Renoviranje i energetska adaptacija Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Kniću

11.06.2018

Radovi na renoviranju Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Kniću ubrzo bi trebalo da počnu.

Početku radova prethodilo je uvođenje u posao koje su obavili predstavnici lokalne samouprave, nadzornog organa i izvođača radova.

Planirani su radovi na unutrašnjem uređenju glavne školske zdrade, kompletna energetska adaptacija pomoćnog objekta kao i rekonstrukcija mini pič terena.

Posao vredan blizu 30 miliona dinara izvodiće GP „Sloga Construction“ dok je rok za završetak radova 75 dana.

Sredstva za realizaciju projekta energetske adaptacije Osnovne škole „Vuk Karadžić“ opština Knić je obezbedila preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije.

Milisav Pajević

Stotine morskih vrsta biće primorano da emigrira zbog klimatskih promena

11.06.2018

Na stotine vrsta riba i drugog morskog sveta će biti primorano da migrira na sever kako bi pobegli od efekata klimatskih promena.

Ovom pojavom industrija ribarenja biće ugrožena širom sveta.
Morska stvorenja su veoma osetljiva na promene temperature vode i kako se ona zagreva, živi svet se pomera u predele gde im temperatura više odgovara.

Ribari u Velikoj Britaniji i u drugim delovima sveta već prijavljuju promene u količini riba u morima.

U novom istraživanju objavljenom u naučnom magazinu PLOS ONE, naučnici su predvideli odgovor skoro 700 morskih vrsta koje žive u morima oko Severne Amerike, na buduće zagrevanje vode.
Pretpostavlja se da će različite vrste imati različite odgovore na promene, ali studija predviđa da će dve trećine vrsta koje su izučavane biti primorane da migriraju i do 1000 km od predela koje trenutno nastanjuju.
Među ovima su i za ekonomiju najbitnije vrste kao što su bakalar, morski bas i kraljevska kraba.
„Već znamo da promena lokacije nekih vrsta riba od nekoliko stotina kilometara može poremetiti rad ribarnica,“ rekao je predvodnik studije doktor Dđejm Morli, morski biolog na Univerzitetu Rutgers. „Ovo istraživanje pokazuje da će se ova pomeranja vrsta desiti širom kontinenta tokom čitavog 21 veka.“

Doktor Morli i njegov tim koristili su 16 tipova klimatskih modela koji uzimaju u obzir i visoke i niske nivoe gasova staklene bašte kako bi projektovali buduće zagrevanje mora. Modeli sa niskim nivoima gasova staklene bašte osmišljeni su prema ciljevima Pariskog sporazuma. Ove informacije su onda kombinovane sa dosadašnjim saznanjima o raznim vrstama i njihovim preferencijama temperature. Ako se trend ispuštanja ovih štetnih gasova nastavi kao i do sada, dve trećine vrsta moraće da emigrira tri puta dalje nego što bi to bio slučaj u scenariju sa niskim stopama ispuštanja gasova staklene bašte u atmosferu.

„Ako ste ribar u Severnoj Karolini i morate da putujete 300 ili 400 kilometara više kako biste hvatali ribu, u velikom ste problemu,“ rekao je profesor Malin Pinski, ekolog sa istog univerziteta.
Rezultati ove studije poklapaju se sa rezultatima drugih studija koje su izučavale uticaj globalnog zagrevanja na Severno more.

Ove promene neće samo uticati na ljubitelje ribljeg mesa, već na čitave ekosisteme. Ribe nemaju sposobnost regulacije telesne temperature stoga će kako se voda zagreva biti primorane da menjaju svoje stanište. Porast temperature mora je samo jedan od niza aspekata koje klimatske promene donose morima, i dalje se ne zna tačno kakav će odgovor morskog sveta biti na porast kiselosti vode, nedostatak hrane i potrebno je sprovesti ozbiljnija istraživanja koja će nam pomoći koliki će uticaj imati klimatske promene na svetska mora. Ono što do sada znamo jeste da će te promene biti velike i nepovoljne po živi svet i da je pod hitno neophodno da se borba protiv klimatskih promena intezivira.

Milan Zlatanović

Izvor: Independent

Tanja Petrović: Zagađenja vode, vazduha i zemljišta zahtevaju sistemski pristup

11.06.2018

Stanje životne sredine u Srbiji, važan je faktor u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u delu koji se odnosi na poglavlje 27.

Predstavnici organizacija civilnog društva iz Niša, smatraju da je situacija zabrinjavajuća, posebno u oblastima zagađenja vazduha, prečišćavanja otpadnih voda i upravljanja otpadom.

Postoje problemi u gotovo svim oblastima koje je potrebno regulisati do otvaranja poglavlja 27. Uklanjanje divljih deponija i upravljanje otpadom prednjače.

Tanja Petrović, predstavnica Koalicije 27 i Mladih istraživača Srbije ističe da sve vrste zagađenja vode, vazduha i zemljišta zahtevaju sistemski pristup.

Praćenje zagađenja vazduha ima dodatni problem u vidu nedovoljnog broja mernih stanica, ali je ono direktno povezano sa klimatskim promenama pa će tako biti i rešavano.

– Za svaku od oblasti koje obuhvata zaštita životne sredine a to su pored ostalih i zaštita od hemijskog otpada, buka, zaštita prirode i industrijsko zagađenje potrebno je obezbediti adekvatne projekte koji će omogućiti i korišćenje sredstava iz predpristupnih fondova, kaže Nemanja Milović, sekretar Koalicije 27.

Milisav Pajević

Podržani projekti na konkursu „Partnerstvo za budućnost”

11.06.2018

CRH Srbija je organizovala deveti po redu konkurs „Partnerstvo za budućnost” sa ciljem da podrži različite inicijative u funkciji razvoja iz oblasti obrazovanja, kulture, sporta i održivog razvoja, koje će biti realizovane na teritoriji opštine Paraćin.

Konkurs je bio otvoren od 1. marta do 30. aprila ove godine za sve neprofitne organizacije, ustanove i udruženja građana registrovane na teritoriji opštine Paraćin.

Ove godine je pristiglo 45 projekata, što predstavlja najveći broj prijavljenih projekata od samog početka organizovanja konkursa „Partnerstvo za budućnost”, od 2008. godine.

Ukupan fond za nagrade iznosio je 30.000 evra, a nagrade je dobilo 10 projekata, svaki pojedinačno do 3.000 evra.

Odlukom žirija sastavljenog od predstavnika kompanije CRH Srbija, i u skladu sa Uslovima konkursa proglašeni su pobednici sledećih projekata: Nezavisni sindikat policije-Sindikalna grupa Paraćin projekat “Stvaranje boljih uslova za efikasnije ostvarivanje prava građana u oblasti Upravnih poslova”, UNEKOOP projekat “Biomasom do niskokarbonske cementne industrije”, Centar za razvoj preduzetništva i inovacija „Smart Connections“ projekat “Jačanje ženskog preduzetništva u opštini Paraćin“, Media centar Pomoravlje projekat “Strategija za nemarnost u ekologiji”, Turistička organizacija opštine Paraćin projekat “CRH interaktivni izlog”, Radio klub “Kosmos” projekat “Opremanje i obuka mladih radio-amatera za rad u svim uslovima”, Savez slepih Srbije – Opštinska organizacija Paraćin projekat “Približimo knjigu slepima – Čitaonica i biblioteka”, OŠ „Momčilo Popović Ozren“, Paraćin projekat “Unapređenje kvaliteta nastave i razvoj kompetencija učenika za odgovoran odnos prema okolini”, Zavičajni muzej „Paraćin“ projekat “Privredni razvoj Paraćina i počeci industrijalizacije u Srbiji” i OŠ „Stevan Jakovljević“, Paraćin projekat “Znanje bez granica”.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Sredozemno more ima rekordni stepen zagađenosti mikroplastikom

11.06.2018

Sredozemno more pretvara se u opasnu plastičnu zamku, s rekordnim stepenom zagađenosti od mikroplastike koja preti morskim vrstama i ljudskom zdravlju, pokazuje novi izveštaj WWF-a koji je objavljen u zemljama širom sveta.

Povodom Svetskog dana okeana, koji se obeležen 8. juna, alarmatni izveštaj WWF-a “Izlaz iz plastične zamke: spasavanje Sredozemlja od plastičnog zagađenja” ukazuje na dramatične posledice prouzrokovane prekomerno korišćenjem plastike, lošim upravljanjem otpadom i masovnim turizmom po jednu od najposećenijih regija na svetu.

Prikupljanjem najnovijih podataka i naučnih dokaza o upotrebi plastike u Evropi, te mnogih primera kako ona utiče na morske ekosisteme, izveštaj predstavlja iscrpan plan hitnih mera koje institucije, kompanije i građani moraju preduzeti kako bi sprečili da plastični otpad stigne u more.

– Uticaji plastičnog otpada na Sredozemlju osećaju se širom sveta i uzrokuju ozbiljnu štetu i prirodi i ljudskom zdravlju. Ako se zagađenje plastikom poveća, biće ugrožen ugled Sredozemlja kao vrhunske turističke destinacije i izvora kvalitetnih proizvoda iz ribarstva, čime će se ugroziti lokalne zajednice koje zavise od tih sektora. Problem plastike je takođe simptom celokupnog pada zdravlja Sredozemlja i mora poslužiti kao poziv na konkretnu akciju, izjavio je Džon Tenzer, glavni koordinator programa za zaštitu mora i okeana WWF International.

Proizvodi od plastike danas čine 95 odsto otpada koji pluta Sredozemnim morem ili leži na plažama. Većina plastičnog otpada u moru dolazi iz Turske i Španije, a zatim iz Italije, Egipta i Francuske. Zbog povećanog turizma, količina otpada u moru svakog leta povećava se za čak 40 odsto.

Veliki plastični delovi povređuju, guše i često ubijaju morske životinje, uključujući zaštićene i ugrožene vrste kao što su morske kornjače i sredozemna morska medvedica.

Upravo je mikroplastika, manja i podmuklija, dostigla rekordni nivo koncentracije od 1,25 miliona komada po kvadratnom kilometru u Sredozemnom moru, gotovo četiri puta više nego na “plastičnom ostrvu” pronađenom u Tihom okeanu.

– U Evropi proizvodimo ogromnu količinu plastičnog otpada, a milioni tona plastike svake godine završe u Sredozemnom moru. U kombinaciji sa poluzatvorenim Sredozemljem, to je dovelo do toga da mikroplastika dostigne rekordne nivoe koncentracije, preteći morskim vrstama i ljudskom zdravlju, kaže Mosor Prvan, stručni saradnik za zaštitu mora u WWF Adriji.

Kašnjenja i “rupe” u upravljanju plastičnim otpadom u većini sredozemnih zemalja, su prema izveštaju među glavnim uzrocima plastičnog zagađenja.

Od 27 miliona tona plastičnog otpada proizvedenog svake godine u Evropi, samo jedna trećina se reciklira, a polovina plastičnog otpada u Italiji, Francuskoj i Španiji završi na otpadu. Reciklirana plastika trenutno iznosi samo šest odsto potražnje za plastikom u Evropi.

– Plastično zagađenje je preveliki problem da bi ga rešio samo jedan kontinent, jedna vlada ili jedan industrijski sektor. Samo delujući zajedno možemo osloboditi naše okeane, mora, reke, gradove i živote od nepotrebne plastike, zaključio je Mosor Prvan.

WWF poziva vlade, kompanije i pojedince da usvoje niz mera za smanjenje zagađenja plastičnim otpadom u urbanim, obalskim i morskim sredinama na Sredozemlju i na globalnom nivou.

Milisav Pajević

Maribor – pionir u primeni kružne ekonomije

11.06.2018

Skupinska fotografija - sortirnica — Foto: Kabinet gradonačelnika Maribora

Krajem maja u Mariboru, u Sloveniji, je održana važna međunarodna konferencija na kojoj su, na poziv gradonačelnika Dr. Andreja Fištraveca, učestvovali gradonačelnici i predstavnici pobratimljenih gradova sa Mariborom. Cilj konferencije bio je predstavljanje projekata, koji će omogućiti da Maribor bude prvi grad u regionu u kojem je u realnosti primenjen princip kružne ekonomije.

Najznačajniji projekti, među kojima je svakako Centar za pripremu sekundarnih sirovina, u koje je investiralo mariborsko komunalno preduzeće Snaga, predstavljeni su okupljenim učesnicima i prikazano kako se u praksi na nivou grada primenjuje cirkuralna ekonomija. Automatsko sortiranje mešovitog komunalnog otpada u Centru za pripremu sekundarnih sirovina omogućiće da se više od polovine tretiranog otpada dodatno koristi u procesu reciklaže. Na taj način Centar, u smislu kružne ekonomije u oblasti upravljanja otpadom, je od ključnog značaja da se promeni tok mase u segmentu mešovitog komunalnog otpada. Učesnici konferencije imali su priliku da se u Centru za pripremu sekundarnih sirovina, koje će u jednogodišnji probni period bitu pušten krajem ovog meseca, upoznaju sa tehnološkim rešenjima koja su u ovom trenutku najsavremija na tržištu.

Kao jedan od glavnih projekata koji će biti u realizovan u Mariboru predstavljeno je ponovno korišćenja biološkog otpada koje se kao izuzetno vredan otpad vraća direktno u prirodu. Prezentovan je i pilot projekat Urban Soil 4 Food, koji je prijavljen na evropskom konkursu Urban Innovative Action, a u kojem je kompanija Snaga jedan od najvećih partnera.

Inače, u tom pilot projektu učestvuje osam partnera koji su dobili evropski grant od skoro 3 miliona evra kao nepovratna sredstva. To je inovativni pristup korištenju biološkog otpada kao zaokružene celine u upotrebi novonastalog zemljišta u urbanim baštama što je oduševilo učesnike koji su u svojim lokalnim zajednicama suočavaju sa sličnim izazovima. Na taj način data je još jedna potvrda da je pilot projekat velika odskočna daska za razvoj trajnih i tehnološki efikasnih rešenja za povratak tokova bio-otpada nazad u proizvodnim procesima. Implementacijom takvog proaktivnog pristupa u rešavanju upravljanja zemljištem i otpadom kao resursima Maribor je načinio konkretan korak na beskrajnom putu strateškog razvoja grada kao urbanog centra orijentisanog ka principima kružne ekonomije, koji su danas vizija savremenih evropskih gradova.

Podrška razvoju politika za efikasno korišćenje resursa

11.06.2018

U Ministarstvu održivog razvoja i turizma od 5. do 7. juna ove godine održana je radionica u okviru projekta „Podrška razvoju politika za efikasno korišćenje resursa“.

Ovaj projekat realizovan je na inicijativu Ambasade Republike Slovenije u Podgorici, a u okviru Programa međunarodne razvojne saradnje Republike Slovenije sa Crnom Gorom i pomoći Republike Slovenije Crnoj Gori na njenom putu ka punopravnom članstvu u EU.

Uvodnim obraćanjem radionicu su otvorili Ešef Husić, vršilac dužnosti generalnog direktora za klimatske promene i mediteranske poslove u Ministarstvu održivog razvoja i turizma, Aleša Sovinc, zamenica ambasadora Republike Slovenije u Crnoj Gori i Andreja Dolničar Jeraj, programska direktoka Centra za evropsko poduzeće Republike Slovenije. Edukativni i interaktivni dio radionice vodile su Marjana Dermelj iz Službe Vlade Republike Slovenije za razvoj i evropsku kohezijsku politiku i Alenka Burja, ekspertkinja za zelene javne nabavke.

Učesnici radionice (predstavnici javne uprave Crne Gore) su se kroz interaktivan trodnevni rad upoznali sa trendovima Evropske unije i iskustvima Republike Slovenije u oblasti strateškog planiranja, efikasnog korišćenja prirodnih resursa, cirkularne ekonomije i zelenih javnih nabavki.

Na ovaj način Republika Slovenija pružila je podršku Crnoj Gori u naporima za postizanje jednog od nacionalnih strateških ciljeva koji se odnosi na smanjenje razlike između potrošnje prirodnih resursa Crne Gore i prosečne potrošnje resursa u EU kako bi crnogorska ekonomija postala zelenija i konkurentnija i kako bi se dostigle ciljne vrednosti Agende Evropa 2020.

Preporuka sa radionice je da se u oblastima resursne efikasnosti, cirkularne ekonomije i zelenih javnih nabavki identifikuju potrebe ministarstava Crne Gore i na tom osnovu definiše dalja moguća podrška Republike Slovenije Crnoj Gori na njenom putu ka punopravnom članstvu u EU.

Milisav Pajevič

Akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama priobalja Beograda

11.06.2018

Ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju danas će sprovesti akciju suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama priobalje – potez od 45 bloka do Galovice, Ada Huja, Zvezdarska šuma i Mirijevski venac.

Ova akcija suzbijanja krpelja biće sprovedena od devet do 16 časova, najavljeno je iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Tretman je planiran ukoliko vremenske prilike dozvole.

Iz Zavoda apeluju na građane da ekipama omoguće nesmetan rad, kao i na pčelare da preduzmu potrebne mere kako bi zaštitili pčele tokom sprovođenja tretmana.

Milisav Pajević

Moguća izgradnja CMEC elektrane u Kragujevcu

11.06.2018

Izgradnja elektrane u Kragujevcu, za šta je zainteresovana kineska kompanije “CMEC“, bila bi “ogromna podrška industriji u narednih 20 godina”, ocenio je gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić.

Nikolić je rekao da CMEC želi da proizvodi struju i toplotnu energiju što bi bila “ogromna investicija, recimo u rangu Gružanske akumulacije koja je bila najveći infrastrukturni projekat u Kragujevcu u poslednjih 40 godina”.

Termoelektrana bi koristila prirodni gas za proizvodnju 250 megavata struje i 150 megavata tople vode za gradski toplovod.

Čitav Kragujevac troši 150 megavata struje, rekao je Nikolić i dodao da bi se zato struja iz buduće elektrane trošila i u Srbiji, a i izvozila bi se.

Nikolić je, međutim, rekao da je ipak rano da se govori o realizaciji tog projekta, jer je, pored Kragujevca, kandidat za to i Novi Beograd.

Podsetio je da je ista kineska firma, “CMEC“, pre nekoliko godina bila zainteresovana za izgradnju klanice u Kragujevcu, da je i studija, ali se sve zaustavilo zbog bolesti stoke koja se iz regiona proširila i na Srbiju.

Izvor: N1

Milisav Pajević

Proizvodnja teških panela za zaštitu od buke u Čačku

11.06.2018

Zaštitna_ograda_autoput — Foto: Unipromet.rs

U industriskoj zoni Konjevići u Čačku uskoro će biti izgrađena proizvodna hala površine 5 500 kvadratnih metara u kojoj će se proizvoditi teški paneli za zaštitu od buke koji se postavljaju pored auto puteva.

– Radovi odlično napreduju i očekujemo da je uselimo do kraja jula. U njoj će biti postavljene dve proizvodne linije koje su već stigle i farbara. Ceo proizvodni asortiman je namenjen izvozu i ino kupcima, kazao je za Glas zapadne Srbije Milisav Novičić, vlasnik firme Unipromet koji gradi ovu halu.

Inače, ovo preduzeće zapošljava 450 radnika od kojih 80 u pogonu koji se nalazi u Kraljevu.

Proizvodi Uniprometa i ekipe za montažu ograda su prisutne na tržištima u regionu i u drugim evropskim zemljama.

Milisav Pajević

Papa Franja: Klimatske promene mogle bi da unište čovečanstvo

10.06.2018

Papa Franja upozorio je da bi klimatske promene mogle da unište čovečanstvo i pozvao šefove naftne i industrije gasa da pomognu svetu da se prebaci na čista goriva kako bi se izbegla katastrofa.

„Civilizaciji je potrebna energija, ali korišćenje energije ne sme uništiti civilizaciju“, rekao je Papa Franja izvršnim direktorima vodećih naftnih kompanija na dvodnevnoj konferenciji u Vatikanu, prenosi index.hr.

Klimatske promene su izazov „epohalnih razmera“, rekao je Papa i dodao da je svetu potrebna ona vrsta energije koja će pobediti zagađenje, iskoreniti siromaštvo i promovisati socijalnu pravdu.

Papa Franja je istakao da su današnji izazovi povezani i da ukoliko eliminišemo siromaštvo i glad, više od milijardu ljudi koji su danas bez struje, treba da dobiju pristup toj energiji.

Milisav Pajević

Radovi na održavanju kanala u mesnim zajednicama Paraćina

10.06.2018

U mesnim zajednicama Donja i Gornja Mutnica, te u Buljanu i Golubovcu na teritoriji Paraćina, ovog proleća aktuelni su radovi na održavanju i izmuljavanju kanala za prihvat i odvođenje bujičnih voda, kako bi i u budućem vremenu stanovnici ovih mesnih zajednica mirno očekivali veće padavine.

Rekonstrukcijom betonskih kanala i kanalisanjem atmosferskih voda u brdskim selima u prethodnom periodu sprečava se da te vode ugroze domaćinstva, pa je to jedan od najčešćih zahteva stanovnika ovih sela na zborovima o planiranju opštinskog budžeta.

Kanale, ipak, nije dovoljno samo izgraditi već meštani o njima treba na dalje da vode računa kako bi ostali prohodni i ispunjavali svoju funkciju. Ovo se odnosi prvenstveno na bacanje otpada od strane neodgovornih pojedinaca.

Radovi na održavanju kanala i iz tih razloga su neophodni, pa se zbog toga ovog proleća izvode u četiri mesne zajednice na teritoriji opštine Paraćin.

Milisav Pajević

PKV ozvaničila saradnju sa novosadskim Naučnim institutom za prehrambene tehnologije

10.06.2018

Predsednik Privredne komore Vojvodine (PKV) Boško Vučurević i direktor Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu dr Olivera Đuragić potpisali su u petak, 8. juna 2018. godine, u PKV Memorandum o saradnji u cilju dugoročne podrške već postojećoj saradnji između potpisnica i produbljivanju odnosa između nauke i privrede.

Ovim sporazumom, podsticaće se svi oblici poslovno-tehničke saradnje, učešće na skupovima koji se odnose na internacionalizaciju i zajednička promociju potpisnica, kao i organizovanje privrednih manifestacija, konferencija, bilateralnih susreta, nastupa na sajamskim manifestacijama i specijalizovanim izložbama koje će omogućiti uspostavljanje direktnih poslovnih kontakata.

Potpisnice će zajednički raditi na povezivanju stranih i domaćih kompanija, naučnih i razvojnih institucija iz oblasti prehrambene industrije, a takođe, učestvovaće i u pripremi i realizaciji projekta.

Nakon potpisivanja, predsednik Vučurević i dr Olivera Đuragić, zajedno sa saradnicima, održali su sastanak na kojem je definisan akcioni plan za naredni period, čijom realizacijom bi trebalo da se unapredi postojeća saradnja između nauke i privrede kod nas.

Šabac grad lider energetske efikasnosti

10.06.2018

Završna konferencija projekta EmBuild održana je 7. juna u Skupštini grada Beograda, a o Šapcu kao primeru grada sa dobrom energetskom politikom govorio je gradonačelnik Nebojša Zelenović.

Šabac je jedan od 100 evropskih opština i gradova koji su učestvovali u ovom projektu. Projekat je orjentisan na rekonstrukciju postojećih zgrada i poboljšanje energetskih svojstava zgrada.

Prema rečima gradonačelnika Zelenovića Šabac je jedini grad u Srbiji koji ima eneregtsku politiku iz koje su nastali brojni projekti i ideje.

– Predstavljamo rezultate svog rada i predočavamo koliko je za svaki grad važno da se bavi pitanjima koji se odnose na energetsku efikasnost. Mi danas govorimo o izolaciji stambenih objekata u našem gradu. O tome kako je izolacija zgrada doprinela da građani štede energiju i imaju manje račune za grejanje, rekao je gradonačelnik Nebojša Zelenović.

On je kao primarni projekat u oblasti energetske efikasnosti najavio izgradnju toplane na biomasu, koja će biti u okviru gradske toplane.

– Težnja nam je da se i oni potrošači koji nisu priključeni na daljinski sistem grejanja, ukoliko dobiju povoljnije uslove sa toplanom na biomasu, priključe. Nastavićemo sa zamenom sijalica. Živine sijalice smo zamenili sa led rasvetom, a težimo da u narednom periodu zamenimo i sve natrijumove sijalice. Pokušaćemo da iz postojećih sistema, kao što je Postrojenje za prečišćavanje opadnih voda, izvučemo energiju i zaradimo dodatna sredstva, istakao je Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca.

Slobodan Jerotić, energetski menadžer grada Šapca, kazao je da je Šabac zahvaljujući svojim dobrim idejama i inicijativama uspeo da se kandiduje među 100 gradova u Evropi, koji su učesnici EmBuild projekta.

– Šabac pokazuje kako treba da funkcioniše pametan grad, jer je to grad u kom žive pametni ljudi i donose dobre odluke. EmBuild je jedan od dobrih projekata u koje se uključio grad, jer smo time pokazali da je Šabac lider u energetskoj efikasnosti u Srbiji i pozicionira se kao jedan od lidera u regionu. Kada smo 2010. godine odlučili da počnemo da se bavimo izolacijom zgrada, mnogo ljudi nije razumelo kakvu korist mogu imati od toga. Naša ideja je 2016. godine dobila svoju primenu i na republičkom nivou, kroz Zakon o održavanju stambenih zgrada. U taj Zakon je ugrađen model koji je Šabac pokrenuo 2010. godine. Težimo da zadržimo lidersku poziciju, a kroz ideju da se intenzivnije bavimo obnoviljivim izvorima energije, smatramo da ćemo u tome i uspeti. Voljni smo da sarađujemo sa drugim opštinama i gradovima i da razmenjujemo iskustva, rekao je Jerotić.

Milisav Pajević

Spasimo beogradske vrapce

09.06.2018

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

U saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kompanija Pernod Ricard organizovala je akciju „Spasimo beogradske vrapce“.

– Ponosna sam što kompanija Pernod Ricard odgovorno ulaže u zajednicu u kojoj posluje, a ove godine, želeli smo da skrenemo pažnju javnosti na značaj očuvanja vrabaca. Svi zaposleni su učestvovali u izradi i postavljanju kućica za vrapce sa hranilicama na izabranim lokacijama, kako bi im pomogli opstanak u gradu čiji su simbol, izjavila je Ana Zlatanović, brand menadžerka i liderka održivosti i odgovornosti u kompaniji Pernod Ricard Srbija i dodala da je ovakvim odnosom prema društvu i lokalnoj zajednici Pernod Ricard je još jednom pokazao da svaki tržišni lider i svaka velika kompanija svojim aktivnostima daje primer ostalima kako uzajamna saradnja sa lokalnom zajednicom koristi svima, a najviše građanima koji treba da osete benefite bilo koje društveno odgovorne aktivnosti.

– U Srbiji se gnezdi između 1.300.000-1.900.000 parova vrabaca pokućara, čija populacija već nekoliko decenija opada. Kao i u svim svetskim metropolama, i u Beogradu, razlog za smanjenje brojnosti vrabaca leži u promenama u staništu. Promena stila gradnje objekata, smanjenje broja domaćih životinja, čiju su hranu koristili vrapci, zagađenje, takmičenje sa gradskim golubovima su samo neki od razloga za pad brojnosti ove vrste. Raduju nas aktivnosti kompanija kao što je Pernod Ricard koja je prepoznala značaj očuvanja vrabaca, simbola Beograda i naših prvih komšija i podržala akciju njihove zaštite, rekao je Slobodan Knežević, predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Kompanija Pernod Ricard, već osam godina, na globalnom nivou sprovodi inicijativu “Dan odgovornosti”, organizujujući društveno odgovorne aktivnosti, kada se 18.500 zaposlenih širom sveta angažuje u zemljama u kojima kompanija posluje.

Milisav Pajević

Izvedena zajednička radna akcija za prirodu

09.06.2018

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Preko šezdeset zaposlenih radnika iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, JP NP „Fruška gora“, NIS a.d. Novi Sad i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, učestvovalo je u uređenju – čišćenju potoka i prirodnih staništa u okviru NP „Fruška gora” povodom Svetskog dana zaštite životne sredine.

Zajednička radna akcija za prirodu izvedena je na lokalitetu Ležimir ( Lišvarski potok, Rohalј baze, Sviloška uglјara – Ravne, Kecelјa – Mandalina ćuprija, Crveni put, Sviloška uglјara – Ciganski logor, Mostar – Janok, Partizanski put – Manđeloške vikendice).

Tom prilikom je prikuplјeno oko 150 džakova raznog otpada koji su nesavesni građani i turisti ostavili u prirodi.

Fruška gora je usamljena ostrvska planina u Panonskoj niziji, jedini nacionalni park u AP Vojvodini proglašen još 1960. godine, u cilju obezbeđenja trajne zaštite ovog područja.

Akcijaši su želeli da svojim zajedničkim radom daju svoj doprinos očuvanju njenih osnovnih prirodnih vrednosti za sadašnje i buduće generacije.

Svetski dan zaštite životne sredine, 5. jun je dan tokom koga se u celom svetu organizuju razne ekološke aktivnosti i kampanje.

Tog dana lјudi širom sveta ujedinjeno deluju kako bi obezbedili čistiju, zeleniju i bolјu budućnost za sebe i buduće generacije.

Svetski dan zaštite životne sredine prvi put je obeležen 1972. godine.

Svrha i cilј ovog važnog ekološkog datuma je podizanje globalne svesti o značaju zaštite životne sredine. UN pozivaju sve pojedince i organizacije na akciju i preduzimanje konkretnih mera u zaštiti životne sredine. Očuvana životna sredina doprinosi kvalitetnijem životu ljudi i raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu.

Moto Svetskog dana zaštite životne sredine za 2018. godinu je bio: „Borimo se protiv zagađenja plastikom“.

To je poziv na akciju, da svi zajedno nastupamo u cilju suzbijanja jednog od velikih ekoloških izazova našeg vremena.

Ujedinjene nacije pozivaju sve nas da razmotrimo kako možemo da napravimo promene u našem svakodnevnom životu kako bismo smanjili težak teret zagađenja plastikom na našim radnim mestima, mestu življenja, u prirodi – radi čistije i lepše prirodne sredine i našeg sopstvenog zdravlja.

Iako plastika ima mnogo važnih upotrebnih vrednosti, previše koristimo plastiku za jednokratnu upotrebu uz teške ekološke posledice.

Milisav Pajević

1...1,0821,0831,084...1,673 Page 1,083 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM