Održana obuka za energetske menadžere u Tuzli

19.01.2018

U periodu od 15. do 17. januara 2018. godine u Tuzli je realizovan prvi krug obuke za energetske menadžere iz Tuzlanskog kantona i Brodsko-posavske županije.

Jedini način da se u javnim objektima prati i planira potrošnja energije jest da se edukuju osobe koje će dobiti zvanje energetski menadžer. Energetski menadžer je osoba koje prikuplja i analizira podatke o načinu korišćenja energije, predlaže mere koje doprinose racionalnoj upotrebi energije i prati sprovođenje mera energetske efikasnosti.

Cilj obuke je da osposobi energetske menadžere koji će moći kvalitetno odgovoriti zahtevima zakonske regulative (javna preduzeća i ustanove), ali i zahtevima savremene tržišne ekonomije za efikasnije korišćenje energije.

Na obuci je učestvovalo 15 polaznika iz Tuzlanskog kantona i 8 iz Brodsko-posavske županije. Tokom prvog ciklusa obuke, polaznicima su prezentovane teme posvećene energetskoj efikasnosti, potrošnji energije, pravnim okvirima za energetsku efikasnost, energetskom sertifikovanju, obnovljivim izvorima energije.

Drugi ciklus obuke održaće se u februaru 2018. godine. Ista obuka biće realizovana za još jednu grupu polaznika iz Tuzlanskog kantona i Brodsko-posavske županije, a održaće se u Slavonskom Brodu.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Ekološki turizam, geotermalni izvori i proizvodnja biološke energije čine Apatin interesantnim za investiranje

19.01.2018

Opština Apatin bila je 17. januara domaćin posete predstavnicima nordijske poslovne alijanse koju je predvodio ambasador Švedske, njegova akselencija Jan Lundin, zatim predstavnici ambasada Norveške i Finske, kao i predstavnici nordijskih kompanija i nordijske poslovne alijanse.

Na prijemu u velikoj Sali SO Apatin, prisutne je pozdravio Milan Škrbić, predsednik opštine Apatin. On je goste upoznao sa sadržajem prezentacija koje su pripremljene, te posebno istakao proglašenje Apatina za lučko područje i značajem luke za dalji razvoj celog regiona.

– Mi smo posetili Apatin da bi smo razvili poslovne veze između ovog grada i naših preduzeća. Dobili smo interesantnu informaciju od predstavnika vašeg grada u vezi ekološkog turizma, proizvodnje biološke energije i drugim stvarima koje čine Apatin interesanstnim za ulaganje i investiranje. Vraćamo se za Beograd puni utisaka i razmislićemo kako dalje možemo da sarađujemo sa vašim privrednicima. Inače, u Apatinu već postoje naši predstavnici, poput kompanije Securitas, a koja je Švedskog porekla i koja u Apatinu zapošljava 170 radnika. Verujem da ćemo pored ovoga naći još prostora za saradnju, rekao je njegova akselencija Jan Lundin, ambasador Švedske.

Predstavnici nordijske poslovne alijanse kroz prezentacije su upoznati sa privrednim potencijalima opštine Apatin, a opštirno o toj temi, kao i Slobodnoj zoni i budućoj luci govorila je direktorica Slobodne zone Apatin Maja Kuridža. Prezentaciju o prirodnom rezervatu biosfere „Bačko Podunavlje”, kao i turističim potencijalima opštine Apatin predstavila je direktorica JP za upravljanjem putničkim pristanom i Marinom Apatin Ljiljana Krec. U završnoj prezentaciji kako na najbolji način mogu da se iskoriste obnovljivi izvori energije i gde ih sve ima u opštini Apatin, govorio je Vladan Divjak, stručni konsultant iz oblasti biogasne tehnologije.

– Najviše interesovanja pokazano je za obnovljive izvore energije koji kod nas praktično nisu iskorišteni, kako geotermalni izvori tako i biomasa. Verujem da im je interesantna priča i brodogradilišta koje godinama ne radi i ovo je idealna prilika da se velike kompanije zainteresuju i investiraju u njega. Za nas je ova poseta velika čast, te u ovoj poseti vidimo veliku šansu za dalji razvoj opštine Apatin, rekla je Dubravka Korać, zamenica predsednika opštine Apatin.

Milisav Pajević

Čovekova sposobnost samoregeneracije kože kao inspiracija za “lečenje” pukotina u betonu

19.01.2018

Istraživači sa Univerziteta Binghemton iz Njujorka, u Sjedinjenim Američkim Državama, razvili su novi jeftin i održiv način za popravljanje raspadajućeg betona koji ne zagađuje prirodnu sredinu. Nije u pitanju visokotehnološka, složena aparatura, već prosto gljivice sa sposobnošću samoizlečenja.

Asistent profesora mašinskog inženjerstva na pomenutom univerzitetu, Kongrui Đin, ustanovio je da problemi za beton počinju najsitnijim pukotinama. Konstantovao je da bez pravilnog tretmana one imaju tendenciju da napreduju i kasnije eventualno zahtevaju skupu popravku. Ukoliko se mikro-naprsline prošire i dođu do čelične konstrukcije, ne samo da će posledice osetiti beton, već će i armatura, izložena vodi, kiseoniku, mogućem ugljen-dioksidu i hloridima – da korodira. One mogu da izazovu ogromne probleme za infrastrukturu. Jedan od primera mogao bi da bude slučaj nuklearnih elektrana koje koriste beton za zaštitu od zračenja. Kako bi ponovna izgradnja i zamena konstrukcije, bila skupo, ali kratkotrajno rešenje, s obzirom da ono ne bi sprečilo razaranje novog betona, tim naučnika želeo je da dođe do efikasnije i trajnije opcije.

Njihova ideja je prvobitno inspirisana čudesnom sposobnošću ljudskog tela da (maltene) samostalno zaleči rezove, modrice i slomljene kosti. Unoseći hranljive materije, čovek će da proizvede zamenu za oštećene delove kože i tkiva.

Profesori i asistenti sa Binghemton univerziteta imali su pojačanje u vidu profesora sa Ratgersa, Ninga Džanga. Zajedničkim snagama pokušali su da pronađu način za “lečenje” betona i došli do neobičnog pronalaska: gljivice Trichoderma reesei. Pomešana sa betonom, miruje sve dok se beton ne raspukne. Spore gljivica, zajedno sa hranjivim materijama, bile bi ubačene u beton već tokom procesa mešanja. S pojavom pukotine, voda i kiseonik doći će do nje, a uz dovoljne količine ovih resursa, spore gljivice će da klijaju i rastu. Kada su naprsline u potpunosti popunjene gljivicama, voda i kiseonik ne mogu da naškode betonu i čeličnoj konstrukciji. Sve do pojave naredne pukotine, čije nastajanje ponovo aktivira isti proces regeneracije.

Istraživanje je u ranoj fazi, a najveća prepreka za njegovu komercijalnu upotrebu bila bi da Trichoderma reesei nije sposobna da preživi u okrutnim uslovima u betonu. Ipak, Đin se nada da će uz dodatna prilagođavanja, gljivica da bude još efikasnija u saniranju naprslina.

Jelena Kozbašić

Počelo merenje kvaliteta vazduha u Novom Pazaru

19.01.2018

novi_pazar_17.01full — Foto: novipazar.rs

Tokom januara i februara, na području Novog Pazara meriće se kvalitet vazduha. Tender za ovu uslugu dobilo je preduzeće „Zaštita na radu i zaštita životne sredine Beograd“.

Zagađenost vazduha meri se redovno, a postupak traje mesec dana. Merači se postavljaju na četiri mesta. Lokacije se nalaze na području Novopazarske banje i u neposrednoj blizini vrtića „Mladost“, Zdravstvenog centra i Ekonomsko-trgovinske škole.

Rezultati će biti prezentovani javnosti i objavljeni na gradskom sajtu. Osim ove aktivnosti, na području grada meri se i kvalitet površinskih voda, kao i voda za piće osnovnih škola koja imaju sopstvene izvore snabdevanja vodom, a tokom decembra prošle godine izvršena su ispitivanja buke i kvaliteta zemljišta.

izvor: novipazar.rs

Sandra Jovićević

Francuske firme zainteresovane za srpsku energetiku

19.01.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić i ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni potpisali su izjave o namerama o saradnji dveju zemalja u oblasti energetike, konkretno na polju poboljšanja energetske efikasnosti.

Antić je, nakon sastanka sa Mondolonijem u prostorijama resornog ministarstva, istakao da su politički odnosi Srbije i Francuske na visokom nivou i da taj trend treba iskoristiti za jačanje ekonomske saradnje. On je podsetio na to da dve zemlje već imaju visokorazvijene odnose u oblasti energetike, praćene saradnjom kompanija, odnosno velikim učešćem francuskih kompanija u značajnim projektima u Srbiji.

Potpisanim izjavama o namerama predviđena je saradnja u realizaciji projekata u oblasti obnovljivih izvora energije, koji su usmereni, pre svega, ka energetskoj efikasnosti i unapređenju naših distributivnih mreža, uštede, energetske efikasnosti i slično, precizirao je ministar. Prema njegovim rečima, ideja je da ova izjava o namerama bude podsticaj našim energetskim kompanijama da sarađuju i pripreme nekoliko projekata uoči očekivanog susreta predsednika Srbije i Francuske tokom 2018. godine.

Antić je najavio da bi u toku februara trebalo da dođe i visoka delegacija velike francuske energetske kompanije EDF u Beograd. Francuske kompanije, kako je naglasio, predstavljaju lidere u svojim oblastima u svetu i mogućnost da sa njima sarađujemo na velikim projektima i unapredimo distributivnu mrežu električne energije je prilika koju ne bi trebalo da propustimo. On je napomenuo da su francuske kompanije već dugo prisutne u srpskoj energetici, kao na primer “Šnajder elektrik”, koji je u proteklih 15 godina postao na neki način i srpska kompanija sa razvojnim centrom u Novom Sadu, gde se u kooperaciji proizvode softveri za pametne mreže.

Mondoloni je preneo da francuska preduzeća žele da učestvuju u mnogim energetskim projektima u Srbiji. Ambasador je podvukao da je Srbija najvažniji partner Francuske na Zapadnom Balkanu, ističući da se 80 odsto ekonomske razmene te zemlje sa pomenutim regionom realizuje upravo sa Srbijom. Prema njegovim rečima, danas potpisana izjava o namerama daje okvir i impuls za unapređenje saradnje u oblasti energetske efikasnosti, koja je važna oblast u okiviru zaštite životne sredine, čemu Francuska pridaje veliki značaj. Sektor energetike je sektor budućnosti, naglasio je Mondoloni i dodao da Francuska ima dobru saradnju sa Ministarstvom rudarstva i energetike Vlade Srbije.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Obavljeno poribljavanje Dunava i kanala Hidrosistema DTD

19.01.2018

Akcija poribljavanja, kojom je JVP „Vode Vojvodine” poribilo je sa 17.000 kilograma mlađi šarana, sprovedena je nedavno u okviru redovnog Programa upravljanja ribarskim područjima.
U deo Dunava, od mosta kod Bačke Palanke do mosta kod Beške, puštena je jedna tona riblje mlađi, dok je u kanale Hidrosistema DTD u Bačkoj pušteno je 9.600 kilograma mlađi.
U kanale u Banatu pušteno je 6.400 kilograma na lokacijama za koje su stručne službe procenile da je najpotrebnije.
Pored radnika JVP „Vode Vojvodine”, poribljavanju su prisustvovale i nadležne inspekcijske službe, kao i lokalna ribolovačka udruženja.
JVP „Vode Vojvodine” kažu da je ovim poribljavanjem poboljšan kvalitet ribljeg fonda u ribolovnim vodama Vojvodine.

Milisav Pajević

Ciljevi održivog razvoja, nova razvojna agenda UN-a

18.01.2018

Ciljevi održivog razvoja su skup ciljeva koji se odnose na budući međunardni razvoj. Njih je kreirala Organizacija ujedinjenih nacija. Milenijumski ciljevi razvoja čiji je rok istekao krajem 2015. godine zamenjeni su novim setom ciljeva koji bi trebalo biti ispunjeni do 2030. godine. Milenijumski ciljevi, usvojeni 2000. godine, obuhvatali su veliki broj pitanja, uključujući borbu protiv siromaštva, gladi, bolesti, neravnopravnosti polova i obezbjeđivanje vode i sanitarnih uslova života. Na postizanju milenijumskih ciljeva ostvaren je ogroman uspjeh, što ukazuje na značaj postojanja objedinjujućeg programa koji počiva na ciljevima i rezultatima. Uprkos uspehu, siromaštvo nije u potpunosti iskorijenjeno.

Nakon iskustava sa prethodnom globalnom razvojnom agendom poznatom po Milenijumskim razvojnim ciljevima, UN su želele da se o novim ciljevima razvoja ne pitaju samo stručnjaci i političari, nego svi oni kojih se razvojne politike tiču. Novi globalni ciljevi održivog razvoja su definisani kroz širok konsultativni proces. Ovaj proces je omogućio da širom sveta građani i različiti društveni i ekonomski akteri (poslodavci, sindikati, pripadnici manjinskih grupa, donosioci odluka na centralnom i lokalnom nivou, deca i mladi, stari itd.) iskažu svoje mišljenje o problemima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu i svoju viziju sveta u kakvom žele da žive.

Globalni razvoj može biti ostvaren samo ako njegovi ciljevi budu prihvaćeni i na nivou pojedinačnih država i ugrađeni u nacionalne razvojne politike. Tokom 2013. i 2014. godine i u Srbiji su održana dva talasa nacionalnih konsultacija. Zaključci iz izveštaja koje je za kancelariju UN u Srbiji uradio SeConS – grupa za razvojnu inicijativu slili su se u globalni izveštaj i uticali na definisanje novih ciljeva održivog razvoja. Zanimljivo je da su se među najvažnijim ciljevima koje su građani Srbije istakli, odmah uz smanjenje siromaštva i povećanje zaposlenosti, našle odgovorne i efikasne institucije.

Nakon globalnog ispitivanja javnog mnjenja iz 193 zemlje konačno je definisano sledećih 17 ciljeva:

Okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima;
Okončati glad, postići bezbednost hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu;
Obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija;
Obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja;
Postići rodnu ravnopravnost i osnaživati sve žene i devojčice;
Obezbediti sanitarne uslove i pristup pijaćoj vodi za sve;
Osigurati pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve;
Promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojanstven rad za sve;
Izgraditi prilagodljivu infrastrukturu, promovisati održivu industrijalizaciju i podsticati inovativnost;
Smanjiti nejednakost između i unutar država;
Učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim;
Obezbediti odgovornu potrošnju i proizvodnju;
Preduzeti hitnu aciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica;
Očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morske resurse;
Održivo upravljati šumama, suzbiti dezertifikaciju, zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i sprečiti uništavanje biodiverziteta;
Promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima;
Učvrstiti globalno partnerstvo za održivi razvoj.

Ovih 17 osnovnih ciljeva bliže je definisano sa 169 podciljeva. Više o ciljevima održivog razvoja možete pročitati ovde.

Milan Zlatanović

Evropski poslanici glasali za uštedu energije

18.01.2018

ugalj-elektrana — Photo-illustration: Pixabay

Parlamentarci Evropske unije (EU) su u sredu, 17. januara 2018. godine, u Strazburu odobrili nacrt mera za reformu tržišta električne energije koji predviđa ambicioznije ciljeve u borbi protiv klimatskih promena, javlja Rojters. Sledi faza teških razgovora i ubeđivanja država članica da predstavljene mere implementuju u svoje zakonske sisteme.

Prema planu podržanom od strane Evropskog parlamenta, 35 odsto ukupne potrošene energije na nivou Unije bi trebalo da dolazi iz obnovljivih izvora, a kao rok postavljena je 2030. godina. U decembru 2017, nacionalne vlade članica složile su se oko 27 odsto, razočaravši aktiviste za zaštitu životne sredine koji su taj procenat ocenili kao suviše nizak da bi se značajno poboljšala ekološka slika Evrope.

Čak i industrijski lobi WindEnergy pozdravio je glasanje EP, za koji bi razlika između 27 i 35 odsto mogla da znači 92 milijarde evra investicija u taj sektor manje u budućnosti.

Nacrt pravilnika predviđa i zabranu upotrebe palminog ulja u biogorivima do 2021. Kako je ono glavno dobro koje se uvozi iz Jugostočne Azije, odluka je razljutila Maleziju, u čijem se saopštenju glasanje poslanika opisuje kao “potpuno neopravdana blokada malezijskih poljoprivrednika, porodica i zajednica”. Ipak, pomenute odredbe objašnjavaju se ograničavanjem pravljenja goriva od prehrambenih kultura, koje se okrivljuje za smanjivanje šuma i veće cene hrane, kao i promocijom naučnih istraživanja na polju napredne tehnologije. Ukupni udeo goriva ekstrahovanog iz jestivih biljaka ne bi trebalo da prelazi 7 odsto. Industriji naprednih, održivih goriva šalje se jasna poruka da proizvodnju treba da fokusiraju na bazi otpada.

EP, kao zakonodavni organ EU, sada treba da vodi pregovore o finalnom zakonu sa Evropskom komisijom, kao izvršnim, i nacionalnim vladama.

Nacrtom mera nastoji se da se doprinese ispunjenju opšteg plana EU da, do 2040, smanji emisije gasova staklene bašte za najmanje 40 odsto u odnosu na 1990. godinu. On se slaže i sa Pariskim klimatskim sporazumom da se globalno zagrevanje ograniči na do 2 stepena. Otkada je, odlukom Donalda Trampa, Amerika iz pomenutog sporazuma prošle godine istupila, Evropa se zalagala da ostane na istom kursu. U sprovođenju zacrtanih ideja, ona se suočava sa izazovima ekonomske prirode zbog razlika u ekonomskoj moći između zapadne i istočne Evrope, u kojoj se industrija i dalje oslanja na ugalj.

PARISKI SPORAZUM: Saznajte na šta se Srbija obavezala ratifikovanjem ovog dokumenta

Novopostavljeni ciljevi iziskuju i promociju bolje izolacije i korišćenja energije u zgradama, efikasnija potrošna dobra i pametne uređaje u domovima. Proračuni kažu da bi neke od privilegija ovog nacrta, pored unapređenja prirodne okoline, bile i 400 hiljada novih radnih mesta, povećanje proizvodnje EU za 70 milijardi evra i smanjenje oslanjanja kontinenta na uvoz gasa za 12 odsto.

Jelena Kozbašić

Evropa sve zavisnija od ruskog gasa

18.01.2018

Evropa se oslanja na ruski gas više nego ikad i nema mnogo naznaka da će se taj trend promeniti, uprkos stalnim naporima da smanji energetsku zavisnost od Moskve.

Ruska kompanija Gasprom je u januaru saopštila da je 2017. godine u Evropu i Tursku isporučila ukupno 193,9 milijardi kubnih metara gasa, što je 8 odsto više od prethodnog rekorda postavljenog 2016. godine. Isporuke Nemačkoj i Austriji dostigle su istorijski maksimum, a izvoz u Francusku je povećan za 6,7 odsto u odnosu na 2016. godinu, prema podacima Gasproma. Procenat ruskog gasa koji se isporučuje u Evropu stalno je rastao proteklih godina i sada čini trećinu ukupne potrošnje gasa u EU.

Valerij Nesterov, analitičar ruske banke Sberbank CIB za naftu i gas, kaže da se zahtev EU za gasom povećava zbog ekonomskog oporavka u Evropi i zato što su cene gasa “konkurentnije” nego cene uglja. Drugi razlozi koji su doprineli većoj potražnji gasa su hladne zime, smanjenje proizvodnje evropskog, uglavnom holandskog gasa i zatvaranje nuklearnih elektrana, kao što je slučaj u Nemačkoj. Nesterov predviđa mogućnost smanjenja izvoza ruskog gasa u EU ove godine posle rekordnih rezultata 2017. godine, ali ipak ne misli da će se opšti trend promeniti.

izvor: euractiv.rs

Sandra Jovićević

Uređena kanalizaciona mreža u Rakovici

18.01.2018

Gradski menadžer Goran Vesić obišao je naselje Sunčani breg u Rakovici, gde je urađeno oko šest kilometara kanalizacije za šta je izdvojeno preko 90 miliona dinara.

On je ovom prilikom istakao da je bezbeđen priključak na kanalizacionu mrežu za 280 kuća, odnosno za oko 3.000 ljudi. Najavio je i da se nakon izgradnje primarne očekuje i izgradnja sekundarne kanalizacije. U toku je tender za projektovanje, po čijem završetku će biti pokrenut i tender za izvođenje radova. Ukoliko ti poslovi budu tekli predviđenom dinamikom, tokom leta ili jeseni mogli bi da startuju radovi na sekundarnoj kanalizaciji.

Gradski menadžer je naveo i da se na teritoriji Rakovice trenutno radi kanalizacija u Ljubiše Jelenkovića i Miška Kranjca, a predstoji i obimnije uređenje Ulice patrijarha Pavla.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Kina i EU pomažu satelitima da „progledaju” kroz oblake

18.01.2018

Kina i Evropska unija zajedno testiraju novu tehnologiju koja treba da pomogne satelitima da gledaju kroz oblake i analiziraju oluje i prikupe značajne podatke za analizu klimatskih promena.

Evropska svemirska agencija saopštila je da se udružila s kineskim Nacionalnim svemirskim centrom zbog izvođenja testova na zemlji na dve komplementarne naprave, čija namena je pravljenje slika visoke rezolucije iz orbite, na visini od 36.000 kilometara.

Ako testovi budu uspešni, navela je Agencija, sledeći korak će biti svemirska misija. Ovo je prvi put da Evropa i Kina rade zajedno na testiranju i stvaranju nekog instrumenta.

Postojeći satelitski sistemi ne mogu da prikupe podatke o temperaturi i vlažnosti, neophodne za precizno posmatranje oluja.

Tropski cikloni u severozapadnom Pacifiku, poznatiji kao tajfuni, svake godine predstavljaju ozbiljnu pretnju za Kinu i druge zemlje u regionu.

Izvor: N1

Rezervat prirode “JERMA”: Poziv za uvid u izradu prostornog plana

18.01.2018

Rani javni uvid povodom izrade prostornog plana područja posebne namene specijalnog rezervata prirode „JERMA“ održaće se u trajanju od 15 dana, od 18. januara do 1. februara ove godine u zgradama skupština grada Pirota i opština Dimitrovgrad i Babušnica.

U toku trajanja ranog javnog uvida materijal za rani javni uvid biće izložen na zvaničnoj internet stranici ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja.

Ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja, kao nosilac izrade predmetnog prostornog plana organizuje rani javni uvid u cilju upoznavanja javnosti sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, očekivanim efektima planiranja, i dr.

Pozivaju se organi, organizacije i javna preduzeća koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata, da daju mišljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i stepena procene uticaja na životnu sredinu.

Pravna i fizička lica mogu dostaviti primedbe i sugestije na izloženi materijal u pisanoj formi Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd, u toku trajanja ranog javnog uvida, zaključno sa 1. februarom ove godine godine.

Milisav Pajević

SIDA podržava projekte upravljanja otpadom i otpadnim vodama u Kragujevcu

18.01.2018

kragujevac svedska — Foto: kragujevac.rs

U Kragujevcu je priređen prijem za direktora Švedske agencije za međunarodnu razvoj i saradnju (SIDA) gospodina Ula Andersona.

Ovom prilikom je istaknuta saradnja pomenute agencije sa Srbijom u oblasti zaštite životne sredine, a pre svega u tretiranju otpadnih voda. Projekat tretiranja otpadnih voda sprovodi se na republičkom nivou. Deo je Poglavlja 27 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Švedska tu pruža tehničku pomoć, pomaže u nacrtu dokumentacije, i uz pomoć fondova Evropske unije i IPA, pokušava da Srbija izgradi strukturu za tretiranje otpadnih voda.

Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić istakao je dobru saradnju Kragujevca sa Ambasadom Švedske i agencijom SIDA. On je podsetio da Švedska pomaže gradu kroz finansiranje dva velika projekta, od kojih je jedan izrada studije za sistem za upravljanje otpadom za ceo region Šumadijskog okruga, a drugi projekat na kome trenutno radimo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, tiče se revitalizacije sistema za upravljanje otpadnim vodama.

Agencija za međunarodni razvoj SIDA je u 2017. godini uložila 11 miliona evra u programe u Srbiji, a ove godine se očekuje ulaganje od oko 12 miliona evra. Od 2001. godine, Švedska je uložila oko 200 miliona evra u programe podrške Srbiji.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Počele obuke o kompostiranju u Crnoj Gori

18.01.2018

U opštini Herceg Novi 17. januara 2018. godine održana je obuka o kompostiranju.

Obuke „Održivo upravljanje zelenim otpadom iz poljoprivredne proizvodnje-kompostiranje“ održavaju se u okviru projekta „Aktivna agro javnost“ koji realizuje Eko centar Delfin, u partnerstvu sa Maslinarskim društvom „Boka“ i Udruženjem privatnih vlasnika šuma i poljoprivrednika iz Herceg Novog.

Obuke su održane i u Tivtu i Kotoru, a u okviru projekta učesnicima će biti podeljeno 45 kompostera zapremine po 400 litara.

Projekat Aktivna agro javnost ima za cilj je da se što više poljoprivrednog stanovništva obavesti o mogućnostima razvoja održive poljoprivrede, a podrazumeva upravljanje zelenim otpadom i kompostiranje na poljoprivrednim gazdinstvima.

izvor: radiohercegnovi.net

Sandra Jovićević

1...1,1541,1551,156...1,672 Page 1,155 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM