Nagrađena projektna ideja “Kragujevac, otvorenim podacima u borbi protiv klimatskih promena“

06.06.2018

U okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, u Beogradu je održana svečanost “Izazov otvorenih podataka“ koju su organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Grad Kragujevac jedan je od osam gradova i opština koji su dobili nagradu i to za projekat “Kragujevac, otvorenim podacima u borbi protiv klimatskih promena“.

U ime grada Kragujevca svečanosti su prisustvovali Ana Radojević, energetski menadžer i Mišel Petrović iz Odeljenja za energetsku efikasnost.

– Projektna ideja “Kragujevac, otvorenim podacima u borbi protiv klimatskih promena“ ima za cilj otvaranje podataka i pristup građanima podacima koji se odnose na potrošnju energije i emisije gasova sa efektom staklene bašte na teritoriji Kragujevca, kaže Ana Radojević, energetski menadžer grada Kragujevca.

Grad Kragujevac ima ISEM bazu (Informacioni sistem za energetski menadžment) koji se koristi za prikupljanje podataka u javnim zgradama.

Realizacijom projekta će ovaj sistem postati vidljiv svim građanima, a postojaće i mogućnost nadogradnja ISEM baze u delu koji se odnosi na potrošnju energije u stambenim zgradama, kao i na podatke o zagađenju životne sredine.

Pregledom baze, građani će imati uvid u podatke o količini potrošene vode, električne i toplotne energije za stambene i javne zgrade.

Plan je da korisnici objekata mogu lako i brzo da vide koliko energije troši bilo koja javna ili stambena zgrada, da uporede indikatore potrošnje energije, a donosioci odluka na osnovu toga odrede prioritete koje će zgrade biti energetski sanirane.

Na ovaj način će se, prema rečima Ane Radojević stvoriti mogućnost da se otvore nova “zelena“ radna mesta putem energetske sanacije javnih i stambenih zgrada.

Inače, “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ je petogodišnji projekat čiji je cilj da se, kroz partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora, smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i lokalne zajednice u Srbiji učine otpornijima na promene klime.

Projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Partneri na Projektu su Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske i nacionalni partneri poput Fonda za inovacionu delatnost i Stalne konferencije gradova i opština.

Pobednička inovativna rešenja javnog poziva “Izazov otvorenih podataka“ naći će svoju primenu u osam gradova i opština, ali i širom Srbije zbog velike mogućnosti njihove primene u različitim oblastima, a pre svega u oblasti proizvodnje i potrošnje električne energije i povećanja energetske efikasnosti.

Milisav Pajević

U Vrbasu obeležen Dan životne sredine

06.06.2018

Volonteri Ekološkog pokreta Vrbasa obeležili su Dan životne sredine sprovođenjem ankete u centru Vrbasa na temu štetnosti plastičnih kesa. Ispitivali su i raspoloženje građana da u većoj meri koriste platnene torbe a onima sa dobrom voljom delili su promotivnu pamučnu vreću Ekološkog pokreta.

Anketirano je oko 80 građana. Njih preko 70 je dobilo poklon torbu jer su se izjasnili da bi hteli u većoj meri da ih koriste. Šestoro su ostali bez poklona, jer za “ekološku tranziciju” nisu imali razumevanja.

Većina građana je priznala da u velikoj meri uzima plastične kese u radnji, prosečno desetak nedeljno, mada su neki priznali da ih uzimaju refleksno i da je to ipak veća brojka! Većina anketiranih se izjasnila da razlikuju biorazgradive vreće od običnih!

Priličan broj ljudi ponese u prodavnicu platnenu vreću, ali jedan deo njih potrpa robu prvo u plastične a potom ih uglavi u platnenu.

Promena loših navika je poprilično spora i teška, dok država ne donese mnogo odlučnije mere. Simbolična naplata kesa, prema mišljenju Ekološkog pokreta Vrbas, nije donela očekivani rezultat. Ali neka to bude blagi prelaz do njihove potpune zabrane, koju zahtevaju članovi pokreta.

Organizacija ankete omogućena je realizacijom Projekta “Osnaživanje odgovornosti i obaveza za bolju životnu sredinu“, koji se realizuje uz podršku programa CSOnnect, kojeg sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Podršku kampanji dala je i kompanija Sunoko.

Izvor: Eko Vrbas

EEX u saradnji sa SEEPEX pokreće srpsko tržište derivata električne energije

06.06.2018

električna-mreža — Photo-illustration: Pixabay

Evropska energetska berza (EEX) i SEEPEX, berza električne energije za Jugoistočnu Evropu, započeli su saradnju za uvođenje fjučersa električne energije sa finansijskim poravnanjem. U iščekivanju saglasnosti nadležnih organa, EEX će uvesti bazne mesečne, kvartalne i godišnje fjučerse za tržište Srbije. Finansijsko poravnanje će se vršiti u odnosu na spot cenu u Srbiji, koju objavljuje SEEPEX. Obe berze predviđaju pokretanje novih produkata početkom 2019.

Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX-a, je rekao: “Radujemo se ovoj perspektivnoj saradnji. Pojava srpskih fjučersa električne energije na EEX-u doprineće daljem razvoju likvidnosti i poverenja u srpsko spot tržište električne energije, koje se brzo razvija i postaje glavni centar za prekograničnu trgovinu u regionu jugoistočne Evrope, čineći SEEPEX relevantnim modelom za sve okolne incijative za osnivanje berzi električne energije”.

Dr Tobias Paulun, direktor za strategiju EEX-a, je rekao: “Ovi koraci slede našu strategiju uspostavljanja panevropske ponude za trgovinu električnom energijom, sa fokusom širenja tržišta električne energije na tržišta istočne i jugoistočne Evrope”.

Saradnja će podstaći razvoj srpskog tržišta električne energije, koje je zabeležilo značajan rast tokom 2017. godine, a posebno u 2018. Svi učesnici na tržištu će imati koristi od standardizovanog proizvoda, koji im omogućava da koriste srpske fjučerse električne energije kao sredstvo za zaštitu od cenovnih rizika na lokalnom spot tržištu električne energije, kao i benefite koje donose visoki standardi u pogledu trgovine derivatima i usluga kliringa.

Odbor za poljoprivredu ukinuo zabranu uzgajanja krznašica

06.06.2018

Odbor za poljoprivredu usvojio je juče, 5. juna 2018, odluku kojom se ukida zabrana farmerskog uzgajanja krznašica i navodi da će se novim pravilnikom uslovi njihovog uzgajanja uskladiti sa standardima EU.

Uprkos oštroj borbi koji su u prethodnom periodu vodila udruženja za zaštitu životinja protiv usvajanje ove odluke, predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević istrajao je u svojoj nameri i uspeo da legalizuje biznis sa uzgojem i ubijanjem činčila od čijeg krzna se prave bunde.

Vlasnica azila „Džesika“ i borac za prava životinja Zlata Korjenić rekla je za Danas da je Rističević zakazao sednicu kako bi predupredio zabranu ubijanja činčila, koja na snagu stupa početkom sledeće godine.

– Po svaku cenu hoće da ubijaju činčile u Srbiji, iako zabrana stupa na snagu 1. januara 2019. Menjanjem Zakona o dobrobiti životinja mimo svake procedure, tj. njegovim usklađivanjem sa Zakonom o stočarstvu, činčile će se uvrstiti u stoku i njihovo ubijanje će biti legalizovano – rekla je Korjenić.

Oštra polemika odvijala se na jučerašnjoj sednici Odbora za poljoprivredu, gde su suprotstavljene strane branile svoje argumente za ili protiv ukidanja zabrane uzgajanja krznašica. Predsednik Odbora Marijan Rističević je u jednom momentu rekao da će podneti ostavku ukoliko se dokaže da u 16 zemalja EU postoji zabrana uzgoja krznašica, što je bio jedan od argumenata protivnika ukidanja zabrane. Predstavnici vladajuće većine, Ministarstva za poljoprivredu, Uprave za veterinu i Privredne komore, bili su prisutni na sednici iznoseći svoje stavove zbog čega je uzgoj činčila dobar za Srbiju, „jer ima dobru perspektivu“.

Argumenti „odbrane“ da je ovakav biznis zabranjen u većini evropskih zemalja, da Svetska banka smatra obradu krzna jednom od pet najgorih industrija u svetu zbog zagađenja toksičnim metalima, kao i da je ovaj biznis neetički i nepravedan prema životinjama, ostali su bez odgovora za većinu poslanika koji su glasali za predlog (od 10 prisutnih, osam je podržalo ukidanje zabrane, jedan je bio protiv a jedan uzdržan).

Marijan Rističević je naveo da mnogo toga na svetu nije pravedno, poput ratova, „a nije pravedno ni što mnoge životinje u džungli jedu ljude“. Ni teza da se važnije stvari događaju u zemlji o kojima bi trebalo u ovom trenutku da raspravlja Odbor za poljoprivredu, a ne o uzgoju i ubijanju činčila, nije odvratila narodne poslanike da u minut do 12 ukinu zabranu, koja je početkom naredne godine trebalo da stupi na snagu. Oprečni su podaci o tome koliko je ovaj „biznis“ zaživeo i koliko je perspektivan, ali kao glavni argument predlagača izmena bilo je usklađivanje našeg zakonodavstva sa standardima EU, iako to od nas nije traženo, niti je na nivou EU pitanje uzgoja krznašica standardizovano jedinstvenim propisom.

Pročitajte još:

Izvor: Danas

Nakon zatvaranja elektrana rađaju se zdravije bebe

06.06.2018

Rezultati nove studije pokazali su da zatvaranje elektrana na naftu i ugalj dovodi do smanjenja prevremeno rođenih beba.

Nakon zatvaranja 8 elektrani u Kaliforniji, istraživači su se dosetili da istraže kakav će to uticaj imati na rađanje dece u okolnim zajednicama. Oni su otkrili da je u godini nakon zatvaranja postrojenja broj prevremeno rođene dece drastično opao.

Predvodnik stduije, Dr Džoan Kejsi sa Univerziteta u Kaliforniji izjavila je da je uzbuđena da podeli jednu pozitivnu priču vezanu za ekologiju. “Većina ljudi posmatra zagađenje vazduha i njene negativne posledice na zdravlje, ali , postoji i druga strana medalje. Mi smo hteli da vidimo šta se dešava kada se taj spoljni faktor koji prouzrokuje zagađenje vazduha otkloni i kako će to uticati na zdravlje ljudi.”

Rezultati studije objavljeni su u Američkom žurnalu epidemiologije i govore da je broj prevremeno rođenih beba opao za oko 20 do 25%. Deca koja su prevremeno rođena imaju veću stopu smrtnosti kao i više zdravstvenih problema kasnije u životu. Kao reper, ispitano je i područje sa istim brojem elektrana koje su ostale aktivne i u toj regiji broj prevremeno rođene dece ostao je isti.

Još jedno istraživanje pokazalo je da je i broj porođaja porastao nakon zatvaranja elektrana na naftu i ugalj.
Neke druge studije koristile su trudne miševe koji su bili izloženi zagađujućim česticama iz vazduha i pokazale su jasnu korelaciju između zagađenog vazduha i prevremeno rođenih beba kao i beba sa manjom kilažom na rođenju.

“Verujem da su ova istraživanja veoma bitna i da ukazuju na razne benefite promene ekoloških regulativa,” rekla je jedna od učesnica u istraživanju Rejčel Morelo-Froš. “Bilo bi dobro kada bismo ispitali vezu između zatvaranja elektrana i uticaja na zdravlje i u drugim državama,” rekla je doktorka Kejsi.

Negativne posledice zagađenja vazduha nisu usko vezane samo za elektrane već i na zagađenje koje dolazi iz drugih izvora. Na Imperijalnom koledžu Londona, podaci o rođenju pola miliona beba u glavnom gradu Engleske pokazuju da je visoko zagađenje vazduha usko povezano sa malom kilažom na rođenju.

“Možda je vreme da zdravlje naše dece bude podsticaj koji će pokrenuti smanjenje ambijentalnog zagađenja jer njihovi životi zavise od toga.”

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Ljubitelji prirode samostalno organizovali čišćenje reke Moravice

06.06.2018

Darko Pešić i Darko Vasilijić iz Sokobanje, zaljubljenici u prirodu, organizovali su, krajem maja, dobrovoljno čišćenje obala i korita reke Moravice. Zainteresovane ljubitelje životne sredine “regrutovali” su za akciju preko svojih profila na društvenim mrežama.

– Bilo bi lepo da dođete i da uz druženje učinimo dobro delo, a našu reku čistijom i lepšom – naveo je Pešić u pozivnici.

Uprkos malom odazivu, ispunio je svoja obećanja onima koji su mu se pridružili u čišćenju, ali pre svega Moravici.

Iako je među učesnicima vladala opuštena atmosfera, to ne znači da su zabušavali. Naprotiv! Posao je odrađen temeljno.

– To je naš simboličan doprinos reci na kojoj smo odrasli – izjavio je Darko Pešić.

Na njihovim sugrađanima je da cene napore Pešićeve i Vasilijićeve ekipe, ali i da se nauče većem poštovanju prirodnog okruženja i da Moravicu ne mešaju sa deponijom kako u budućnosti na njenim obalama ne bi osvanule šerpe, džezve i plastične kese i flaše.

Dva Darka i njihovi saborci bi svima nama mogli da posluže kao pozitivan primer da i kao pojedinci, bez ikakve organizacije i udruženja iza nas, možemo da se založimo i učinimo svet oko nas prijatnijim.

Potrebno nam je svega 102 dinara za Top Star gumene rukavice iz Maksija i dobra volja i nekoliko drugara sa istim sredstvima.

Da li se osećate inspirisano da u svojoj zajednici pokrenete druge na sličnu akciju?

Jelena Kozbašić

Ministar Trivan: Pitanje ekologije je pitanje kulture

06.06.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan poručio je povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, da je pitanje ekologije pitanje kulture i da je važno negovati navike koje će obezbediti bolji svet za buduće generacije.

Trivan je na svečanosti u Botaničkoj bašti rekao da je pošumljavanje najefikasniji i najjeftiniji način da se reši problem prilagođavanja na klimatske promene, koje su stvarnost u kojoj živimo.

Goran Trivan je poručio da će se resorno ministarstvo zalagati za to da ne bude izgradnje hidrocentrala i mini hidrocentrala među zaštićenim dobrima, da se smanji upotreba plastike, kao i da se nastavi sa otklanjanjem opasnog otpada.

Prvog dana naplate plastičnih kesa koje se ne recikliraju postignuto je smanjenje njihove upotrebe od 50 odsto, precizirao je ministar i napomenuo da je za otkrivanje i otklanjanje opasnog otpada Ministarstvo imalo veliku podršku od tužilaštva i BIA.

Trivan je najavio da je u budućnosti planirano aktuelizovanje pitanja brige o vazduhu, buke u urbanim sredinama, o zaštićenim dobrima, o gradnji u nacionalnim parkovima i sličnih tema.

Projekt koordinator Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine u Srbiji (UNEP) Aleksandra Šiljić Tomić podsetila je na to da je Svetski dan životne sredine ustanovljen 1974. godine, a da se danas obeležava u više od 100 zemalja.

Tema ovog dana za 2018. godinu jeste pobediti zagađenje plastikom jer je to najveći izazov sadašnjice, upozorila je ona i dodala da se dnevno u Srbiji iskoristi sedam miliona plastičnih kesa.

Ambasador Indije u Srbiji Narinder Čauhan podvuklaje da se Indija okrenuta poštovanju prirode i životinja i da je to na neki način stil života, istakavši da se u toj zemlji oformio veliki pokret protiv korišćenja plastike, te da se kao alternativa nude torbe od pamuka.

Direktor korporativnih komunikacija i održivog poslovanja kompanije “Delez Srbija” Mirjana Jovašević ukazala je na to da ova kompanija kontinuirano sprovodi aktivnosti kojima želi da utiče na stvaranje zdravije i čistije planete, od reciklaže otpada, preko smanjenja emisije CO2, do strateškog upravljanja viškovima hrane.

Sa namerom da doprinesemo smanjenju zagađenja okoline, pokrenuli smo i projekat naplate plastičnih kesa i prvi rezultati su veoma ohrabrujući, jer se njihova potrošnja prepolovila, precizirala je Jovašević.

U okviru programa dodeljene su i nagrade kompanijama i organizacijama koje su doprinele zaštiti životne sredine, a među dobitnicima su Bezbednosno-informativna agencija, kompanija “Delez Srbija“, Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP), planinski klub “Kamena gora” i drugi.

Milisav Pajević

Održana konferencija „Životna sredina ka Evropi” – EnE18

06.06.2018

U prostorijama Privredne komore Srbije održana je konferencija „Životna sredina ka Evropi” – EnE18 – kojom je u Republici Srbiji zvanično obeležen UN Svetski dan zaštite životne sredine.

Konferenciju je organizovalo strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” i Privredna komora Srbije, a ove godine bila je posvećena temi „Zaštita prirode – razvoj odgovoran prema prirodi”.

Plenarno predavanje održao je Rade Glomazić, menadžer projekta NATURA 2000, čijom implementacijom rukovodi Hjuman dajnamiks.

Stručnjaci okupljeni na Konferenciji ukazali su na moguće posledice razvoja neodgovornog prema prirodi i pokrenuli su na razmišljanje o tome da li je priroda zaštićena.

Zaštita prirode ne poznaje administrativne granice, važnost regionalnog pristupa koji promoviše mreža Env.net prepoznat je na najvišem evropskom nivou.

Panel diskusija pod nazivom „Priroda bez zaštite?” bila je prilika da razmotrimo naš (svoj) odnos sa prirodom.
Deo smo prirode te zaštitom ptica, riba, biljaka i pejzaža pokušavamo da poboljšamo i svoj kvalitet života.

Prirodu koju smo nasledili pritiskaju s raznih strana i u našem je interesu da zaustavimo štetu.

U planiranju odgovornog razvoja, pri donošenju odluka o suštinskim pitanjima ‒ kao što su saobraćaj, energija i poljoprivreda ‒ mora se uzeti u obzir njihov uticaj na prirodu i životnu sredinu, zaključeno je Konferenciji.

Milisav Pajević

Ana Brnabić: Važno je da sačuvamo što čistiju Srbiju za buduće generacije

06.06.2018

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, zajedno sa ministrima u Vladi Srbije i predstavnicima Grada Beograda, u programu čišćenja priobalja Savskog jezera, kod ušća Topčiderske reke u Čukarički rukavac.

Brnabić je tom prilikom naglasila da je Vlada Srbije i na ovaj način želela da da građanima primer da čistiti nije sramota, da je to jedan vid patriotizma i da je važno da sačuvamo što čistiju Srbiju za buduće generacije.

Kako je dodala, Vlada Srbije je dala primer i osnivanjem Ministarstva zaštite životne sredine.

Ana Brnabić je istakla da se sada radi na Poglavlju 27, koje se odnosi na ekologiju, a biće jedno od najtežih i najskupljih u procesu evropskih integracija, i poručila da je zaštita životne sredine važna pre svega zbog naše zemlje i generacija koje dolaze.

– Molim sve građane da, kao što smo mi ovde pokupili plastične flaše, da učine to isto, jer od svih nas zavisi kako će naša zemlja izgledati, istakla je Brnabić.

U akciji čišćenja priobalja Savskog jezera, kod ušća Topčiderske reke u Čukarički rukavac učestvovali su i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ministar finansija Siniša Mali, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, gradski menadžer Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Andrija Mladenović i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević.

Vlada Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine i Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda organizovali su veliku zajedničku akciju čišćenja priobalja Savskog jezera od pet ambalaže, kao podršku ovogodišnjoj globalnoj kampanji o uklanjanju plastičnog otpada i smanjenju upotrebe plastike.

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje sa ciljem da se skrene pažnja na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine.

Milisav Pajević

Prodaja električnih vozila se i više nego udvostručila, delom zbog pada cene baterija

05.06.2018

electric-car-1394335_960_720 — Photo:-illustration: Pixabay

Međunarodna agencija za energiju (International Energy Agency, IEA) izdala je saopštenje da je tokom 2017. godine prodat rekordan broj električnih vozila koji je više nego dvostruko premašio njihov dotadašnji broj u upotrebi.

Izveštaj “Globalna perspektiva električnih vozila 2018” pružio nam je uvid u stanje elektromobila danas ali i pogled u budućnost i ocenio njihov napredak do 2030.

Istraživači su otkrili da je u toku prethodne godine električnoj floti na putevima širom naše planete pridruženo milion novih vozila.

Ukupan broj hibrida i električnih prevoznih sredstava na globalnom nivou napredovao je na 3 miliona, a u odnosu na godinu ranije zabeležen je rast prodaje od 54 odsto.

Polovina ključeva prodatih vozila na električni pogon otišla je u ruke Kineza, koji su posebno interesovanje izrazili za automobile. Kupili su približno 580 hiljada komada čime je njihova prodaja skočila za 72 odsto u poređenju sa 2016. Dvesta osamdeset hiljada Amerikanaca takođe, od prethodne godine, voze zelenije – u 2016. taj broj je iznosio 160 hiljada. I u Nemačkoj i u Japanu prodaja elektro-četvorotočkaša je i više nego dvostruko uvećana.

Nordijske zemlje su predvodnice kada je reč o učešću e-vozila u čitavom novom voznom parku njihovih građana. Novac za čak 39 odsto kupovina koje su Norvežani izvršili u godini iza nas u sektoru transporta otišao je na račune proizvođača prevoznih sredstava na struju. Na Islandu, taj udeo je iznosio 12 odsto, a u Švedskoj – 6.

Elektromobilnost nije ograničena isključivo na auta. U 2017. broj električnih autobusa popeo se sa 345 hiljada na 370, a električni motori na ulicama su dostigli 250 miliona. Kormilar elektrifikacije i ova dva vida prevoza je Kina, na čijim je parkiralištima mesto našlo čak 99 odsto svetskih elektro-buseva i motora, iako ih je sve više registrovano i u Evropi i Indiji.

Infrastruktura za punjenje drži korak sa uvećanjem elektro-flote. Zbir punjača u privatnim kućama i na radnim mestima procenjen je na tri miliona, a onih dostupnih širokoj javnosti – 430 hiljada, od čega je četvrtina za brzo punjenje. Oni su posebno važni u gusto naseljenim gradovima i igraju ključnu ulogu u povećanju privlačnosti vozila na električni pogon zato što omogućavaju duža putovanja.

Podstrek prodaji električnih vozila dale su pre svega vlade kroz svoje politike, pogotovo one koje se tiču javnih nabavki, finansijskih podsticaja za kupovinu čistijih alternativa dizelašima, pooštravanja propisa o izduvnim gasovima i ograničenja kretanja određenih vozila zbog njihovog “zagađujućeg” svojstva.

Uvećanje voznog parka na električnu energiju potpomognuto je i unapređenjem performansi i pojeftinjenjem litijum-jonskih baterija. Dalje naučne inovacije na polju skladištenja energije biće neophodne zbog (ne)dostupnosti osnovnih elemenata baterija kao što su litijum, nikl i kobalt. Posebno je upitno opskrbljivanje proizvođača kobaltom s obzirom na to da je gotovo 60 odsto ovog elemanta vodi poreklo iz Demokratske Republike Kongo. Čak i u sektoru prerade ovog elemanta u sirovom obliku, jedna država ima maltene monopolsku poziciju, a to je Kina. Očekuje se da će potražnja za kobaltom do 2030. godine biti vipa za 10 do 25 puta. Ekološka održivost baterija zahteva i poboljšanje procesa prerade i reciklaže sirovina.

Projekcije autora izveštaja kažu da će do 2030. broj električnih vozila biti 125 miliona – podsetimo, trenutno je 2018. i ima ih oko 3 miliona.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Vanredne kontrole ribarskih područja i zaplene opreme u maju 2018. godine

05.06.2018

U vreme zabrane stajaćih mrežarskih alata i samolovnih alata u periodu od 1. aprila do 31. maja, ribočuvarska služba JP „Vojvodinašume“ je na osnovu zaključaka sa sastanka Sektora za lovstvo i ribarstvo održanog 9. maja 2018. godine organizovala vanredne kontrole ribarskih područja. Fokus vanrednih akcija ribočuvarske službe bili su delovi Ribarskog područja „Srem“ na Dunavu i Savi.

Akcije su izvršene 18. maja 2018. god. na delu Save od 207 do 123 km i od 96 do 49 km, 24. maja 2018. god. na delu Dunava od 1.233 do 1.215 km i njemu pripadajućem Ribarskom području „Koviljsko-petrovaradinski rit“ i 31. maja 2018. god. na delu Dunava od 1.215 do 1.187 km. U vanrednim kontrolama je učestvovalo 25 zaposlenih iz Sektora za lovstvo i ribarstvo sa 10 čamaca. Prilikom ovih akcija, kontrolisani su privredni ribari i rekreativni ribolovci, pri čemu je zaplenjeno 33 zabranjenih mreža ukupne dužine od 910 m i 23 bubnja.

Izvor: Vojvodinašume

Gasprom daje zajam Turskom toku

05.06.2018

Ruska naftna kompanija Gasprom pozajmiće 2,14 milijarde evra svojoj podružnici koja nadgleda izgradnju podvodnog gasovoda Turski tok iz Rusije.

Kredit će biti korišćen kao obrtni kapital i odobren je sa godišnjom kamatom od 3,89 odsto. Rok dospijeća pozajmice je do 30. decembra 2023.

Turski tok sastoji se od dve linije gasovoda, koje imaju godišnji kapacitet transporta od 15,75 milijardi kubnih metara gasa.

Prva linija koja je već završena biće korišćena za potrebe turskog tržišta.

Druga linija gasovoda povezivaće Tursku i Evropu, a Bugraska je izjavila da će na njenoj teritoriji biti ulazna tačka tog gasovoda.

Ovaj gasovod je deo plana Kremlja kojim bi zaobišao Ukrajinu, koja je trenutno glavna transportna ruta za ruski gas ka Evropi, i tako ojačao prisustvo na evropskom gasnom tržištu.

Po planovima Gasproma, otvaranje Turskog toka biće sledeće godine.

Energetika.ba / NN

Milisav Pajević

Zašto je opasan fluorescentni prah iz televizora?

05.06.2018

Televizori spremni za reciklazu — Foto: Udruženje reciklera Srbije

Velike televizorske kutije zamenili su tanki ekrani, pa u svakom domaćinstvu pre ili kasnije stigne bar jedan stari televizor za kantu. Ali televizor nije za bacanje u kontejner, šumu, reku, pored puta, niti da se skladišti u podrumu. Uvek je najbolji način da se obratite najbližem reciklažnom centru koji će preuzeti stari uređaj.

U ovom tekstu koje je pripremilo Udruženje reciklera Srbije u saradnji sa kompanijom SET Reciklaža iz Beograda, koja se bavi reciklažom EE otpada, predstavljamo Vam detalje reciklaže televizora.

Koji materijali se dobijaju reciklažom televizora?

Lim, aluminijum, kablovi, plastika, štampane ploče, staklo, olovno staklo, kondenzatori, drvo, elektronski topovi, bakar, fluorescentni prah.

Koje opasne materije televizor sadrži pa ga nakon upotrebe zovemo opasnim otpadom?

Opasan otpad iz televizora je fluorescentrni prah, olovno staklo, kondenzatori, elektronski topovi. Po zdravlje ljudi najštetniji je fluorescentni prah. Ukoliko se neadekvatno rukuje otpadnim televizorima i monitorima, odnosno dođe do razbijanja katodne cevi, fluorescentni prah je dosta lagan i razleti se svuda po vazduhu. Fluo prah sadrži mnoštvo kancerogenih materija. Jedan od njih je šestovalentni hrom. Osim opasnog otpada, plastika od televizora, ukoliko bi završila u prirodi, razlagala bi se stotinama godina, kao i štampane ploče i staklo.

Gde se dalje transportuju opasne materije iz televizora?

Olovno staklo i kondenzatori, elektronski topovi se izvoze u zemlje EU – najčešće u Nemačku. Fluorescentni prah se predaje operateru na tretman u našoj zemlji.

Šta se radi sa ostalim elementima?

Staklo se predaje cementari koja ga umešava sa kamenom u proizvodnji cementa. Drvo se predaje cementarama kao energent. Plastika i štampane ploče se izvoze. Lim i obojeni metali imaju tržišnu vrednost.

Da li se recikliraju i novi tanki digitalni televizori?

Recikliraju se, ali ih ima značajno manje od CRT televizora, jer su se CRT televizori čuvali desetinama godina. Novi televizori takođe sadrže određene opasne komponetne, ali u manjoj masi nego CRT televizori.

Koliko se reciklira televizora u Srbiji?

U 2017. godini u Srbiji je reciklirano između 8.000 i 9.000 tona CRT televizora i monitora.

Pročitajte još:

Izvor: Udruženje reciklera Srbije

Nagrađeni najbolji robni i korporativni brendovi Srbije

05.06.2018

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na dodeli priznanja najuspešnjim domaćim robnim i korporativnim brendovima na završnoj svečanosti akcije “Najbolje iz Srbije 2017″, da su srpski brendovi naši najbolji ambasadori, kao i da imidž jednog brenda menja sliku čitave zemlje.

Brnabić je tom prilikom istakla da joj je zadovoljstvo što je među najboljim i najpouzdanijim kompanijama iz Srbije, onima koji uspešno grade svoje brendove, a potvrdu za to im daju sami korisnici.

Po 13. put, kako je podsetila, Privredna komora Srbije (PKS) i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija promovišu najbolje robne i korporativne brendove i na taj način podstiču stvaranje dodatnih kvaliteta proizvoda na srpskom tržištu.

Ona je navela da su ove godine nagrađena 24 brenda, a profili brendova su se kretali od malih poljoprivrednih gazdinstava do kompanija sa nekoliko hiljada zaposlenih.

Prema njenim rečima, to govori o tome da privreda Srbije u svakoj oblasti, od startap-a preko turizma pa sve do energetike, ima kvalitetne brendove.

Pored čestitke nagrađenima, premijerka je u duhu ovogodišnjeg slogana “Kako se na srpskom kaže Bravo“, rekla “bravo” svima onima koji su učestvovali u toj akciji i prepoznali značaj borbe za konkurencijom i tržišnom pozicijom.

Od 2004. godine, od kada postoji akcija “Najbolje iz Srbije“, Brnabić je naglasila da je za to priznanje konkurisalo više od 1.850 brendova, a nagradu je osvojilo približno 340 brendova.

Ona je izrazila očekivanje da će se naredne godine prijaviti više od 2.000 preduzeća za nagradu PKS-a i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Prema njenim rečima, cilj akcije jeste da podrži stare i priznate brendove sa jedne strane, ali i da prepozna male, neafirmisane brendove kako bi im se omogućilo da budu konkurentniji.

Premijerka je konstatovala da je sve više brenova koji konkurišu iz sektora IT, startupa i turizma, naglasivši da mnoge zemlje, upravo u tim branšama, grade svoje brendove.

Vlada kao prioritet postavlja stvaranje stimulativnog ambijenta za poslovanje i razvoj domaćih kompanija i brendova. Poseban fokus je na razvoju malih i srednih preduzeća i preduzetništva, za koji je kroz različite programe podrške u 2017., bilo opredeljeno nešto više od 18 milijardi dinara, ukazala je ona.

Brnabić je napomenula da o stabilnosti naše zemlje, govori i podatak da je Srbija u prvom kvartalu ove godine privukla direktne strane investicije vredne više od 600 miliona evra, što je za pet odsto više nego prošle godine.
Takođe, prošle godine Srbija je privukla 2,6 milijardi evra stranih direktnih investicija, čime je postigla istorijski rezultat, zaključila je ona.

Na svečanosti, kojoj su prisustvovali potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i predsednik PKS Marko Čadež, u kategoriji za robu svakodnevne potrošnje nagrada je dodeljena brendu “Bambi”, a u kategoriji pića sokovima “Nektar”.

Među ostalim dobitnicima priznanja u kategoriji robnih brendova su “Bakina tajna ajvar”, “Nectar Family”, “Merix”, “P.S. fashion”, “Gorenje aparati za domaćinstvo”.
Nagrada za najbolje uslužno preduzeće dodeljena je Aerodromu “Nikola Tesla”, koju je primio v.d. direktora Aerodroma Saša Vlaisavljević.

Ostali dobitnici nagrada korporativnih brendova jesu “Aura kozmetika”, NIS, “Alfa-Palm” i “Energy Net”.
Najbolja turistička manifestacija u promociji Srbije je Tamburica Fest, za najbolji hotel u Srbiji proglašen je “Grand Hotel & SPA”, a najbolji “mali” turistički smeštaj jeste Etno kompleks Vrdnička kula.

Milisav Pajević

Ugovor javno-privatnog partnerstva omogućiće rešavanje problema deponije Vinča

05.06.2018

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović istakla je da je Srbija ekonomski stabilna zemlja, i poručila investitorima da je pravi trenutak da ulažu u našu zemlju kroz projekte javno-privatnog partnerstva.

Mihajlović je, učestvujući na Prvoj srpskoj konferenciji o javno-privatnom partnerstvu, istakla da je Vlada u prethodnom periodu bila posvećena stabilizaciji budžeta, što je jedan od razloga za to što je ranijih godina bilo manje javno-privatnih partnerstava, dok na lokalu možda nije bilo dovoljno znanja za ovakve projekte.

Sada smo kao država spremni jer smo ekonomski stabilni, imamo jasnu strategiju, zakone usklađene s evropskom regulativom i spremni smo da ulazimo u ovakve projekte, rekla je ona.

Prema njenim rečima, Srbija trenutno realizuje veliki projekat, koncesiju za Aerodrom “Nikola Tesla”, koji će omogućiti ulaganje od približno 740 miliona evra u narednih pet godina, za šta bi samom aerodromu bilo potrebno pedesetak godina.

Takođe, kako je dodala, potpisan je i ugovor koji će omogućiti rešavanje problema deponije Vinča.

Mihajlović je kao potencijalne projekte za koje postoji mogućnost ulaganja kroz JPP navela deonicu auto-puta na Koridoru 11, od Požege do Boljara, Fruškogorski koridor i prugu od Aerodroma “Nikola Tesla” do Novog Beograda.

Potpisali smo sa kineskim partnerima memorandum za izradu projektne dokumentacije vredne 50 miliona evra, i trenutno razmišljamo da je bolje da za ovu deonicu, čija je procenjena vrednost izgradnje oko dve milijarde evra, ne idemo na kredit.

Za Fruškogorski koridor, gde je završena projektna dokumentacija, takođe smo bliži javno-privatnom partnerstvu i ne razmišljamo o kreditu, navela je ona. Među potencijalnim projektima, kako je objasnila, jeste i izgradnja pruge od Aerodroma “Nikola Tesla” do Novog Beograda, vredna približno 20 miliona evra, gde nas takođe očekuje izrada projektne dokumentacije.

Mihajlović je zaključila da je tema javno-privatnih partnerstava važna za budućnost Srbije i da je zadatak Vlade da učini našu zemlju još atraktivnijom za ovaj vid ulaganja.

Milisav Pajević

1...1,0851,0861,087...1,672 Page 1,086 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM