Počinje procena štete u Petrovcu na Mlavi

18.06.2018

Život u Petrovcu na Mlavi se normalizuje, nakon poplava, ali posledice ostaju. I sinoć je padala jaka kiša pa su delovi sela Busur i Tabanovac poplavljeni.

Nakon prošlonedeljenih poplava usled kojih je došlo i do pucanja brane na Mlavi, danas počinje procena štete u selima u opštini Petrovac na Mlavi. Poplavljeno je nekoliko hiljada domaćinstva u 10 sela u samom Petrovcu i pričinjena je velika materijalna šteta.

Nakon prošlonedeljenih poplava usled kojih je došlo i do pucanja brane na Mlavi, danas počinje procena štete u selima u opštini Petrovac na Mlavi. Poplavljeno je nekoliko hiljada domaćinstva u 10 sela i samom Petrovcu i pričinjena je velika materijalna šteta.

Ministarstvo poljoprivrede je najavilo pomoć i u saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja biće napravljen program kao što je to urađeno u Obrenovcu 2014. i 2015. godine.

Situacija u Petrovcu na Mlavi se polako normalizuje, ali su posledice ostale. I sinoć je padala jaka kišra u okolini Petrovca i delovi sela Busur i Tabanovac su poplavljeni.

Predsednik Opštine Petrovac na Mlavi Duško Nedinić je rekao da je vanredna situacija i dalje na snazi.

“Sinić između 19.30 i 20 časova jaka kiša pala je u Busuru i Tabanovcu, pa su sela polavljena”, rekao je Nedinić.

Prema njegovim rečima, intezitet vode se smanjio pa nije ugrožen Petrovac.

“Danas se formoira komisija za procenu štete, veliki broj regionalnih i lokalnih puteva je uništen, fizička lica su pretrpela veliku štetu. U ovom trenutku ne mogu precizno da se izjasnim po pitanju procene štete”, rekao je Nedinić.

Izvor: RTS

Plava zastava na jarbolu Ade Ciganlije

18.06.2018

Prošlog petka je uz prisustvo visokih zvaničnika Grada Beograda i JP “Ada Ciganlija”, Plava zastava ponovo podignuta na Adi Ciganliji, kao simbol brige upravljača za životnu sredinu i bezbednost posetilaca.

Program Plava zastava, koji se realizuje kroz eko-sertifikaciju plaža, marina i turističkih brodova za posmatranje prirodnih vrednosti, prisutan je u Srbiji od 2012. godine.

Jedina plaža koja je usklađena sa strogim zahtevima programa je “Savsko jezero”, popularna Ada Ciganlija, koja je po sedmi put dobitnik ovog međunarodnog eko-sertifikata.

Posebna pažnja u okviru programa poklanja se obrazovanju o životnoj sredini, podizanju svesti kupača i uopšte korisnika prostora plaže o potrebi očuvanja ne samo prostora koji se koristi za kupanje, nego i šireg okruženja, posebno ako postoje područja od značaja za zaštitu u neposrednoj blizini.

Plava zastava je eko-oznaka koja se dodeljuje na dobrovoljnoj osnovi i intelektualno je vlasništvo neprofitne organizacije Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini (FEE – Foundation for Environmental Education). U svetu ima više od 4500 plaža i marina sa Plavom zastavom, u preko 50 zemalja širom Evrope, Južne Afrike, Maroka, Tunisa, Novog Zelanda, Brazila, Kanade i Kariba.

Plava zastava se bazira na održivom razvoju plaža i marina, koje svoju brigu za životnu sredinu demonstriraju prihvatajući i ispunjavajući stroge kriterijume za kvalitet vode, obrazovanje i informisanje, zaštitu životne sredine i bezbednost korisnika/posetilaca.

Koncept Plave zastave nastao je u Francuskoj. Godine 1985., francuske opštine na primorju dobile su priznanje Plavu zastavu za poštovanje kriterijuma za tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje.

Evropska godina životne sredine bila je 1987., kada je Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini u Evropi (FEEE) predstavila francuski koncept Evropskoj komisiji. Od tada je program Plava zastava pokrenut kao godišnja aktivnosti zajednice.

Pored kriterijuma koji se odnose na tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje, kriterijumi za dobijanje Plave zastave na evropskom nivou uključuju i druge oblasti upravljanja životnom sredinom, kao što su upravljanje otpadom i planiranje i zaštita obala. Marine su takođe uključene u program Plava zastava.

Milisav Pajević

Održivi razvoj u srednjim školama Šumadijskog okruga

18.06.2018

Završna konferencija Projekta „Razvoj partnerstava i korelativne nastave za održivi razvoj u srednjim školama Šumadijskog okruga” održana je prošle nedelje na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu.

Goste su pozdravili Nedeljko Manojlović, član Gradskog veća za obrazovanje Kragujevca, Jelena Tripković, projektni menadžer Regionalnog centra za životnu sredinu (REC), Goran Bošković, koordinator u projektu ispred Fakulteta inženjerskih nauka.

– Ovakvi i slični projekti su prilika za učenike srednjih stručnih škola i gimnazija da kroz saradnju sa fakultetima, partnerima u projektu, kroz multidisciplinarni pristup nauče nešto novo, upoznaju se s predmetima kojima se bave u okviru istraživačkih radova profesori i saradnici na fakultetima, što je na neki način svojevrsna promocija ustanova. Očekujem da će rezultati projekta koji je trajao proteklih šest meseci unaprediti znanja ne samo učenika već i nastavnika srednjih stručnih škola iz oblasti održivog razvoja, rekao prof. dr Nedeljko Manojlović, član Gradskog veća za obrazovanje Kragujevca.

Milan Gabarić, menadžer projekta predstavio je rezultate i podsetio da je učestvovalo preko 50 učenika iz Politehničke škole, Prve tehničke škole i Prve kragujevačke škole.

Zajedno sa profesorima realizovano je šest radionica na temu održivog razvoja, učenici su učestvovali na takmičenjima studija slučaja na temu održivog razvoja i istraživali su probleme i davali rešenja iz ove oblasti.

U okviru projekta na FIN-u je osnovan Centar za održivi razvoj koji ima za zadatak da permanentno radi na podizanju svesti i proširenju znanja srednjoškolaca iz ove oblasti.

Prema rečima realizatora ostvareni su ciljevi projekta. Unapređena su znanja učenika srednjih škola o ciljevima održivog razvoja, učesnici su svesni problema zaštite životne sredine, a pored toga motivisani su za pokretanje sopstvenog posla u oblasti zelene ekonomije.

Kroz osnivanje Centra za održivi razvoj uspostavljena je saradnja srednjih škola i fakulteta ali su i unapređeni nastavni programi i godišnji nastavni planovi srednjih stručnih škola.

U okviru završne konferencije dodeljeni su sertifikati i nagrade učesnicima projekta i proglašen je realizator najboljeg korelativnog časa iz održivog razvoja.

Uručene su nagrade pobednicima kviz takmičenja u oblasti održivog razvoja kao i pobednicima takmičenja u studijama slučaja.

Projekat su podržale i priključile se aktivnostima tehničke škole iz Kruševca, Batočine, Aranđelovca, Knića i Užica.

Projekat je finansiran sredstvima SEEDLING programa za Srbiju koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu (REC) a u Kragujevcu se uz podršku grada realizuje u organizaciji Centra za ekološko obrazovanje i održivi razvoj.

Milisav Pajević

CNN Travel preporučuje meandre reke Uvac i Nacionalni park Taru

18.06.2018

Portal Si-En-En Travel (CNN Travel) je objavio kratak video snimak o dve prirodne lepote Srbije koje “oduzimaju dah”.

CNN Travel navodi da je Srbija zemlja u kojoj ima nešto za svakog avanturistu, a preporučuju im da posete neverovatne meandre reke Uvac i Nacionalni park Taru, za koji kažu da ima bogat eko-sistem i poglede koji “oduzimaju dah”.

Video prate snimci reke Uvac i Nacionalnog parka Tare napravljeni iz drona.

CNN Travel takođe navodi da je Srbija “poznata po svojoj neverovatnoj prirodnoj lepoti“.

Milisav Pajević

Apel Ministarstva održivog razvoja i turizma građanima da započnu proces legalizacije

18.06.2018

Ukupno 3 409 zahteva za legalizaciju bespravnih objekata predato je lokalnim samoupravama u Crnoj Gori do 15. juna, u skladu sa Zakonom o planiranju prostora i izgradnji objekata.

Najviše zahteva podneto je u Herceg Novom u kome se za legalizaciju prijavilo 764 građana. Slede Bar sa 506 zahteva, Podgorica sa 382 zahteva, Budva sa 372 i Kotor sa 302 zahteva.

U Ulcinju je podneto 259 zahteva, u Pljevljima 155, u Tivtu 175, u Rožajama 86, dok je u Nikšiću podneto 108 zahteva. Takođe, u Bijelom Polju građani su podneli 50 zahteva, u Kolašinu 59, na Žabljaku 60, u Beranama 39, u Danilovgradu 47, na Cetinju 25, u Mojkovcu 15 i u Plavu četiri.

Ovim putem, Ministarstvo održivog razvoja i turizma apeluje na građane da započnu proces legalizacije i podnesu prijavu u predviđenom roku, najkasnije do 15. jula ove godine.

Prema Zakonu o planiranju prostora i izgradnji objekata, vlasnici bespravnih objekata koji su evidentirani na orto-foto snimku, a za koje nije podnet zahtev za legalizaciju, dužni da plaćaju naknadu za korišćenje prostora.

Ovu naknadu dužni su da plaćaju i vlasnici bespravnih objekata za koje je doneto rešenje o odbijanju zahteva za legalizaciju, sve do uklanjanja objekta.

Nadležni organ lokalne uprave dužan je da u roku od 60 dana od isteka roka za prijavu za legalizaciju podatke dobijene preklapanje podataka iz orto-foto snimka i primljenih zahteva za legalizaciju sistematizuje i utvrdi listu bespravnih objekata za koje nije podnet zahtev za legalizaciju, odnosno onih koji nisu ispunili uslove za istu u skladu sa zakonom.

Godišnja naknada za korišćenje prostora po metru kvadratnom bespravnog objekta može iznositi od 0,5 odsto do dva odsto prosečne cene građenja metra kvadratnog novoizgrađenog stambenog objekta u Crnoj Gori.

Ova prosečna cena, prema preliminarnim podacima MONSTAT-a, za 2017. godinu iznosi 681 evro po metru. To znači da godišnja naknada za korišćenje prostora može iznositi od 3,41 do 13,62 eura po metru kvadratnom, u zavisnosti od visine, načina i kriterijuma plaćanja godišnje naknade koju utvrđuje nadležni organ lokalne samouprave.

Godišnja naknada za korišćenje prostora za stambeni objekat od 100 metara kvadratnih može iznositi od 340,50 do 1362 evra, za stambeni objekat od 150 metara kvadratnih može iznostiti od 510,75 do 2043 evra, dok godišnja naknada za stambeni objekat od 200 metara kvadratnih, može iznositi od 681 do 2724 evra.

Milisav Pajević

Projekat “Vrabac moj prvi komšija”

18.06.2018

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U okviru saradnje Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Agencije za zaštitu životne sredine, u dvorištu Agencije postavljen je soliter i hranilica za vrapce.

Akcija se obavlja u okviru projekta “Vrabac moj prvi komšija“.

U Srbiji se gnezdi između 1.300.000-1.900.000 parova vrabaca pokućara, čija populacija već nekoliko decenija opada. Kao i u svim svetskim metropolama, i u Beogradu, razlog za smanjenje brojnosti vrabaca leži u promenama u staništu.

Promena stila gradnje objekata, smanjenje broja domaćih životinja, čiju su hranu koristili vrapci, zagađenje, takmičenje sa gradskim golubovima su samo neki od razloga za pad brojnosti ove vrste.

– Raduje nas saradnja Društva i Agencije koja je prepoznala značaj očuvanja vrabaca, simbola Beograda i naših prvih komšija i podržala akciju njihove zaštite, rekao je Slobodan Knežević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Milisav Pajević

Za Srbiju važne austrijske investicije u energetiku i obnovljive izvore energije

18.06.2018

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i savezni kancelar Republike Austrije Sebastijan Kurc ocenili su u Beču da su bilateralni odnosi dveju zemalja na veoma visokom nivou. Brnabić, koja se sa austrijskim kancelarom sastala u okviru učešća na Forumu „Evropa Vahau“, istakla je da je Srbija opredeljena za dalje jačanje saradnje, posebno na ekonomskom planu.

Podrška Austrije u procesu evropskih integracija izuzetno je važna za Srbiju, naglasila je ona.

Od 1. jula ove godine, Austrija će preuzeti predsedavanje Savetu EU. Očekujemo nastavak podrške Austrije u procesu integracije Srbije i Zapadnog Balkana u EU, istakla je predsednica Vlade.

Saradnja u okviru Berlinskog procesa je naročito značajna za Srbiju, jer obuhvata prioritetne projekte u regionu – ekonomiju, energetiku, infrastrukturu i saradnju mladih, navela je ona.

Austrija je jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu.
Prošle godine robna razmena iznosila je 997,8 miliona evra, a austrijska ulaganja 251,3 miliona evra.

U 2017. godini, Austrija je bila drugi najveći investitor u srpsku privredu.

Austrija je takođe važan partner i u projektima zaštite životne sredine i poljoprivrede, posebno u oblastima tretmana otpada i otpadnih voda.

Premijerka je istakla da su za Srbiju važne nove austrijske investicije, posebno u infrastrukturi, modernizaciji industrije, energetici i obnovljivim izvorima energije.

Milisav Pajević

Kancelarija REC u Srbiji sprovodi kampanju “Budimo budni!”

17.06.2018

Regionalni centar za životnu sredinu, Kancelarija u Srbiji, započeo je sprovođenje kampanje “Budimo budni!” koja ima za cilj podizanje svesti građana o značaju očuvanja životne sredine.

Ova kampanja obuhvatiće predstavljanje nekoliko oblasti Poglavlja 27, koje su značajne za očuvanje životne sredine u Srbiji.

Nakon prvog kratkog animiranog videa, koji se bavio temom učešća građana u odlučivanju u pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine, predstavljamo vam drugi – posvećen klimatskim promenama!

Animirani video o borbi protiv klimatskih promena pogledajte ovde.

Milisav Pajević

Odigrana ekološka predstava “Skupljaj svoju ambalažu i nosi na reciklažu“

17.06.2018

U Pozorištu za decu odigrana je ekološka predstava pod nazivom „Skupljaj svoju ambalažu i nosi na reciklažu“.

Ideja predstave je da se kod dece probudi svest o važnosti reciklaže, zbog čega su umesto ulaznica mališani donosili plastične flaše.

U ovoj interaktivnoj predstavi glavna uloga poverena je poznatom srpskom glumcu, Slobodanu Bodi Ninkoviću.

Ovo izvođenje organizovalo je Javno-komunalno preduzeće „Kragujevac Šumadija“, u saradnji sa firmom „Sekopak“.

Dok se u Evropskoj uniji reciklira oko 60 odsto otpada, u Srbiji čak 95 odsto komunalnog otpada završava na deponijama ili u prirodi.

Recikleri ambalažnog otpada rade sa polovinom kapaciteta i uvoze ambalažni otpad iz susednih zemalja.

Kako bi se stalo tome na put i kako bi se deca edukovala, osmišljena je ekološka predstava pod nazivom “Skupljaj svoju ambalažu i nosi na reciklažu“.

Predstavu je gledalo i u njoj učestvovalo 120 mališana. Glavna uloga poverena je glumcu Slobodanu Bodi Ninkoviću.
Ekološka svest građana o značaju razvrstavanja otpada nije razvijena u dovoljnoj meri.

Građani ili nemaju mogućnost ili ne žele da odvajaju otpad za reciklažu.

Namenski kontejneri za plastiku, staklo, limenke i tekstil, postoje samo u većim gradovima i nema ih dovoljno.

Izvor: RTV Kragujevac

Milisav Pajević

Najavljen tender za prvi radarski sistem za protivgradnu zaštitu u Srbiji

17.06.2018

Topola-Brnabic_poplave — Foto: Opština Topola

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić posetila je prekjuče opštinu Topola, u kojoj je zbog nevremena i grada proglašena vanredna situacija, i tom prilikom najavila da će u narednim danima biti raspisan tender za prvi radarski sistem za protivgradnu zaštitu u Srbiji.

Brnabić je podsetila na to da je Vlada na poslednjoj sednici donela odluku da formira Komisiju za procenu i sanaciju štete koja će održati sastanak u ponedeljak, 18. juna, kako bi se videlo šta treba da se uradi po pitanju ovih vremenskih nepogoda.

Prema njenim rečima, članovi Komisije su predstavnici ministarstava finansija, trgovine, turizma i telekomunikacija, državne uprave i lokalne samouprave, MUP-a i Kancelarije za javna ulaganja.

Ona je istakla da Srbija nije dovoljno dobro pokrivena protivgradnom zaštitom, te da postoji više problema, od kojih je prvi što nema automatskog sistema protivgradne zaštite.

Drugi problem je, kako je navela, taj što nema dovoljno dobre regionalne saradnje sa Bosnom i Hercegovinom, Republikom Srpskom i Hrvatskom kada je u pitanju protivgradna zaštita, na čemu mora da se radi.

Oblaci kada dođu nad Srbiju, koliko god raketa da se ispali, ne mogu da spreče grad i štetu. To je nešto što realno moramo ove godine da rešimo, rekla je premijerka i poručila stanovnicima Topole kojima su uništeni zasadi voća da je Vlada uz njih.

Ona je ocenila da je očigledno postoji loša komunikacija između Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) i protivgradnih stanica za ispaljivanje raketa, zbog čega je pozvala delegaciju opštine Topola na sastanak sledeće nedelje sa ministrom poljoprivrede i direktorom RHMZ-a kako bi se videlo o čemu se tu radi.

Premijerka je podvukla da će Komisija procenjivati štetu u svim opštinama pogođenim nevremenom, tako da sve lokalne samouprave mogu da očekuju pomoć.

Brnabić je u Topoli razgovarala sa poljoprivrednicima i obišla domaćinstvo Nenada Dragićevića, koje je oštećeno u nevremenu.

Poljoprivrednici su premijerki preneli da su štete na zasadima ogromne, budući da je gotovo svaka parcela bila zahvaćena gradom, a neke će štetu osetiti i naredne godine.

Predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović rekao je da je od 6.500 hektara pod voćem 85 odsto nastradalo, upozorivši na to da preliminarne procene štete kažu da je šteta u toj opštini veća od 20 miliona evra.

Jovanović je, izrazivši zahvalnost premijerki na poseti, rekao da je njen dolazak ohrabrenje i da pokazuje da će moći da se pomogne ljudima, a da se stvari koje su se desile ne ponavljaju.

Milisav Pajević

Pušten u rad gasovod u Topoli

16.06.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić pustio je juče u rad gasovod u Topoli.

Gasifikacija opštine sa 32 okolna sela kvalifikuje Topolu kao atraktivnu destinaciju za investiranje.

Puštanju u rad gasovoda prisustvovao je i predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je posetio i buduće velike potrošače gasa– PIK Oplenac i fabriku za preradu voća “Bolero”, koja će od jula zaposliti 50 radnika.

Milisav Pajević

Akcija obilaska gornjeg toka Južne Morave

16.06.2018

Odred izviđača “Zavičaj 1093” iz Vranja u sklopu Projekta Skrining gornjeg toka Južne Morave izvešće dvodnevnu akciju obilaska toka Južne Morave.

U cilju što boljih priprema za veliku akciju čišćenja gornjeg toka Južne Morave danas i sutra uradiće Skrining gornjeg toka Južne Morave u delu od Ćukovca do Vranjske Banje koji se u vodenom skriningu 2016. pokazao kao najveći problem.

Namera je da se utvrdi stanje nakon prolećnih poplava 2018. i utvrde prioriteti odakle otpočeti sa sanacijom.

Zbog izuzetno opasnog priobalja reke (neuređena obala, zarasla u granje i sklona urušavanju) akciju će sprovesti obučena ekipa starijih izviđača.

U delu analize pribavljenih podataka svaka pomoć biće dobrodošla.

O rezultatima urađene analize biće izvešteni: Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo zaštite unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije, Ministarstvo odbrane, Civilna zaštita Srbije, JP Srbijavode, Grad Vranje, Zajednica izviđačkih organizacija Srbije, Donatori.

Projekat Skrining gornjeg toka Južne Morave se realizuje uz podršku Programa podrške civilnom društvu u oblasti životne sredine (CSOnnect) koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Počela gradnja regionalnog sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje „Mačva“

16.06.2018

Izgradnja velikog regionalnog sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje „Mačva“ počela je u blizini Bogatića radovima na prvom podsistemu „CS N6“ koji će imati kanal dužine 62 km, a ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je rekao da je cilj da se omogući korišćenje vode na što više poljoprivrednih površina.

„Dvonamenski sistem Mačva je nama jako važan zato što je to prvi projekat sa čijom realizacijom krećemo ispod Save i Dunava. Po svom kapacitetu je jedan od najvećih“, istakao je Nedimović tokom obilaska radova.

Hidrosistem „Mačva“ će obezbediti navodnjavanje na ukupno oko 26.000 hektara zemljišta, od čega će „CS N6“ biti za navodnjavanje 10.900 hektara.

Pripremni radovi su počeli 6. juna u blizini Bogatića, a rok za završetak radova je dve godine.

Projekat „CS N6“ se finansira iz Fonda za razvoj Abu Dabija u vrednosti od 4,1 milion evra. U okviru podsistema „CS N6“ biće napravljeno 17 crpnih stanica i dve ustave, a radove izvodi konzorcijum domaćih firmi.

Ministar Nedimović je ukazao na važnost navodnjavanja u poljoprivredi, koje donosi i kvalitet i kvantitet, podsetivši da Ministarstvo daje i 50 odsto novca poljoprivrednicima za nabavku sistema za navodnjavanje.

Nedimović je objasnio da pored 12 započetih projekata za oko 48.000 hektara zemljišta, postoje i projekti za sisteme za Čačak i Pančevački rit, što je još skoro 50.000 hektara zemlje.

– U drugoj fazi spremamo za finansiranje u 2019. i 2020. godini projekte za još oko 55.000 hektara. Tako da ćemo obezbediti navodnjavanje za novih više od 100.000 hektara zemlje i to samo u periodu od dve ili tri godine, naveo je ministar.

Prema njegovim rečima, pored sistema za navodnjavanje, Ministarstvo radi i na elektrifikaciji polja, kao i na sistemu automatske protivgradne zaštite i raspisuje se tender za prvi radarski centar.

Milisav Pajević

Srbija ispunila uslove da bude članica Evropske agencije za životnu sredinu

16.06.2018

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović sastali su se juče sa najvišim predstavnicima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), koji po prvi put borave u zvaničnoj poseti našoj zemlji.

Na sastanku sa delegacijom EEA, koju je predvodio direktor Hans Bruninks, a na kojem je bilo reči o mogućnostima za unapređenje saradnje u prikupljanju, razmeni i analizi podataka ključnih za stanje životne sredine, visoko je ocenjen napredak koji je naša zemlja ostvarila u ovoj oblasti.

Na osnovu ostvarenih tehničkih rezultata u Srbiji, Bruninks je konstatovao da Agencija za zaštitu životne sredine Srbije ispunjava uslove za stupanje u članstvo ove evropske organizacije.

Trivan je iskazao zahvalnost delegaciji EEA koja je jedna od vodećih stručnih institucija u ovoj oblasti, ne samo u Evropi nego u svetu, na priznanju, i pohvalio rad Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Goran Trivan je u obraćanju novinarima nakon sastanka istakao izuzetan značaj prve posete direktora EEA i njegove ocene da je Srbija u ekologiji izuzetno napredovala, a u prikupljanju i analizi podataka o stanju životne sredine dosegla evropske standarde.

– Ova vrsta posete pruža nadu i podršku. Nadu da možemo da verujemo u sebe i da nas ljudi u Evropskoj uniji razumeju i vrednuju naše rezultate, rekao je ministar i naglasio da će Ministarstvo pružiti punu podršku Agenciji u procesu učlanjenja u Evropsku agenciju za životnu sredinu.

U godinama koje dolaze, kako je rekao, Agencija za zaštitu životne sredine će postati noseći tehničko-stručni i naučni stub u implementaciji politika životne sredine u Srbiji. Prema njegovim rečima, biće osnovane i druge organizacije koje će pomoći Srbiji da dostigne evropske standarde, ali još važnije, da se podigne kvalitet životne sredine u našoj zemlji.

Bruninks je ponovio da je Srbija ispunila tehničke uslove da bude članica Evropske agencije za životnu sredinu i da očekuje intenziviranje saradnje u budućnosti.

On je istakao da EEA želi da znanje koje poseduju dve institucije ugradi u politike, i time postigne bolji kvalitet životne sredine i prirode u Srbiji.

– Agencija za zaštitu životne sredine je partner kojeg zaista želimo, želimo da podržimo bavljenje pitanjima zaštite životne sredine u Srbiji, ponovio je Bruninks i izrazio očekivanje da će Srbija istrajati na stručnosti u pitanjima životne sredine.

Filip Radović je izrazio zadovoljstvo time što su uloženi napori pokazali rezultate koji su prepoznati i što je stvorena prilika da Agencija postane punopravan član velike evropske porodice, odnosno što će imati priliku da učestvuje u realizaciji značajnih međunarodnih projekata u oblasti životne sredine.

– Mislim da je Srbija spremna za to da se pridruži i sa tehničke strane bude članica EEA i da više učestvuje u njenom radu u budućnosti, ocenio je Radović.

Milisav Pajević

I Antarktik zagađen plastikom

16.06.2018

Mikroplastika, sićušne čestice plastičnog otpada koji se raspada u svetskim morima, pronađene su u vodama i snegu Antarktika. Naučnici su se nadali da je zaleđeni kontinent pošteđen vrtoglavog problema zagađenja plastikom, ali grupa istraživača iz grupe za zaštitu životne sredine Grinpis su otkrili da ipak ne postoji mesto na planeti do koje plastika nije stigla.

U sedam od osam uzoraka koje su aktivisti Grinpisa (Greenpeace) uzeli početkom godine na Antarktiku, tokom tromesečne ekspedicije, pronađeni su tragovi mikroplastike koja su došla iz tekstila ili ribarskih mreža. Otrovne hemikalije su pronađene u osam od devet uzoraka snega, objavila je ta organizacija u četvrtak u Hamburgu.
Pronađene hemikalije se koriste u odeći za spoljne uslove, a u životnoj sredini se zadržavaju godinama.
“Antarktik se čini kao netaknuta divljina, no čak je i taj kraj sveta već zagađen otrovima iz tekstilne industrije i ostacima plastičnog ludila”, istakao je Tilo Mak, stručnjak za okeane iz te ekološke organizacije.

Grinpis je naglasio da je za razliku od Arktika na Antarktiku sprovedeno malo istraživanja. Polutanti se prenose vetrom i morskim strujama i decenijama ostaju u životnoj sredini. Kroz lanac ishrane mogu da završe u želucima životinja poput pingvina ili kitova.
Grinpis je među lednicima pronašao i bove, ribarske mreže i cirade.
“Svugde u našim okeanima možete pronaći plastiku, od Antarktika, preko najdubljih okeanskih brazdi do Arktika. Vlade moraju da iniciraju i implementiraju mere na nivou proizvodnje kako se ti zagađivači ne bi uopšte ni pojavljivali u okeanu”, zaključio je Mak.

Više od 8 miliona tona plastike svake godine završi u okeanu svake godine.

U oktobru, vlade sveta će razmatrati predlog Evropske unije da se na području Antarktika proglasi zaštićen predeo koji bi se prostirao na 1.8 miliona kilometara kvadratnih, što bi bilo najveće zaštićeno područje na svetu.

Milan Zlatanović

Izvor: greenpeace.org.uk

5 jednostavnih načina da smanjite upotrebu plastike

16.06.2018

Za većinu plastike se tvrdi da može da se reciklira, ali zapravo to nije istina, plastika se može samo koristiti na drugi način. Zato je vrlo važno smanjiti njenu upotrebu, a srećom za to postoje brojni jednostavni načini.

Vaša porodica možda koristi plastične slamke, kese i flaše samo nekoliko minuta, ali ti predmeti ne nestaju tek tako kada ih bacite. Jednokratni predmeti poput ovih čine više od 40 odsto plastičnog otpada, a svake godine oko 8,8 miliona tona plastičnih kesa završi u okeanima. Ovaj otpad ugrožava divlje životinje, zagađuje okolinu i dovodi u opasnost ljudsko zdravlje.

Statistika je poražavajuća, ali vi imate tajno oružje u suzbijanju ovog problema – vašu decu.

Mnoga deca brinu o divljini – sigurno ne žele da vide morsku kornjaču kako se guši plastičnom slamkom – i mnoga deca shvataju da nasleđuju Zemlju u krizi. Ali male izmene u svakodnevnoj rutini vaše porodice mogu ohrabriti vašu decu da zaista nešto urade u borbi protiv plastike.

Evo nekoliko saveta:

1. Da bi se plastična slamka proizvela, potrebno je nekoliko sekundi, a koliko će je vaša deca koristiti? Pet minuta, deset? A onda, nakon što se slamka baci u smeće, biće potrebno oko 500 godina da se razgradi. Zato pomozite deci da jednokratne slamke zamene šarenim koje se mogu upotrebiti više puta, a koje lako možete nabaviti preko interneta, ukoliko ih ne nađete u vašoj okolini.

2. Kada mališane vodite u poslastičarnicu, umesto kartonskih činijica i plastičnih kašičica, birajte kornet. Osim što je ukusniji, uradićete nešto plemenito za planetu na kojoj živite.

3. Prosečni osmogodišnjak baci oko 67 odsto svog ručka svakog dana. Umesto što deci pakujete sendviče u plastične kese, nabavite omote od papira. Takođe, probajte da plastične kese zamenite cegerima od platna.

4. Kada idete sa decom na letovanje, vodite računa da plastične lopte, mišići i gume za plivanje ne otplutaju morem. Napomenite mališanima da vode računa o svojim stvarima i potrudite se da sve igračke budu na broju pri kraju dana.

5. Plastične flaše za vodu su još jedan od zagađivača okoline i jedan su od najčešćih otpada s plaža. Prema organizaciji “One Green Planet”, u SAD-u se svake sekunde koristi oko 1500 plastičnih flaša i trebalo bi oko 100 godina da nestanu.

Koristeći vodu iz slavine možete uštedeti novac i sačuvati zdravlje jer je poznato da plastične flaše ispuštaju toksine štetne po zdravlje. Plastične flaše takođe možete zameniti staklenim ili termos bocama, te tako očuvati zdravlje i okolinu.

Izvor: Nacionalna geografija

1...1,0781,0791,080...1,672 Page 1,079 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM