CEEFOR: Postizanje energetske efikasnosti kroz izradu energetskih audita

13.06.2018

Energetska efikasnost predstavlja zbir isplaniranih i sprovedenih mera čiji je cilj korišćenje minimalne količine neophodne energije ali uz sačuvan nivo udobnosti i stopu proizvodnje. Kompanija CEEFOR – Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj obezbedila je razumniju potrošnju energije mnogim preduzećima izradivši energetske audite za njihova industrijska postrojenja.

Iz ovih preduzeća stižu proizvodi koji su vam dobro poznati: neki od njih vas okrepljuju na slavama (Knjaz Miloš), čine Vaš život slađim (Štark i Swisslion-Takovo) a ručak ukusnijim i bogatijim belančevinama (Neoplanta). Saborac na polju uštede energije ovim preduzećima bio je upravo CEEFOR. Njegovo sedište je u Beogradu, a osnovan je 2010. godine. Uspešno realizovanim poslovima u oblasti energetskih tehnologija, Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj nije samo umanjio troškove svojim klijentima, već i negativan uticaj štetnih komponenti koje izazivaju efekat staklene bašte, čime se ova kompanija svrstala u red domaćih kompanija koje teže društvenoj odgovornosti. CEEFOR-ov tim čini 20 stručnjaka sa dugogodišnjim radnim iskustvom u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti: od mašinskih, elektro i građevinskih inženjera, preko inženjera tehnologije, arhitekture, saobraćaja i zaštite od požora do ekonomskih i finansijskih stručnjaka i prevodilaca.

Stručna lica Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj i vašoj kompaniji mogu pružiti direktnu korist izradom energetskih audita, studija opravdanosti projekata, kao i pripremom potpune projektne dokumentacije i ekonomsko-finansijskih analiza, sprovođenjem tehničke kontrole i nadzora nad izgradnjom i ocenjivanjem kvaliteta primenjene tehnologije. Kroz ishodovanje mišljenja, uslova, saglasnosti i dozvola kao i kontakte sa isporučiocima opreme, kompanija nudi usluge konsaltinga i inženjeringa.

U energetski efikasna rešenja, čijoj je realizaciji doprinela grupa eksperata CEEFOR-a, spadaju i dve solarne elektrane na zemlji u Kladovu snage 2 MW i solarna elektrana na objektu Robne kuće „IKEA” u Beogradu. Tim inženjera radio je i na izradi investiciono-tehničke dokumentacije za solarnu elektranu ukupne snage 9,9 MW za Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije. Naftna Industrija Srbije takođe je angažovala inženjere od 2013. do 2015. godine za pomenutu naftnu kompaniju bilo je projektovanje, ishodovanje dozvola i organizacija tehničkog pregleda za kogeneracione i gasne elektrane na teritoriji opština Kanjiža, Srbobran i Veliko Gradište.

Oblast delatnosti Centra za energetsku efikasnost i održivi razvoj nije usko vezana za elektrane. Na listu klijenata upisala se i Fabrika kartona Umka za koju su izradili prethodnu studiju opravdanosti parno-turbinskog postrojenja. CEEFOR je aktivan i na području eko-mobilnosti. Kroz aktivnosti konsultantskih usluga, tehničke i finansijske analize i projektovanje i komunikaciju sa proizvođačima potrebne opreme, izrađeno je nekoliko idejnih projekata za postavljanje stanica za punjenje elektromobila. Rezultat projekata bilo je instaliranje punjača na nekoliko lokacija u Beogradu – u prodajnom salonu BMW-a na Čukarici, javnoj garaži na Obilićevom vencu, u filijali ProCredit banke kao i na drugim lokacijama.

ENERGY EFFICIENT SOLUTION

CEEFOR d.o.o.

Bulevar oslobođenja 103, Beograd

W | www. ceefor.co.rs
M | info@ceefor.co.rs
T |0114063160

Osnovano Zajedničko telo za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu

13.06.2018

Sporazumom Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva odbrane i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, osnovano je Zajedničko telo za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Republike Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

U saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine navodi se da su Sporazum potpisali ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar odbrane Aleksandar Vulin i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Posle višemesečnih priprema i rada, pomenutim sporazumom formirano je telo koje će okupiti najeminentije istraživače, naučnike, stručnjake i institucije Srbije, sa zadatkom da ispitaju sve naučne i stručne činjenice koje su relevantne za utvrđivanje posledica bombardovanja 1999. godine.

Trivan je nakon potpisivanja ovog dokumenta rekao da Srbija ima obavezu prema građanima da utvrdi istinu u vezi agresije NATO, jer je to pitanje naše budućnosti.

Kada shvatimo šta se dogodilo, znaćemo i kakve mere da preduzmemo kako bi zaštitili građane i biodiverzitet naše zemlje od posledica, istakao je on i objasnio da će istraživanja obuhvatiti ne samo posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom, već i zagađenja nastala uništenjem hemijskih i petrohemijskih postrojenja čije posledice mogu biti dramatične.

Istraživanja će, kako je naveo, biti sprovedena na celokupnoj teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju Kosova i Metohije, gde je bilo najviše bombardovanja projektilima sa osiromašenim uranijumom.

Pokušaćemo da istraživanja proširimo na Kosovo i Metohiju. Građani naše južne pokrajine imaju pravo da znaju istinu o tome kakve su posledice bombardovanja na tom području, deca na Kosmetu imaju pravo na zdrav život, podvukao je ministar.

Prema njegovim rečima, u okviru Zajedničkog tela delovaće Međuresorno koordinaciono telo, Savet, Nacionalna mrežna laboratorija i Upravni odbor.

Međuresorno koordinaciono telo, kako je objasnio, biće angažovano na prikupljanju, analizi i pripremi materijala sa podacima o promenama u stanju životne sredine i prirode, pre i posle NATO bombardovanja, a u njegov rad biće uključeni i drugi eminentni stručnjaci, naročito instituti.

Nacionalna mreža laboratorija objediniće rad akreditovanih državnih i privatnih laboratorija, radi prikupljanja izveštaja o ispitivanjima koji se odnose na istraživanje pojava zagađenja radioaktivnim materijalom i istraživanje hemijskog i biološkog zagađenja, precizirao je ministar.

Trivan je istakao da će Zajedničko telo imati potpunu naučnu autonomiju u svom radu, ocenivši da će istraživanje posledica bombardovanja imati veliki odjek ne samo u regionu, već u čitavom svetu.

Srbija ne želi da osuđuje druge, nego da pomogne sebi. U međuvremenu su se promenile administracije u zemljama koje su učestvovale u zločinu protiv Srbije i bilo bi humano da današnje administracije pomognu našoj zemlji u saniranju posledica bombardovanja, rekao je Trivan.

On je pozvao čitavu zemlju da bude ujedinjena oko ovog pitanja i podrži rad Zajedničkog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Republike Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Milisav Pajević

Pojeftinilo gorivo u Republici Hrvatskoj

13.06.2018

Cene goriva na benzinskim pumpama u Hrvatskoj pale su drugu sedmicu zaredom, pokazuju podaci koje je juče objavilo Ministarstvo gospodarstva Hrvatske.

U odnosu na prošli utorak prosečna cena benzinskih goriva niža je za 13 lipa te sada iznosi 10,45 kuna.

Tako je prosečni tank od 50 litara svim vozačima benzinaca koji toče Eurosuper 95 jeftiniji za 6,5 kuna, prenosi N1.

Prosečna cena dizela je pak pala sa 10,02 na 9,93 kune.

Sad je vozačima dizelaša prosečni tank goriva jeftiniji za 4,5 kune.

Cena autogasa ostala je ista – iznosi 4,90 kuna.

Milisav Pajević

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadne vode i kolektora u Vranju

13.06.2018

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je juče da će kroz programe sa Nemačkom razvojnom bankom KfW biti obezbeđena zdrava pijaća voda i rešen problem otpadnih voda u opštinama i gradovima u Srbiji u kojima živi 1,6 miliona ljudi.

Mihajlović je u Vladi Srbije prisustvovala potpisivanju dva ugovora iz programa sa KfW, u ukupnoj vrednosti od 14,2 miliona evra, u vezi sa izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadne vode i kolektora u Vranju, između izvođača radova i JP Vodovod Vranje.

Ona je navela da je kroz program sa KfW-om ulaženo više od 250 miliona evra u razvoj komunalne infrastrukture u našoj zemlji, uključujući tekuće projekte i one koji počinju ove godine.

Mihajlović je izrazila zahvalnost Nemačkoj i ambasadoru te zemlje Akselu Ditmanu na velikoj podršci Srbiji u rešavanju ovog važnog pitanja, dodavši da nema bitnije stvari za svakog građanina od zdrave vode za piće, urednog vodosnabdevanja i zdrave životne sredine.

Možda se ta tema nekad stavljala sa strane, ali zahvaljujući saradnji sa KfW imamo danas rezultate i u toj oblasti, podvukla je ona.

Prema njenim rečima, iskustvo projekata iz saradnje sa KfW-om jeste takvo da se radovi izvode kvalitetno i na vreme, što se očekuje i od realizacije ovog projekta.

Ovi projekti za nas su veoma važni zbog sticanja novih znanja koje ovim putem dolazi u Srbiju, zaključila je Mihajlović.

Ambasador Ditman je rekao da je projekat za upravljanje otpadnim vodama jedan u nizu projekata koji se realizuju u Vranju, podsetivši na to da je 2016. obeležen početak rada na izgradnji cevovoda od akumulacije Prvonek do Vranja.
Sve to je dokaz veoma dobre i bliske saradnje sa razvojnom bankom KfW, a u okviru šire razvojne saradnje Nemačke i Srbije od 2000. godine.

Od tada su u oblast zaštite životne sredine uložena značajna sredstva, oko milijardu evra, a oblasti vodosnabdevanja i upravljanja otpadnim vodama samo su jedan od segmenata, rekao je Ditman, i dodao da se u 23 opštine i grada u Srbiji realizuju slični projekti.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković istakao je da je reč o značajnoj kapitalnoj investiciji kojom će biti rešen problem kanalizacije u Vranju, pre svega u prigradskim naseljima i selima na teritoriji te lokalne samouprave.

Milisav Pajević

Stanovnici Izraela problem isušivanja jezera rešavaju upumpavanjem desalinizovane vode

12.06.2018

israel-lake-sea-of-galilee — Photo: Юкатан

Galijelsko more najveće je slatkovodno jezero na teritoriji Izraela, a za hrišćansku religiju važno je zato što se povezuje sa nekoliko čuda Isusa Hrista opisanih u Novom zavetu. Veruje se da je upravo ono predstavljalo pozornicu za njegovo hodanje po vodi, dok je na obalama stekao 4 sledbenika, a na obroncima obližnjeg brda održao čuvenu besedu na gori, u kojoj je, kako se iznosi u Jevanđelju po Mateji, izneo čitavo etičko učenje.

Smešteno je 200 metara ispod nivoa mora i udaljeno 45 kilometara od obale. Pokriva površinu od otprilike 160 kvadratnih kilometara. Na hebrejskom jeziku zove se Kineret.

Tokom 2017. godine, izraelski organi zaduženi za kontrolu vode, saopštili su da je Galilejsko more, pogođeno godinama suše, dostiglo najniži nivo za prethodno stoleće. Reakcija Ministarstva energetike i vode koja je usledila pre nekoliko dana bio je plan za upumpavanje 100 miliona kubnih metara desalinizovane vode u jezero na godišnjem nivou do 2022. Samo deset godina ranije, ovo jezero je državi obezbeđivalo 400 miliona kubika u godinu dana i bilo najveći snabdevač sveže vode Izraela da bi niz sušnih zima smanjio potencijal eksploatisanja ove vodene površine na 30 do 40 miliona kubnih metara.

Problem nestašice vode Izrael je uspeo da reši izgradnjom pet postrojenja za desalinizaciju (odsoljavanje) morske vode duž mediteranske obale, koja stanovnike snabdevaju sa 670 miliona kubika u periodu od jedne godine i iz kojih potiče 80 odsto pijaće vode iskorištene u izraelskim domaćinstvima. U svrhu novog projekta bile bi izgrađene još dve, jedna upravo u pokrajini Galileji, a drugo u Jerusalimu.

Ovim povodom oglasio se i premijer Izraela, Benjamin Natenjahu. – Pretvaramo Kineret u rezervoar za odsoljenu vodu, što je inovativno i važno, i barem u meri u kojoj to radimo još nije postignuto.

Jelena Kozbašić

Bogatić: Donet Operativni plan odbrane od poplava od voda drugog reda

12.06.2018

Na 24.sednici Opštinskog veća Opštine Bogatić članovi Opštinskog veća su u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama doneli Operativni plan odbrane od poplava od voda drugog reda opštine Bogatić za 2018.godinu.

Cilj izrade Operativnog plana za odbranu od poplava na vodama 2. reda na teritoriji opštine Bogatić je da se identifikuju opasnosti, izvori i oblici ugroženosti, mogući efekti i posledice, procena ugroženosti –rizika, sagledavanje snaga, sredstava i preventivnih mera za odgovor na opasnost izazvanu elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, zaštitu i spasavanje života i zdravlja ljudi, životinja, zaštite materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine.

Članovi Opštinskog veća razmatrali su i usvojili Pravilnik o kriterijumima i postupku za dodelu pomoći za uklanjanje i ublažavanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije, elementarnih nepogoda i drugih nesreća na teritoriji opštine Bogatić kojim se uređuje način i postupak dodele pomoći za hitne intervencije i saniranje šteta nastalih prirodnom ili drugom nezgodom i druga pitanja u vezi sa pružanjem pomoći građanima koje je zadesila prirodna ili druga nezgoda.

Milisav Pajević

Crna Gora: Vodič o potrošnji goriva i emisijama CO2 za modele novih putničkih vozila

12.06.2018

Ministarstvo održivog razvoja i turizma obaveštava zainteresovanu javnost da je u toku ažuriranje podataka za Vodič o potrošnji goriva i emisijama CO2 za modele novih putničkih vozila koja su dostupna na tržištu Crne Gore za 2018. godinu.

Vodič o potrošnji goriva i emisijama CO2 za modele novih putničkih vozila koja su dostupna na teritoriji Crne Gore za 2017 godinu izrađen je na osnovu Zakona o životnoj sredini („Sl. list Crne Gore”, br. 52/16) i Pravilnika o bližem sadržaju oznaka, vodiča, postera, displeja i promotivne literature i materijala o potrošnji goriva i emisijama ugljendioksida iz novih putničkih vozila („Sl. list Crne Gore”, br. 40/17 od 27.06.2017.).

Vodič za 2017. godinu izrađen je pre donošenja pomenutog pravilnika na dobrovoljnoj osnovi tako da ne sadrži podatke svih uvoznika novih vozila. Radi uvida i boljeg razumevanja svih detalja Ministarstvo moli da pogledate predmetni Vodič za 2017. koji se sada ažurira a koji mozete preuzeti OVDE.

Nakon donošenja predmetnog pravilnika od strane Ministarstva održivog razvoja i turizma praksa dostavljanja podataka Ministarstvu predstavlja obavezu na godišnjem nivou.

Stoga je neophodno da zvanični distributeri novih vozila za potrebe izrade Vodiča za 2018 god, najkasnije do petka, 18. juna 2018, dostave podatke o novim putničkim vozilima dostupnim na tržištu Crne Gore za 2018. godinu.

Podatke je potrebno dostaviti isključivo u datoj excel formi (primer/template mozete preuzeti OVDE) kako bi svi dostavljeni dostavljeni podaci imali unificiranu formu.

Takođe evo i nekoliko tehničkih pojašnjenja: Potrošnja goriva izražava se numerički, sa jednim decimalnim mjestom, u litrima na sto kilometara (l/100km) a emisija ugljendioksida izražava se najpribližnijim celim brojem u gramima po kilometru (g/km).

Zvanični podaci o potrošnji goriva i emisijama ugljendioksida su podaci u skladu sa sertifikatom o homologaciji vozila za tip vozila ili potvrdom proizvođača.

Kada se nekoliko varijanti i/ili verzija navodi pod istim modelom, za zvanične podatke o potrošnji goriva i emisijama ugljendioksida uzima se potrošnja, odnosno vrednost emisija varijante i/ili verzije koja ima najveću potrošnju odnosno vrednost emisija u toj grupi.

Podatke je neophodno dostaviti gospođi Jeleni Krivokapić na sledeću mejl adresu: j.krivokapic@mrt.gov.me

Milisav Pajević

Svetska zelena ekonomija skoro iste veličine kao i sektor fosilnih goriva

12.06.2018

Definicija Zelene ekonomije koju je dao UNEP (United Nations Environment Programme) glasi: “Ekonomija čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu”.

Svetska zelena ekonomija, prema grupi koja se bavi statistikom svetskog tržišta, FTSE Russel, sada predstavlja ukupni tržišni udeo sličan onom u sektoru fosilnih goriva. Organizacija berzanskih indeksa kaže da održiva ekonomija raste za razliku od tržišta fosilnih goriva koje se smanjuje.

Prema ovoj organizaciji, ako se sa trenutnim trendovima nastavi, do 2030. godine zelena ekonomija će činiti 7% globalne tržišne kapitalizacije, a čitavih 10% ako se zelene investicije povećaju. Tržišna kapitalizacija je glavni indikator veličine i obima prometa na berzi.

Industrijske firme su glavna preduzeća koja su uključena u zelenu ekonomiju, a potom oni iz komunalnih, tehnoloških, hemijskih i građevinskih sektora.
Prema poslednjem izveštaju velike kompanije čine oko dve trećine kapitalizacije zelenog tržišta ali malih i srednjih preduzeća ima više.

Kompanija Microsoft čini 2,4% tržišta sa svojom klaud infrastrukturom i videokonferencijskom tehnologijom. U pogledu nacionalnog unosa, SAD čine najveći element zelene ekonomije u odnosu na novčanu vrednost, dok Japan i Evropa imaju najveću zelenu izloženost u smislu broja uključenih preduzeća. Nemačka i Francuska su posebno veliki evropski igrači sa više od prosečne zelene izloženosti od kojih svaka čini oko 4% zelenog sektora.

Čovečanstvo se na pragu 21. veka suočava sa najvećom krizom u modernoj istoriji, koja može imati dramatičan tok i neizvestan ishod. Istraživači ističu, da ovu veliku krizu današnjeg sveta čini istovremeno preklapanje: sve veće iscrpljivanje prirodnih resursa, klimatske promene i kriza globalnog ekonomskog sistema. Ovi ključni uzroci traže hitan odgovor i rešenje. Stoga, moramo praviti planove za pronalaženje novih načina opstanka i da odredimo put prema zelenoj ekonomiji, koja će podići ljude iz siromaštva i zaštiti životnu sredinu.

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Četvrtaci i komunalci potpisali Memorandum o saradnji

12.06.2018

Dres i haljina od plastike — Foto: JKP Komunalac

„Lovci na plastiku“ iz Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš“ posetili su 12. juna 2018. godine vrbasku „Čistoću“ da bi saznali kako se vrši selekcija i presovanje ambalažne plastike koju komunalni radnici sakupljaju svake poslednje subote u mesecu sa gradskih ulica i šalju je na dalju obradu.

Đaci četvrtog razreda „Njegoševe“ škole na čelu sa učiteljicom Snežanom Kovač deo su projekta o zaštiti životne sredine koji su nazvali „Lov na plastiku“. A kako bi se upoznali s prvim koracima u reciklažnom procesu, bili su gosti JKP „Komunalac“.

„Francuska ambasada raspisala je konkurs čija je tema u vezi sa uticajem plastike na životnu sredinu. Mi smo odlučili da kroz izborni predmet Ruka u testu napravimo svojevrsni projekat i učestvujemo u pomenutom konkursu. Zadatak nam je bio da deci približimo nauku kroz igru. Stoga smo radili razne ankete, istraživali, kreativno se razvijali i, što je najvažnije, zahvaljujući JKP „Komunalac“ saznali kako sve to izgleda u praksi i realnosti“, kazala je učiteljica Snežana Kovač.

Ova akcija bila je prilika da predstavnici škole i JKP-a potpišu Memorandum o saradnji čime se obavezuju da zajedničkim snagama sprečavaju zagađenje životne sredine.

„Pozovali smo naše najmlađe sugrađane da nam budu saveznici i da nam pomognu da rešimo najteži zadatak, a to je očuvanje životne sredine. Ako decu naučimo od malih nogu da vrše selekciju otpada, onda će oni to upamtiti za čitav život. Naš zadatak je, pored održavanja higijene grada, da vršimo i edukaciju naših sugrađana i da se zajedničkim snagama trudimo da imamo što lepšu i uređeniju životnu okolinu. Zato smo, simbolički, potpisali Memorandum o saradnji“, rekao je koordinator PJ „Čistoća“ Damir Rojević.

Komunalci nisu mogli da odbiju poziv na izložbu dečijih radova nastalih preoblikovanjem plastike, te se druženje nastavilo u učionici škole. Za JKP „Komunalac“ ovaj čas o reciklaži ujedno predstavlja krunu edukativnih aktivnosti sa osnovcima koje su sprovodili tokom školske 2017/2018. godine. Podršku o nastavku saradnje pružila je i direktorka OŠ „P.P. Njegoš“ Slavica Gvozdenović.

„Rukovodstvo škole oduvek je podržavalo ovakve akcije i, svakako, projekte svojih zaposlenih. Završavamo još jednu školsku godinu, ali već od septembra svoja vrata otvaramo „Komunalcu“ za nove ekološke poduhvate“, poručila je Gvozdenović.

Izvor: JKP Komunalac Vrbas

Vlada Nemačke naložila Dajmleru da povuče 238.000 vozila na dizel

12.06.2018

Daimler E-fuso Vision One — Foto: Daimler/Promo

Nemački ministar saobraćaja Andreas Šojer saopštio je da je Vlada Nemačke naložila automobilskoj kompaniji “Dajmler” da odmah povuče 238.000 vozila koja su opremljena programom koji u određenim uslovima isključuje kontrolu emisije gasova.

U saopštenju, izdatom nakon sastanka sa generalnim direktorom “Dajmlera” Diterom Zečeom, Šojer navodi da je “Dajmler” spreman da sa vladom sarađuje “s kooperativnom transparentnošću” i “maksimalno brzo”, prenosi AP.

Šojer je napomenuo da je povlačenje vozila naloženo posle “intenzivnih i višesatnih pregovora” sa “Dajmlerom“.

Među vozilima koja treba da budu povučena su dostavni kombi “mercedes-benc vito” i “mercedes” GLC 220d i C220d.

Širom Evrope, takvih vozila ima 774.000, navodi se u saopštenju, u kojem se ne precizira da li će biti povučena i takva “Dajmlerova” vozila izvan Nemačke.

“Dajmler” je saopštio samo da je “potvrdio povlačenje”, dodavši da će “otvorena pravna pitanja biti razjašnjena u žalbenim postupcima”.

Ta kompanija je ranije saopštila da osporava pravnu osnovu za zaključak da su kontrole motora vozila “vito” odbačene.

Takođe, “Dajmler” je već najavio dobrovoljno povlačenje oko tri miliona vozila na dizel kako bi instalirao fiksni program u cilju smanjenja emisija štetnih gasova.

Vozila na dizel gorivo su pod pomnim nadzorom otkako su američke vlasti uhvatile “Folksvagen” kako koristi nezakonit softver za kontrolu motora, koji isključuje kontrolu emisije gasova u svakodnevnoj vožnji.

Naknadne istrage su pokazale da su druge automobilske kompanije iskoristile “rupe” u evropskim propisima koje su omogućile da se kontrole emisije štetnih gasova ublaže na određenim temperaturama kako bi se izbeglo oštećenje motora.

Vozila na dizel su pod dodatnim pritiskom u nemačkim gradovima sa prekomernim nivoima zagađenja vazduha, napominje američka agencija.

Milisav Pajević

U toku je Javna rasprava o Nacrtu zakona o turizmu

12.06.2018

Zakon o turizmu sa svim svojim načelima usklađuje ekonomske i društvene aktivnosti, povećava efikasnost u oblasti korišćenja, upravljanja, i zaštite turističkih prostora, štiti nacionalnu ekonomiju, i korisnike turističkih proizvoda i profesija, oblikuje partnerski odnos privatnog i javnog sektora i civilnog društva, razvija turističke proizvode, istaknuto je nedavno u Privrednoj komori Srbije.

Okrugli sto u okviru Javne rasprave o Nacrtu zakona o turizmu održan je prošle nedelje u Privrednoj komori Srbije.

U Javnoj raspravi učestvovali su državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dr Miroslav Knežević, pomoćnik ministra Renata Pindžo, pomoćnik ministra Vera Božić Trefalt, viši savetnik u Ministarstvu Vera Rovčanin Orlović, a skup su u ime Privredne komore Srbije pozdravile i Maja Stošković, direktor sektora usluga, kao i Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam.

Privredna komora Srbije okupila je članice Udruženja za turizam, svih osam grupacija je dostavilo svoje predloge izmena zakona.

Predstavljen je Nacrt zakona o turizmu, a predstavnici lokalnih samouprava, turističkih organizacija, YUTE, HORES-a, ATAS-a, Ugons-a, Udruženja banja Srbije i ostali predstavnici turističke privrede, imali su priliku da u neposrednom dijalogu iskažu svoje predloge i sugestije.

Privredna komora Srbije član je Nacionalnog saveta i Radne grupe za turizam, s obzirom na to da je prirodni partner države i predstavnik cele privrede.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o turizmu traje do 20. juna i sve sugestije i predlozi mogu da se dostave pismenim putem na mejl adresu turizam@pks.rs .

Milisav Pajević

U Arilju izgradnja fabrike za proizvodnju eko-kože

12.06.2018

U Arilju je juče potpisan Memorandum o saradnji sa turskom kompanijom “Erteks“, čime se u toj opštini najavljuje početak izgradnje fabrike za proizvodnju eko-kože, kao i nova zapošljavnja.

Otvaranje proizvodnih pogona ovog turskog giganta za Ariljce znači veći privredni razvoj i nova radna mesta.

– Za mesec dana počinjemo sa izgradnjom fabrike koju ćemo opremiti najsavremenijom tehnologijom. Osim postojećih, kupljeni su i dodatni filteri za prečišćavanje otpadnih voda koji su čak i iznad standarda Evropske unije. Planiramo da 80 posto celokupne proizvodnje izvozimo na evropsko i rusko tržište, i da mesečni izvoz bude preko dva miliona evra, izjavio je Mustafa Leventoglu, vlasnik kompanije “Erteks“.

Vodeća kompanija u proizvodnji eko-kože odlučna je da proizvodnju proširi na srpsko tržište, a buduća fabrika zadovoljavaće sve ekološke standarde.

– Dugo smo tragali za adekvatnim investitorima i tražili da to bude delatnost koje nema u našoj opštini. Saradnja sa turskom kompanijom ‘Erteks‘ je pun pogodak i nadam se da će pored što je prestonica maline i tekstila, Arilje uskoro postati i prestonica eko-kože u Srbiji, kaže predsednik opštine Arilje Zoran Todorović.

Prema njegovim rečima, otvaranjem fabrike dobiće se od 250 do 400 novih radnih mesta, a zaposleni radnici neće imati platu ispod republičkog proseka.

Pored radnika sa srednjom stručnom spremom, u novim pogonima biće zaposleni i inženjeri, kazao je Todorović.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Turska danas otvara gasovod “Tanap”

12.06.2018

Turska danas otvara gasovod “Tanap“, kojim će dobijati gas iz Azerbejdžana preko Gruzije.

Time Evropa dobija nove dotoke gasa. Srbija nastoji da se preko Bugarske priključi na novi gasovod.

Puštanju u rad, na poziv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Tanap – Transanadolijski gasovod” nadovezuje se na “Tap – Transjadranski gasovod“.

Zajedno čine Južni gasni koridor, koji će kroz više zemlja dopremati gas do Italije. Ima i podršku Evropske unije.

Turska već ima dva direktna dotoka ruskog gasa “Plavim” i “Transbalkanskim” gasovodima, a uskoro će dobiti i treći – “Turski tok”.

Sa “Tanapom”, koji je alternativa ruskom gasu, Turska postaje značajno gasno čvorište.

Srbija sa Bugarskom razvija projekat gasovoda Niš–Sofija i sa susedima pokušava da se izbori za drugu cev “Turskog toka“.

Govori se da su Vučić i Borisov pre otprilike mesec dana verovatno napravili dobre dogovore da se napravi konekcija između Bugarske i Srbije. Gasovod “Tanap” postaje još važniji s obzirom na najavu “Gasproma” da će od sledeće godine obustaviti isporuke gasa preko Ukrajine.

Milisav Pajević

Od dečijih igrališta do auto-delova – Šta se sve proizvodi od recikliranih guma?

12.06.2018

Podloga za atletsku stazu od gumenih granulata — Foto: Udruženje reciklera Srbije

Podloge za sportske terene, dečija igrališta, izolacioni materijal, kante za smeće, auto-delovi, obloge za štale. Ovo su samo neki od proizvoda koji se dobijaju od recikliranih guma.

U našoj zemlji gumeni granulat kao sirovinu za proizvode koristi desetak firmi redovno i još toliko sporadično. Većina recikliranih guma se izvozi u Mađarsku, Rumuniju, Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju.

U ovom tekstu koje je pripremilo Udruženje reciklera Srbije u saradnji sa kompanijom Eco-Recycling iz Novog Sada, najvećom firmom za reciklažu guma u Srbiji, saznajte detalje reciklaže pneumatika i koji sve zanimljivi proizvodi mogu nastati od recikliranih guma.

Od pneumatika do granulata veličine pola milimetra

U reciklažne centre pneumatici stižu od fizičkih lica, vulkanizerskih radnji, poljoprivrednih dobara, deponija, industrije, gumarskih, rudarskih i transportnih preduzeća, kao i distributera pneumatika. U našoj zemlji mogu da se recikliraju sve vrste guma, a od 2012. i najveće gume na svetu. Reč je o damper gumama prečnika do 3,6 metara i težine do 2600 kg, koje se koriste u rudnicima RTB Bor i montirane su na damper kamione za prevoz rude nosivosti 450 tona.

U postupku reciklaže pneumatika dobija se gumeni granulat 65%, čelična žica 35% i platno 5%. Razdvajanje komponenti se vrši dejstvom magneta i vazdušne struje. Jedini energent koji se koristi je električna energija. Ne upotrebljavaju se nikakvi hemijski reagensi ili termičke reakcije, tako da se ne stvara nikakva otpadna supstanca, a posebno je značajno da u ovom procesu nema nikakvih propratnih zagađenja životne sredine.

Gumeni granulati, koji se dobijaju sečenjem pneumatika, proizvode se u različitim veličinama u zavisnosti od dimenzija koje su potrebne kompanijama za dalju proizvodnju. Najmanja dimenzija na koju se guma reciklira je pola milimetra. Čelična žica se koristi u livnicama i tako se vraća u proces proizvodnje, a platno najčešće koriste cementare kao gorivo.

Štetni uticaji otpadnih guma na životnu sredinu

Otpadne gume kada su pravilno deponovane ne izazivaju zagađenje tla, vode i vazduha. Međutim, postoji niz akcidentnih situacija kada je moguć štetni uticaj na životnu sredinu, što se posebno odnosi na laku zapaljivost guma i mogućnost nastajanja požara na deponijama.

Nestručnim paljenjem guma u atmosferu se oslobađa dim koji sadrži brojne štetne materije, ispuštaju se otrovni gasovi dioksini i furani koji negativno utiču na zdravlje ljudi i okolinu, a neretko su i pojačanog kancerogenog dejstva. Takođe, topljenjem guma nastaju tečni polutanti koji prodiru u tlo i mogu biti opasni zagađivači ukoliko dopru do površinskih i podzemnih voda.

Pneumatici se zbog svog oblika i specifične gustine ne mogu odlagati tako da se raspoloživi prostor efikasno koristi, što uslovljava obezbeđenje deponija velikih površina. Unutrašnjost gume na deponiji tokom toplog kišnog perioda se delimično napuni vodom, i postaje pogodno mesto za razvoj komaraca, glodara.

Šta se proizvodi od recikliranih guma?

Od ukupnog broja otpadnih guma, 70% se reciklira, a 30 odsto se koristi u energetske svrhe. Kroz uspostavljanje cirkularne ekonomije, gume se nakon upotrebe mogu koristi kao resurs za proizvodnju u raznovrsnim delatnostima. Granulati dobijeni recikliranjem gume mogu se koristiti za proizvode u sledećim oblastima:

Sport i rekreacija: podloge za sportske terene (košarka, mali fudbal, rukomet, odbojka, tenis, atletika, multifunkcionalne sportske podloge, sportski tereni na otvorenom, tereni u dvorani), sportske podloge od veštačke trave (fudbal, hokej na travi..), dečija igrališta, bazeni, popločavanje šetališta,
Domaćinstvo: izrada raznih gumenih delova za domaćinstvo, zaštitne podne obloge, pune gume za kolica i kante za smeće,
Građevinarstvo: obloge za izolaciju krovova, podni izolacioni materijal, zvučne barijere u građevinarstvu, vodootporne membrane, porozna betumenska veziva, gumene cevi,
Saobraćaj: dodatak asfaltima u proizvodnji kolovoza, zvučne barijere u stambenim zonama pored kolovoza, stubići za parkiranje, nosači za znakove, saobraćajne barijere, automobilski delovi (kočnice, delovi za unutrašnjost, volani, pregrade),
Poljoprivreda: izrada podnih prostirki za štale.

Pročitajte još:

Izvor: Udruženje reciklera Srbije

Federalna ministarka zaštite životne sredine uručila sertifikate

12.06.2018

Foto: Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo uručila je sertifikate kandidatima koji su položili ispit za turističkog vodiča.

Ispit je organiziralo i provelo Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma, a položilo ga je 185 prijavljenih kandidata i steklo sertifikat turističkog vodiča, čime je otvoreno 185 novih radnih mesta za mlade.

– Turistički vodič je osoba koja turistima pokazuje i stručno objašnjava prirodne lepote i retkosti, kulturno-istorijske spomenike, umetnička dela, etnografske i druge znamenitosti, istorijske događaje i legende o ljudima i zbivanjima. Oni prenose emociju i izazivaju znatiželju, što je najvažnije za povratak turista. To znači da ćete vi, obavljajući ovaj odgovoran i važan posao, biti i svojevrsni ambasadori Bosne i Hercegovine – rekla je ministarka Đapo.

Uz iskrene čestitke na uloženom naporu i sticanju ovog važnog znanja, federalna ministarka je prisutnima požela uspeh u daljnjem radu u promovisanju kulturno-istorijskih, civilizacijskih i prirodnih resursa naše zemlje, te turizma kao strateške grane razvoja.

Edita Đapo je istakla da je javni poziv Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma po prvi put otvoren tokom cele godine, što će mladima i drugim kvalifikovanim osobama u Federaciji BiH omogućiti da steknu sertifikat kada to njihove potrebe budu iziskivale.

Ministarka Đapo je prisutne informisala da je u parlamentarnoj proceduri i novi Zakon o turizmu koji poboljšava status turističkog vodiča, jer se predloženim zakonskim rešenjem omogućava dopunska delatnost ili zapošljavanje vodiča u turističkim agencijama, kao i strožije kazne za strane turističke vodiče, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Rezultati istraživanja na 32 industrijska kompleksa sa istorijskim zagađenjem

12.06.2018

U Beogradu je održan sastanak posebne radne grupe koju je formirala Agencija za zaštitu životne sredine u cilju razmatranja i usvajanja rezultata istraživanja realizovanog u okviru UN environment/GEF projekta ”Unapređenje međusektorskog upravljanja zemljištem kroz smanjenje pritisaka na zemljište i planiranje korišćenja zemljišta“.

Članovi radne grupe su razmatrali rezultate istraživanja na 32 industrijska kompleksa sa istorijskim zagađenjem i potvrdili predlog prioriteta lokacija za detaljna istraživanja, sanaciju i remedijaciju, koji će biti dostavljen nadležnim institucijama i donosiocima odluka.

Da podsetimo nedavno je na globalnom Simpozijumu o zagađenju zemljišta koji je održan u sedištu UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u Rimu, predstavljen projekat saradnje italijanskog Ministarstva životne sredine, zemljišta i mora, Agencije Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu (UN environment) i Ministarstva životne sredine Republike Srbije– Agencije za zaštitu životne sredine.

U okviru ove pomoći podiže se kapacitet Agencije za zaštitu životne sredine za monitoring kontaminiranih lokaliteta, uzorkovanje i analize zemljišta i izradu Katastra kontaminiranih lokaliteta.

Biće izrađeni karakterizacioni planovi za detaljno ispitivanje industrijskih lokaliteta „Viskoza“ Loznica i „Zorka“ Šabac i unaprediće se Informacioni sistem zaštite životne sredine u delu Katastra kontaminiranih lokaliteta.

Milisav Pajević

1...1,0811,0821,083...1,672 Page 1,082 of 1,672

Od pneumatika do granulata veličine pola milimetra

Štetni uticaji otpadnih guma na životnu sredinu

Šta se proizvodi od recikliranih guma?

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM