Zagađenje vazduha je univerzalna pretnja javnosti – i to ne samo u gradovima koji imaju reputaciju “zagađenih” kao što su Mumbaj (Indija), Peking (Kina) i Los Anđeles (Kalifornija, SAD). Prema proračunima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko 6 i po miliona smrtnih slučajeva svake godine povezano je sa zagađenim vazduhom. Podatak koji najviše šokira je da 9 od 10 ljudi širom sveta žive na mestima gde vazduh jednostavno nije dovolljno čist za ljudsko zdravlje.

Prosečni građani ne mogu u potpunosti da se zaštite od vazduha lošeg kvaliteta. U mnogim krajevima planete, zagađenje je neizbežna svakodnevica koje stanovništvo mora da toleriše. Ono ne može tek tako da se preseli iz gradova zavijenih u smog u planine. Međutim, postoji nekoliko mera koje mogu da preduzimaju na dnevnom nivou kako bi na duge staze zaštitili sebe i druge.

Ed Avol, profesor preventivne medicine na Univerzitetu Južne Kalifornije, živi u Los Anđelesu decenijama. Kao strastveni trkač objasnio je kako bi trebalo da se uzdržavate od trčanja i vežbanja duž prometnih ulica. Samo blok dalje emisije štetnih gasova i njihov uticaj na Vaše zdravlje su niži. Prema njegovim tvrdnjama, u situaciji opasnih nivoa zagađenja često je najzdravije mesto na kojem možete da budete zapravo zatvoreni prostor sa klima uređajem opremljenim čistim filterom. Savetuje i ograničavanje aktivnosti koje izazivaju teško disanje.

Za svrhu objašnjavanja uticaja zagađenog vazduha na ljudsku vrstu, Avol čoveka poredi sa velikim usisivačem i kaže da je potrebno smanjiti nivo usisavanja.

Iako su čest prizor na ulicima Pekinga tokom dana kada je izloženost ljudi smogu visoka, zaštitne maske za lice često nisu efikasno sredstvo borbe protiv zagađenja osim ako nisu čvrsto pripijene u predelu nosa i usta. Jeftine hiruške maske i improvizovane barikade poput papirne maramice ne štite dovoljno jer štetne čestice lako prodru do Vaših disajnih organa kada udahnete. Ukoliko na masku izdvojite više novca, ona bi mogla da filtrira i do 95 odsto prljavštine.

Muškarci su u povoljnijem položaju od žena. Naime, ukoliko puste bradu ili brkove, i oni će da imaju zaštitničku ulogu.

Avol je napomenuo da je u okviru Sjedinjenih Američih Država mreža naučnika kreirala mapu za nadgledanje vazduha na nacionalnom nivou koja će pomoći stanovnicima da u realnom vremenu vide kvalitet vazduha na sajtovima poput purpleair.com. Za nekoliko stotina dolara, oni mogu da kupe i sistem relativno jeftinih senzora i merača za sopstvene domove.

Doktorka Marija Neira, iz SZO, za Huffington Post izjavila je da veliki broj smrtonosnih bolesti, uključujući 36 odsto karcinoma pluća, 34 odsto moždanih udara i 35 odsto hroničnih opstruktivnih bolesti pluća, mogu da se povežu sa zagađenjem vazduha. Istraživači su pronašli vezu između povećane stope astme i pneumonije kod dece i lošeg kvaliteta vazduha, kao i niske težine novorođenčadi. Rekla je kako bi dramatično povećanje zabrinutosti javnosti za stanje vazduha moglo da osnaži građane da se bore za promene. Ukoliko ogroman deo populacije zahteva poboljšanje, on bi mogao da primora vlade i preduzeća na akciju.

SZO pritiska vlasti nacionalnih država da zakonski pojačaju svoje i obaveze svojih državljana prema čistom vazduhu. Doktorka Neira je istakla da je za javno zdravlje, prema SZO, prihvatljiv nivo štetnih čestica u vazduhu 20 mikrograma po kubnom metru, kao i da 80 odsto fgradova prekoračuje ove smernice. Iako deo seta osnovnih ljudskih prava, čist vazduh se, prema njenim rečima, uzima zdravo za gotovo.

Avolov rodni grad, Los Anđeles, je primer kako nije nemoguće “pročistiti” vazduh. Stanje je bolje nego kada je profesor odrastao.

Avol je naglasio i da, iako maske za lice nisu preterano delotvorna prepreka štetnim gasovima, one bar podižu psihološku svest ljudi da je zagađenje vazduha sveprisutan fenomen o kojem je vredno razgovarati.

Iako nas iznenadi kada u inostranstvu vidimo Azijate sa hiruškim maskama na licu, one možda postanu uobičajena pojava i na našim ulicima.

Jelena Kozbašić