Predstavljen IPA projekat prekogranične saradnje u Pančevu

01.02.2018

Gradski menadžer Pančeva Maja Vitman održala je konferenciju za medije na kojoj je govorila o aktivnostima na projektu koji zajedno sprovode grad Pančevo i opština Rešice.

Ovom prilikom Maja Vitman istakla je da je ovo prvi infrastrukturni projekat ovog karaktera, prekogranične saradnje Rumunija-Srbija. Još jedna važna stvar jeste da su grad Pančevo i opština Rešica višedecenijski zbratimljeni gradovi, ali po prvi put rade na jednom zajedničkom projektu. Sredinom januara 2018. godine održana je prva konferencija povodom pokretanja ovog projekta, zapravo implementacije projekta u vezi sa energetskom efikasnošću. Cilj ovog projekta jeste doprinos energetskoj efikasnosti u vezi sa korišćenjem obnovljivih izvora energije i smanjenjem emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte.

Vrednost zajedničkog projekta je 1.353.167,00 evra, a za grad Pančevo je, opredeljena ovim projektom vrednost, od 792.776,00 evra. Za našeg partnera, odnosno lidera na ovom projektu vrednost sredstava je 560.391,00 evra. Čitav ovaj projekat će biti finansiran putem Intereg IPA CBC programa koji finansira Evropska unija. Grad Pančevo je tokom prethodne godine, tačnije 29. decembra 2017. godine objavio tendersku dokumentaciju na programskom veb sajtu prekogranične saradnje Rumunija – Srbija i takođe u listu Danas. Otvaranje ponuda predviđeno je za 6. mart ove godine i nadamo se da ćemo dobiti dobre izvođače radova koji će ispunjavati sve potrebne uslove. Završetak ovog projekta predviđen za 9. jun 2019. godine, koji ćemo u skladu sa svim ugovornim obavezama koje je grad potpisao sa donatorom, sigurno ispuniti, istakla je gospođa Vitman.

izvor: pancevo.rs

Sandra Jovićević

Kanalizacija za oko 120 kuća u naselju Braće Jugović u Obrenovcu

01.02.2018

629586c48a05d0cf188cedc80ac44ddd_3512075952 — Foto: beograd.rs

Izgradnja kanalizacione mreže i fekalno-crpne stanice u obrenovačkom naselju Braće Jugović je završena, a kako je rekao gradski menadžer Goran Vesić, na ovaj način je omogućeno da se na kanalizaciju priključi 120 domaćinstava.

Vesić je prilikom obilaska ove lokacije podsetio da su radovi počeli pre deset meseci, a da su prve kuće već počele da se priključuju. Na ovaj način smo rešili veliki problem, jer su ovde visoke podzemne vode koje su morale da se prazne dva puta mesečno, a što je prilično veliki trošak. Prema njegovim rečima, u naselju Šljivice u Obrenovcu radi se tri i po kilometara kanalizacije i crpna stanica, a vrednost tih radova je skoro 90 miliona dinara. Završili smo rekonstrukciju reni bunara u Obrenovcu, za šta je izdvojeno 108 miliona dinara. Radimo kanalizaciju duž Valjevskog puta i primarni cevovod Crna tačka – Bošnjaci u Obrenovcu. To su veliki projekti koji se rade, a tiču se kanalizacije i vodovoda. To što smo omogućili ljudima da se priključe na kanalizaciju, deo je plana koji sprovodimo, a to je da za deset godina na teritoriji Beograda svaka kuća ima kanalizaciju. Da bi taj problem bio rešen, naglasio je Vesić, potrebno je oko milijardu evra i dodao da se na tome radi zajedno sa Vladom Srbije.

U toku su pripreme za izgradnju prve fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu. Nama treba pet takvih fabrika na teritoriji Beograda. Treba da uradimo i nedostajuću kanalizaciju što je veliki posao, ali i civilizacijski, i to moramo da završimo, poručio je Vesić. Kako je naglasio gradski menadžer, u poslednje četiri godine uloženo je oko 350 miliona evra u prigradske opštine, što je više nego što je to bio slučaj u periodu od 2008. do 2012. godine, kada je za to uloženo oko 100 miliona evra.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

EKO MABER INŽENJERING podneo zahtev za tretman neopasnog otpada

01.02.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o prijemu zahteva za izdavanje dozvole za tretman neopasnog otpada u mobilnom postrojenju na teritoriji Republike Srbije, podnetog od strane privrednog društva „EKO MABER INŽENJERING“ d.o.o. Pančevo.

Lokacije rada predmetnog mobilnog postrojenja su divlje deponije mešanog komunalnog otpada. Osnovni cilj rada mobilnog postrojenja jeste mehaničko razdvajanje mešanog komunalnog otpada na različite frakcije otpada, njegovo trajno uklanjanje, remedijacija zemljišta i privođenje zemljišta njegovoj osnovnoj nameni.

Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je mesec dana od dana objavljivanja oglasa, a uvid u podneti Zahtev može se izvršiti u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Od porodične manufakture do ugledne evropske kompanije

01.02.2018

EkoZdravlje_propulzija3 — Photo: Marko Obradovic Edge

Za četvrtinu veka, koliko naša kompanija postoji, ostvarili smo fantastičan uspeh – prešli smo put od male porodične manufakture koja je proizvodila galanteriju od metala do velike kompanije sa više od 120 zaposlenih. Naša glavna oblast ekpertize i delovanja je POS (Point Of Sale), POP (Point Of Promotion) i POSM (Point Of Sale Material) dizajn i razvoj istog. Počeli smo u jednoj industriji i brzo se raširili na još 7 (Tobbaco Industry, Pharmaceutical Industry, IT Industry, Automobile Industry, Banking & Insurance Industry, FMCG Industry, Building Industry), u isto vreme podigavši stručni nivo zaposlenih mašinskih i elektrotehničkih inženjera, industrijskih i grafičkih dizajnera a oformili smo i R&D tim ljudi sa posebnim setom veština.

Tokom razvoja firme oformili smo 13 sektora kompanije:

Istraživanje i razvoj
Industrijski dizajn
Inženjerski razvoj
Procesuiranje i obrada obojenih metala
Obrada crnih metala, pločastih metala i pločastih nemetala
Obrada drveta i plastike
Sektor površinske zaštite
Sektor plastifikacije i farbanja
Sektor digitalne štampe
Sektor multimedije i elektronike
Sektor brendiranja i pakovanja
Sektor logistike i transporta
Sektor kontrole kvaliteta

Napredak smo ostvarili takođe i na drugom planu povećavši broj zemalja sa kojima poslujemo. U početku smo sarađivali samo sa dve zemlje, a kasnije se ta brojka popela na više od 17 zemalja i nastavlja da raste. Konstantan napredak i proširivanje delatnosti unutar kojih poslujemo doveli su do vrlo uspešne saradnje u avgustu 2017. godine. Naime, realizovali smo projekat u saradnji sa ProCredit Bankom koji nije značajan samo za našu kompaniju već i za naš grad i državu budući da bitno utiče na podizanje ekološke svesti u zajednici. Mi smo dizajnirali, izradili i postavili jedinstvenu autonadstrešnicu sa solarnim panelima i elektropunjačem za automobile na električni pogon i na taj način postali smo deo familije inovativnih kompanija koje prate svetske trendove i aktivno učestvuju u razvoju mreže elektropunjača u Srbiji. Ovaj jedinstveni projekat izveden je kao prvi u nizu zahvaljujući saradnji sa kompanijom MT-KOMEX.

Ako posetite upravnu zgradu ProCredit Banke u Bulevaru Milutina Milankovića možete videti našu auto-nadstrešnicu za 2 vozila sa elektropunjačima proizvođača Schneider Electric koji omogućavaju brzo i lako punjenje. Postavljeni punjači su registrovani na svim evropskim mapama stanica za punjenje električnih vozila.

Naravno, kada dođete kod nas u posetu da bi ste videli naše proizvodne kapacitete i uverili se u mogućnosti saradnje na obostrano zadovoljstvo, na parkingu ispred naše upravne zgrade moći ćete da vidite takođe instaliranu auto-nadstrešnicu sa solarnim panelima snage 10kW i elektropunjačem marke Schneider Electric za vaš elektroautomobil.

Više informacija možete potražiti na:

http://propulzija.com

office@propulzija.com

+381 11 8001 497

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.

Avio-prevoznik obustavlja upotrebu plastike u radu svoje kompanije od 2023. godine

01.02.2018

Irska avio-kompanija Ryanair sa niskim cenama usluga letenja se obavezala da će da obustavi upotrebu plastike na svojim letovima u roku od pet godina.

Izvršni direktor Ryanair-a, Majkl O’Liri, poznat je po svom tvrdlogavom odricanju da emisije ugljen-dioksida od strane vazdušnog saobraćaja doprinose klimatskim promenama. Pored toga, jednom prilikom je izjavio kako su zaštitnici životne sredine luditi koji civilizaciju odvlače nazad u 18. vek i da je najbolje što može da se uradi sa njima – da se ubiju.

Iako pod vođstvom čoveka koji odaje utisak osobe koja ne mari za ekologiju, pomenuti avio-prevoznik obećao je da će do 2023. godine iz rada svoje kompanije eliminisati plastiku koja ne može da se reciklira. Pored zamene plastične mase biorazgradivim čašama, drvenim priborom za jelo i papirnom ambalažom, Ryanair planira da je ukloni i iz glavnog predstavništva, baznih stanica i operacija. Potez ima centralnu ulogu u okviru programa za poboljšanje korisničkog iskustva.

Pročitajte još:

Direktor marketinga Ryanair-a, Keni Džejkobs, najavio je da njihov plan za zaštitu životne sredine uključuje posvećenost izbacivanju plastike iz svih radnji na nivou preduzeća u narednih pet godina.

Predložio je i da putnici na letove donose sopstvene čaše. Merama neće biti pogođeno jedino serviranje hrane i pića u avionima. Prevoznik će da nastoji da plastični delovi u njegovim vazduhoplovima budu napravljeni od materijala koji može da se reciklira.

Džejkobs je dodao da je i trenutno Ryanair najzelenija avionska kompanija u pogledu proizvodnje štetnih gasova po putniku. Za kraj je naglasio da će samo vreme pokazati koliko je apsolutno uklanjanje sintetičkih materijala iz upotrebe u avio-saobraćaju izvodljivo i moguće.

Suočen sa skandalom zbog nepravilnog informisanja korisnika usluga o njihovim pravima prema evropskim zakonima, kao i činjenice da su mnogi imali poteškoće u traženju nadoknade, Ryanair će da se unapredi i na ovom polju. Najavljeno je da će postupak traženja kompenzacije u slučaju otkazanog ili odloženog leta za putnike da bude olakšan.

Jelena Kozbašić

Seča šuma, veliki problem Papue Nove Gvineje

01.02.2018

Seča šuma Papue Nove Gvineje dešava se mnogo bržim tempom nego što se to ranije mislilo. Uzrok tome je ogromna, još uvek rastuća potražnja populacije Azije za drvetom.

Analizom slika iz satelita, predviđa se da će ovim tempom u narednih 12 godina većina pristupačne prašume u ovom delu jugoistočne Azije biti uništeno. Kompanije drvne industrije aktivne su u ovoj zemlji već neko vreme ali posledice po životnu sredinu i dalje nisu sasvim poznate.

Naučnici sa Univerziteta Papue Nove Gvineje došli su do zaključka da je deforestacija u ovoj zemlji slična onoj koja se dešava u Amazoniji ili u slivu reke Kongo. Ova informacija je u neku ruku šokantna jer se ranije smatralo da su posledice deforestacije u ovom regionu veoma male, skoro pa zanemarljive. Nova studija pak pokazuje da to nije slučaj.

Čelnici vlade Papue Nove Gvineje smatraju da je jedino pravedno da im razvijenije zemlje omoguće finansije za konzervaciju šuma i dok se to ne desi dopuštaju multinacionalnim kompanijama koje se bave obradom drveta da eksploatišu njihove šume. Ako se ovim tempom nastavi, jedino što će ostati jesu šume koje su u nepristupačnim delovima terena.

Prašuma Papue Nove Gvineje je treća najveća prašuma na svetu. Ona nije samo eksploatisana radi dobavljanja drveta, već se i raskrčava radi uzgoja isplativijih kultura. Razlog tome leži u činjenici da ova zemlja sa 6 miliona stanovnika ima i jednu od najbrže rastućih populacija na svetu.
Godine 1972. ovu bivšu britansku koloniju pokrivalo je 94 miliona ari šume, tj. 82 % čitave teritorije bilo je pokriveno prašumom. Do 2002. godine 71 % teritorije su činile šume. Prema aktuelnim procenama, do 2021. godine više od 53% šuma biće posečeno.

Ministar šumarstva Papue Nove Gvineje, Belden Namah izjavio je da je do sada primat davan ekonomskom razvoju u odnosu na konzervaciju šuma i da je ova studija ozbiljno upozorenje za vlasti. “Imali smo utisak, poslednjih godina da su naše šume beskonačne. Ova studija je gorka pilula koju moramo progutati kako bismo spasili naše okruženje. Ako za 50 godina državljani Papue Nove Gvineje budu ostavljeni sa parčićima šume koje su proglašene nacionalnim parkovima, onda je naša zamisao propala.”

Posledice seče šuma mogu biti gubitak biodiverziteta, poremećaji klime kao i poremećaj ciklusa kruženja vode u prirodi.

Milan Zlatanović

U toku izgradnja trafostanice na Autokomandi

01.02.2018

e5080b872f2e54fabd74837388a81585_1482928719 — Foto: beograd.rs

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali obišao je zajedno sa Miloradom Grčićem, v.d. direktora JP „Elektroprivrede Srbije”, radove na izgradnji trafostanice „Beograd 23” na Autokomandi.

Na ovom objektu u toku je ugradnja dva transformatora snage po 40 megavata kojima će se unaprediti napajanje Voždovca i Savskog venca električnom energijom, poboljšati snabdevanje u krugu od pet kilometara i obezbediti priključenje brojnih privrednih i stambenih objekata čija je izgradnja predviđena u neposrednoj blizini.

Siniša Mali je istakao da će objekat trafostanice biti od izuzetno velikog značaja za glavni grad Srbije. On je naglasio da ovakvi objekti predstavljaju ulaganje u budućnost gradske infrastrukture, a podsetio je i da je pre tri godine otvorena i trafostanica „Beograd 20” na Mirijevu.

Prvi čovek EPS-a Milorad Grčić ukazao je da je jedan od preduslova razvoja srpske ekonomije izgradnja neophodne infrastrukture. Snabdevanje električnom energijom je svakako jedan od osnovnih uslova, a trafostanica „Beograd 23” je jedan od najvažnijih punktova u distribuciji električne energije na teritoriji grada Beograda. Beograd je pre tri godine prvi put u istoriji puštanjem u rad EMS-ove trafostanice „Beograd 20” na Mirijevu dobio dvosmerno napajanje, a sada EPS to nastavlja spuštanjem na niži naponski nivo.

Trafostanica „Beograd 23” je projekat vredan 900 miliona dinara i u ovom trenutku realizovan je u vrednosti od 650 miliona dinara, dok se završetak radova očekuje početkom septembra.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Povećana proizvodnja uglja u FBiH

01.02.2018

Bruto proizvodnja električne energije u FBiH u decembru 2017. godine iznosila je 842 GWh, dok je u istom mesecu 2016. godine iznosila 913 GWh.

Proizvodnja mrkog uglja u FBiH u u istom periodu bila je 417.292 tona, a u decembru godinu ranije 365.550 tona. Proizvodnja lignita u decembru 2017. godine je iznosila 197.074 tona, a u decembru 2016. godine 209.671 tona.

Proizvodnja koksa u FBiH u decembru je evidentirana u iznosu od 80.456 tona, dok je u istom mesecu 2016. godine evidentirano 60.907 tona, podaci su Federalnog zavoda za statistiku.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Stara Pazova opredelila 18,5 miliona dinara za zaštitu životne sredine

01.02.2018

zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Za upravljanje otpadnim vodama u zgradama i građevinskim objektima na teritoriji opštine Stara Pazova u budžetu za ovu godinu opredeljeno je preko 18,5 miliona dinara, a u okviru aktivnosti koje se tiču zaštite životne sredine planirana je realizacija projekata koji omogućavaju izgradnju kanalizacione mreže na teritoriji opštine po Projektu javnog privatnog partnerstva.

Jedan od zadataka opštinskog rukovodstva u Staroj Pazovi je i realizacija programskih aktivnosti koje se tiču upravljanja zaštitom životne sredine, pre svega, pošumljavanja, uzimajući u obzir da je Vojvodina jedna od najmanje pošumljenih regija u Evropi i da Stara Pazova nije među tri opštine u Sremu u kojima je pošumljenost veća od 15 posto. U tu svrhu u opštinskoj kasi izdvojeno je dva miliona dinara.

I ove godine biće sprovedeni redovni tretmani zaprašivanje komaraca u svim opštinskim mestima uključujući i priobalje Dunava, belegišku Adu i kanal Budovar, a planirano je da se zaprašivanje vrši i sa zemlje i iz vazduha za šta je opredeljeno pet miliona dinara.

Pored toga, milion i po dinara namenjeno je i za realizaciju aktivnosti udruženja i organizacija sa teritorije opštine koje se bave zaštitom životne sredine, a žele da sprovedu različite programe iz delokruga ove oblasti.

izvor: rtv.rs

Sandra Jovićević

MIBOR aktivno prati proces EU integracija i primenu Arhuske konvencije

01.02.2018

Mladi istraživači Bora – MIBOR su kroz “CSOnnect projekat” prošle godine održali veliki broj radionica za obuku svojih članova i članova partnerskih organizacija, organizovali javne rasprave i aktivno pratili proces EU integracija, primenu Arhuske konvencije, direktiva i domaćih propisa u oblasti upravljanja vodama, otpadom, zaštite prirode i klimatskim promenama, sa naročitim naglaskom na seoska područja.

Mladi istraživači Bora – MIBOR oko svog projekta okupili su organizacije: Građanska čitaonica Evropa – Bor, Asocijacija za razvoj opštine – Bor i “Village” iz Bora.

Projekat MIBOR-a je realizovan u okviru Programa podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Projekat “Klikni zeleno” Timočkog Omladinskog Centra iz Zaječara

01.02.2018

Timočki Omladinski Centar iz Zaječara okupio je projektom “Klikni zeleno” konzorcijum ekoloških organizacija oko vizije rada na povećanju stepena informisanosti lokalnih institucija i građana putem javnog zagovaranja i specifičnih kampanja na temu politika životne sredine.

Tokom projekta “Klikni zeleno” koji su realizovali prošle godine pratili su pripremu, usvajanje i praćenje lokalnih i nacionalnih politika u ovoj oblasti.

Konzorcijum okupljen oko Timočkog omladinskog centra činili su: Resurs centar Bor, Omladina JAZAS-a Požarevac i Krovna Organizacija Mladih Srbije.

Projekat Timočkog Omladinskog Centra iz Zaječara je trajao godinu dana, a realizovan u okviru Programa podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Hrvatska sufinansira 565 ugovora za projekte energetske efikasnosti

31.01.2018

energetska-efikasnost2 — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

U sklopu poziva Energetska obnova višestambenih zgrada do 30. januara 2018. godine potpisano je ukupno 565 ugovora o dodeli bespovratnih sredstava u Hrvatskoj.

Poziv Ministarstva građevinarstva i prostornog uređenja Hrvatske bio je otvoren za prijave u razdoblju od 17. oktobra 2016. godine do 31. januara 2017. godine, a u sklopu poziva je primljeno 649 prijava od kojih kriterijume zadovoljava njih 596. Iznos ukupne investicije je preko milijardu kuna, a više od 560 miliona kuna čine bespovratna sredstva Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Pregled dosad potpisanih ugovora o dodeli bespovratnih sredstava sa kratkim opisom projekata može se preuzeti na sledećem linku.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Potpisan ugovor za izgradnju sekundarne vodovodne mreže u Vučju

31.01.2018

85b77338ef92a525bbfc65aa379c16c5_L — Foto: gradleskovac.org

U naselju Vučje u Leskovcu biće izgrađena sekundarna vodovodna mreža kojom će 300 domaćinstava dobiti mogućnost da prvi put dobiju kontrolisanu pijaću vodu.

Gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović i direktor „TELEKOMUNIKACIJA“ Zoran Njegovanović potpisali su ugovor o izgradnji sekundarne mreže, koji podrazumeva postavljanje sekundarne vodovodne mreže ukupne dužine 6km 450m, dok je vrednost oko 17 miliona dinara.

Direktor Njegovanović rekao je da će radovi u Vučju budu završeni u roku od 4 meseca, naglasivši da je Leskovac jedan od tri grada u Srbiji u kojima se najviše radi.

Kada je reč o vodosnabdevanju na području Vučja i okoline u prethodnom periodu izgrađen je dovod od Barja do rezervoara u Vučju zapremine 3000 metara kubnih, primarni cevovod od rezervoara kroz naseljeno mesto Vučje do fabrike „Porečje“, krak cevovoda prema Nakrivnju i Čukljeniku. Izgradnjom sekundarne mreže, naselje Vučje će kompletno biti pokriveno.

izvor: gradleskovac.org

Sandra Jovićević

Istaknut značaj pošumljavanja Beograda

31.01.2018

2b6a60bf443785aa49f600bc8db5c4b3_8626644632 — Foto: beograd.rs

U Beogradu na Bežanijskoj kosi JKP „Zelenilo – Beograd” organizovalo je tradicionalnu akciju sadnje jelki sa busenom koje su građani posle proslave novogodišnjih praznika predali ovom preduzeću. U akciji su, zajedno sa stanovnicima Novog Beograda, učestvovali i vršilac dužnosti gradskog sekretara za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Ivana Vilotijević je upozorila da se svake godine poseče veliki broj jelki i zato već nekoliko godina unazad promovišemo akciju kupovine jelki sa busenom kako bismo ih nakon toga vratili prirodi. Ovo je deo obaveze koju imamo prema generacijama koje dolaze iza nas. Želimo da ostavimo Beograd kao zeleni grad i da naučimo decu da vole svoj grad i neguju prirodu kako bismo imali kvalitetan vazduh, vodu i hranu. Od kako je 2011. godine Skupština Grada Beograda usvojila Strategiju pošumljavanja Beograda, Sekretarijat za zaštitu životne sredine ovakve akcije smatra implementacijom donete strategije. Svake godine priključujemo se pozivima upućenim građanima da doniraju svoje jelke sa busenom i na taj način iskažu individualnu odgovornost prema životnoj sredini.

Ministar Antić podsetio je da je od usvajanja gradske strategije pošumljeno više od 750 hektara sa više od 200.000 stabala. Apelujemo na sve Beograđane i pozivamo ih i ove godine da prestanu sa kupovinom sečenih jelki i da njihov izbor budu jelke sa busenom koje kasnije u saradnji sa „Zelenilom” treba vratiti prirodi. Beograd ima značajne mogućnosti da bude još zeleniji grad, po svakom stanovniku trenutno ima oko 19 kvadrata zelene površine, a mi želimo da se taj prosek podigne na 25 kvadrata. Za tako nešto potrebno je da se svi uključimo i budemo deo velike akcije koju Grad Beograd, njegov Sekretarijat za zaštitu životne sredine i JKP „Zelenilo – Beograd” čine u pravcu da naš grad bude što zeleniji.

Uz prisustvo „Zelene patrole”, dece iz PU „11. april”, koja su na licu mesta učila o značaju očuvanja životne sredine, posađeno je ukupno 30 jelki koje su poklonili sugrađani sa Novog Beograda. U prethodne dve akcije koje je organizovalo ovo gradsko preduzeće ukupno je zasađeno oko 70 jelki sa busenom.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Počelo savetovanje za dostavu projektnih predloga u oblasti OIE i EE

31.01.2018

energetska efikasnost e — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike Hrvatske na središnjem portalu za savetovanje sa zainteresovanom javnošću započelo je savetovanje o nacrtu Uputa za prijavitelje Poziva na dostavu projektnih predloga „Povećanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u uslužnom sektoru (turizam, trgovina)“.

Poziv se planira u okviru Specifičnog cilja 4b2 – Povećanje energetske efikasnosti i korišćenja OIE u privatnom uslužnom sektoru (turizam, trgovina), Operativnog programa „Konkurentnost i kohezija“ 2014.-2020. Ukupna vrednost bespovratnih sredstva koja su na raspolaganju u okviru Poziva je 75 miliona kuna, pri čemu najniži iznos koji se može dodeliti pojedinačnom projektu iznosi 220 hiljada kuna, dok se pojedinačnom prijavitelju, za jedan ili više projekata, može dodeliti najviše 13 miliona kuna.

Poziv je namenjen mikro, malim, srednjim i velikim 100 odsto privatnim preduzećima registrovanim za obavljanje delatnosti iz područja uslužnog sektora; turizma i trgovine. Prijavitelj po predmetnom Pozivu u postupku dodele bespovratnih sredstava može podneti maksimalno jedan projektni predlog, pa se sa jednim prijaviteljem može sklopiti maksimalno jedan Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava.

Finansiraće se projekti koji predviđaju mere povećanja efikasnosti korišćenja energije privatnog uslužnog sektora turizma i trgovine, omogućujući pružanje jednake količine rezultata, korišćenjem manje količine isporučene energije, smanjenje udela konvencionalnih goriva u ukupnoj potrošnji energije uvođenjem novih sistema za korišćenje energije OIE, a prihvatljive aktivnosti uključuju pripremu dokumentacije projektnog predloga i ostale projektno – tehničke dokumentacije, realizaciju aktivnosti energetske obnove i aktivnosti upravljanja projektom.

E-savetovanje će biti otvoreno do 28. februara 2018. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

NVO Ozon i Amplitudo sarađuju u oblasti zaštite životne sredine

31.01.2018

amplitudo_ozon-page-001-1024x573 — Foto: ozon.org.me/Dražen Stojović Stojo

Ekološki pokret Ozon i Amplitudo d.o.o, inovativna ICT kompanija iz Podgorice, potpisali su memorandum o saradnji sa ciljem unapređenja kvaliteta i zaštite životne sredine kao i dostupnost relevantnih podataka svim građanima kroz implementaciju modernih tehnoloških rešenja.

Memorandum su potpisali Nenad Novović, izvršni direktor Amplitudo d.o.o i Aleksandar Perović, direktor NVO Ozon.

Svesni značaja aktivnog učešća privrednih društava i nevladinih organizacija u jačanju znanja, razvoja kvaliteta i zaštite životne sredine, Amplitudo d.o.o. i NVO ,,Ozon” će razvijati saradnju i partnerski odnos kroz razmenu znanja, sprovođenje projekata, edukativnih programa i javnih kampanja, organizaciju javnih događaja, izradu studija i analiza, kao i podsticanje inovacija i razvoja tehnologije u navedenoj oblasti.

Saradnja je već donela dva pilot projekta, koja su trenutno u fazi planiranja: inovativni servis mojedrvo.me kao i mobilnu aplikaciju za recikliranje.

izvor: ozon.org.me

Sandra Jovićević

1...1,1481,1491,150...1,673 Page 1,149 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM