energije (sunce, vetar, geotermalna, hidroenergija i biomasa)
– Energetska efikasnost (kogeneracija, grejanje, hlađenje, ventilacija i osvetljenje, e-mobilnost, građevinarstvo)
– Pametni gradovi (saobraćaj, urbana okolina, elektroenergetske mreže, štednja i skladištenje energije, pametne zgrade, IKT – informacione i komunikacione tehnologije).

Glavne teme konferencije:

Primena pametnih tehnologija u administrativnom upravljanju, sprovođenju mera energetske efikasnosti, u zdravstvu, saobraćaju i mobilnosti
Kriogeno skladištenje energije za obnovljivu veštačku hladnoću i napajanje strujom
Upotreba geotermalne i solarne energije – kontinuirano obrazovanje i obuka

www.viaexpo.com

Statistika 2017 – https://viaexpo.com/htdocs/images/fm/psr-web-2.pdf
Brošura EE & OIE, Smart Cities – https://viaexpo.com/htdocs/images/fm/SmartCities2018.pdf

Da li svet ostaje bez vode?

23.01.2018

„Voda je dragocen resurs, presudan za ostvarenje ciljeva održivog razvoja“ – Ban Ki-Mun

Voda je ključan faktor u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji hrane. Ona je krvotok ekosistema kao što su šume, jezera, močvarna područja i od nje zavisi celokupna ishrana sadašnjih i budućih generacija. Ali, izvori pijaće vode se smanjuju zabrinjavajućom brzinom. Rastuća nestašica vode predstavlja jedan od najvećih izazova klimatskih promena i postajaće sve veći problem kako se populacija bude povećavala, a sa njom i životni standardi.

Voda se za ljudske potrebe može eksploatisati sa površine ili iz dubine zemlje. Kvalitet površinskih i dubinskih voda uglavnom se znatno razlikuje. Zbog porasta potrošnje, različitih zagađenja, ali i lošeg upravljanja resursima, raspoložive količine vode se stalno smanjuju.

Voda koju potrošimo za prozvodnju hrane je mnogo veća od one koja je popijena. U zavisnosti od ishrane, jedan čovek može da “pojede” od 2000 do 5000 litara vode dnevno. Kako je procenjeno da će populacija dostići 10 milijardi do 2050. godine, potražnja za vodom će porasti za više od 50%. Ako se trenutni trendovi potrošnje nastave, do 2025. godine dve trećine stanovništva će živeti u regionima pogođenim nestašicom vode.

Voda pokriva oko 71 odsto površine naše planete, ali samo 2,5 odsto svih vodnih resursa čini pijaća voda. Osim što slatke vode ima mnogo manje od slane, ona je i teško dostupna. Samo jedan odsto pijaća vode je lako dostupno ljudima.

Procenjuje se da već sada skoro milijardu ljudi na svetu nema pristup čistoj pijaćoj vodi a zbog nedostatka ispravne vode milioni ljudi su oboleli od raznih bolesti i infekcija. Najčešća je dijareja, od koje godišnje umre oko 2,5 miliona ljudi.

Zbog nestašice vode svetu prete novi konflikti. Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da je u posebno teškom položaju arapski svet – na Bliskom istoku i u severnoj Africi, gde živi 5 odsto stanovništva planete, koji imaju samo 0,9 odsto svetskih rezervi vode. Saudijska Arabija će u narednih 20 godina u potpunosti ostati bez vode. Mnoge države koriste iste izvore, kao što je na primer reka Nil, pa raste mogućnost pojave novih ratova, i to oko vode za piće.

I Srbija bi u budućnosti mogla da oskudeva u pijaćoj vodi, a najveći uzrok tome jeste zagađenje i neadekvatna regulacija otpadnih voda. Istraživanje koje je sprovela FAO rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaća vode.

Oko 50 odsto zagađenja ispuštenog u vode dolazi od industrijskih postrojenja, a problem predstavljaju i direktno ispuštanje kanalizacije u vodotokove. Prema Nacionalnoj strategiji aproksimacije u oblasti zaštite životne sredine, koja je usvojena 2011. godine, za ceo Sektor voda neophodno je uložiti ukupno 5,6 milijardi evra, a samo za rešavanje problema komunalnih otpadnih voda oko 3,2 milijarde evra. Pravila EU nalažu da svaka država članica treba da ima 320 postrojenja za čistu vodu, Srbija ih ima svega 36, a od njih većina ne radi punim kapacitetom.

Izveštaji pokazuju da veliki problem kada je reč o dostupnosti pijaće vode predstavlja i topljenje glečera. Smanjenje snežnog pokrivača na mnogim planinama kao i njegovo brže topljenje ugroziće mnoge zemlje koje direktno zavise od snega na planinama i glečerima.

Glečeri na Himalajima koji obezbeđuju vodu za piće u Indiji i Kini mogli bi da se u skorijoj budućnosti otope i nestanu. To bi direktno uticalo na preko 10 miliona ljudi čije je snabdevanje vodom za piće vezano za glečere.

Sa trenutnim globalnim trendovima globalnog zagrevanja, do 2030. godine bi nestašica vode mogla da primora od 24 do oko 700 miliona ljudi da emigriraju. Na globalnom nivou nedostupnost pijaće vode danas utiče na 4 od 10 ljudi.

Milan Zlatanović

Hrvatska podržava razvoj cirkularne ekonomije

23.01.2018

Na poziv ministra zaštite životne sredine i energetike Tomislava Ćorića u prostorijama ministarstva održan je sastanak sa Lukom Burilovićem, predsednikom Hrvatske privredne komore i njegovim saradnicima.

Tema sastanka je bila plasman odvojeno prikupljenih korisnih sirovina iz otpada kao i nedostatak odvojeno prikupljenih sirovina u reciklažnoj industriji.

Dogovoreni su dalji koraci u saradnji Hrvatske privredne komore, Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost i Ministarstva kako bi se postojeći koncept „berze otpada“ pri Hrvatskoj privrednoj komori u narednom razdoblju modernizovao te kako bi doprineo razvoju cirkularne ekonomije u Republici Hrvatskoj, što je cilj Ministarstva zaštite životne sredine i energetike.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Uspešna akcija Svim na zemlji daruj drvce

23.01.2018

Građani Hrvatske donirali su ukupno 9.540,00 kuna za pošumljavanje područja stradalog u šumskim požarima na području Zadarske županije u okviru kampanje Svim na zemlji daruj drvce. Od toga je 8.040 kuna prikupljeno putem uplata na žiro račun zadruge „Eko-Zadar“, dok su 1.500,00 kuna donirali građani Zagreba tokom javne akcije prikupljanja donacija koju je 20. decembra 2017. organizovala Zelena akcija.

Cilj akcije bilo je podizanje svesti o konzumerizmu. Veća proizvodnja i potrošnja zahtevaju veće iskorišćavanje obnovljivih, kao i neobnovljivih prirodnih resursa, a što dovodi i do stvaranja društvenih i privrednih nejednakosti.

Prikupljanje donacija trajalo je od 13. decembra 2017. godine do 15. januara 2018. godine. Sledeći korak je izbor lokacije i vrste pogodne za sadnju, a na jesen će se početi sa pošumljavanjem.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

1...1,1531,1541,155...1,670 Page 1,154 of 1,670

Talog kafe

Ljuske krompira

Rasol iz turšije

Belanca (žumanca)

Pokvareno mleko

Kora banane

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM