Home Blog Page 11

Posle suše u jesenju setvu pšenice – najkasnije za 30 dana isplata direktnih davanja poljoprivrednicima

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Povećanje subvencija za 10.000 dinara, rezultat je kompromisa između poljoprivrednika i Vlade Srbije, izjavio je za RTS agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Ističe da će najveći deo tog novca biti potrošen na pšenicu koju ćemo posejati na oko 600.000 hektara, što je 50.000 više nego prošle godine.

Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na osnovu dogovora šest poljoprivrednih udruženja i resornog ministarstva, proizvođači će na 18.000 dinara po hektaru dobiti još 10.000 dinara koje ne moraju da pravdaju računima.

,,Ta mera je proizvod kompromisa i pomoći će ratarima da u jesenjoj setvi ublaže probleme nastale zbog suše“, rekao je za RTS agroekonomista Žarko Galetin.

Prema njegovim rečima, uprkos niskoj otkupnoj ceni pšenice, površine pod tom kulturom će rasti sa 550 na 600.000 hektara.

,,Direktna davanja od 28.000 dinara po hektaru će poboljšati finansijsku kondiciju poljoprivrednika“, ističe Galetin.

Pročitajte još:

Kakav će biti odgovor proizvođača

Napominje da su i paori i resorno ministarstvo zadovoljni postignutim dogovorom o povećanju direktnih davanja, koja će biti isplaćena za najkasnije 30 dana.

Galetin, takođe, smatra da će novac doprineti sanaciji štete koju je napravila suša.

,,Očekujem da će pšenica ove godine biti posejana na većim površinama. To će biti odgovor proizvođača na situaciju u ovoj ekonomskoj godini, gde smo imali izuzetne podbačaje u takozvanim okopavinama: kukuruzu, soji, suncokretu i šećernoj repi. Pšenica je u poslednjih 10 godina imala najveći hektarski prinos od 5,3 tone po hektaru. Praksa je da će poljoprivrednici najviše sejati kulturu koja im je u prethodnoj godini donela najbolji rod“, kaže Galetin.

Ističe da će cena pšenice rasti, iako je trenutno veoma niska i iznosi 23 dinara jer će na to uticati neizvesnost zbog rata na Bliskom istoku.

Dodaje da povećanje direktnih davanja u agraru nisu dugoročno rešenje, ali da su trenutno neophodne zbog suše kao i zbog toga što je Vlada kasnila sa donošenjem uredbe o podsticajima.

Izvor: RTS

EU uvezla solarne panele u vrednosti od 19,7 milijardi evra u 2023. godini

Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Dok Evropska unija teži energetskoj tranziciji i održivoj energiji, podaci Eurostata za 2023. godinu prikazuju nam stanje uvoza i izvoza zelenih tehnologija, prvenstven solarnih panela, vetroturbina i biogoriva, i potvrđuje rastuću potražnju ka obnovljivim izvorima energije. Ipak, postoje određeni ekonomski izazovi s obzirom da EU kontinuirano teži da poveća svoju proizvodnju i upotrebu održivih izvora energije, ali i dalje postoji značajan disbalans između uvoza i izvoza zelenih proizvoda. 

Foto-ilustracija: Unsplash (TJ K)

U 2023. godini, EU je uvezla značajno više nekih proizvoda nego što ih je izvezla, što ukazuje na veliku zavisnost od internacionanih tržišta za određene tehnologije. Uvoz solarnih panela iznosio je 19,7 milijardi evra, tečnih biogoriva 3,9 milijardi evra, dok su vetroturbine uvezene u vrednosti od samo 0,3 milijarde evra.

Što se tiče solarnih panela, uprkos smanjenju uvozne vrednosti za 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu, količina uvezenih solarnih panela je povećana za 5 odsto. Smanjenje vrednosti možemo pripisati padu cena, što sugeriše bolju pristupačnost i možda veću konkurenciju na tržištu. Kina dominira kao izvor uvoza, sa čak 98 odsto uvoza koji dolazi odatle, što EU čini značajno zavisnom od kineskih solarnih tehnologija.

Pročitajte još:

Što se tiče izvoza, EU beleži rast od 19 odsto u izvoznoj vrednosti solarnih panela, dok je količina porasla za 37 odsto. Švajcarska je bila najveći pojedinačni uvoznik, sa 31 odsto izvoza iz EU, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo pratilo ovu zemlju sa 25 odsto, što ukazuje na povećanu potražnju za EU solarnim tehnologijama u nekim od najrazvijenijih evropskih ekonomija izvan EU.

Za razliku od solarnih panela, vetroturbine su pokazale obrnuti trend – EU je izvezla znatno veću vrednost, čak 2,0 milijarde evra, nego što je uvezla (0,3 milijarde evra). Izvoz vetroturbina zabeležio je najveći rast vrednosti, za 49 odsto, sa Velikom Britanijom kao vodećim tržištem za ove proizvode. Ovo sugeriše da EU ima konkurentsku prednost u tehnologiji vetra na globalnoj sceni. U međuvremenu, tržište tečnih biogoriva se suočilo sa padom, sa smanjenjem vrednosti i količine i uvoza i izvoza. 

Iako je EU ostvarila napredak u razvoju trgovine zelenom energijom, očigledno je da postoji zavisnost od uvoza, posebno iz Kine, što može predstavlja strateški izazov.

Energetski portal

Koliko EU kasni u zaštiti voda od štetnih supstanci?

Foto-ilustracija: Unsplash (Fabio Santaniello Bruun)

Evropska komisija je pre dve godine predložila ažuriranje lista prioritetnih zagađivača u evropskim vodama, s obzirom na to da mnoge štetne supstance poput PFAS, glifosata i farmaceutskih proizvoda i dalje nisu regulisane. Ova situacija predstavlja sve veći rizik za biodiverzitet i kvalitet vode, ali institucije Evropske unije kasne sa sprovođenjem ovih ažuriranja. Ažuriranja su obavezna na svakih šest godina, a poslednji put su izvršena 2013. za površinske i 2014. za podzemne vode, što ukazuje na ozbiljno kašnjenje, podaci su koje je izneo Evropski biro za životnu sredinu (EEB).

S obzirom na to da države članice treba da razviju nove planove upravljanja rečnim basenima do 2025. godine prema Okvirnoj direktivi o vodama EU (WFD), značajno je da se ažuriranje sprovedu što pre. Proširenjem broja štetnih supstanci koje će se pratiti, može značajno da se poboljšati kvalitet vode.

Kako bi se stekao bolji uvid u stanje evropskih reka, istraživački tim sa Helmholc centra za istraživanje životne sredine (UFZ), analizom 445 uzoraka iz 22 vodotoka, otkrio je više od 504 od 610 štetnih hemikalija. Ovime su obuhvaćeni pesticidi, industrijske hemikalije, kao i aditivi za plastiku i gumu i drugi.

Pročitajte još:

Rezultati pokazuju da je u 40 odsto uzoraka pronađeno do 50 hemikalija, dok je u 41 odsto pronađeno između 51 i 100 hemikalija. Najveći broj supstanci, odnosno 241 hemikalija, pronađena je u uzorku vode koji je uzet iz reke Dunav.

Još jedan podatak jeste da su naučne granične vrednosti prekoračene u 74 odsto testiranih uzoraka, a posebno visok rizik jeste za rakove. Na 15 odsto ispitanih mesta zabeleženo je da životinje imaju male šanse za preživljavanje. Često je pronalažena prisutnost insekticida diazinon i fipronil, koji su izuzetno štetni za vodene beskičmenjake.

I pored brojnih mera koje se sprovode za unapređenje kvaliteta, prisutnost hemikalija u evropskim vodama i dalje je prevelik, zaključak je istraživača.

Energetski portal

Najava zatvaranja nekoliko VW fabrika uzburkava autoindustriju

Foto-ilustracija: Unsplash (hannes-kottner)

Nemački industrijski gigant i kultni brend Volkswagen suočava se sa teškim odlukama koje bi mogle drastično izmeniti situaciju ne samo u njihovom poslovanju, već u celokupnoj nemačkoj automobilskoj industrija, samim tim i evropskoj, s obzirom da je Nemačka bila jedan od nosećih stubova ove grane privrede na kontinentu. Iako smo nedavno pisali o problemima koji pogađaju autoindustriju u Nemačkoj, i kako to može preoblikovati tržište, sada je došlo do konkretnih najava. 

Foto-ilustracija: Unsplash (calitore)

U senci usporavanja evropskog tržišta automobila i problema u globalnoj konkurentnosti, Volkswagen planira zatvaranje najmanje tri svoje fabrike u Nemačkoj, od ukupno 10 sa koliko raspolaže u zemlji, što bi moglo rezultirati otpuštanjem desetina hiljada radnika, navodi agencija DPA.

Kompanija je već ukinula dugogodišnje ugovore o sigurnosti radnih mesta, a Nemačka će od sredine sledeće godine dozvoliti ekonomski uslovljeno otpuštanje radnika, kako prenose tamošnji mediji. Popularni brend suočava sa viškovima u proizvodnji, tačnije sa oko 500.000 neprodatih vozila.

Odluka pogoršava celokupnu situaciju, u trenutku kada je ekonomska klima u Nemačkoj sama po sebi izazovna. Daniela Kavalo, predsednica centralnog radničkog saveta kompanije, saopštila je da nijedna od fabrika nije sigurna i da je uprava predložila smanjenje plata za 10 odsto uz zamrzavanje daljih povišica u naredne dve godine, prenose nemački mediji.

Pročitajte još:

Zatvaranje fabrika bi predstavljalo radikalan potez za kompaniju koja nikada ranije nije zatvorila nijednu svoju fabriku u Nemačkoj, a ni bilo gde u svetu u poslednjih trideset godina.

Foto-ilustracija: Unsplash (hannes-kottner)

Sa povećanom konkurencijom iz Kine, gde su električni automobili znatno jeftiniji, i padom neto profita od 14 odsto u prvih šest meseci ove godine, Volkswagen se našao pred teškim izborima. Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste ukidanje državnih subvencija za kupovinu električnih automobila, što dalje dovodi do pada potražnje, iako su kompanije već uložile ogromna sredstva u razvoj tehnologije. 

To stavlja dodatni pritisak na kompaniju koja je već bila pogođena situacijom poznatom kao ‘dizelgejt’ – skandal koji je izbio 2015. godine, kada je od strane Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država otkriveno da je Volkswagen koristio softver u svojim dizel motorima koji je mogao manipulisati rezultatima testova emisije štetnih gasova. Softver je aktivirao kontrolu emisija da bi zadovoljio standarde kada je to potrebno, dok je u normalnim uslovima vožnje emitovao znatno više štetnih gasova od dozvoljenih.

Da li će doći do velikih promena u strategijama i planovima kompanije, da li će reagovati Vlada Nemačke određenim merama, ili će Kina sve više osvajati tržište, i kako će se to odraziti na sve druge grane industrije, jesu sledeća pitanja.

Energetski portal

Rumunija pokreće projekat izgradnje reaktora 3 i 4 u NE Černavoda

Foto-ilustracija: Unsplash (jametlene-reskp)

Rumunski ministar energetike, Sebastijan Burduž, potvrdio je početak izgradnje reaktora 3 i 4 u nuklearnoj elektrani Černavoda ocenivši to kao istorijski napredak za energetski sektor zemlje.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva energetike Rumunije, nakon decenija planiranja, ovaj strateški projekat konačno napreduje uz podršku međunarodnog konzorcijuma koji čine renomirane svetske kompanije i značajnih finansijskih ulaganja iz SAD-a, Kanade i Italije. Cilj projekta je puštanje novih reaktora u rad do 2031-2032. godine, čime će se dodatno osigurati energetska stabilnost i smanjiti emisije ugljen-dioksida u Rumuniji.

Projekat će biti finansiran putem zajmova američkih, kanadskih i italijanskih uvozno-izvoznih banaka, ukupne vrednosti sedam milijardi dolara.

„Ovo je najvažnije dostignuće mog mandata,“ izjavio je ministar Burduž, naglašavajući značaj izgradnje novih reaktora za smanjenje troškova energije, povećanje konkurentnosti rumunskih kompanija i otvaranje novih radnih mesta. Prema njegovim rečima, projektom se odgovara na klimatske izazove, osigurava energetska nezavisnost Rumunije i unapređuje nacionalni nuklearni program.

Pročitajte još:

„Ulaganje u reaktore 3 i 4 blokirano je decenijama. Time uspevamo da projekat postavimo na put bez povratka, sa ozbiljnim partnerima, tehnologijom koja je već validirana radom blokova 1 i 2, koji su bili i jesu među najboljim nuklearnim reaktorima u svetu. Rumunski civilni nuklearni program ide dalje i znači šansu Rumunije da ima sigurnu energiju, po pristupačnoj ceni i bez emisije CO2. Niži računi za Rumune, konkurentnost za rumunske kompanije, radna mesta i razvoj”, rekao je ministar.

Nuklearna elektrana Černavoda, smeštena na jugoistoku zemlje, sadrži dva reaktora tipa CANDU (kanadski reaktori koji koriste prirodni uranijum i tešku vodu kao moderator), a postrojenje proizvodi otprilike 20 odsto ukupne električne energije Rumunije. Ovi reaktori su poznati po svojoj sigurnosti i pouzdanosti, a počeli su sa radom u periodu od 1996. do 2007. godine.

Planovi za proširenje kapaciteta, uključujući izgradnju reaktora 3 i 4, odlagani su decenijama zbog različitih ekonomskih i političkih prepreka, ali su nedavno dobili zamah zahvaljujući saradnji sa međunarodnim partnerima i investitorima. Konačan ugovor za njihovu izgradnju biće potpisan tokom COP 29 konferencije u Bakuu.

Milena Maglovski 

Usvojen Nacrt zakona i Predlog uredbe o podsticajima u poljoprivredi za 2024.

Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju utvrđen je na sednici Vlade Republike Srbije, a tom prilikom usvojen je i Predlog uredbe o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2024. godini.

Na osnovu izmena i dopuna+ Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u oblasti stočarstva, licu koje je ostvarilo pravo na podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, u 2024. godini, data je mogućnost da ostvari i pravo na dodatna sredstva za kvalitetne priplodne prvotelke.

Kada je reč o oblasti biljne proizvodnje, Nacrtom zakona propisano je da je regres za seme određen kao regres za sertifikovano seme i da se isplaćuje u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, što predstavlja znatno povećanje u odnosu na iznos do 6.000 dinara, koliko je trenutno propisano na ime regresa za seme. Pravo na regres za sretifikovano seme, u 2025. godini, može da se ostvari ako je račun o kupovini sertifikovanog semena izdat u periodu od 1. avgusta 2024. godine do dana podnošenja zahteva.

Pročitajte još:

Takođe, proizvođači organskih proizvoda moći će da ostvare pravo na regres, isto u iznosu do 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme koje koriste u organskoj proizvodnji.

Govoreći o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2024. godini, ovim se vrši usklađivanje podsticajnih sredstava u poljoprivredi i ruralnom razvoju sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, odnosno usklađivanje podsticajnih iznosa sa rebalansom budžeta.

Iz navedenog razloga izmenama ove uredbe uvećan je obim sredstava za Direktna plaćanja i to sa 66.880.914.533 dinara na 85.230.914.533 dinara, čime su obezbeđena sredstva za dodatnih 10.000 dinara za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji. Ostale izmene su takođe usklađene sa rebalansom budžeta i to u delu obima sredstava u okviru mera Ruralnog razvoja i IPARD podsticaja.

Energetski portal

Srbija posvećena zelenoj tranziciji: 45 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2030.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Energetska tranzicija, korišćenje obnovljivih izvora energije i podsticanje inovacija i investicija u održive tehnologije su ključne inicijative za ostvarivanje ekoloških ciljeva i konkurentnost našeg regiona, zaključak je sa treće regionalne CORE Days konferencije – Odgovor na ESG izazove, koju je organizovao NALED, uz podršku Švedske i Nemačke Vlade u saradnji sa Partnerstvom za konkurentniji region.

Foto-ilustracija: Unsplash (moritz-lange)

– U Srbiji smo ne samo svesni važnosti ESG principa, već smo posvećeni njihovoj integraciji u naše politike i prakse. Srbija je podnela inicijativu u Ujedinjenim nacijama za usvajanje Rezolucije o Međunarodnoj dekadi nauke za održivi razvoj kako bismo rešavali globalne izazove, kao što su klimatske promene, energetska tranzicija i očuvanje resursa za buduće generacije – izjavila je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović na otvaranju konferencije.

Da bi pomogla ovom procesu, Ambasada Švedske u Beogradu u saradnji s NALED-om će u naredne tri godine raditi na podsticanju održivosti lanaca snabdevanja i njihove usklađenosti sa ekološkim, socijalnim i upravljačkim standardima EU kako bi domaće kompanije bile konkurentnije na tržištu.

– Uključivanje privatnog sektora je zato vrlo važno. Naime, lanci snabdevanja često počivaju na praksama koje mogu imati negativan uticaj na ljudska prava i životnu sredinu. Primena nove EU regulative je zato prilika da se odgovori na postojeće izazove i promovišu održive politike. Kompanije treba da sprovedu „dubinsku analizu“ i mapiraju rizike u vezi sa primenom ESG standarda da bi unapredile svoje poslovanje u smislu održivosti – rekla je šefica Odeljenja za razvojnu saradnju u ambasadi Kraljevine Švedske An Šarlot Malm.

Pročitajte još:

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson pozdravio je razvoj debate o klimatskim promenama i istakao kao posebno važnu inicijativu odluku Vlade Srbije da usvoji Integrisani plan za energetiku i klimu, koji predviđa da se do 2030. godine 45  odsto električne energije dobija iz obnovljivih izvora. Dodao je i da će Velika Britanija podržati Zapadni Balkan sa 15 milijardi funti za finansiranje izvoza.

U skladu sa ciljevima održivog razvoja je i četvrta edicija programa Certifikacije opština s povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE), pa je tako fokus od sad na digitalizaciji, zaštiti životne sredine, inovacijama i EU integracijama na lokalnom nivou.

– U proces su se uključile čak 53 lokalne samouprave iz celog regiona, a BFC program je postao alat za prepoznavanje najboljih praksi u sprovođenju reformi.  Tako su Srbija i Albanija uvele elektronske građevinske dozvole po uzoru na Severnu Makedoniju, a sada ekonomije regiona preuzimaju iz Srbije rešenje za onlajn registraciju sezonskih radnika – saopštila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

U cilju unapređenja i usklađivanja uslova poslovanja na Zapadnom Balkanu, NALED je 2022. godine uz podršku Nemačke razvojne saradnje, zajedno sa više od 20 institucionalnih partnera iz sedam ekonomija uspostavio Partnerstvo za konkurentni region (CORE Partnership). Kao platforma za dijalog i razmenu najboljih reformskih rešenja, Partnerstvo sprovodi BFC SEE program certifikacije i organizuje CORE Days konferenciju gde se svake godine pokreću teme od značaja za budućnost regiona.

Izvor: NALED

Inspekcijska kontrola fluorisanih gasova u Sloveniji

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (elsa-noblet)

U Sloveniji, pod nadzorom Agencije za životnu sredinu (ARSO), nedavno je sprovedena temeljna inspekcijska kampanja usmerena na preduzeća koja se bave održavanjem i instalacijom opreme koja koristi fluorisane gasove staklene bašte. Cilj akcije bio je provera usklađenosti sa ekološkim standardima i regulativama koje nadziru upotrebu ovih gasova, poznatih po visokom potencijalu globalnog zagrevanja.

Obuhvaćeno je 223 ovlašćena preduzeća i usmerena je na smanjenje emisija, kao i promovisanje održivih praksi u industriji. Fokus je stavljen na održavače klima uređaja i rashladnih sistema, koji su dužni da godišnje izveštavaju o količinama fluorisanih gasova koje su upotrebili.

Inspekcijski rezultati, objavljeni na sajtu Vlade Slovenije, pokazali su da 24 preduzeća nisu više registrovana. Ukupno je izvršenim pregledom utvrđeno 135 prekršaja propisa o fluorovanim gasovima. Od 157 ovlašćenih preduzeća koja su bila pod nadzorom, 86 je zatečeno sa nepravilnostima, dok je 37 preduzeća prošlo bez zabeleženih prekršaja.

Pročitajte još:

Posebna pažnja posvećena je servisima klima uređaja, gde je u 47 od 64 pregledana slučaja utvrđeno nepoštovanje propisa. U procesima koji su još u toku, inspektori su pokrenuli 83 prekršajna postupka, a izrečene su 54 opomene bez novčanih kazni, zahvaljujući brzom reagovanju preduzeća na uočene nepravilnosti.

Širom Evrope i sveta, slične inicijative se dešavaju kako bi se ograničile emisije fluorisanih gasova. Evropska unija, na primer, vodi sa svojom Regulativom o fluorovanim gasovima iz 2014. godine, koja stremi smanjenju emisija HFC-a za dve trećine do 2030. godine. Regulativa podrazumeva stroge kontrole, detaljne izveštaje o upotrebi i reciklaži ovih gasova, te kvote koje ograničavaju njihovu dostupnost na tržištu.

Energetski portal

Skup o bezbednosti EV okupio stručnjake iz različitih oblasti

Foto: Agencija za bezbednost saobraćaja

Agencija za bezbednost saobraćaja organizuje drugi stručni skup za pregledaoce na tehničkom pregledu, posvećen bezbednosti elektro vozila. Cilj skupa, koji se održava od 28. do 30. oktobra u hotelu Hedonik u Beogradu, je upoznavanje pregledalaca sa novom tehnologijom i pružanje praktičnih uvida u bezbednosne aspekte rada sa električnim vozilima.

Na skupu je dr sci. med. Dejan Spiroski istakao značaj bezbednosnih mera i pravilnog postupanja u slučajevima povreda izazvanih strujnim udarom.

Inženjer elektrotehnike Zoran Đorđević iz kompanije Pane AG Group govorio je o baterijskim sistemima i vrstama baterija, dok je prof. Aleksandar Grkić obradio temu rekuperativnog kočenja. Mašinski inženjer Milan Lončar iz AMSS CMV predstavio je preventivne mere bezbednosti i zaštitnu opremu koja bi trebalo da se koristiti prilikom pregleda elektro vozila.

Kompanija Pane AG Group je učesnicima obezbedila različite modele električnih vozila, uključujući putnička i laka komercijalna vozila (LCV), kao i baterijske pakete, omogućivši im da na praktičnim primerima uoče oštećenja. Takođe su prikazani oštećeni moduli, ćelije i neispravni punjači, čime su učesnici imali priliku da se upoznaju s izazovima i rizicima prilikom rada sa vozilima na baterije.

Pročitajte još:

Green Drive Academy, koja je osnovana u okviru kompanije Pane AG grupe, posvećena je obukama za sve koji su na bilo koji način povezani sa električnim vozilima. Akademija nudi programe edukacije za vozače, menadžere flota, veštake u osiguranju, hitne službe, servisere i druge profesionalce koji se bave EV tehnologijom. Jedan od značajnijih projekata bila je obuka vozača JP Pošta Srbije, koja je uključivala 135 vozila u floti prilikom primopredaje EV.

Tim Green Drive Academy sastavljen je od stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja koji daju preporuke za bezbednost u radu s EV, kao i inženjera mašinstva i elektrotehnike. Posebnu prednost predstavljaju licencirani stručnjaci za rad i popravke na visokonaponskim baterijama.

Pored edukacije, Green Drive Academy pruža usluge konsaltinga i učestvuje u brojnim projektima usmerenim ka ekološkoj urbanizaciji. Fokus ovih projekata je na promociji mikro mobilnosti i razvoja različitih vidova prevoza s naglaskom na elektro pogon.

Energetski portal

EduEnergy 2.0 – Oblikovanje budućnosti energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu

Foto: RESET

Online konferencija EduEnergy 2.0: Towards Shaping the Future of Renewable Energy Transition in the Western Balkans, održaće se 30. oktobra 2024. godine.

Ovaj događaj okupiće ključne aktere iz oblasti obrazovnog i energetskog sektora, odnosno predstavnike ministarstava, stručnog obrazovanja i obuke, agencija za kvalifikacije, privrednih komora, udruženja poslodavaca, škola, stručnjaka za razvoj obrazovanja i tržišta rada, kao i one koji se bave društvenom održivošću i rodnom ravnopravnošću.

Da bi zelena tranzicija bila uspešna, društvo i privreda moraju se prilagoditi ekološkim i održivim ciljevima. Ključna pitanja u ovom procesu obuhvataju nova i tranziciona zanimanja, fleksibilnost zapošljavanja i pravedne šanse za posao. Ova tranzicija zahteva usklađivanje obrazovnih sistema, pri čemu se posebna pažnja posvećuje „ozelenjavanju“ stručnog obrazovanja i obuke (VET), kako bi radna snaga stekla veštine potrebne za prelazak na obnovljive izvore energije.

Cilj konferencije je podsticanje dijaloga o sve važnijoj ulozi obrazovnog sektora u procesu regionalne tranzicije ka obnovljivim izvorima energije. Diskusije će posebnu pažnju usmeriti na to kako se aktuelni i budući trendovi na tržištu rada prepliću sa društvenom održivošću, ekonomskom inkluzijom i rodnom ravnopravnošću. Glavni cilj je sagledavanje budućih tržišnih i obrazovnih trendova, kako bi zelena ekonomija ne samo promovisala ekološke ciljeve, već pružila prilike za sve, sa posebnim naglaskom na uklanjanje prepreka za učešće žena u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici (STEM).

Konferenciju će otvoriti Nikola Heger, menadžer projekta iz Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), i Tina Šarić, direktorka Inicijative za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope (ERI SEE).

Predavanje profesora Tonija Babarovića, višeg naučnog savetnika na Institutu društvenih nauka Ivo Pilar i redovnog profesora na Univerzitetu u Zagrebu, biće uvod u širu diskusiju o povezanosti obrazovanja i tržišta rada, u okviru kojeg će govoriti o strategijama koje studenti koriste pri odabiru obrazovnog i karijernog puta. Učesnici konferencije imaće priliku da saznaju više o rezultatima nedavnih istraživanja Centra za ekonomski, tehnološki i ekološki razvoj (CETEOR) i Instituta za razvoj i međunarodne odnose (IRMO), koji pružaju glavne uvide u ocene tržišta rada. Takođe, detaljnu analizu trenutne obrazovne ponude pružiće doprinosi Inicijative za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope (SEE), koja pomaže da se uokvire izazovi i prilike za usklađivanje obrazovanja sa budućim potrebama radne snage u kontekstu zelene tranzicije.

Ana-Maria Boromisa, doktor nauka i ekspert angažovan od strane GIZ-a, govoriće o efektima energetske tranzicije na tržište rada, kroz primer studije na Zapadnom Balkanu koju su sproveli CETEOR i IRMO.

Ivana Živadinović, regionalna koordinatorka projekta ERI SEE, predstaviće mapiranje obrazovnih programa u energetskom sektoru. Na kraju, Tina Šarić, direktorka ERI SEE, govoriće na temu obnovljive energije i stručnog obrazovanja i obuke (VET), naglašavajući ključne korake za put napred.

Glavni zaključci konferencije biće uključeni u preporuke za politiku i korišćeni za planiranje kratkoročnih i srednjoročnih aktivnosti u obrazovnom i sektoru obuke na Zapadnom Balkanu.

Ovaj događaj se organizuje u okviru projekta RESET – Usluge iz obnovljivih izvora energije u obrazovanju i obuci, koji je deo šire regionalne inicijative Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu, pod pokroviteljstvom Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke (BMZ).

Za više informacija pogledajte ovde.

Konferenciju organizuje Inicijativa za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope – ERI SEE u saradnji sa Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ, kao deo 2. Regionalne berze energije: Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu i u okviru projekta RESET – Usluge iz obnovljivih izvora energije u obrazovanju i obuci. Projekat RESET je komponenta regionalnog projekta Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu, koji sprovodi GIZ. Projekti su naručeni od strane Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke BMZ.

Energetski portal

EU: Prihode od trgovine emisijama ulaže u zelene projekte

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Evropska komisija odabrala je 85 inovativnih projekata za ostvarivanje ciljeva neto-nultih emisija koji će dobiti 4,8 milijardi evra bespovratnih sredstava iz Fonda za inovacije. Reč je o najvećem konkursu Fonda od njegovog osnivanja 2020. godine, čime je ukupna vrednost podrške porasla na 12 milijardi evra, a broja projekata uvećao se za 70 odsto.

Sa procenjenim prihodima od 40 milijardi evra iz sistema EU za trgovinu emisijama u periodu od 2020. do 2030. godine, Inovacioni fond je osmišljen kako bi pružio finansijske podsticaje kompanijama i javnim vlastima za ulaganje u napredne tehnologije s niskim i neto nultim emisijama ugljenika, podržavajući tako prelazak Evrope ka klimatskoj neutralnosti.

Projekti dolaze iz 18 zemalja, uključujući Belgiju, Nemačku, Hrvatsku i Finsku, i obuhvataju različite sektore: energetski intenzivne industrije, obnovljive izvore energije, skladištenje energije, upravljanje ugljenikom, održivu mobilnost i zgradarstvo. Planirano je da projekti budu operativni pre 2030. godine, što bi moglo smanjiti emisiju CO2 za oko 476 miliona tona tokom prvih deset godina.

Odabrani projekti u skladu su sa Zakonom o industriji s nultom neto emisijom (Net-Zero Industry Act) i fokusiraju se na razvoj čistih tehnologija u oblastima energije vetra, sunca, toplotnih pumpi, elektrolizera, gorivih ćelija, skladištenja energije i baterija. Projekti će doprineti povećanju kapaciteta solarnih elektrana u Evropi za tri gigavata, kao i povećanju kapaciteta elektrolizera za 9,3 GW.

Pročitajte još:

Za energetski intenzivne industrije, podržane tehnologije će smanjiti emisije kroz korišćenje obnovljive energije, reciklažu, skladištenje toplote i elektrifikaciju. Projekti za upravljanje ugljenikom trebalo bi da omoguće skladištenje 50 miliona tona CO2 godišnje iz teško dekarbonizujućih sektora poput proizvodnje cementa i hemikalija.

U oblasti obnovljivog vodonika, planirana je proizvodnja 61 kilotona obnovljivog goriva godišnje za industrijske i transportne primene. Projekti neto-nula mobilnosti će smanjiti emisije u pomorstvu i drumskom transportu, uz proizvodnju 525 kilotona održivih goriva godišnje.

Projekte su ocenjivali stručnjaci prema smanjenju emisija, inovativnosti, zrelosti, replikaciji i troškovnoj efikasnosti. Ugovori o finansiranju biće potpisani u prvom kvartalu 2025. godine, a sledeći poziv za projekte očekuje se u decembru 2024. godine.

Energetski portak

EBRD podržava najveću solarnu elektranu Hrvatske elektroprivrede

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Za izgradnju i budući rad solarne elektrane „Korlat“ u Hrvatskoj, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kredit u vrednosti do 31,6 miliona evra Hrvatskoj elektroprivredi d.d. (HEP). Planirana solarna elektrana, instalisane snage koja može dostići do 99 MW, značajno će doprineti strategiji dekarbonizacije HEP-a, s obzirom na očekivano smanjenje emisije ugljen-dioksida za približno 28.899 tona godišnje, čime će se dodatno unaprediti kvalitet životne sredine i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva.

Kako je naglasio Grzegorz Zielinski, direktor za energetiku u EBRD-u za region Evrope, ovaj projekat će predstavljati najveću solarnu elektranu u portfoliju obnovljivih izvora Hrvatske elektroprivrede. Elektrana „Korlat“ predstavlja ključnu ulogu obnovljivih izvora energije kao održivog rešenja za zamenu fosilnih goriva, čime se podstiče energetska tranzicija zemlje prema čistijim izvorima energije. Ujedno, projekat podržava ambiciozne ciljeve Hrvatske u oblasti obnovljive energije do 2030. godine.

EBRD je do sada realizovao značajne investicije u Hrvatskoj, usmerivši više od 4,7 milijardi evra kroz ukupno 252 projekta. Većina finansiranja ove institucije ide ka razvoju zelene ekonomije.

Pročitajte još:

Prema podacima OIE Hrvatska, solarni kapaciteti zabeležili su najveći porast među svim tehnologijama obnovljivih izvora energije tokom 2023. godine, što ukazuje na rastući interes za solarnu energiju u zemlji. Procene pokazuju da bi, ukoliko se ovaj pozitivan trend nastavi, ukupni solarni kapacitet u Hrvatskoj do januara 2025. godine mogao dostići otprilike 969 MW.

Projekti poput elektrane „Korlat“ od posebnog su značaja za Hrvatsku, posebno kada se uzme u obzir podatak da je tokom ovog leta zemlja uvezla velike količine električne energije kako bi zadovoljila potrebe potražnje. Ova situacija naglašava potrebu za ubrzanim razvojem i implementacijom domaćih kapaciteta za obnovljive izvore, kako bi se smanjila zavisnost od uvoza.

Energetski portal

Ministarstvo poljoprivrede i predstavnici udruženja poljoprivrednika potpisali Sporazum o međusobnoj saradnji

Foto-ilustracija: Unsplash (yulian-alexeyev)

Sporazum o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede zaključen je između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i nekoliko udruženja. Njim je dogovoreno da će Ministarstvo isplatiti dodatnih 10.000 dinara svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. godini, u roku od 30 dana, računajući od dana potpisivanja ovog sporazuma.

Usaglašeno je i da će se izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisati regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, da će javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme biti raspisan najkasnije do kraja aprila 2025. godine i da će se isplatiti svi uredno podneti zahtevi u roku od 30 dana. Svi zahtevi za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2025. godini, u iznosu od 18.000 dinara po hektaru, a koji budu uredno podneti biće isplaćeni najkasnije do 1. aprila 2025. godine.

Pored toga, iznos povraćaja sredstava koja se mogu ostvariti putem prava na refakciju u 2025. godini neće biti manji nego tokom 2024. godine. Dogovoreno je i da će Ministarstvo poljoprivrede sa predstavnicima Ministarstva finansija razmotriti mogućnost izmene zakona kojim se uređuju akcize, i to u delu koji se odnosi na mogućnost povećanja iznosa povraćaja sredstava koja se mogu ostvariti putem prava na refakciju akcize.

Sporazumom je određeno da će sastav Radne grupe za koordinaciju aktivnosti unapređenja robno – tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima biti ažuriran, kao i da će u njenom radu aktivno učestvovati i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i predstavnici udruženja poljoprivrednika. Propisaće se i rokovi u kojima će se postupati, a Ministarstvo poljoprivrede će redovno izveštavati javnost o svim aktivnostima ove radne grupe.

Pročitajte još:

Usaglašeno je da poljoprivrednici mogu da se obrate direktno bankama u kojima imaju otvorene račune, u cilju dogovora oko olakšica u otplati kredita (u vidu omogućavanja dodatnog grejs perioda ili produženja roka otplate kredita), a na osnovu dopisa koji je Narodna banka Srbije uputila dana 8. marta 2024. godine svim bankama, sa ciljem da ponude ustupke poljoprivrednicima, kao i to da će Ministarstvo poljoprivrede kontinuirano razgovarati sa predstavnicima banaka o mogućnosti uvođenja moratorijuma na poljoprivredne kredite po zahtevu kreditnog dužnika – poljoprivrednika.

Foto-ilustracija: Unsplash (Darla Hueske)

Sporazumom je određeno i da će Radna grupa za utvrđivanje modaliteta za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, odnosno poljoprivrednog zemljišta na kome nisu rešeni imovinsko – pravni odnosi, u cilju ostvarivanja prava na podsticaje nastaviti sa radom, a Ministarstvo poljoprivrede će nakon završetka javnog poziva za evidentiranje faktičkog obrađivanja poljoprivrednog zemljišta, koji je raspisan dana 15. oktobra 2024. godine, uraditi analizu finansijskih efekata i razmotriti mogućnost izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Takođe, utvrđeno je i to da će se najkasnije do kraja oktobra 2024. godine isplatiti svi uredno podneti zahtevi na osnovu Uredbe o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvođačima šećerne repe roda 2023. godine.

U Sporazumu se navodi takođe da će udruženja poljoprivrednika koja su potpisnici Sporazuma svu komunikaciju sa Ministarstvom poljoprivrede u budućnosti nastaviti mirnim putem, bez izlaska na ulice i blokiranja istih, kao i to da u slučaju poštovanja odredbi ovog sporazuma neće postavljati dodatne zahteve. Dodatno, sporazumne strane obavezuju se da će savesno i odgovorno ispuniti sve obaveze propisane Sporazumom i da će nastaviti intenzivnu komunikaciju po pitanju mera za unapređenje poljoprivredne politike, a što ne isključuje mogućnost zaključenja novih sporazuma.

Udruženja koja su potpisala sporazum su: Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, Udruženja poljoprivrednika Aradac, Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženja građana „Dolovački paori“ Dolovo i Udruženja Banatska crnica zaključen je danas u Vladi Republike Srbije.

Energetski portal

Besplatni kilovati za jednočlana domaćinstva

Foto.ilustracija: Unsplash (arthur-lambillotte)

Procedura za dobijanje ove pomoći sprovodi se u lokalnim samoupravama i one su dužne da u roku od mesec dana odgovore na zahtev.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ko će po novom pravilniku koji je stupio na snagu 1. oktobra imati pravo da prvi put ostvari pravo na besplatne kilovate struje, gasa i grejanje preko toplana, a ko će moći da obnovi zahtev i nastavi s korišćenjem ovih povlastica, budući da od oktobra važe novi, viši iznosi mesečnog prihoda domaćinstva za status energetski ugroženog kupca?

Prema novom pravilniku pravo na ove povlastice može da ostvari domaćinstvo sa samo jednim članom čiji prihod nije veći od 24.211,23 dinara, sa dva člana je gornja granica 38.373,38 dinara, za tri 52.535,53 dinara, a za domaćinstva sa četiri člana zarada ne sme da bude veća od 66.697,68 dinara. Maksimalni mesečni prihod za pet članova iznosi 80.859,83 dinara, dok za domaćinstva sa šest članova prihod ne sme preći 95.021,98 dinara, a za domaćinstva sa više od šest članova za svakog dodatnog člana dodaje se 14.162,15 dinara.

Do promena dolazi jer je novi iznos ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva usklađen sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, a na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku.

Pročitajte još:

Da bi neko ostvario ovo pravo pored ukupnog mesečnog prihoda i broja članova, domaćinstvo mora da dokaže da nema drugih mesta za stanovanje, osim tog u kom živi.

Ova povlastica države može da se ostvari i na osnovu zdravstvenog stanja, ukoliko član domaćinstva koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, a kome bi obustavom struje mogao biti ugrožen život ili zdravlje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sergiu Valena)

Granica za jednočlano domaćinstvo je 40 kvadrata, za dvočlano do 58, za tročlano do 66, za četvoročlano do 74, za petočlano do 87, a za domaćinstva koja broje šest ili više članova do 96 kvadrata. Seosko domaćinstvo može imati u svojini jedan stan i stiče status energetski ugroženog kupca bez obzira na površinu te stambene jedinice. Procedura za dobijanje ovog statusa se sprovodi u lokalnim samoupravama i one su dužne da u roku od mesec dana odgovore na zahtev.

Uredbom o energetski ugroženom kupcu jednočlano domaćinstvo ima pravo na umanjenje troškova za struju do 120 kilovat-časova mesečno tokom cele godine, za dvočlano i tročlano domaćinstvo 160, za četvoročlano i petočlano 200, a za šestočlano i veće domaćinstvo 250 kilovat-časova mesečno.

Za nepoštovanje zakona predviđene su i novčane kazne, odnosno od 80.000 do 150.000 dinara platiće kaznu za prekršaj odgovorno lice u organu jedinice lokalne samouprave ako rešenje o sticanju statusa energetski ugroženog kupca izda suprotno odredbama pravilnika.

Ukoliko pravila prekrši onaj ko je dobio ovaj status, može dobiti novčanu kaznu od 5.000 do 10.000 dinara, navodi se u pravilniku.

Izvor: Politika

UNEP – budućnost bez olova

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Iako vrlo koristan u industrijskom sektoru, olovo kao teški metal predstavlja ozbiljnu opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu zbog svoje izrazite toksičnosti – svaka izloženost nosi rizik. Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), olovo se povezuje sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući više od 1,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje, a takođe može izazvati razvojne poremećaje kod dece. Kada je reč o životnoj sredini, olovo zagađuje vazduh, vodu i zemljište, čime ugrožava biodiverzitet i posredno ponovo utiče na ljudsko zdravlje.

Dodatni problem predstavlja široka upotreba olova. UNEP je na konkretnim primerima pokazao gde se olovo često koristi, ali i kako se može smanjiti njegova prisutnost.

U boje se dodaje kako bi postale intenzivnije i otpornije na vlagu. Olovo se često koristi na igralištima i igračkama, što ga čini posebno opasnim za decu. Međutim, danas više od 40 zemalja ima zakonske kontrole nad ovakvim bojama. UNEP je, u saradnji sa partnerima, razvio model zakona i smernice kako bi zemljama pomogao u regulisanju olovnih boja. Globalni savez za eliminaciju olovne boje, koji okuplja vlade, akademsku zajednicu, nevladine organizacije i proizvođače boja, ima za cilj da poveća broj ovakvih zakona na globalnom nivou.

Industrija baterija koristi olovo u najvećoj meri. Štaviše, sa razvojem obnovljivih izvora energije i prateće infrastrukture, raste i potreba za baterijama, ali i rizik od nepravilnog upravljanja njima. Kao rešenje, ističe se potreba za strožim bezbednosnim propisima i povećanim ulaganjima u odgovarajuću opremu i objekte.

Pročitajte još:

Aluminijumsko posuđe može biti posebno opasno, jer olovo iz njega može da prodre u hranu i dospe u organizam, gde se akumulira u kostima i zubima. Deca su posebno ugrožena jer mogu apsorbovati više olova nego odrasli. Kao rešenje se preporučuje korišćenje posuđa od alternativnih materijala, poput nerđajućeg čelika, ili sprovođenje strože kontrole prilikom proizvodnje posuđa koje sadrži aluminijum.

Foto-ilustracija: Freepik (KamranAydinov)

Olovo se može dodavati i začinima poput kurkume i nevena, radi intenzivnijih boja i veće ekonomske vrednosti. Iako su pojedine zemlje smanjile upotrebu olova zahvaljujući kampanjama za podizanje svesti, sprovođenje zakona ostaje izazov. Organizacija za hranu i poljoprivredu i Svetska zdravstvena organizacija pružaju smernice za smanjenje olova u hrani, a vlade mogu koristiti ovo znanje kako bi informisale i ojačale mrežu za nadzor olova i nacionalne politike. Pored toga, mogu sarađivati sa zdravstvenim agencijama i ulagati u češća testiranja krvi kako bi identifikovale trendove i ograničile izloženost.

Na značajno smanjenje toksične posledice ovog teškog metala, može da utiče obnovljena saradnja između vlada i privatnog sektora, koja je usmerena na jačanje politika i pronalaženje alternetiva bez olova. UNEP vodi vrlo značajnu inicijativu – Partnerstvo za budućnost bez olova, koje ima za cilj da se do 2040. godine okonča trovanje dece olovom.

Energetski portal

K2 WallPV – sistemsko rešenje za instalaciju solarnih panela na fasadi

Foto: K2 Systems

Novi sistemi za montažu K2 dodaju još jednu dimenziju oblastima koje mogu da se koriste za generisanje energije. To je zbog toga što omogućavaju sistematsku, a ujedno i brzu PV instalaciju na fasadama.

Najveći broj delova koji su potrebni za to je već dobro poznat, zato što je razvojni tim K2 realizovao pametan modularni sistem koji uključuje samo nekoliko novih elemenata.

K2 WallPV sistemi se sastoje od nekoliko isprobanih krovnih komponenti i nekoliko novorazvijenih proizvoda. Ovi sistemi mogu da se koriste na različitim fasadnim oblogama i dostupni su u tri verzije.

K2 WALLPV FACADERAIL nudi prvoklasno rešenje za fasade napravljene od čvrstog zidarskog materijala ili betona, kao i one u kombinaciji sa zastorom za kišu i spoljnim toplotnim izolacionim kompozitnim sistemima (ETICS). Svestranost ovog sistema se posebno ogleda u njegovoj sposobnosti da bude povezan sa najčešćim fasadnim nosačima.

K2 WALLPV CARRIERRAIL pruža odlično rešenje za instalaciju na fasadama, posebno na velikim komercijalnim zgradama opremljenim FischerTHERM Carrier i® MONTANATH3ERM sendvič panelima. Ovo inovativno instalaciono rešenje, ne samo da odobravaju građevinske vlasti, već ga karakteriše i njegova velika brzina instalacije.

U FOKUSU:

Foto: K2 Systems

K2 WALLPV MULTIRAIL obezbeđuje sveobuhvatno rešenje za instalaciju na fasadama sa trapezoidnim ili valovitim limom. Ovo dokazano montažno rešenje upotrebljava limske metalne šrafove koji su odobreni od nadležnih institucija za izgradnju, kako bi se osiguralo bezbedno i pouzdano pričvršćivanje.

InsertionRail šine za umetanje K2 WallPV MultiRail omogućavaju da ovaj sistem ima široku upotrebu u profesionalnoj komercijalnoj konstrukciji. Za manje instalacije u radionicama ili zgradama mešovite upotrebe, K2 WallPV MultiRail takođe nudi fleksibilnost i efikasnost FacadeClamp obujmica modula.

Neke od važnih karakteristika jesu skalabilne modularne komponente koje omogućavaju PV sisteme velikih razmera za proizvodnju održive energije, što predstavlja veliki korak napred u energetskoj tranziciji. Ono što vertikalne PV sisteme čini još atraktivnijim je to što imaju niže operativne temperature, a sneg, lišće i kišnica ne ostaju na modulima. Pored toga, prinos može biti čak i veći nego kod horizontalno poravnatih PV sistema zbog slabog položaja Sunca tokom zime.

K2 Systems

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

1...101112...1.558Page 11 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs