Crna Gora spremna za proces transpozicije i implementacije pravnih tekovina EU

30.05.2018

Treća sednica Upravnog odbora za praćenje revizije i sprovođenja Nacionalne strategije za transpoziciju, implementaciju i primenu pravne tekovine EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena s Akcionim planom za period 2016-2020. nedavno je održana u prostorijama Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore.

Na sednici je predstavljen Nacrt revidiranog Akcionog plana, koji daje osvrt na ključne rezultate postignute u prethodnom periodu, kao i rokove u pogledu preostalih obaveza vezanih za proces transpozicije i implementacije pravne tekovine EU za svih deset podoblasti.

Nacrt uključuje i planove za jačanje administrativnih kapaciteta usklađene sa važećim strateškim, planskim i programskim dokumentima, kao i prioritetima i smernicama definisanim Startegijom proširenja za Zapadni Balkan i Izveštajem Evropske komisije o napretku Crne Gore za 2017. godinu.

Cilj revidiranog Akcionog plana je definisanje realnih rokova za realizaciju preostalih obaveza, kako bi u procesu izveštavanja ka Evropskoj komisiji bio prepoznat napredak kroz postignut visok stepen realizacije, što u krajnjem vodi otvaranju Poglavlja 27 i postizanju punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

Nacionalna strategija za transpoziciju, implementaciju i primjenu pravne tekovine EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena s Akcionim planom, koja je predstavljala početno merilo za otvaranje Poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene je usvojena u julu 2016. godine i njome je predviđena revizija Akcionog plana kako bi se strateške obaveze i rokovi prilagođavali aktuelnoj situaciji i postignutom stepenu usklađivanja nacionalnih propisa sa pravnom tekovinom EU.

Milisav Pajević

Vladan Vasić, Gradonačelnik Pirota: Piroćanci se diče svojim gradom

30.05.2018

Vladan Vasić biran je tri puta za predsednika Opštine Pirot, a nakon izbora 2016. godine, s obzirom na to da je Pirot neposredno pre toga dobio status grada, izabran je za prvog gradonačelnika. Tokom njegovog dosadašnjeg predsedavanja opštinom učinjen je značajan pomak u izgradnji infrastrukture, pa su Piroćanci dobili sportsku halu, zatvoreni bazen, nove fabrike i mostove, a kej i trgovi su uređeni baš kako dolikuje gradu koji pretenduje da postane značajna turistička destinacija. Njemu je pak najbitnije da su Piroćanci počeli da se diče svojim gradom.

EP: Da li Vam imponuje što su Vam Piroćanci ukazali poverenje četvrti put i čime mislite da ste najviše zaslužili njihove simpatije?

Vladan Vasić: Više puta sam isticao da je pobeda na izborima u malim sredinama – podvig, dve pobede – veliki uspeh, tri – neverovatne, a četiri – gotovo nemoguće. Zahvalan sam Piroćancima na tome što veruju mom timu i meni.

EP: Poslednja „zelena” vest koja nam je stigla iz Pirota bila je o izgradnji postrojenja za sekundarnu separaciju otpada na Regionalnoj deponiji. U kojoj fazi se nalazi ovaj projekat?

Vladan Vasić: Planiramo da postrojenje za sekundarnu separaciju na Regionalnoj sanitarnoj deponiji bude završeno do kraja 2018. godine. Veći deo opreme je nabavljen, i to iz sopstvenih sredstava. Predstoji nam izgradnja hale. Iako se uglavnom oslanjamo na opštinski budžet, očekujemo da deo novca pristigne i iz raspoloživih fondova. Postrojenje za sekundarnu separaciju ima veliku važnost za Pirot, pre svega zato što će se reciklaža smeća komercijalizovati, a rok za eksploataciju postojeće deponije značajno produžiti. On je trenutno oročen na sredinu 2021. godine.

EP: Pirotske škole važe za najsavremenije u našoj državi. U nekima od njih uvedeno je grejanje na biomasu. Da li možete da nam kažete nešto više o ovome? Koliko je izvodljivo da se čitava opština greje na ovaj „ekološki” način i da li imate planove koji idu u tom smeru?

Vladan Vasić: Od ove zime četiri škole i jedan vrtić u Pirotu greju se na biomasu. Projekat je realizovan zahvaljujući javno-privatnom partnerstvu koje je, prema mojim saznanjima, pionirski poduhvat u Srbiji. Uloženo je oko 80 miliona dinara a troškovi lokalne samouprave bili su minimalni. Prednosti su višestruke. Biomasa je lokalno dostupno gorivo, samim tim znatno jeftinije od lož-ulja ili mazuta. Procenjuje se da će ostvarena ušteda premašiti 30 odsto. Ono što se ne može izraziti ni u procentima ni u novcu jeste zdravija životna sredina. Ne bi trebalo izgubiti iz vida ni upošljavanje lokalne radne snage za pripremu biomase. U krajnjoj liniji, novac ostaje u našem gradu. Otkako su ugašene sve male kotlarnice u gradu i uz izgradnju centralne energane „Senjak” koja toplotnom energijom snabdeva sve korisnike daljinskog grejanja, stvoren je bitan preduslov da se krene u sledeću fazu – da se ceo grad greje na biomasu, umesto na mazut. Započeli smo ovaj projekat i trenutno je u izradi studija izvodljivosti. Krajnji cilj je zdravija okolina i jeftinije grejanje za sve korisnike.

EP: Izjavili ste da želite da Pirot postane prvi „zeleni” grad u Srbiji. Da li vam je titula nadohvat ruke ili imate konkurenta u Srbiji? Da li uopšte pratite ekološke aktivnosti u drugim gradovima?

Vladan Vasić: Tačno je da želimo da postanemo „zeleni” grad ali nije nam najvažnije da li ćemo biti prvi. Više bismo voleli da budemo jedan od mnogih „zelenih” gradova u Srbiji jer će veće učešće doprineti zadovoljavajućem efektu. Druge opštine i gradove ne posmatramo kao konkurente već kao saradnike. Sva pozitivna iskustva su dobrodošla a i mi smo na raspolaganju da prenesemo naša saznanja. Zaposleni u Gradskoj upravi kontaktiraju sa kolegama u drugim gradovima i opštinama, idu na seminare a na nekima su čak i u ulozi predavača.

EP: Početkom 2018. godine bili su raspisani prvi konkursi za dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD) primarno namenjeni investicijama u opremu i mehanizaciju za prerađivačku industriju i primarnu proizvodnju. Budući da domaći poljoprivrednici mahom ne raspolažu informacijama o dostupnim sredstvima niti imaju znanja za pripremu projekata na lokalnom nivou, da li im pružate neku vrstu sistemske pomoći?

Vladan Vasić: U pirotskom kraju nema mnogo poljoprivrednika koji ispunjavaju uslove za IPARD pa se lokalna samouprava više fokusira na program mera podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju koji se finansira iz budžeta grada. Država je predvidela da obuku i stručnu pomoć za konkurisanje za IPARD sredstva obavlja regionalna Poljoprivredna savetodavna stručna služba (PSSS) koja posluje u sklopu Ministarstva poljoprivrede i čiji su savetodavci već bili na seminarima. Stručna služba za poljoprivredu u Gradskoj upravi upućena je u uslove za korišćenje sredstava iz IPARD-a kako bi poljoprivrednicima pružila osnovne informacije o programu ali i kako bi sa njim uskladila lokalni program podsticaja što je jedan od uslova, predviđen Zakonom o podsticajima u poljoprivredi, da bi se od Ministarstva poljoprivrede dobilo pozitivno mišljenje. Inače, služba za poljoprivredu Gradske uprave organizuje edukacije u saradnji sa savetodavcima PSSS, na kojima se pored ostalog govori i o IPARD fondovima.

EP: Tokom prošle godine, Pirot je bio domaćin dva značajna događaja za očuvanje životne sredine, Klimatona i Naučne konferencije o vodama i upravljanju čvrstim i opasnim otpadom. Koji je vaš stav o njihovoj ulozi o informisanju građana o bitnosti rešavanja problema klimatskih promena? Da li smatrate da vaši sugrađani imaju dovoljno razvijenu svest o potrebi očuvanja životne sredine i na koji način grad planira u budućnosti da doprinese aktivnijem učešću građana u rešavanju ekoloških izazova?

Vladan Vasić: Održavanje ova dva značajna događaja u Pirotu predstavlja priznanje našem gradu. Oni su umnogome doprineli informisanju Piroćanaca. Klimaton 10 je prvi događaj ovakve vrste koji je održan van Beograda. Srpska prestonica je bila domaćin prethodnih devet manifestacija. Događaj je održan u okviru prošlogodišnje Noći istraživača. Bilo je reči o Poglavlju 27, obnovljivim izvorima energije, klimatskim promenama i uticaju malih hidroelektrana na floru i faunu.

Naučna konferencija o vodama i upravljanju čvrstim i opasnim otpadom jedan je od najbitnijih naučnih skupova ovakve vrste u Srbiji. U Pirotu se sastalo oko 200 stručnjaka iz Srbije i inostranstva. Ciljevi događaja bili su razmena znanja i iskustava iz oblasti očuvanja životne sredine a pre svega vode kao jednog od najvažnijih prirodnih resursa.

Piroćanci su imali priliku ne samo da slušaju već i da učestvuju na ova dva skupa što je u velikoj meri doprinelo boljoj informisanosti. Generalno, „ekološka” svest nije na potrebnom nivou, ni u Pirotu ni u čitavoj Srbiji. Neophodna je saradnja lokalnih i republičkih institucija na polju edukacije građana ali i oštrija kaznena politika za sve one koji zagađuju životnu sredinu. Kroz saradnju i finansiranje projekata nevladinih organizacija koje se bave ekologijom, svake godine se na posredan ili neposredan način nastoji da se uključe i građani u očuvanje prirode.

Vladan Vasić je rođen 1971. godine u Pirotu. U svom rodnom gradu završio je osnovnu i srednju školu, a u Nišu je diplomirao na Elektronskom fakultetu. Radio je kao sistem inženjer u računskom centru fabrike „Prvi maj“, a od 2000. godine je odbornik u Skupštini opštine Pirot. Prvi put je izabran na mesto predsednika opštine Pirot pre petnaest godina, a danas sa mesta gradonačelnika utiče na razvoj svog grada.

EP: Čime Pirot privlači turiste? Šta biste vi pokazali svojim gostima?

Vladan Vasić: Pirot privlači turiste gastronomijom, prirodom i ljudima. Zahvaljujući velikom broju lokalnih specijaliteta, Pirot je pre dve godine dobio priznanje kao turistička destinacija Evrope od izuzetnog značaja za gastronomiju. Kao ljubitelj Pirota svojim gostima pokazao bih mnogobrojne izvore, reke, vodopade, vrhove Stare planine, pešačke i biciklističke staze. Između ostalog, Pirot je primamljiv turistima i zbog idealnih uslova za lov i ribolov. Njih je sve više: broj noćenja u Pirotu u 2016. godini iznosio je 28 hiljada, a u 2017. porastao je na 42 hiljade. Ljudi sa specifičnim dijalektom, nasmejani i gostoljubivi, brzo se dopadnu turistima.

EP: Kakvi su planovi razvoja opštine u 2018. godini i gde će biti najveći fokus uprave?

Vladan Vasić: Dalji planovi su da nastavimo ulaganje u infrastrukturu u svim delovima grada i stvorimo još povoljniji privredni ambijent za poslovanje i ugodniju atmosferu za život ljudi sa adekvatnim sportskim, kulturnim i turističkim sadržajima. Trudimo se da razvijemo pogodnu klimu za razvoj IT sektora u gradu. Važna nam je i komunalna infrastruktura pa ćemo u toj oblasti staviti prioritet na prečistač otpadnih voda kako bismo postali ekološki napredna sredina. Od najvećeg značaja nam je ulaganje u mlade i briga o svakom pojedincu u Pirotu.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Ovaj intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

Održana obuka „Energija u mojoj zajednici“

30.05.2018

Obuka za organizacije civilnog društva i medije pod nazivom „Energija u mojoj zajednici“ održana je prošle nedelje u Sremskim Karlovcima.

Tema dvodnevne obuke bila je lokalna energetika, kako je razumemo, kako funkcioniše i kako da ovu temu približimo što širem broju ljudi.

Obuka je održana u Ekološkom centru Radulovački, uz prisustvo predstavnika organizacija civilnog društva i medija iz različitih krajeva Srbije: Arilja, Priboja, Prijepolja, Paraćina, Niša, Vranja, Užica, Pančeva, Beograda, Tutina, Lazarevca, Vrbasa.

Nakon uvodnih obraćanja organizatora usledila su predavanja o tome zašto nam je značajna lokalna energetika, stanju lokalne energetike u Srbiji uz poseban osvrt koliko nas košta neefikasna lokalna energetska politika i ko pokriva te troškove.

O energetici na lokalnom nivou, povezanosti potrošnje energije sa klimatskim promenama i životnom sredinom i tome koliko smo blizu ili daleko od razvijenih država u tom pogledu, govorila je Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole.

Aleksandar Macura iz RES fondacije posebno se osvrnuo na suprotstavljenost mnogobrojnih uloga koje gradovi i opštine igraju na polju energetike, pre svega kada je grad ili opština istovremeno i potrošač i proizvođač energije, ukoliko poseduje sistem daljinskog grejanja.

Dr Olivera Janjić iz Zavoda za javno zdravlje Užice pojasnila je posledice zagađenja vazduha po zdravlje ljudi. Usled neefikasnog korišćenja energenata i specifičnih geografskih uslova u nekim gradovima u Srbiji često dolazi do povećanog zagađenja vazduha, ovaj problem najvidljiviji je tokom zimskih meseci kada je grejanje iz individualnih ložišta i najčešće.

Milica Stojanović iz Centra za istraživačko novinarstvo, pojasnila je kako funkcioniše lokalna energetika, ko plaća za subvencije koje idu lokalnim toplanama, na primeru Majdanpeka ali slična situacija je u većini jedinica lokalne samouprave u Srbiji.

O tome koliko su gradovi i opštine odmakli u boljem upravljanju energijom kroz energetski menadžment govorio je Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole, koji je potom pozvao učesnike obuke da se uključe u traženje podataka o potrošnji energije i troškovima, kroz korišćenje alata za praćenje potrošnje, na kojem su zajednički radili BOŠ i RES fondacija.

Prvi dan obuke završen je izlaganjem Nikole Blagojevića iz Pokreta gorana Vojvodine, koji je, predstavljajući aktivnosti svoje organizacije, podvukao značaj i potencijal civilnog društva, da kroz aktivnosti zagovaranja i obrazovanja doprinese lokalnom održivom razvoju.

Tokom drugog dana obuke učesnici su imali priliku kroz niz pokazno radioničarskih vežbi da se još bolje upoznaju sa lokalnom energetikom ali i da razviju veštine kako komunicirati probleme lokalne energetike kroz medije. Nikola Vujović član sekretarijata Mreže dobre energije predstavio je kako bi jedan energetski pokazno – informacioni sistem trebao da funkcioniše da bi zadovoljio potrebe građana i unapredio energetsku efikasnost.

U delu vezanom za ekološko novinarstvo i lokalnu energetiku, Biljana Kuzmanović urednica Užičke republike press, dala je uputstva kako jedna vest o lokalnoj energetici treba da izgleda i podelila je iskustva iz svoje dugogodišnje prakse. Na kraju obuke učesnici su kroz interaktivnu radionicu primenili stečena znanja iz oblasti energetike i novinarstva, da bi analizirali i kreirali medijski sadržaj.

Tokom neformalnog dela programa, sem druženja i razmene informacija, učesnici su imali priliku da posete Karlovačku gimnaziju, najstariju gimnaziju na prostoru Srbije i da probaju lokalne specijalitete. Program je završen vožnjom brodićem po Dunavu uz posetu zaštićenim predelima Karlovačkog dunavca.

Obuku su organizovale Beogradska otvorena škola, Pokret gorana Vojvodine, RES fondacija, koje zajednički deluju u Mreži dobre energije. Obuka je organizovana u okviru projekta „Energija zajednice“, koji je podržan od strane Fonda braće Rokfeler.

Milisav Pajević

Zajednička sednica radnih grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 27 i Poglavlje 15

30.05.2018

U utorak, 29. maja u Zelenom salonu Narodne skupštine održana je zajednička sednica radnih grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene i Poglavlje 15 – Energetika pod nazivom „Alternativna tehnološka rešenja u sektoru energetike u kontekstu uticaja klimatskih promena i zagađenja u Srbiji“.

Na zajedničkoj sednici razgovaralo se o nalazima Talanoa dijaloga i uticajima sektora energetike, zatim o novim tehnološkim rešenjima za obnovljive izvore energije, kao i o pregledu sektora saobraćaja.

Grupa naučnika i profesora sa Univerziteta u Rejkjaviku, predstavila je svoja istraživanja i dostignuća primene geotermalne energije, koja su u mnogome uticala na uspešan oporavak ove države.

Na sastanku je uspostavljena i grupa za monitoring i uključivanje javnosti, posebno civilnog sektora u poglavlje Transport.

Sastanak je organizovao CEKOR iz Subotice gde su po prvi put spojene dve radne grupe Nacionalnog konventa.

Milisav Pajević

Prolećna najezda zmija u Beogradu

30.05.2018

Ove godine u Beogradu je uhvaćeno oko deset odsto zmija više nego prošle, što prema rečima stručnjaka ne odstupa od uobičajenog proseka za ovo doba godine.

Od početka aprila radnici „Zoohigijene” u prestonici uhvatili su tridesetak zmija. Uglavnom je reč o smukovima, ribaricama i belouškama… neotrovnim beznogim mesojedima.

Na prvi pogled, ova brojka ne izgleda mala, ali kako kažu stručnjaci ne odstupa mnogo od uobičajenog proseka za prolećni period kada se zmije javljaju. Ove godine, prema podacima JP „Veterina Beograd”, uhvaćeno ih je desetak odsto više nego 2017. godine.

Zmije se pojavljuju tamo gde je toplo, gde ima ostataka hrane, odnosno na mestima gde se okupljaju insekti i pacovi koji su njihov plen. Najviše ih ima na periferiji, delovima grada orijentisanim prema Avali, Kosmaju, Borči, Ovči, na Višnjici, Karaburmi, Novom Beogradu… Ima ih i u čukaričkim naseljima gde je bujnija vegetacija.

Iako se mnogima na pomen reči zmija podiže kosa na glavi, a niz leđa spušta jeza, sugrađani ne bi trebalo da brinu jer u Beogradu nema zmija otrovnica.

– Na periferiji grada najčešće mogu da se nađu stepski smukovi. Reč je o prilično krupnim, snažnim i dugačkim zmijama koje i najviše plaše ljude, ali su neotrovne. U delovima grada gde ima šume javlja se obični smuk, takozvani Eskulapov smuk. On je nešto manjih dimenzija, slabije se kreće, uglavnom ga ima u sumrak pa ga ljudi ređe i sreću. Ribarica i belouški najviše ima u priobalju, ali mogu da se pojave i u centru grada jer ih ima u odvodima za atmosferske padavine. Smukulja je manja zmija, može da se pojavi gradu, ali ne baš tako često – objašnjava dr Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Ono što treba istaći, kaže Ajtić, jeste da zmije zbunjuju različiti mirisi, zbog čega i mogu da se nađu u gradu. Upravo ti mirisi, pomoću kojih se kreću, mogu da ih spreče da pronađu svoje prirodno stanište, a to su livade, šume, priobalje…

– Za razliku od užeg centra grada, obodni delovi su njihovo prirodno stanište. A ako još čovek na tim mestima odloži građevinski materijal, onda im napravi idealno mesto za skrivanje. One tu provode najveći deo dana. U najtoplijem delu, ako im ostavimo otvorena vrata, mogu da uđu u kuće i objekte koje koristimo jer beže od toplote. U izuzetnim slučajevima, ako je zid hrapav i ima puno izbočina, mogu da se popnu uz njega, ali to uglavnom može samo smuk koji ima jaku mišićnu građu. Zmijska legla ne postoje, osim u sezoni parenja i hibernacije. Sezona parenja kreće u proleće. Ove godine je ta sezona malo zakasnila zbog hladnog perioda u martu, ali to se ne odnosi samo na zmije, već i na druge životinje – navodi Ajtić.

To što je u gradu uhvaćen nešto malo veći broj zmija može se objasniti povećanim brojem poziva „Zoohigijeni” jer su sugrađani obavešteni koga mogu da zovu, a može se shvatiti i kao prirodni proces razmnožavanja. Dešava se, kako kaže Ajtić, da jedne godine ima više zmija, odnosno predatora, a druge glodara, tj. plena, ali je to sve deo normalnog prirodnog procesa.

Izvor: Politika

U Obrenovcu otkrivene nove količine opasnog otpada

30.05.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da su u nastavku uviđaja na lokaciji Vukićevica u Obrenovcu otkrivene nove količine nelegalno zakopanog opasnog otpada.

Ministar Goran Trivan obići će tu lokaciju u danas i sa predstavnicima nadležnih državnih organa saopštiće više informacija o svim okolnostima nastavka uviđaja, kojim je sprečena nova ekološka katastrofa.

Na istoj lokaciji u februaru ove godine pronađeno je oko 40 tona zakopanog opasnog otpada, za koji su analize Instituta MOL pokazale da je u velikoj meri toksičan i opasan po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Počinilac tog krivičnog dela prvostepeno je osuđen na kaznu zatvora od četiri i po godine, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

Beloglavi sup u Iraku pušten u prirodu

30.05.2018

U toku proteklog vikenda Grupa za sprovođenje CITES Konvencije Ministarstva zaštite životne sredine je dobila zvaničnu potvrdu od nadležnog upravnog organa za CITES u Iraku da je jedan primerak beloglavog supa (Gyps Fulvus) koji potiče iz kolonije koja se gnezdi na Uvcu, a koji je ilegalno uzet iz prirode i držan u zatočeništvu u Iraku barem dva meseca, lociran je i krajem prošle nedelje pušten nazad u prirodu.

Ministarstvu zaštite životne sredine je 30. aprila 2018. godine prosleđena informacija da se dva beloglava supa nelegalno drže u zatočeništvu u Iraku nakon što je Fondacija za zaštitu ptica grabljivica kontaktirana sa zahtevom za otkup od strane lica koja su pticu nelegalno držali u zatočeništvu u Iraku.

Jedna od dve ptice koje se jasno vide na dostavljenim fotografijama je imala nožne prstenove koji se koriste za obeležavanje i praćenje ptica sa oznakama koje ukazuju na to da je ptica prstenovana kao mladunac u Srbiji.

Ptica je takođe bila obeležena sa krilnim markerom za lakše prepoznavanje pojedinih primeraka, koji je sa unutrašnje strane imao kontakte Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.

Na osnovu digitalnih fotografija i drugog dostavljenog materijala, Grupa za sprovođenje CITES Konvencije Ministarstva zaštite životne sredine je 30.aprila 2018. godine uputila molbu iračkom Ministarstvu zaštite životne sredine da se predmetni primerci lociraju i vrate nazad u prirodu.

Nakon manje od mesec dana, Ministarstvo zaštite životne sredine iz Iraka uspelo je da locira jednu od navedene dve ptice i da je u saradnji sa stručnjacima za zaštitu i očuvanje vrsta vrati nazad u životnu sredinu.

Po poslednjim informacijama, za drugim primerkom beloglavog supa koji nije trajno obeležen, nadležni organi još uvek tragaju.

Beloglavi sup je strogo zaštićena vrsta nacionalnim propisima Republike Srbije i nalazi se na Dodatku II Konvencije o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES).

Na teritoriji Republike Srbije procenjeno je da se gnezdi oko 200 parova, a prošle godine je zabeleženo da se izleglo 135 mladih beloglavih supova.

Milisav Pajević

Počela izgradnja prečistača otpadnih voda u Raški vrednog 6,2 mil EUR

30.05.2018

water shortage — Foto-ilustracija: Pixabay

Počela je gradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za naselje Raška, u selu Rvati.

Vrednost projekta, podržanog od EU, je više od 6,2 mil EUR.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je početku izgradnje, kao i ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Sem Fabrici i pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija Dušan Čarkić.

Realizacijom ovog projekta sve otpadne vode u opštini Raška će se prikupljati i tretirati u novom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, u selu Rvati. Zbog unapređenja usluga u domenu prikupljanja otpadnih voda i vodovoda, poboljšanja kvaliteta vode, javnog zdravlja i zaštite životne sredine, korist od ovog projekta će imati i građani koji žive nizvodno od naselja Raška uz reku Ibar, i uz sliv Zapadne Morave.

Izvor: eKapija

Budite kum orlu krstašu sa severa Banata

30.05.2018

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pozvalo je javnost u Srbiji da predloži ime za mladunca orla krstaša.

U jedinom preostalom gnezdu kritično ugroženog orla krstaša, na severu Banata, ove godine izlegao se samo jedan mladunac.

Ptica sa nacionalnog grba toliko je retka i ugrožena da ih volonteri pomenutog Društva od početka marta danonoćno čuvaju od uznemiravanja i proterivanja.

– Kada u celoj Srbiji imamo samo dve odrasle ptice ovaj mladunac je više nego dragocen. Prošle godine smo uspeli da ispratimo i sačuvamo do izletanja dva mlada orla krstaša koja smo nazvali Duško i Lilika. Ove godine u Rusiji se održava Svetsko prvenstvo u fudbalu na kojem nastupa i reprezentacija Srbije, popularno nazvana „Orlovi“. Bilo bi nam izuzetno drago da ove godine mladunac krstaša dobije ime po nekom od članova reprezentacije, možda baš po selektoru Mladenu Krstajiću čije ime i prezime nose veliku simboliku, rekla je Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Populacija orlova krstaša u Srbiji smanjivala se tokom 20. veka zbog gubitka staništa, nedostatka hrane i ubijanja.

Početkom 21. veka poznati su bili jedino parovi na Fruškoj gori, no i oni su nestali pre nekoliko godina.

Milisav Pajević

Evropska unija hoće da zabrani plastične slamčice i štapiće za uši

29.05.2018

cotton-buds — Photo-illustration: Pixabay

Kako bi stala na kraj zagađenju kontinenta smećem, Evropska komisija predložila je da se na teritoriji Evropske unije zabrani korišćenje plastičnih slamčica, tanjira i pribora za jelo i štapića za uši. Ovo su tek neki s liste deset proizvoda koji su se našli na meti predloga kao najveći zagađivači evropskih obala i voda. Na spisku su i kašičice za mešanje kafe i držači za balone. Jednokratni plastični artikli predstavljaju ukupno 70 odsto otpada u vodama Evrope.

Često se zapetljaju u ribolovnu opremu i uzrokuju smrt mnogih stanovnika okeana, od riba, školjki i foka do kitova, kornjača i ptica. Plastični ostaci mogu da se pronađu i u njihovim telima te da na taj način, indirektnim putem, završe u lancu ishrane ljudi.

Kako se ne poriče neophodnost ovih artikala za život građana, Evropljani se pozivaju na zaokret ka održivijim alternativama, a za njihovo pronalaženje i razvijanje namenjeni su određeni podsticaji. Očekuje se da bi zamena najčešće korišćenih jednokratnih plastičnih proizvoda inovativnim supstitutima mogla da stvori oko 30.000 radnih mesta na lokalnom nivou.

– I dalje ćete moći normalno da organizujete piknik, popijete koktel ili očistite uši – rekao je Frans Timerman, potpredsednik Komisije.

Za predmete za jednokratnu upotrebu za koje već postoje zamenski, zavladaće vremenom potpuna zabrana.

Usled nepostojanja odgovarajuće alternative, kao što je slučaj sa plastičnim posudama za brzu hranu, Evropska unija upućuje države članice na poštovanje principa “zagađivač plaća“. Preduzeća koja se bave proizvodnjom ovih dobara moraće da snose troškove upravljanja otpadom i čišćenja, kao i mera za podizanje svesti za kako bi se smanjilo prisustvo omota čipsa, tankih plastičnih kesa i sličnog među evropskim smećem.

Na etiketama pojedinačnih proizvoda biće obavezno isticanje instrukcija za njihovo odlaganje, navođenje negativnog uticaja koji imaju na životnu sredinu i upozorenje o prisustvu plastike. Neki od njih su sanitarni peškiri, vlažne maramice i baloni.

– Plastika je pogodan, prilagodljiv, koristan i ekonomski vredan materijal, ali treba da bude bolje korišćen, ponovo upotrebljavan i recikliran. Kada se baca, ekonomski uticaj plastike obuhvata ne samo izgubljenu ekonomsku vrednost u materijalu, nego i troškove čišćenja i gubitke u turizmu, ribarstvu i brodarstvu – saopštila je Evropska komisija.

Cilj primene novih mera je da se otpad koji čine ciljani plastični proizvodi prepolovi, čime će biti izbegnuta šteta po životnu sredinu za koju se procenjuje da bi, do 2030, iznosila 223 milijardi evra.

Ukoliko se usvoji, ovaj predlog doprineo bi sprovođenju sveobuhvatnijeg plana Evropske unije za ekonomičnije i efikasnije upravljanje plastikom.

Predlog će biti ocenjen od strane Parlamenta EU i zemalja članica, ali Timerman se nada da ćemo njegove rezulate videti pre maja 2019.

Jelena Kozbašić

Opština Knić kontroliše održavanje ograda, zasada i drveća

29.05.2018

U skladu Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Odluke o opštinskim i nekategorisanim putevima na teritoriji opštine Knić, komunalna inspekcija Opštinske uprave obaveštava fizička lica koja su vlasnici, korisnici ili držaoci parcela na teritoriji KO Vučkovica Opština Knić da će 30. maja, u vremenu od 7 do 15 sati, biti vršen redovan inspekcijski nadzor – kontrole održavanja ograda, zasada i drveća pored opštinskih i nekategorisanih puteva, a na osnovu zahteva Saveta mesne zajednice Vučkovica.

Prilikom inspekcijskog nadzora koji će ovaj organ sprovesti biće kontrolisani sledeći putni pravci: Sumorovac – tabla „stanica Brda“ – kompleks – Brnjička reka; Kompleks – mlin – stenski potok; Put za Vlajoviće do Zorice – Lipa; Mlin – Simova dolina; Ceo put za groblje, Bogdanoviće i Vuletiće; Orašani – R.Gaj, Draganova kafana stari asfaltni put.

Važno je napomenuti da su Odlukom o kaznenim odredbama propisane novčane kazne u fiksnom iznosu, za koje se prema Zakonu o prekršajima izdaje prekršajni nalog.

Milisav Pajević

“Tigar”: Komprimovani gas umesto mazuta

29.05.2018

rubber-boots, gumene-čizme — Foto: Pixabay

Postrojenje pirotske fabrike obuće “Tigar” a. d., najvećeg proizvođača gumene obuće u ovom delu Evrope, ubuduće će – umesto mazuta – pokretati komprimovani gas, što će kolektivu sa oko 1.500 zaposlenih doneti znatne uštede na energentima.

– Nije zanemariv ni ekološki efekat, a prelaskom na gas koji će proizvoditi tehnološku paru i grejati pogone godišnje ćemo uštedeti 66.000 evra – kaže generalni direktor Vladimir Ilić i podseća na podatak da je kompanija tokom poslednjih šest meseci zabeležila kontinuirane prihode i rast od 8,1 odsto, dok je taj bilans samo u Fabrici obuće još povoljniji.

Potpisani su, inače, i novi strateški ugovori sa finskim, francuskim i danskim prestižnim brendovima – čija ukupna vrednost premašuje osam miliona evra, Fabrika tehničke gume ima nove poslove sa odbrambenom industrijom, dok je u Fabrici hemijski proizvodi realizacija povećana sa 220.000 na 360.000 evra – pri čemu je u izvozu ostvareno 135.000 evra.

Izvor: Novosti.rs

Milisav Pajević

Smanjenje rizika od elementranih nepogoda u slivu Zapadne Morave

29.05.2018

Visoravan Rudno, smeštena u srcu Parka prirode „Golija“, mesto je održavanja dvodnevne radionice koja je okupila predstavnike javnih urava sedamnaest lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave.

Akteri lokalnih sistema upravljanja vanrednim situacijama su ,na današnjoj radionici, upoznati sa ciljevima Programa Civilne zaštite a to je smanjenje rizika od elementranih nepogoda na teritoriji opština i gradova sliva Zapadne Mora ve.

Na početku današnje radionice okupljene je, u ime Kancelarije za javna ulaganja Vlade Republike Srbije pozdravila Sandra Nedeljković, v.d.zamenika direktora kancelarije i Zdravko Maksimović rukovodilac Odeljenja Civilne zaštite, u ime domaćina, grada Kraljeva koji je ustupio svoj objekat Centra za obuke na Rudnu za organizovanje ove radionice.

Današnja obuka iskorišćena je i da se akteri lokalnih sistema upravljanja vanrednim situacijama upoznaju sa mogućnostima koje im se nude u okviru sprovođenja regionalnog projekta „See-urban“- Izgradnja akcione mreže urbane otpornosti na teritoriji Jugoistočne Evrope. Te mogućnosti se, primarno, odnose na podršku jačanju institucionalnih kapaciteta lokalnih samouprava za postupanje u vanrednim situacijama a učesnicima radionice prezentovala ih je Ana Mitrović Radulović iz UNDP za Srbiju.

Radionica sutra nastavlja rad identifikacijom aktivnosti, nosilaca aktivnosti i rokova za njihovo sprovođenje, u vanrednim situacijama nastalim zbog elementarnih nepogoda.

Održavanjem ovih radionica,uz podršku UNDP za Srbiju i Kancelarije za javna ulaganja, Tim za koordinaciju preventivnih aktivnosti lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave, nastavlja sa svojim, pionirskim, aktivnostima na udruživanju institucionalnih kapaciteta lokalnih sistema upravljanja vanrednim situacijama u ovom delu Srbije.

Njihove aktivnosti prepoznate i priznate su i od drugih lokalnih samouprava u Srbiji, pa se tako udruživanje u rečne slivove širi kao funkcionalni metod za preventivno postupanje u cilju otklanjanja uzroka elementarnih nepogoda na lokalnom nivou.

Izvor: DANAS

Milisav Pajević

Valjaonica bakra Sevojno obeležila 65 godina rada i ulaže 12 milona evra u opremu

29.05.2018

Valjaonica bakra Sevojno je obeležila Dan preduzeća i 65 godina rada, a svečanost je bila povod da se saopšte rezultati poslovanja i planovi do kraja godine.

– Svake godine beležimo sve bolje rezultate, a prošla godina je bila najbolja u prethodnoj deceniji, jer smo ostvarili operativni profit od 7,5 mil EUR. Blagovremeno servisiramo sve obaveze prema zaposlenima, državi i dobavljačima, uspostavili smo strateški odnos sa RTB Bor, dobavljačima cinka, sekundarnih sirovina i strateškim kupcima, što je garancija za uspešno poslovanje u budućnosti – poručio je Milija Božović, generalni direktor Valjonice bakra Sevojno.

U prvom kvartalu ove godine, kako je dodao, finansijski plan je ostvaren sa više od 60% i postavljeni su ciljevi o investicionom ulaganju od oko 12 mil EUR za modernizaciju opreme, čime će se značajno podići kvalitet proizvodnog asortimana.

– Politika fabrike je da se proizvodi profitabilni asortiman i to je, uz uštede i korišćenje sekundarnih sirovina, posledica povećanja ostvarenja finansijskog plana – objasnio je Božović.

Navodeći da je prošle godine proizvedeno oko 23.000 tona, od čega je 90% izvezeno na tržište zapadne Evrope, on je dodao da u fabrici radi 1.130 zaposlenih i da su njihove prosečne plate oko 50.000 dinara.

Nebojša Ćirić, generalni direktor East Point Holdinga koji je, sa Deskom Nikitovićem i međunarodnim investiconim fondovima od 2014. godine, suvlasnik sevojničke fabrike, naveo je da ove godine očekuje još bolje rezultate.

– Prethodnih nekoliko godina, uz redovno investiciono održavanje, investirali smo skoro 2 mil EUR. Ove godine planirali smo da investiramo 2 mil EUR, a sledeće još najmanje 3 mil EUR, rekao je Ćirić i naveo da je u planu da se proizvodnja ove godne uveća za 7-8% i da bude oko 23.500 tona.

– Prošle godine smo imali prihod između 130 i 140 mil EUR, a očekujemo da ove godine, zbog cene bakra, taj iznos ne bude manji – istakao je Ćirić i poručio da ta fabrika zaslužuje da i dalje bude oslonac razvoja Užica i celog užičkog regiona.

Govoreći o dugovima, on je objasnio da su oni nasleđeni i da su do kraja 2014. godine iznosili 60 mil EUR, te da su u međuvremenu prepolovljeni.

– Dug je sada oko 30 mil EUR i fabrika može da ga servisira i naša namera je da ga stalno smanjujemo. Ono što je važno je da poslednjih godinu i po imamo stabilno finansiranje i da banke imaju poverenja u nas – poručio je Ćirić.

Izvor: eKapija

1...1,0901,0911,092...1,673 Page 1,091 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM