Dva izveštaja EEA koja se odnose na region Zapadnog Balkana

01.06.2018

Evropska Agencija za životnu sredinu (EEA) je objavila dva izveštaja koja se odnose na region Zapadnog Balkana: Korišćenje vode na Zapadnom Balkanu: regionalne procene i globalni mega trendovi i Procena ugroženosti vodnih resursa klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu.

U izveštajima se posebno ističe doprinos Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije u njihovoj izradi.

Izveštaje koji se bave pitanjima vode, poljoprivrede, hrane, globalnim mega trendovima i uticajima klimatskih promena u regionu Zapadnog Balkana možete pogledati ovde:
Korišćenje vode na Zapadnom Balkanu: regionalne procene i globalni mega trendovi
Procena ugroženosti vodnih resursa klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu

Milisav Pajević

Predstavljanje rezultata istraživanja iz oblasti zelene ekonomije

01.06.2018

Konferencija “Zelena ekonomija: Kooperativno društvo” održaće se danas u 12 sati u prostorijama EU info centra u Beogradu.

Na konferenciji će biti predstavljeni rezultati istraživanja iz oblasti zelene ekonomije sprovedenog 2017. godine u Bugarskoj, Makedoniji i Srbiji, kao deo projekta “Revizija ekonomije na Balkanu: promena javne politike a ne klime”.

Istraživanjem su obuhvaćeni specifični sektori javnih politika kao što su: proizvodnja energije i energetska efikasnost; zelena gradnja; inovacije i nauka; zelene javne nabavke; održivi transport; održiva poljoprivreda; eko-turizam; upravljanje zemljištem i vodama; a poseban naglasak je dat novim zelenim poslovnim modelima.

Ove oblasti i tematske smernice odabrane su u skladu sa celokupnom projektnom metodologijom, kao i sa aktuelnim inicijativama politike zelene ekonomije na nivou EU i sveta.

Istraživanje je pokazalo ogroman potencijal za razvoj zelene ekonomije, a istraživači kao neka od rešenja za dalji razvoj predlažu ekonomske inicijative koje kreću “odozdo na gore”, lokalna ekonomija u formi malih i srednjih preduzeća i kooperative sa ciljem udruživanja rada i usluga.

Rezultati celokupnog istraživanja biće predstavljeni na konferenciji u Beogradu, u okviru koje će biti organizovana i dva panela na kojima ćemo diskutovati o tome kako započeti zeleni biznis u regionu, kao i o zelenim kooperativama kao inovativnim ekonomskim formama.

Milisav Pajević

Rekordno visoke majske temperature na severu Evrope

01.06.2018

Temperature na severu Evrope u maju su oborile rekorde po visini, a kako ocenjuje američka agencija AP, zbog njih su Skandinavci primorani da se sklone i osveže u fjordovima i pre zvaničnog početka leta 21. juna.

Na zapadnoj obali Norveške temperature su dostigle skoro 33 stepena, dok je u Danskoj u maju zabeleženo 348 sunčanih sati.

Kako se navodi, građani odlaze u fjordove u Norveškoj, a u Švedskoj je uvedena zabrana paljenja otvorenih vatri zbog suvih šuma i trave i veće mogućnosti izbijanja požara, javlja AP a prenosi Tanjug.

Izvor: Politika

Škole širom Vojvodine brinu o životnoj sredini

01.06.2018

Na završnoj svečanosti programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“, juče je u Pokrajinskoj vladi nagrađeno 27 vaspitno-obrazovnih ustanova, čiji su mališani, đaci i mentori bili najuspešniji prilikom učešća u ovogodišnjem programu.

Reč je o programu Pokrajinske vlade, čiji je cilj da se u vrtićima, školama i lokalnim zajednicama širom Vojvodine podigne svest i lična odgovornost za brigu o svojoj životnoj sredini.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne Mihalj Njilaš je uz čestitke nagrađenima, naveo da se u ovogodišnji program, koji se realizuje već devetu godinu, i koji je sve uspešniji, uključilo 104 vaspitno-obrazovne ustanove, od kojih je 68 uspešno realizovalo planirane aktivnosti.

Najuspešnijih 27 predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola (uključujući i muzičke i specijalne), nagrađeni su izletima za preko 600 učenika, dok će za nastavnike biti organizovani seminari iz oblasti zaštite životne sredine.

– U programu učestvuje više sekretarijata, što značajno doprinosi da se on sa uspehom realizuje. Jedino ako se svi zajedno potrudimo da negujemo i očuvamo sredinu koja nas okružuje, možemo da stvorimo lepšu i zdraviju okolinu za nas i našu decu. Zato ćemo i dalje biti posvećeni realizaciji ovog programa, istako je Njilaš i dodao da se u proteklih devet godina za učešće u njemu odazvalo preko 70 odsto ukupnog broja vaspitno-obrazovnih ustanova na teritoriji APV i dodeljeno preko 300 nagrada.

Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić rekao je da su zahvaljujući ovom programu vidljivi pomaci u vaspitno-obrazovnim ustanovama koje ga realizuju.

– Predstavnici pokrajinskih sekretarijata, koji sarađuju u ovom programu redovno obilaze škole koje ga sprovode.Mi mladima želimo da ostavimo čistije i zelenije škole, i bolje okruženje, i pomognemo u izgradnji njihove ekološke svesti od najranijeg uzrasta, te stvaranju odgovornosti prema sredini u kojoj žive, poručio je Grbić ističući prednosti ovog programa, koji se vremenom prilagođavao i postajao sve kreativniji zahvaljujući sve većem broju dece, školaraca i pedagoga koji učestvuju u njemu.

Nagrađene su pozdravile i Brankica Tabak podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i dr Milka Budakov zamenica pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

One su ukazale na značaj očuvanja zdravog okruženja, koji ovaj program podržava, ali i važnost edukacije, jer suština je da decu naučimo kako da se staraju o prirodi, a na taj način i o svojoj dobrobiti.

Program „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” ostvaruje se u okviru saradnje Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredinu, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i RECAN – fonda za povraćaj i reciklažu limenki i Pokret gorana Vojvodine.

Tokom školske 2017/2018. godine, Programu se priključio i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Milisav Pajević

Završen dvonamenski sistem “Međa” u Žitištu

01.06.2018

JVP “Vode Vojvodine” završilo je radove na dvonamenskom sistemu za navodnjavanje “Međa“.

Dvonamenski sistem “Međa” pripada Opštini Žitište i obuhvata kanale sistema za odvodnjavanje na potezu od asfaltnog puta Srpski Itebej – Međa na severu, naselja Međa na istoku, patrolne staze na granici sa Rumunijom na jugu i granice sa katastarskom opštinom Srpski Itebej na zapadu.

Radovi koji su izvedeni obuhvatali su uređenje kanalske mreže, što je podrazumevalo čišćenje kanala od vegetacije, uređenje inspekcionih staza, mašinsko profilisanje kanala – izmuljenje i razastiranje i uređenje zemljanih deponija.

Rekonstruisano je sedam propusta koji se nalaze na tri kanala i postavljene su četiri tipske cevaste ustave na bočnim kanalima.

Ovim radovima kanali su dovedeni u dvonamensku funkciju i mogu da snabdevaju vodom 762 hektara poljoprivrednih površina.

Ukupna vrednost ovih radova je je 141.917,00 evra, a izvođač radova bio je VP „Srednji Banat” Zrenjanin.

Ovo su prvi okončani radovi u Vojvodini koji se finansiraju iz programa izgradnje sistema za navodnjavanje preko Abu Dabi fonda.

Milisav Pajević

Zabrana primene totalnih herbicida na teritoriji Titela

01.06.2018

Na osnovu dosadašnjih sve učestalijih prijava građana opštine Titel Inspekciji za zaštitu životne sredine, utvrđeno je da građani koriste totalne herbicide za sprečavanje rasta trava na javnim površinama.

Na tržištu postoji veliki broj preparata na bazi glifosata, kao što su: Glifosav-480, Glifol, Glitotal, Agroglifosat, Pirokor, Bingo-480, Clinic, Cosmic-36, Glifomark, Roundap, Boom efekt i drugi.

Iako se preparati na bazi glifosata nalaze na listi dozvoljenih herbicida, neophodna je njihova stroga kontrola korišćenja, pre svega pridržavanje uputstva u okviru kojeg stoji da se preparati primenjuju za suzbijanje jednogodišnjih, dvogodišnjih i višegodišnjih korova u zasadima voća i vinove loze, na strništima, u suvim kanalima, na neobrađenim površinama, na nepoljoprivrednim površinama (pruge, nasipi, industrijske površine).

Inspekcija za zaštitu životne sredine opštine Titel zaključuje da se primena totalnih herbicida ne sme koristiti na površinama koje su u stalnom kontaktu sa ljudima i životinjama.

Kako Inspekcija za zaštitu životne sredine nema nadležnost kada je ova problematika u pitanju, svaka naredna prijavu biće prosleđena Fitosanitarnoj inspekciji.

Milisav Pajević

Proizvodnja žitarica i traktora u fokusu saradnje Srbije i Gvineje Bisao

01.06.2018

NEDIMOVIC I KASAM — Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas sa parlamentarnom delegacijom Gvineje Bisao i još jednom izrazio zahvalnost toj zemlji na podršci suverenititu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije, posebno u pogledu stava po pitanju Kosova.

Kada je reč o poljoprivrednoj saradnji, proizvodnja žitarica i tehnologija proizvodnje kojom raspolaže Srbija su od izuzetnog značaja za Gvineju Bisao, kao i proizvodnja traktora. Na sastanku je tim povodom dogovoreno da se uz učešće naših instituta u najvećoj mogućoj meri prenese tehnologija kojom raspolažemo u pogledu proizvodnje žitarica, kako bi se u toj zemlji smanjila zavisnost od uvoza istih. Ministar Nedimović je tokom razgovora posebno naglasio da je Srbija u tom smislu spremna da ponovo izvrši veliki prodor na tržište Severne i Zapadne Afrike, jer je, prema njegovim rečima, u ovom trenutku konkurentnija po ceni i kvalitetu u odnosu na druge evropske zemlje.

Delegacija Gvineje Bisao posebno je izrazila zainteresovanost i za nabavku naših traktora i mehanizacije. Time je još jednom potvrđeno da će pokretanje proizvodnje u IMT-u od strane kompanije TAFE već sada opravdati očekivanja i ponovo učiniti dostupnim značajan broj stranih tržišta .

Srpska strana je na kraju izrazila spremnost i da se realizuje predlog Gvineje Bisao o edukaciji studenata i agronoma iz te afričke zemlje na našim univerzitetima.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Privredna komora Vojvodine dodelila priznanja najboljima u pružanju usluga u ugostiteljsko-turističkoj delatnosti

01.06.2018

0E5A8897 — Foto: Privredna komora Vojvodine

Privredna komora Vojvodine (PKV) juče, 31. maja 2018, je u PKV u Novom Sadu, po 26. put, svečano dodelila priznanja najboljima za dostignuti kvalitet u pružanju usluga u ugostiteljsko-turističkoj delatnosti u 2017. godini u Vojvodini – „Kapije uspeha“ i plakete.

Priznanja su uručili predsednik PKV Boško Vučurević i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević. Ovogodišnji laureati PKV, u svojim kategorijama, su „Atelje vina Šapat“ iz Novog Slankamena, garni hotel „Vila Milord Risort“ („Vila Milord Resort“) iz Palića, vinarija „Vinum“ iz Sremskih Karlovaca, „Mokrin haus“ („Mokrin house coworking&coliving“) iz Mokrina, restorani „Kubo“ („Cubo“) i „Zak“ iz Novog Sada, „Čarda kod Braše“ iz Begeča, dok su dobitnici plaketa za kvalitet usluga u prethodnoj godini i „Pansion Ana“ iz Sente, „Planet er“ („Planet air“) iz Novog Sada, „Vojvodinašume – Turist“ iz Petrovaradina i Etno salaš „Isailovi“ iz Sremske Mitrovice.

Čestitajući dobitnicima, predsednik Vučurević istakao je da Vojvodina, zajedničkim radom, može postati još vidljivija na turističkom tržištu.

– Iako se vojvođanski turizam značajno pozicionirao na turističkoj mapi na domaćem i stranom tržištu, zadatak svih nas je da i dalje radimo na unapređenju postojećih i kreiranju novih turističkih proizvoda sa željom da postignemo još više i učinimo našu pokrajinu još poželjnijom turističkom destinacijom. Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa vama, kao i saradnji sa privrednim komorama i drugim institucijama u regionu, u proteklih godinu dana, uspeli smo da organizujemo brojne aktivnosti koje doprinose unapređenju i razvoju turizma u Vojvodini – rekao je Vučurević.

Dodao je da je PKV poseban akcenat posvetila privrednoj saradnji kroz povezivanje i umrežavanje privrednika u regionu, ali se, kako kaže, paralelno radilo i na razvoju receptivnog turizma.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević istakao je da turizam zauzima značajno mesto u ekonomiji Srbije i Vojvodine, a o tome govori i podatak da je direktni prihod od turizma prošle godine bio 1,2 milijarde evra, dok se u 2018. očekuje 1,4 milijarde evra.

Značajan doprinos dobrim rezultatima u turizmu daje i Vojvodina, sa zabeleženim rastom dolaska turista u 2017. godini od 11,2 odsto, odnosno skoro 500.000 turista je posetilo našu pokrajinu i ostvarilo 1.159.845 noćenja.

Taj trend rasta je, kako kaže Milićević, nastavljen i u 2018, sa zabeleženim rastom dolaska turista od 14,7 odsto u prvom kvartalu godine.

– Pokrajinska vlada je u poslednje dve godine, akcenat stavila na ekonomski razvoj, i značajnim sredstvima pomaže razvoj privrede, time i turizma, kroz subvencionisanje novih radnih mesta, nabavke nove opreme, izgradnje objekata i edukacije – rekao je Milićević. On je dodao da će Pokrajinska vlada s tom podrškom, nastaviti i ubuduće kako bi rezultati u turizmu bili još bolji.

U ime dobitnika, Privrednoj komori Vojvodine zahvalio se vlasnik „Ateljea vina Šapat“ Miodrag Kostić.

– Zahvaljujem divnoj PKV i onima koji je predstavljaju što su prepoznali jedan ogroman trud, energiju, potencijale i ukupan doprinos svih nagrađenih i počastvovanih razvoju turističko-ugostiteljskog sektora u našoj lepoj i dobroj Vojvodini – rekao je Kostić.

Predsednik stručne Komisije za dodelu „Kapija uspeha“, generalni menadžer hotela „Prezident“ Ivona Borojević istakla je da joj je velika čast što je na čelu stručne Komisije za ocenjivanje, koju čine istaknuti stručni turistički i ugostiteljski radnici iz privrede, obrazovnih institucija i profesionalnih stručnih udruženja. Dobitnicima i svim prisutnima naglasila je značaj ovog priznanja PKV, jer je jedan od prošlogodišnjih dobitnika bio i hotel „Prezident“.

Ispred „Mokrin hausa“, Ivan Brkljač zahvalio se Privrednoj komori Vojvodine na priznanju, odnosno na, kako kaže, prepoznavanju njihovog napora da u jednu ruralnu sredinu, dovedemo svet.

– Tamo zapošljavamo neke ljude, organizujemo kulturno-umetničke, edukativne sadržaje. Prošle godine smo uspeli preko 150 događaja da organizujemo – časove valcera za lokalno stanovništvo, salsa, tango, pa do TEDEKS konferencije, školu programiranja za decu, fotografskih radionica. Najrazličitiji sadržaj se dešava kod nas i naš glavni cilj, pored komercijalnog uspeha i samoodrživosti, i revitalizacija tog mesta u kom živimo i da omogućimo da kvalitet života u tom selu, bude bolji – rekao je Brkljač.

Menadžer restorana „Kubo“ Vladimir Baštovanov istakao je da su oni veoma ponosni što su ovogodišnji dobitnici priznanja i zahvalivši se, rekao da je „Kapija uspeha“; još jedna potvrdu da se velika posvećenost i zalaganje celokupnog tima restorana za pružanje kvaliteta kroz inovativnost hedonističkog sklopa specijaliteta, vinske karte, muzičkog programa, enterijera, kao i svakog posebnog segmenta restorana prepoznaje i, kako kaže, samim tim ih dodatno podstiče da unapređuju pravac kojim su krenuli.

– Želja da gostima pružimo poseban događaj, krunisana je i organizacijom jednodnevne manifestacije „Kubo fest“, na kojoj će se 15. septembra, okupiti preko petnaest odabranih vinarija. U bajkovitoj bašti restorana, doajeni vinske scene različitih podneblja predstaviće se gostima kako novitetima, tako i poznatim vinskim etiketama. Poseban doživljaj festivalu pružaju novi specijaliteti, koji se nakon premijernog predstavljanja uvršćuju u ‘a la cart’ jelovnik restorana. Kompletan hedonistički praznik upotpunjuje muzički program satkan od kombinacije različitih muzičkih koncepcija.

Svojim prisustvom današnju svečanost uveličali su saradnici ovogodišnjih dobitnika, predstavnici Pokrajinske vlade, Privredne komore Srbije, PKV, članovi organa PKV, Turističke organizacije Vojvodine, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i mnogi drugi.

Vlada Crne Gore radi na zaštiti životne sredine

31.05.2018

Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković saopštio je na Premijerskom satu da je Vlada radi na izgradnji modernih postrojenja za upravljanje otpadnim vodama i otpadom, zajedno sa izgradnjom savremene vodovodne i kanalizacione mreže u svim crnogorskim gradovima.

– U prethodnom periodu, vrlo izraženom dinamikom sprovodile su se aktivnosti i na izgradnji infrastrukture za upravljanje otpadom. Zbog toga, nakon deset godina, mreža izgrađene infrasturkture obuhvata i: dve regionalne deponije neopasnog otpada (Podgorica i Bar), dva reciklažna centra (Podgorica i Herceg Novi), četiri postrojenja za obradu otpadnih vozila (dva u Podgorici, po jedno u Nikšiću i Cetinju), dve transfer stanice (Kotor i Žabljak), postrojenje za tretman bio-otpada (Kotor), devet reciklažnih dvorišta (šest u Podgorici, i po jedno u Herceg Novom, Kotoru i Žabljaku), dva postrojenja za obradu medicinskog otpada (Berane i Podgorica) i postrojenje za tretman otpadnih voda na deponiji „Livade“ u Podgorici“, rekao je Premijer.

Predsednik Vlade Crne Gore je dodao da će pored završene sanacije neuređenog odlagališta „Čarkovo polje“ na Žabljaku, tokom juna biti završena deponija na Cetinju; a da se u toku ovog leta očekuje završetak dugo očekivane sanacije deponije Vasove vode u Beranama, a do kraja godine i završetak radova na deponijama u Baru i Šavniku.

– Kroz izradu potrebne dokumentacije stvorene su pretpostavke za projekte koji se realizuju iz Kapitalnog budžeta, a to su transfer stanice u Andrijevici i Mojkovcu, kao i reciklažno dvorište sa sortirnicom u Beranama. Takođe, pored osam izgrađenih i funkcionalnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Budvi, Podgorici, Mojkovcu, Žabljaku, Nikšiću, Herceg Novom, Šavniku i zajedničkom postrojenju za Kotor i Tivat, tokom trećeg kvartala očekuje se završetak izgradnje postrojenja u Pljevljima, a krajem godine i u Beranama, rekao je premijer Duško Marković.

On je rekao da su u toku aktivnosti za početak radova na izgradnji sličnih sistema u Danilovgradu i Glavnom gradu.

Kroz donošenje Nacionalne strategije upravljanja otpadom do 2030. i inoviranog Državnog plana, definisani su modaliteti upravljanja otpadom za čitavu teritoriju Crne Gore, uspostavljanjem četiri veća centra: u Podgorici, Baru, Nikšiću i Bijelom Polju.

Milisav Pajević

Valjevo konkuriše za sredstva kod EIB za cevovode

31.05.2018

Kod Evropske investicione banke (EIB) Valjevo će konkurisati za sredstva za izgradnju dva regionalna cevovoda.

Jedan od projekata je cevovod dužine osam kilometara čija je vrednost oko 4,5 miliona evra, kojim bi se sirova voda iz akumulacije Rovni distribuirala do Fabrike za preradu vode. Drugi projekat, vredan milion i po evra, Divci – Mionica biće dug šest kilometara.

U Valjevu, nakon susreta sa predstavnicima Evropske investicione banke i Kancelarije za javna ulaganja, veruju da će dobiti sredstva.

– Ljudi iz kancelarije su veoma zadovoljni ovim sredstvima koje smo do sada upotrebili a koja su nam oni naravno dali, kaže Slobodan Gvozdenović, gradonačelnik Valjeva i dodaje da su u ovom slučaju oni bili vrlo znatiželjni što se tehničkih detalja tiče, ali takođe i onih detalja koji se tiču ekonomske opravdanosti celog projekta.

Gvozdenović misli da će oni to sagledati na pravi način i doneti odluku koja će biti povoljna za nas. Valjevo je među tri do pet lokalnih samouprava za koje su zainteresovani.

Prema rečima Zorana Mitrovića, direktora JP “Kolubara” Valjevo, predstavljeni su projekti za koje imaju tehničku dokumentaciju, za koje poseduju urednu građevinsku dozvolu, za koje poseduju projekat kompletan i koji bi mogli da se grade odmah po odobravanju tih sredstava. Aplicirali su i tražili ukupno šest miliona evra za projekte za koje imaju urednu tehničku dokumentaciju.

Mitrović kaže da su zadovoljni onim što su videli i veruju da će se naći među favoritima za dobijanje sredstava.

Milisav Pajević

Grad Kragujevac i JP “Srbijašume“ donirali sadnice

31.05.2018

Kragujevac Skupstina grada — Foto: Milisav Pajević

Član Gradskog veća za zaštitu i unapređenje životne sredine grada Kragujevca Zoran R. Prokić posetio je juče Školu sa domom za učenike oštećenog sluha i direktoru škole Mladenu Šurlanu uručio donaciju JP “Srbijašume“.

Prema rečima člana Gradskog veća to je početak velike akcije ozelenjavanja dvorišta školskih i predškolskih ustanova u Kragujevcu.

Dvorište Škole sa domom za učenike oštećenog sluha je prva aktivnost u okviru zajedničke kampanje koju će grad Kragujevac u saradnji sa Javnim preduzećem “Srbijašume“ da realizuje.

– Kao društveno odgovorne i kompanija i lokalna zajednica koje posebnu pažnju posvećuju unapređenju i zaštiti životne sredine, napravljen je dogovor da se za deset škola u Kragujevcu obezbede sadnice. U okviru te kampanje, dvorišta školskih i predškolskih ustanova obogatiće se sadnicama različitih drvenastih i žbunastih biljaka, rekao je Zoran Prokić, član Gradskog veća i dodao da će u dogovoru sa direktorima škola i predškolskih ustanova odlučiti za ostala dvorišta.

U dvorištu Škole sa domom za učenike oštećenog sluha već bogatom zelenilom, baštenskim mobilijarom, sportskim igralištem i senzornom baštom za decu sa posebnim potrebama, radnici JKP Zelenilo zasadili su više od 300 sadnica žbunastih ukrasnih biljaka i petnaestak sadnica tuja.

Zahvaljujući se na donaciji, Mladen Šurlan, direktor škole, izrazio je zadovoljstvo što je Škola sa domom za učenike oštećenog sluha prva na teritoriji grada kojoj su uručene i zasađene zimzelene i žbunaste sadnice.

– Prijatan ambijent i dosta zelenila veoma znače našim učenicima i korisnicima. Svi zaposleni, a i sami učenici se uključuju i pomažu u uređenju dvorišta škole i doma. Ova donacija je upotpunila poslednji segment u ozelenjavanju dvorišta naše ustanove, rekao je Mladen Šurlan, direktor škole.

Milisav Pajević

Namirnice koje će zbog klimatskih promena potencijalno nestati

31.05.2018

wine-2043564_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ćao svima! Kako ste?

Klimatske promene nisu pogubne jedino po životnu sredinu i naše zdravlje, već bi mogle da se odraze i na smanjenje naših jelovnika. Ovo su neke od namirnica koje možda nećemo biti u prilici da konzumiramo još dugo.

Avokado

Kilogram avokada na srpskom tržištu košta od 500 do 650 dinara. U zaprepašćujuće visokoj ceni ulogu igraju i carinske dažbine i činjenica da “aligatorska kruška” proputuje bezmalo pola planete dok stigne do nas, ali i mogućnost da oni uskoro budu izbrisani sa lica Zemlje.

Avokado je voće drugog doba i trebalo je već da izumre baš kao i ptica dodo, tvrdi naučni magazin Smitsonijan instituta iz Vašingtona (SAD). Svoj evolutivni vrhunac biljka je doživela početkom kenozoika, pre oko 65 miliona godina. U tom periodu, avokado je predstavljao hranu za ogromne sisare – mamute, konje i velike kopnene lenjivce koji su tumarali širom Severne Amerike. Gutali bi ga čitavog, sa sve košticom, koju bi u svom stomaku prenosili na različite krajeve severnoameričkog kopna. Kada bi ispraznili creva, “posadili” bi seme avokada. Upravo opstanak i širenje semena predstavljaju cilj svake biljne vrste. Ipak, ogromni sisari nestali su za Zapadne hemisfere pre oko 13 hiljada godina, a manji ne mogu da svare veliku košticu avokada, s izuzetkom jaguara. Zakopavajući koštice, veverice i miševi doprineli su preživljavanju voća u novonastalim okolnostima izumiranja njihovih prenosilaca. U sličnoj situaciji našla se i papaja.

Danas je, pak, održanje vrste u životu većinskim delom palo na uzgajače.

Avokado je sve traženiji, kako u svetu, tako i kod nas. U proteklih desetak godina, njegov uvoz u Srbiju skočio je čak 5 puta – sa 34 tone u 2006. na 178 tona u 2015. godini. Konstantan rast potražnje beleži se i u zemljama Evropske unije: Holandiji, Francuskoj, Španiji i Nemačkoj. Najveće količine avokada na naš kontinent uvoze se iz zemalja u razvoju, kao što su Peru, Čile, Meksiko i Kenija, a određeni udeo u snabdevanju potreba Evropljana za gvakamole sosom ima i Izrael.

Veliko interesovanje za egzotičnom kruškolikom voćkom vlada i u Indiji, Kini i Sjedinjenim Američkim Državama. Iako avokado za američku kuhinju uglavnom obezbeđuju njihovi susedi iz Meksika (80 odsto), 10 odsto neophodne količine Amerikanci uzgajaju u sopstvenim granicama, najvećim delom u Kaliforniji.

Problem nastaje zato što je za rast svega 30 grama avokada potrebno neverovatnih 35 litara vode. Matematika nas dovodi do zaključka da jedan plod zahteva čak 272 litre. Dodatna nedaća koju uzrokuje ljubav čovečanstva prema ovoj namirnici je krčenje meksičkih borovih šuma zarad povećanja plantaža s obzirom na profit koji donosi avokado.

U kontekstu nestašice vode zbog koje nam prete novi sukobi i gubitka biodiverziteta, da li ćemo staviti pomamu za tortiljama sa gvakamole sosom ispred osnovne biološke potrebe ljudi i životinja?

Vinske sorte grožđa

Od 1100 različitih vrsta grožđa, u našim vinskim čašama završi najčešće njih 12. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature, na između 70 i 90 odsto plantaža grožđa uzgaja se 12 sorti, što je tek jedan odsto biološke raznolikosti ove kulture.

Kako područja poznata po proizvodnji ovog pića premium kvaliteta, kao što su doline Napa u Italiji i Sonoma u Kaliforniji, postaju suviše topla za vinarije, možda ću uskoro ostati praznih ruku i trezna na žurkama. Postoji opasnost da u narednih pedeset godina proizvodnja vina opadne za 85 odsto. :(

Nada za moj omiljeni roze, međutim, i dalje postoji. Vinarska industrija mogla bi da preživi ukoliko bi se preorijentisala na “muljanje” preostalih 1088 sorti grožđa.

Čokolada

Stvarno ne želim da dižem paniku, ALI PRETI NAM OSKUDEVANJE U ČOKOLADI! ČO-KO-LA-DI!!! Ako se obistine naučna predviđanja i drveće kakaoa zaista nestane do 2050. godine, bilo bi mi bolje da do tada budem srećno udata jer zaista nemam ideju kako bih preživela ljubavni krah i zalečila slomljeno srce, ako ne čokoladom sa karamelizovanim bademima ili kokosom i kornfleksom. I vinom o kojem sam pisala ranije.

Za kultivaciju kakaovca neophodni su vrlo specifični uslovi. Uspeva u tropskim predelima visoke vlažnosti i stalnih padavina, bez direktnog izlaganja suncu, u uskom pojasu oko ekvatora. Više od polovine zrna kakaoa dolazi iz dve afričke zemlje: Obale Slonovače i Gane, za koje se očekuje da će do 2080. godine iskusiti porast temperature od 1 do 8 stepeni Celzijusa, što će izgurati proizvođače čokolade iz kišnih šuma u hladnije, planinske oblasti. Ovo je logična i brza popravka trenutno nepovoljnog položaja Vilija Vonke, Milke i ostatka društva proizvođača najslađeg zadovoljstva sveta.

Izbor se, dakle, svodi na dva jednako poražavajuća i depresivna scenarija:

zadovoljiti svetsku (čitaj: Jeleninu) potražnju za čokoladom i uništiti prirodna staništa flore i faune ili
okrenuti leđa svetu (čitaj: Jeleni) i čokoladi i sačuvati biljke i životinje.

Sreća je da se u međuvremenu pojavila treća opcija – zamena za kakao koju pojedine fabrike već implementuju u svoje proizvodne pogone.

Kikiriki

Ma šta je ovo? Je l’ jedino ja imam utisak da su se klimatske promene urotile isključivo protiv mene, a ne čovečanstva? Tokom čitavog života bila sam uglavnom dobra osoba i zaista ne razumem zašto bi nivou gasova staklene bašte u atmosferi toliko zasmetalo što onomad u septembru nisam ustala nekoj baki u prevozu. U moju odbranu, bolele su me noge od teretane. Šalu na stranu… Prvo avokado, zatim vino i čokolada, a sada i kikiriki. Šta je sledeće? Kafa? O čekajte! Jeste.

Ali najpre da vam napišem koju reč o slučaju kikirija.

Još jedna “razmažena” biljna kultura. Vapi za stabilnom klimom. Premalo kiše ili previše toplote mu smetaju. Prevelika količina padavina, s druge strane, izaziva mu buđanje. U vremenu klimatskih promena i čestih suša, nema mesta izvoljevanju, te se usevi pod kikirikijem smanjuju.

Najkritičnija godina za nas ljubitelje Smoki-ja i kikiriki putera bila je 2011, kada su zbog manjka ove mahunarke, njene cene skočile za vrtoglavih 40 odsto.

Kafa

Svoje današnje istraživanje namirnica koje će potencijalno biti iskorenjene završiću kafom.

Zaista ne bih psihički mogla da podnesem da saznam da će krivicom globalnog zagrevanja nestati i još neka od moje omiljene hrane.

Napitak koji me ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom.

Potencijalne nestašice u budućnosti povezane su sa pčelama, čiji je doprinos plantažerskoj proizvodnji kafe od 20 do 25 odsto. Veza između useva i oprašivača je neraskidiva – pčele ne samo da povećavaju prinose, već i poboljšavaju kvalitet zrna. Nažalost, ovi insekti nalaze se pod rizikom nestanka, a posledično bi 88 odsto latinoameričkih teritorija pod kafom, do 2050, moglo da se smanji. Izumiranje pčela osetiće i tegle meda.

Jelena Kozbašić

Kampanja ”Zaštitimo pešake”

31.05.2018

Kampanja ”Zaštitimo pešake” Saveta za bezbednost saobraćaja – Sekretarijata za saobraćaj, počinje sutra emitovanjem istoimenog video spota na nacionalnim televizijama.

Osnovna poruka spota je ”Saobraćajne nezgode se ne dešavaju drugima!”

Grad Beograd ulaže značajna sredstva za poboljšanje saobraćajne infrastrukture, odnosno za modernizaciju ulične mreže.

To podrazumeva modernizaciju saobraćajne signalizacije i opreme, naročito u zonama sa povećanim prisustvom dece i pešaka. Pomenute aktivnosti će se nastaviti i u narednom periodu, kako bi se uticaj faktora puta i okruženja na rizik nastanka saobraćajnih nezgoda, sveo na najmanju moguću meru.

Rezultate sistematičnog rada na unapređenju bezbednosti saobraćaja oslikavaju činjenice da se, u poslednjih deset godina, prosečno godišnje, broj teško povređenih smanjuje za 30, a broj poginulih u saobraćaju, smanjuje za 10 lica.
2017. godine broj poginulih u saobraćaju u Beogradu je, po prvi put, ispod 100.

Kada je u pitanju struktura nastradalih učesnika u saobarćaju, u Beogradu, slično evropskim gradovima približne veličine, pešaci predstavljaju kategoriju učesnika koja je najugroženija, tako da gotovo svaki četvrti poginuli učesnik u saobraćaju – PEŠAK!

U cilju rešavanju ovog izuzetno velikog problema, grad Beograd je doneo odluku da, pored investiranja u kvalitet ulične mreže, svoje aktivnosti usmeri i na značajan resurs za unapređenje bezbednosti koji predstavljaju sami učesnici u saobraćaju, odnosno njihovo ponašanje, razumevanje pravila i propisa i njihovo prihvatanje sa svešću da su propisi uspostavljeni u njihovom najboljem interesu.

Kampanja ”Zaštitimo pešake!” je poziv svim učesnicima u saobraćaju, a pre svega vozačima, da obrate naročitu pažnju na pešake kao najugroženiju kategoriju učesnika u saobraćaju.

Pažnja vozača mora biti usmerena na put, ali i na neposredno saobraćajno okruženje, a brzina u skladu sa uslovima puta.

Strpljenje da se pešacima ustupi prvenstvo prolaza, ali i tolerancija prema potrebama, pa čak i prema greškama drugih učesnika u saobraćaju, od izuzetnog su značaja za smanjenje rizika nastanka saobraćajnih nezgoda.

Milisav Pajević

Danas je Svetski dan bez duvana

31.05.2018

Svake godine, 31. maja, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i njeni partneri obeležavaju Svetski dan bez duvana, koji je ove godine posvećen povezanosti između duvana i bolesti srca i krvnih sudova.

U skladu s tim, ovogodišnja globalna kampanja se obeležava pod sloganom „Duvan slama srca“.

Duvan ubija više od sedam miliona ljudi širom sveta svake godine i odgovoran je za oko 12 odsto ukupnog broja smrtnih ishoda u populaciji starijoj od 30 godina.

Od pomenutog broja, čak oko 890.000 smrtnih slučajeva registruje se među nepušačima, odnosno posledica je nevoljne izloženosti duvanskom dimu.

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu – od njih svake godine umre 17 miliona ljudi, a za oko dva miliona, odnosno preko 10 posto ovih smrtnih ishoda, odgovoran je upravo duvan.

Udeo kojim se meri uticaj duvana na smrtni ishod od kardiovaskularnih bolesti zavisi i od mnogih drugih doprinosećih faktora, te dosta varira i u zavisnosti od dela sveta, odnosno stepena razvoja posmatrane zemlje ili regiona.

U prilog tome, važno je imati u vidu činjenicu da od 1,1 milijarde pušača širom planete, oko 80 odsto njih živi u nerazvijenim delovima sveta ili u zemljama u razvoju.

Istovremeno, od preko 17 miliona osoba, koliko ih svake godine u svetu umre od kardiovaskularnih bolesti, najveći deo njih upravo je iz ovih (relativno) nerazvijenih područja.

Brojni su i nepobitni naučni dokazi koji ukazuju da upotreba duvana, ali i sama izloženost duvanskom dimu, predstavljaju jedan od glavnih uzročnika kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska. Dokazano je da čak i oni pušači koji konzumiraju manje od pet cigareta dnevno imaju značajno veći rizik da obole od koronarne bolesti srca.

Republika Srbija je Okvirnu konvenciju o kontroli duvana (Framework Convention on Tobacco Control (FCTC)) potpisala 2005. godine.

Milisav Pajević

Prinova u Beo zoo-vrtu: Rodila se Dušanka, ženka belog bizona, jedna u 10 miliona

31.05.2018

U Beogradskom zoo-vrtu 28. maja rodio se američki beli bizon, rečeno je „Tanjugu“ u toj ustanovi. Ovaj događaj je prava retkost jer u proseku od 10 miliona mladunaca, rodi jedan bele boje.

Beogradski zoološki vrt je među retkima koji mogu da se pohvale da imaju belog bizona. Reč je o tradicionalno svetoj životinji indijanskih plemena.

Veterinar „Vrta dobre nade“ Jožef Ezved rekao je Tanjugu da je beba teška oko 40 kilograma i svetle je boje, netipične za bizone, ali da nije u pitanju genetska greška.

Prema njegovim rečima, najverovatnije će se zvati Dušanka, jer je rođena drugog dana proslave velikog hrišćanskog praznika Duhovi.

Izvor: RTS

1...1,0881,0891,090...1,672 Page 1,089 of 1,672

Avokado

Vinske sorte grožđa

Čokolada

Kikiriki

Kafa

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM