Tokom 1998. godine, Leonardo Dikaprio osnovao je fondaciju sa misijom zaštite divljine širom sveta kojoj preti nestanak. Ona sprovodi mere koje pomažu vraćanju ravnoteže u ugrožene ekosisteme, obezbeđujući dugoročno zdravlje i blagostanje svih stanovnika zemlje. Od nastanka do današnjeg dana, fondacija poznatog holivudskog glumca radila je na davanju adekvatnih odgovora na goruće ekološke probleme naše planete putem donacija, javnih kampanja i medijskih inicijativa. I fanovi Leonarda Dikaprija angažovali su se u aktivnostima zaštite mnogih divljih vrsta kao što su ajkule u Kaliforniji (SAD), tigrovi u Aziji i slonovi u Africi i u pozivanju svetskih lidera na rešavanje klimatske krize.

Zahvaljujući uticajnom radu Fondacije Leonarda Dikaprija, glumac je od strane Ujedinjenih nacija proglašen za izaslanika mira za klimatske promene, a 2014. godine je primio i nagradu porodice Klinton za građanina sveta.

Prema Teriju Taminenu, direktoru Dikaprijeve organizacije, najveća ekonomska prilika u istoriji Zemlje leži u otkrivanju kako finansirati tranziciju ka budućnosti nultog otpada. Taminen tvrdi da je ulaganje u konverziju otpada u ponovo iskoristive materijale od interesa za investitore zbog pretnje od klimatskih promena, ogromnog pritiska na prirodne ekosisteme, razvijanja bolje tehnologije za navedeni proces i potrebe za upravljanjem većom količinom prikupljenih materijala na lokalnom nivou. Dugi niz godina lokalne vlasti i preduzeća su se oslanjali na Kinu u koju su slali svoj reciklažni otpad i zahvaljujući njoj ostvarivali profit. Sada kada je u kineskoj državi na snazi zabrana uvoza otpadnih materijala, pred njima je zahtev da koriste i upravljaju s mnogo više otpada na lokalu.

Teri Taminen naglasio je kako je trenutni način dobavljanja sirovina izuzetno skup i težak. Ljudi seku drveće za ogrev, papir i celulozu, vojne armije marširaju planetom kako bi obezbedile barel nafte, rudari rizikuju živote kako bi iskopali svaki vredan kamen. Direktor Fondacije Leonarda Dikaprija smatra da je zaludno da sve ove sirovine pretvorimo u odlične proizvode samo da bismo ih bacili i otpočeli ispočetka. Veruje kako će, napretkom tehnologije konverzije otpada, za narednih deset do petnaest godina rudarstvo, pored rudnika, da se obavlja i na deponijama.

Dao je primer fondacije čiji je direktor. Ona je podržala mnoge svetske neprofitne organizacije, na različitim geografskim koordinatama – od Alžira do Los Anđelesa. Pomogla je ljudima da iskoriste 80 odsto više materijala koji bi u prošlosti završavao na gradskim smetlištima. Sekundarne sirovine bile bi pretvorene u proizvode i materijale od značaja lokalnom stanovništvu. Ovaj proces zadržao bi vrednost dobara unutar zajednice, smanjio pritisak na prirodne ekosisteme, stvorio nova radna mesta i po niskim troškovima pretvorio smeće u “blago”.

Industrija otpada je, prema tvrdnjama Terija Taminena, zauzela mesto na kojem su nekada bile industrija prirodnog gasa i solarna kada su i one bile skupe i nezastupljene. Padom cena gasa i sunčeve energije, dinamika se promenila i oni su postali primamljiviji subjekti za investicije. Mogućnosti smeća postaju sve očiglednije, te sve više ljudi podržava industriju. Revolucijaka budućnosti nultog otpada postaje sve više izvodljiva.

Savremena dostignuća u industriji otpada i reciklaže na ekonomičniji i efikasniji način mogu da obezbede nove domove za staklo, električni otpad i kabasto smeće. Pružaju mogućnost partnerstva između postrojenja za reciklažu i onih koje sekundarne sirovine pretvaraju u proizvode za ponovnu upotrebu.

Roditelji Terija Taminena su ga zastrašivali da će, ukoliko ne bude dobar đak, da završi kao đubretar. Znajući sve što zna danas, želeo bi da su ga podsticali da bude bolji u školi kako bi mogao da se bavi otpadom. Nada se da će svoj optimizam prema konceptu nultog otpada da ulije i u druge ljude.

Jelena Kozbašić