Međunarodni dan podizanja svesti o štetnom uticaju buke na zdravlje

26.04.2018

Buka u životnoj sredini se definiše kao svaki neželjeni zvuk, koji prema subjektivnim osećaju, ometa čoveka, kako pri radu, tako i pri odmoru. U savremenom svetu, najznačajniji izvor buke u životnoj sredini su drumski, železnički i avio saobraćaj. Buka izaziva različite nepovoljne uticaje na zdravlje kako na kardio-vaskularni tako i na centralni nervni sistem. Problem buke je ogroman kako u svetu tako i kod nas. Povećanje broja stanovnika, urbanizacija, tehničko-tehnološki razvoj, intenziviranje saobraćaja utiču na usložnjavanje ovog problema. Jedan od načina uticanja na javnost, sa ciljem smanjenja problema, jeste obeležavanje Međunarodnog dana podizanja svesti o štetnom uticaju buke na zdravlje.

Međunarodni dan podizanja svesti o štetnom uticaju buke na zdravlje uspostavljen je pre dvadeset dve godine. Dogovoreno je da to bude svaka poslednja sreda u aprilu mesecu. Ove godine to je bio 25. april kada se u Evropi i svetu održavaju različite manifestacije sa ciljem edukacije i podizanja svesti o načinu smanjenja buke. Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) je pored godišnje analize prikupljenih podataka o zagađenju bukom, 2011. godine ustanovila nagradu za inovaciju, kampanju ili ceremoniju čiji je cilj podizanje svesti štetnosti buke. Centar za sluh i komunikaciju (Center for Hearing and communication) neprestano objavljuje publikacije o štetnim uticajima buke na zdravlje.

Usklađivanjem naših potreba sa prirodom možemo da smanjimo buku i sačuvamo naše zdravlje.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Koliko je dubok naš ekološki otisak?

26.04.2018

world-2081907_960_720 — Photo illustration: Pixabay

Zdravo svima!

Da li ste voljni da utrošite tri minuta svoga vremena za popunjavanje jednog zabavnog testa čiji rezulatati vrlo verovatno neće biti nimalo zabavni?

Odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak “utiskujete” svojim svakodnevnim navikama – od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.

Ekološki otisak predstavlja zbir svih “eko-usluga” koje ljudi “zahtevaju” od određenog područja. Njegova merna jedinica je globalni hektar (gha). Uz trenutne kapacitete, “budžet” naše planete za jednu osobu iznosi 1,7 gha.

Na godišnjem nivou odgovorna sam za 5,5 tona ugljen-dioksida. Dakle, u toku 365 dana, atmosferu zagadim sa masom koju otprilike ima jedan azijski slon. Osoba od 55 kilograma (zapravo, nekoliko više, ali kao tipično žensko, poradi ega, obično skinem koji gram) proizvede 100 puta više štetnih materija u odnosu na broj koji joj pokazuje vaga (čitaj: koji bi volela da joj pokazuje vaga). Nepojmljivo! U mom ekološkom, ugljenični otisak ima udeo od 48 odsto.

Za vreme jedne godine, Zemlja može da obnovi tek određeni deo svojih resursa. Idealna situacija bila bi kada bismo kao čovečanstvo “trošili” onaj deo njenog potencijala koji može da se “preporodi”. U prethodnoj godini, “raspoloživa” sredstva protraćili smo 2. avgusta.

Da čitava populacija usvoji moj životni stil, planetu bismo “desetkovali” već 8. juna a za opstanak bilo bi nam potrebno 2,3 Zemlje. Kako planovi Ilona Maska o kolonizaciji Marsa još nisu sprovedeni u delo, te i dalje nemamo gde da se preselimo, zarad održivog razvoja, i vi i ja treba da pronađemo blistavije primere.

Pre otprilike mesec dana stavila sam pred sebe izazov da tokom predstojećeg perioda proizvedem što manje otpada i pridružim se globalnoj misiji zaštite životne sredine. Obećala sam da ću vas 26. aprila ovde obavestiti o svom učinku.

Pročitajte:

Izazov: Kako će ljubiteljka slamčica preživeti mesec dana bez njih

Moja aprilska obećanja prirodi bila su sledeća:

1. Neću uzimati papirne izveštaje o stanju računa sa bankomata!

2. Štedeću vodu kada se tuširam i perem zube!

3. Neću koristiti slamčice za jednokratnu upotrebu!

4. Koristiću ceger umesto plastičnih kesa!

5. Neću kupovati garderobu, a onu koju ne nosim – doniraću ili proslediti na reciklažu!

Konačni bilans: četiri sam ispunila, jedno delimično prekršila.

Dugujem izvinjenje evropskim plažama, ribama u okeanima i morskim pticama zbog plastičnog otpada, ali za stajanje na kraj višegodišnjoj “zavisnosti” od slamčica za jednokratnu upotrebu potrebno je mnogo više vremena od donošenja naprasne odluke “Od sutra prestajem!”. (dugujem izvinjenje i svojoj mami zato što prema cigaretama verovatno gaji sličan odnos a ja godinama unazad odbijam da prihvatim da ne može da ih se odrekne).

Svojim performansama na ostalim poljima sam zadovoljna. Ono što će napraviti značajniju pozitivnu razliku od tridesetak dana kontrolisanja mog ponašanja je što ću sve navike, u većoj ili manjoj meri, zadržati u svom životu. Znate već, problematična je treća tačka.

Borba protiv zagađenja životne sredine zahteva mnogo više boraca od mene. Pozivam vas da i vi pokušate da smanjite svoj ekološki otisak i otpad i da mi otkrijete koje su vaše taktike.

Jelena Kozbašić

Podrška Slovačke uspostavljanju evropskih ekoloških standarda

26.04.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i ambasador Republike Slovačke u Srbiji Dagmar Repčekova razmatrali su aktuelna pitanja u zaštiti životne sredine i mogućnosti razvijanja saradnje dveju zemalja u ovoj oblasti. Na sastanku je naglašeno da razvijeni bilateralni odnosi predstavljaju dobru osnovu za jačanje saradnje i u oblasti zaštite životne sredine.

Repčekova je izrazila spremnost Slovačke da prenese Srbiji svoja iskustva u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i pomogne u rešavanju ekoloških pitanja, naročito u oblasti prerade otpadnih voda i upravljanja otpadom. Ona je ocenila da je formiranje Ministarstva zaštite životne sredine u Srbiji otvorilo nove perspektive saradnje Srbije i Slovačke po pitanjima ekologije. Poglavlje 27 će, kako je naglasila, biti jedno od najtežih i najskupljih za otvaranje, i Slovačka je spremna da pruži punu pomoć kako bi Srbija odgovorila teškim i složenim zahtevima u procesu pridruživanja EU. Repčekova je predložila održavanje stručnih seminara na kojima će slovački stručnjaci predstaviti neka od najsavremenijih rešenja u preradi otpadnih voda i prerade i odlaganja otpada.

Trivan je izrazio zahvalnost na podršci koju Republika Slovačka pruža našoj zemlji na njenom evropskom putu, kao i pravednom rešavanju pitanja Kosova i Metohije. On je izrazio zainteresovanost za razvijanje zajedničke saradnje u oblasti zaštite životne sredine i prirode, i otvorenost za sve inicijative iz Slovačke koje će doprineti jačanju javno-privatnog partnerstva i realizaciji projekata na zaštiti životne sredine u Srbiji. Vaše incijative za saradnju po pitanju prečišćavanja otpadnih voda i upravljanja otpadom kod nas naizlaze na otvorena vrata, ukazao je ministar, dodavši da je mogućnost uspostavljanja javno-privatnog partnerstva lokalnih samouprava u Srbiji sa slovačkim kompanijama u obostranom interesu, ali uz obavezno poštovanje principa zaštite životne sredine.

On je poručio da je naša zemlja otvorena za nova znanja, za najsavremenija rešenja, jer zaštita životne sredine nije naša budućnost, ona je naša sadašnjost, u kojoj moramo odmah da delamo.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Procena rizika od katastrofa – nedostatak vode za piće

26.04.2018

U Beogradu se od 24. do 26. aprila održava stručna radionica na kojoj se predstavlja dokument “Nacionalna procena ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća”.

Ova nacionalna procena je urađena prema jedinstvenoj metodologiji i obuhvata dvanaest identifikovanih opasnosti (zemljotresi; odroni, klizišta i erozije; ekstremne vremenske pojave; epidemije i pandemije; požari i eksplozije; itd). Nacionalna procena za Republiku Srbiju obuhvata i opasnost “nedostatak vode za piće”, i prvi put se u okviru nacionalne metodologije obrađuje ova opasnost. Agencija za zaštitu životne sredine je određena za koordinatora izrade opasnosti “nedostatak vode za piće” i stručna javnost je prvi put u prilici da se upozna sa rezultatima ove procene.

Prezentaciju scenarija za opasnost od nedostatka vode za piće, u svojstvu predavača ispred multidisciplinarnog i međusektorskog stručnog tima, prezentovali su Filip Radović (direktor Agencije za zaštitu životne sredine) i Nebojša Veljković (načelnik monitoringa kvaliteta vode i sedimenta u Agenciji za zaštitu životne sredine).

Prezentaciju možete pogledati na sledećem linku.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Ekološko pravo kao uslov obezbeđenja pune implementacije Poglavlja 27

26.04.2018

20180424_114422 — Foto: ekologija.gov.rs

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Ivan Karić učestvovao je u radu Škole ekološkog prava koja je održana 24. aprila 2018. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Školu su organizovali Pravni fakultet BU, udruženje „Arhus centar“ Kragujevac i Organizacija za evropsku bezbednosti i saradnju – Misija u Srbiji, kako bi polaznici stekli nova znanja o pravnim akspektima zaštite životne sredine u Republici Srbiji i pristupnim pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji (Poglavlje 27).

Državni sekretar Ivan Karić, šef Pregovaračke grupe 27, predstavio je polaznicima aktivnosti Ministarstva zaštite životne sredine u vezi sa izradom Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, s posebnim osvrtom na pripremu specifičnih planova implementacije direktiva po određenim oblastima. Otvaranje Poglavlja 27 i uspostavljanje evropskih standarda zaštite životne sredine u Srbiji je višegodišnji proces, i za njegovu uspešnu realizacije biće dragoceni znanje, stručnost i entuzijazam mladih pravnika. Zaštita životne sredine je posao budućnosti, a uloga pravnih stručnjaka u ovoj oblasti sve veća, naglasio je Karić.

Izražavanje savremenih, evropskih ekoloških vrednosti i njihovo obezbeđenje kroz normativni sistem jeste uslov stvaranja našeg čistijeg i zdravijeg životnog okruženja. Uloga i značaj studenata, pravnika, advokata, u oblasti ekološkog prava je tim veći, jer je ekološko pravo uslov obezbeđenja pune implementacije Poglavlja 27, naglasio je Karić.

Škola ekološkog prava koja se kontinuirano održava u cilju edukacije budućih pravnika i zaštitara životne sredine i prirode, ujedno doprinosi jačanju svesti javnosti, a naročito mladih, o neophodnosti obezbeđenja zdravije, čistije Srbije.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Poljoprivreda – od zagađivača do čuvara životne sredine

25.04.2018

U Privrednoj komori Vojvodine u četvrtak, 26. aprila od 11 sati biće održan stručni skup “Poljoprivreda – od zagađivača do čuvara životne sredine – uslov za integracije u EU“.

Stručnjaci i predstavnici resornih ministarstava i pokrajinskih sekretarijata govoriće o bezbednom uklanjanju animalnog otpada, ambalaže od hemijskih sredstava koja se koriste za zaštitu bilja i očuvanju kvaliteta zemljišta.

Govoriće se o usaglašavanju nacionalne s evropskom zakonskom regulativom kada je reč o ekološkom pristupu poljoprivredi, značaju poljoprivrednog zemljišta u zaštićenim područjima, doprinosu zaštiti životne sredine kroz mere uređenja i očuvanja plodnosti poljoprivrednog zemljišta, bezbednom uklanjanju sporednih proizvoda životinjskog porekla, sistemu zbrinjavanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja u Srbiji, zemljištu i zagađenju.

Na skup su pozvani predstavnici lokalnih samouprava, poljoprivrednih stručnih službi, privrednih subjekata, srednjih poljoprivrednih škola, udruženja poljoprivrednika i zemljoradničke zadruge.
Organizatori skupa su “Dnevnik-Poljoprivrednik” AD, Privredna komora Vojvodine i Zadružni savez Vojvodine.

Milisav Pajević

Zeleni savet raspisao konkurse u cilju obeležavanja ekološki važnih datuma

25.04.2018

Skakavci-kanjon-Djetinje-1280x719-768x431 — Foto: uzice.rs

Povodom obeležavanja Dana planete Zemlje i Svetskog dana zaštite životne sredine, Zeleni savet Užica je raspisao dva konkursa, jedan za najbolji literarni rad u okviru poezije i proze, gde je tema „Šapnula mi Đetinja tajnu iz klisure“ i drugi, foto konkurs na temu „Moje skriveno mesto u Klisuri“.

Konkurs za najbolji literarni rad je namenjen učenicima od petog do osmog razreda osnovnih škola sa teritorije grada Užica. Cilj konkursa je podsticanje razvoja ekološke svesti, upoznavanje sa problemima sa kojima se suočavaju ekosistemi i način na koji se može poboljšati stanje životne sredine. Tema konkursa ima za cilj i afirmaciju klisure reke Đetinje kao oaze biodiverziteta nadomak grada.

Najbolja tri rada po oceni žirija dobiće nagrade, a učenici radove mogu predati najkasnije do utorka 15. maja 2018. godine.

Drugi konkurs je foto konkurs i on je namenjen svim zainteresovanim sugrađanima, amaterima fotografije i ljubiteljima prirode da kroz objektiv zabeleže i prikažu svoje viđenje klisure Đetinje. Ideja Saveta je da kroz ovaj foto konkurs skrene pažnju na pitanje ekologije i očuvanje životne sredine.

Sve dostavljene fotografije biće izložene prilikom proglašenja pobednika u Svečanoj sali Gradske kuće. Tri najbolje fotografije po oceni žirija biće nagrađene. Fotografije se predaju najkasnije do utorka 15. maja 2018. godine.

Proglašenje pobednika oba konkursa i dodela nagrada održaće se 5. juna u Svečanoj sali Gradske kuće.

Članica Gradskog veća Grada Užica, Dunja Đenić je pričajući o aktivnostima Zelenog saveta i obeležavanju međunarodnih ekološki važnih datuma rekla da je cilj Saveta da poveća informisanost sugrađana u ovoj oblasti i podstakne ih da se što veći broj njih uključi u proceduru donošenja odluka vezanih za zaštitu životne sredine.

izvor: uzice.rs

Sandra Jovićević

Budućnost solarne energije

25.04.2018

Prvi dan RENEXPO sajma, koji se održava od 24. do 26. aprila u Belexpocentru u Beogradu, protekao je u znaku solarne energije, kao najperspektivnijeg obnovljivog izvora energije i poslovnog izbora poslednjih desetak godina u celom svetu. Događaj je imao za cilj da spoji zainteresovane strane i otvori dijaloge o politikama cena i podsticajima za proizvodnju električne energije iz solara.

Na otvaranju ovog međunarodnog Sajma tehnika za očuvanje voda i održive energije, ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, Aleksandar Antić, podelio je sa mnogobrojnom publikom da će Srbija u ovoj godini napraviti veliki iskorak na polju energetskog snabdevanja i da će postojeći kapaciteti biti prošireni sa 250 megavata struje iz obnovljivih izvora energije, uglavnom iz velikih vetroparkova. Ministar je takođe izjavio da je u toku izrada planova za proširenje kapaciteta za solarne elektrane i biomasu/biogas.

Otvaranju su prisustvovali i ambasadori Nemačke, Holandije i Izraela – Aksel Ditman, Hendrik van den Dol i Alona Fišer Kam.

Predavanja stručnjaka bila su oblikovana oko sledećih pitanja: Da li se može smanjiti račun za struju sopstvenom solarnom elektranom? Da li će država podržavati i podsticati razvoj solarne energije, kao što najavljuje Program ostvarivanja strategije energetike Republike Srbije? Kako možete primeniti solarnu energiju i finansirati svoje projekte u toj oblasti u Srbiji? Kako primeniti solarnu energiju u poljoprivredi? Nove tehnologije i ambiciozni projekti?

Predstavljanjem novog talasa investicija i net meteringa i net billinga, IPARD programa, fotonaponskih tehnologija, solarnih elektrana kao rešenja za smanjenje sopstvene potrošnje i projekta korišćenja solarne energije u daljinskom sistemu grejanja u Beogradu, predavači su probudili pažnju prisutnih za energiju sunca kao “čiste” alternative fosilnim gorivima. Sa Rastislavom Kragićem iz Ministarstva rudarstva i energetike i Milošem Kostićem iz CEEFOR-a na čelu, podstakli su “nicanje” malih solarnih elektrana zarad “zelenije” budućnosti srpske elektroprivrede. Ova praksa već je zaživela u ostatku Evrope, a očekuje se da će izgradnja malih objekata čiji bi investitori bili naši građani zaživeti i na tlu Srbije.

Prvog dana na RENEXPU predstavljena je važna studija “Nacionalna tipologija škola” koji su priredili profesori sa Arhitektonskog fakulteta i Nemačka agencija za međunarodnu saradnju GIZ, a u okviru projekta “Energetska efikasnost u javnim zgradama” koji se odvija u saradnji sa Ministarstvima energetike i rudarstva i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ova studija donosi mogućnost da se izvrši klasifikacija školskih zgrada prema pet ponuđenih modela i podrazumeva tri različita nivoa unapređenja upotrebe energije u školskim zgradama u skladu sa evropskim kriterijumima.

Na manifestaciji izlaže oko 80 izlagača, između ostalih i Energetski portal, uz učešće oko 800 stručnjaka.

Jelena Kozbašić

Održan forum na temu “Žene i muškarci u odgovoru na izazove klimatskih promena”

25.04.2018

Klimatske-promene2-1280x853-768x512 — Foto: uzice.rs

U Svečanoj sali Gradske kuće u Užicu održan je forum na temu “Žene i muškarci u odgovoru na izazove klimatskih promena”. Užice je prepoznato kao domaćin jednog od šest regionalnih foruma koje u okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ kancelarija UN Women organizuje širom Srbije, u saradnji sa Ženskim arhitektonskim društvom i uz podršku lokalnih partnera.

Cilj foruma je da okupi ključne lokalne aktere, predstavnike lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, stručne javnosti iz oblasti arhitekture, urbanog planiranja, zaštite životne sredine, rodne ravnopravnosti, kao i predstavnike kompanija sa inovativnim poslovnim modelima u oblasti obnovljivih izvora energije, održivog upravljenja otpadom, reciklaže i informacionih tehnologija, kojima će biti naglašen značaj sistematskog uključivanja rodne perspektive u politike i intervenije u oblasti klimatskih promena i predstavljen mehanizam aktuelnog poziva – „Izazov za zrele projektne ideje“ unutar projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“.

Zamenik gradonačelnika Nemanja Nešić istakao je da Grad Užice ima sadržajan nivo aktivnosti koje se tiču rodne ravnopravnosti, a i sa druge strane izazovi koji se tiču strateškog planiranja i zaštite životne sredine su svakako neke stvari o kojima mi svakodnevno diskutujemo, planiramo i radimo i dodao da poziv koji će biti upućen za prijavu projekata predstavlja veliki ispit za grad da li može određene oblasti koje predstavljaju suštinski različite tačke koje se tiču lokalnog razvoja da objedini u jedan predlog projekta i time dobije adektvatnu podršku donatora za te namene.

Natalija Ostojić predstavnik UN Women rekla je da projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ ima za cilj smanjivanje gasova sa efektima staklene bašte u Republici Srbiji i dodala da kroz forume i okrugle stolove na lokalnom nivou, promoviše načine na koji rodna ravnopravnost može da utiče na predloge projekata, s obzirom da ovaj projekat podrazumeva nekoliko poziva za podnošenje predloga projekata odnosno ideja kako civilnog društva tako i državnih institucija koji za cilj imaju smanjivanje štetnih gasova.

izvor: uzice.rs

Sandra Jovićević

Mi oblikujemo i pravimo sutrašnje društvo

25.04.2018

Danska međunarodna multidisciplinarna konsultantska kompanija NIRAS, osnovana je 1956. godine. Danas, rastući tim NIRAS grupe ima više od 2.300 posvećenih stručnjaka koji doprinose svojim jedinstvenim savetima i inovativnim rešenjima globalnom napretku u različitim sektorima kao što su infrastruktura, javne komunalne usluge, životna sredina, energetika, planiranje, socioekonomija, menadžment, IT i savetovanje u cilju održivog razvoja.

Sedište Niras grupe je u Danskoj, a međunarodne kancelarije nalaze se u Skandinaviji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, što omogućava raznovrsnost iskustva ključnih za pouzdana, realistična i održiva rešenja i savetovanje klijenata. NIRAS se trudi da shvati buduće potrebe kako bi klijenti mogli da iskoriste potencijal koji nudi današnjica.

Naša održiva rešenja za najveće društvene izazove

NIRAS International Consulting predstavlja deo NIRAS porodice kompanija sa više od 40 godina iskustva u upravljanju projektima, sistematično stečenim u više od 100 zemalja širom sveta.

Fokusirani smo na implementaciju projekata tehničke pomoći finansiranih od strane donatora i pružanjem pouzdane praktične podrške našim klijentima u sveobuhvatnom projektnom menadžmentu i profesionalnim uslugama tokom celog projektnog ciklusa. Sa raznovrsnom grupom stručnjaka u našim međunarodnim timovima, spremni smo da pružimo održiva rešenja čak i za najveće društvene izazove.

Naši stručnjaci su spremni da podrže brži i održivi međunarodni razvoj svojim poznatim visokokvalitetnim konsultantskim sposobnostima, počevši od pripreme i razvoja projekta do implementacije projekta i na kraju njegove evaluacije.

Stvarni napredak i pozitivne promene

NIRAS International Consulting predstavlja jednu od trenutno najvećih razvojnih konsultantskih kompanija u svetu, sa mrežom kompanija i filijala u više od 20 zemalja širom sveta. Posebno smo ponosni na naš portfolio projekata sa više od 1.000 projekata koji su implementirani u više od 70 zemalja u poslednjih pet godina, konkretan napredak i pozitivne promene koje smo ostvarili zajedno sa našim klijentima.

U našim kancelarijama u Finskoj, Norveškoj, Velikoj Britaniji, Danskoj, Švedskoj, Poljskoj, Nemačkoj i Srbiji nalazi se naš glavni tim od 300 stalno zaposlenih, kojima pruža podršku više od 800 vrhunskih eksperata posvećenih radu na razvojnim projektima i više od 14.500 eksperata koji su kratkoročno angažovani na međunarodnim razvojnim projektima.

NIRAS aktivno doprinosi bržem razvoju istočne i jugoistočne Evrope, Afrike, Azije i Latinske Amerike u različitim sektorima. U naš portfolio kijenata uključeni su: Evropska komisija, Evropska investiciona banka, EBRD, KfW i GIZ (Nemačka), Danida (Danska), Ministarstvo spoljnih poslova Finske, Sida (Švedska), SDC (Švajcarska), AFD (Francuska) AusAid (Australija), NORAD (Norveška), DFID (UK), USAID (SAD), Nordijski razvojni fond, Afrička razvojna banka (AfDB), Azijska razvojna banka, razne organizacije UN i Svetska banka.

Održivi globalni razvoj i NIRAS

NIRAS je kompanija u potpunosti posvećena principima Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija, najvećoj svetskoj inicijativi za društvenu odgovornost, sa akterima u više od 170 zemalja širom sveta. U potpunosti sprovodimo deset principa Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija u oblasti ljudskih prava, rada, životne sredine i borbe protiv korupcije, čineći ih integralnim delom naših strategija, politika i procedura.

Na osnovu našeg međunarodnog prisustva, NIRAS promoviše i živi kulturu integriteta i društvene odgovornosti, dokazujući našu brigu i odgovornost za blagostanje i napredak čovečanstva i naše planete.

Kao socijalno i ekološki osvešćeno preduzeće mi podr- žavamo ostvarenje Milenijumskih ciljeva razvoja i Ciljeve održivog razvoja (COR). NIRAS je institucionalizovao okvir COR u razmišljanju i identitetu naše organizacije uključujući sledeće:

Integrisali smo ciljeve održivog razvoja (COR) do 2030. godine u našu ukupnu poslovnu strategiju;

Integrisali smo M&E sistem za sve naše nove projekte i programe koji uključuju 100 Globalnih indikatora održivog razvoja;

Nadgledali smo naše performanse u odnosu na ključne indikatore učinka i ciljeve održivog razvoja;

Uspostavili smo interne međusektorske timove za odr- živost i radne grupe za svaku od tehničkih oblasti u kojima pružamo usluge;

Osnovan je Odbor za održivost na nivou upravljanja NIRAS-om (nivo odbora direktora);

Identifikovali smo ključne ciljeve NIRAS International Consulting održivog razvoja (5, 6, 8, 17 itd.);

Opredelili smo dodatne resurse za poboljšanje našeg doprinosa ciljevima održivog razvoja gde smo manje prisutni (kao što su 11 i 14);

Posvećeni smo povećanju našeg učinka u dostizanju cilja održivog razvoja broj 7 (COR 7) i obavezali smo se da merimo naš doprinos prema odgovarajućim indikatorima.

NIRAS podržava ciljeve održivog razvoja sa željom da stvarno i pozitivno doprinese postizanju održivijeg sveta i svakom zaposlenom pruži priliku i prostor da naprave stvarnu, pozitivnu promenu.

Ceo tekst možete pročitati pročitati u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

Najtopliji dani u godini kao posledica krčenja šuma

25.04.2018

šuma, Svetski dan šuma, zaštita šuma, — Foto: Pixabay

Novo istraživanje pokazalo je da je, od početka Industrijske revolucije, kao posledica krčenja šuma (deforestacije), prosečni najtopliji dan u Evropi, Severnoj Americi i Aziji postao znatno intenzivniji.

Naučnici su razmatrali dvojako delovanje šumarstva na klimu:

uklanjanje drveća oslobađa ugljen-dioksid u atmosferu te na taj način doprinosi klimatskim promenama;
uticaj na fizičke procese u lokalnoj klimi.

Kombinovano dejstvo uništavanja šumskih prostranstava u određenim područjima, do 1980. godine, igralo je veće ulogu u globalnom zagrevanju, u odnosu na emisije gasova staklene bašte.

Nalazi istraživača sugerišu da bi ponovna sadnja stabala mogla da predstavlja metod zaštite od daljeg povećanja dnevnih temperatura.

Deforestacija je jedan od ključnih izazova zdravlju životne sredine za koji su odgovorni ljudi.

Kada se poseče ili spali, drveće oslobađa štetne gasove koje je do tada “skladištilo” u sebi, a istovremeno se i smanjuje “plućni” kapacitet planete zato što ostaje siromašnija za upijače zagađujućih materija.

Od 1990, oboreno je 129 miliona hektara stabala koliki je približno Peru. U istom periodu, pošumili smo tek 110 miliona hektara teritorije Zemlje, što znači da smo se, od tada, bespovratno odrekli površine jedne Sirije pod šumom. Krčenje drveća, zajedno sa ostalim oblicima eksploatacije tla, imalo je 11 odsto udela u globalnoj proizvodnji ugljen-dioksida, a od 1861. do 2000. – čak 30.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

1...1,1081,1091,110...1,673 Page 1,109 of 1,673

Pročitajte:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM