Predsednik Vlade Crne Gore: Crnogorska energetika konačno “sazrela”

25.10.2018

Duško premijer — Foto: Služba za odnose s javnošću Vlade Crne Gore

Na premijerskom satu koji je juče održan predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković je između ostalog odgovarao i na pitanje poslanika Predraga Sekulića iz vladajuće stranke DSP–a koje se odnosilo na valorizaciju zemljišta, tačnije na nove projekte zasnovane na dugoročnom zakupu u oblasti poljoprivrede i energetike.

Premijer Marković je u svom odgovoru istakao da su brojni resursi kojima raspolaže Crna Gora dragoceni i dominantno su održivi i obnovljivi.

Više od 300 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu u opštinama Nikšić, Kotor, Ulcinj i Podgorica, koje je Vlada u poslednjih godinu dana oglasila za davanje u zakup, biće valorizovano kroz zasnivanje poljoprivredne proizvodnje.

Samo na osnovu nedavno zaključenih ugovora o zakupu lokaliteta u Ulcinju, Kotoru i Podgorici, biće investirano ukupno 9,2 miliona evra i otvoreno 40 novih radnih mesta.

U saradnji sa kompanijom „13. jul Plantaže“ kroz model dugoročnog zakupa, valorizovaće se zemljište ove kompanije u Podgorici, Baru, Danilovgradu, Bijelom Polju, Beranama i Andrijevici – ukupne površine 5.253 hektara.

Što se energetike tiče, veliko je interesovanje invenstitora za projekat izgradnje solarne elektrane snage veće od 200 megavata na Briskoj Gori u Ulcinju.

Reč je o investiciji od 170 miliona evra i direktnim budžetskim prihodima koje će samo po osnovu zakupa zemljišta premašiti 65 miliona evra za period od 30 godina. Ovaj projekat će generisati i 226 novih radnih mesta.

Očekuju se novi tenderi za zakup državnog zemljišta, sa ciljem izgradnje proizvodnih objekata koji će koristiti obnovljive izvore energije. Prvi u nizu biće tender za izgradnju vetroelektrane u zaleđu opština Bar i Budva.

Premijer Duško Marković je ocenio da je crnogorska energetika konačno “sazrela” do nivoa koji omogućava izgradnju novih izvora energije bez finansijskih poticaja i državnih garancija.

Milisav Pajević

Predstavljena knjiga „Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara“

25.10.2018

gmizavci sa sajma — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Na 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga kao prva iz edicije o prirodi metoha Svetog manastira Hilandar, predstavljeno je 23. oktobra, izdanje Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Svete carske srpske lavre Hilandar „Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara“, na štandu Centra za promociju nauke.

Knjigu su javnosti predstavili u ime izdavača mr Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije i otac Dositej iz Svetog manastira Hilandar , i autori dr Rastko Ajtić i mr Danko Jović, herpetolozi Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

U pozdravnoj reči mr Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ukazao je na značaj istraživanja prirode i objavljivanja monografije „Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara“, istakavši „da je monografija nastala kao rezultat prvih sveobuhvatnih istraživanja prirode područja manastira Hilandara i da se nakon trogodišnjeg proučavanja i istraživanja, pred nama nalazi knjiga koja opisuje i ilustruje samo deo bogatstva prirode ovog Svetog prostora, prikazujući dve faunističke grupe“ i da je „ovom monografijom pokrenuta edicija knjiga o prirodi prostora Svetog manastira Hilandar“.

Dragišić je na promociji rekao da se do sada se o vodozemcima i gmizavcima Svete Gore nije mnogo znalo, a pouzdani podaci o njima jedva da se mogu naći u literaturi. Do informacija se, uglavnom, dolazilo kroz razgovor sa prirodnjacima i turistima koji su posetili Svetu Goru, tako da objavljivanje monografije „Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara“, svakako, predstavlja značajan dorinos u sagledavanju ove grupe životinja koja, zahvaljujući velikoj raznovrsnosti staništa u uslovima blage klime na Svetoj Gori, ima veliki broj svojih predstavnika.

Ovom prilikom Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda, zahvalio se visokoprepodobnom arhimadritu Metodiju, igumanu manastira i bratstvu manastira, za nesebičnu pomoć i podršku u organizaciji istraživanja, kao i na ukazanom poverenju Zavodu da ih realizuje.

Utiske i poruke bratstva manastir Hilandar o publikaciji i radu Zavoda za zaštitu prirode Srbije, predočio je otac Dositej ukazavši da se radom i istraživanjima koje realizuje Zavod prikazuje jedan novi apspekt značaja prostora Hilandarskog uz nadu da će otvoriti puteve za nove publikacije o stanovnicima prirode Svete Gore.

O tome kako je knjiga nastala, šta sadrži, koje sve vrste prikazuje i o svojim utiscima sa herpetoloških istraživanja, govorili su autori dr Rastko Ajtić i mr Danko Jović.

Rastko Ajtić je istakao „da je grupa gmizavaca na prostoru Svete Gore prilično dobro istražena, dok je grupa vodozemaca koja je na ovom prostoru prisutna sa velikim brojem vrsta, imajući u vidu da su u pitanju sušna staništa, bila veliki izazov za istraživanje“, kao i da „iako vodozemci i gmizavci Svete Gore nisu direktno ugroženi od strane ljudi, sigurno je da trpe određene pritiske spoljašnjih faktora koji su manje transparentni, odnosno nama nisu uočljivi.

Stoga je glavni cilj objavljivanja publikacije da ukaže na značaj vodozemaca i gmizavaca, kako Svete Gore, tako i šireg regiona, kao i da pruži osnovne informacije o stanju ovih grupa životinja na jednom veoma specifičnom prostoru.“ Autor Danko Jović ukazao je na značaj interakcije prirodnog i kultrunog nasleđa, koji su kao istraživači doživeli kroz poimanje duhovnog značaja Svete Gore i Hilandara, sagledavajući zaštitu herpetofaune na jedan nov način, gde je jedna od važnijih karika misija upoznavanja javnosti o njihovom prisustvu, svrsi i značaju za opstanak svih živih bića.

U publikaciji je opisano do sada zabeleženih 35 vrsta vodozemaca i gmizavaca, što predstavlja izuzetno visok broj za jedan prostorno mali region. Na osnovu činjenica iznetih u uvodnom delu o prirodnim karakteristikama vodozemaca i gmizavaca i oblasti Balkana i poluostrva Atos, knjiga je podeljena na dva dela.

Prvi deo knjige odnosi se na predstavljanje svih vrsta vodozemaca i gmizavaca na Svetoj Gori. Ovaj deo knjige sadrži i osnovne ključeve za identifikaciju navedenih vrsta, koji mogu poslužiti kao vodič za njihovo prepoznavanje u prirodi. U drugom delu knjige dati su osnovni podaci koji vodozemce i gmizavce Svete Gore prikazuju u složenoj biološkoj i ekološkoj interakciji sa ostalim grupama životinja ovog prostora, kao i njihov značaj u lancima ishrane.

„Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara“, delo autora dr Rastka Ajtića, Milivoja Krvavca i mr Danka Jovića, herpetologa Zavoda, objavljena je u saizdavaštvu Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Svete carske srpske lavre Hilandar. Knjiga je pisana dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku i bogato ilustrovana fotografijama i crtežima. Recenzent knjige je dr Sonja Nikolić. Grafičko oblikovanje uradili su Ivan Anđelković i Snežana Korolija, tekst preveli na engleski jezik Olivera Nićiforović Babac i Nikola Radenković, a teksta na srpskom jeziku lekturisala je Jelka Jovanović. Knjigu je odštampala štamparija Portal u Beogradu u 500 primeraka.

Info: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Milisav Pajević

Izuzetno nizak vodostaj Dunava utiče na Hidrosistem DTD u Bačkoj

25.10.2018

nature-1464696_960_720 — Foto ilustracija: Pixabay

Izuzetno nizak vodostaj Dunava, koji beleži opadanje u poslednja tri meseca, utiče i na Hidrosistem DTD u Bačkoj.

Još od 18. jula, zbog niskog vodostaja Dunava, nije moguće gravitaciono snabdevanje Bačke vodom preko Vodozahvatne ustave „Bezdan“. Snabdevanje kanalima u Bačkoj preuzela je Crpna stanica „Bogojevo“.

Uslovi za pumpanje vode su teški usled niskog vodostaja i crpne stanice rade u ekstremnim uslovima.

Uprkos takvoj situaciji, napominjemo da su svi vodostaji u kanalskoj mreži Hidrosistema DTD u normalnim i propisanim granicama i da svi naši korisnici – poljoprivreda, industrija i ribarstvo, imaju i sada dostupnu vodu.

Prema izveštajima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), vodostaj Dunava kod Bezdana danas iznosi minus 88 centimetara, a kod Novog Sada minus šest centimetara.

Prognoze RHMZ-a kažu da je vodostaj Dunava je u stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg porasta naredna četiri dana.

Milisav Pajević

Stručnjaci s novosadskog FTN osvojili nagradu u Stokholmu za beton i malter od pepela

25.10.2018

concrete-pump-2222450_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Tim profesora sa Fakulteta tehničkih nauka uspešno je iskoristio pepeo u malteru i betonu umesto cementa, zbog čega je njihov rad ocenjen najboljim na jednoj od najprestižnijih svetskih građevinskih konferencija u Stokholmu.

Srbija se guši u pepelu dobijenom sagorevanjem biomase, kao i letećim pepelom iz termoelektrana. Tom problemu doskočio je tim profesora sa Katedre za građevinske materijale, procenu stanja i sanaciju konstrukcija novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN), menjajući cement, inače najskuplji i po prirodu najopasniji komponent, besplatnim pepelom.

Njihova istraživanja pokazala su da pepeo može zameniti cement u malteru sa oko 30 odsto, a u betonu čak 50. Ubrzo je ovo rešenje dobilo pažnju i u svetu, na građevinskoj konferenciji „ICACEE 2018: Architectural, Civil and Environmental Engineering“ u Stokholmu. Između 162 rada naučnika od Australije do Kanade istraživanje o održivom korišćenju pepela nastalog sagorevanjem biomase u Vojvodini u građevinskim proizvodima osvojilo je prvo mesto.

“Velike količine pepela, koji ima slične minerale kao cement, bacaju se na deponije, to su na hiljade tona godišnje i imamo ga dovoljno. S druge strane, cement sem što je skup, veliki je zagađivač, proizvodnja tone cementa znači i tonu CO2 u vazduhu. Materijale koje smo napravili sa pepelom obećavaju više nego dobru primenu”, izjavio je Slobodan Šupić koji je nosilac ovih istraživanja i čija se doktorska disertacija bavi upravo ovom temom.

Pored Šupića, tim nagrađenih profesora činili su Mirjana Malešev, Miroslava Radeka, Mirjana Laba i Vlastimir Radonjanin, šef Katedre za građevinske materijale. Radonjanin kaže da to rešenje smanjuje zagađenost vazduha i okoline te nudi jeftiniju proizvodnju betona i maltera.

“Pepeo na deponijama je katastrofa, a pored onog iz termoelektrana imamo ga sve više i od sagorevanja biomase. S druge strane, beton je najproizvođeniji materijal na svetu. Velike su šanse da pepeo u određenom postotku zameni cement, ali država mora malo da pomogne”, kaže Radonjanin.

Izvor: Blic

Turistički klaster UNA u poseti središnjoj Istri

25.10.2018

Protekli vikend članovi Turističkog klastera Una (TK UNA) proveli su na studijskom putovanju po Istarskoj županiji, odnosno turističkoj regiji središnje Istre. U sklopu posete organizovan je obilazak porodičnih poljoprivrednih imanja, prodavnica sa lokalnim proizvodima, grada Pazina, ali i turističkih manifestacija poput festivala terena i tartufa (TE TA) u Motovunu i međunarodnog sajma pršuta (ISAP) koji se već 12 godina održava u Tinjanu.

Prilikom posete imanju “Anđelina” i agroturizma „Ograde“ upriličene su prezentacije zaštite autohtonih proizvoda i organizovanja manifestacija i to na primerima cukerančića, istarske poslastice, i jedinstvene manifestacije “Dani meda” koju organizuje udruženje pčelara Lipa. Osim prezentacija, praktična iskustva iz organizovanja događaja članovi klastera imali su priliku videti u Motovunu i Tinjanu.

“Ovakve manifestacije kod nas su jako posećene i organizuju se u svrhu produženja turističke sezone. Pored toga, odlična su prilika za promovisanje ali i prodaju lokalnih proizvoda. Ipak, teško da bi kao takve bile održive bez podrške lokalne zajednice,” istaknula je Jasmina Cvitan-Lakača organizatorka međunarodnog sajma pršuta u Tinjanu.

Studijsko putovanje organizovano je u sklopu regionalnog projekta “Zaštićena područja za prirodu i ljude” koji sprovodi WWF Adria a finansiran je od strane Švedske razvojne agencije (SIDA).

Da li ćemo 28. oktobra poslednji put pomeriti kazaljke?

25.10.2018

djim-loic-69263-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Djim Loic)

Pomeranjem kazaljki za jedan sat unazad, 28. oktobra, završava se letnje računanje vremena, tako da ćemo, vraćanjem sa tri na dva sata, u nedelju spavati sat vremena duže.

Po svemu sudeći, ovo bi moglo da bude jedno od poslednjih pomeranja časovnika zbog letnjeg i zimskog računanja vremena. Naime, Evropska komisija (EK) je 12. septembra predložila da se takvo polugodišnje pomeranje sata ukine, a ukoliko taj predlog izglasaju Evropski parlament i Savet Evrope, kazaljke će poslednji put biti pomeren najkasnije 31. marta 2019, odnosno 27. oktobra naredne godine.

Letnje i zimsko računanje vremena primenjuje se u oko 110 država, ali ne i u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Rusiji, Belorusiji, na Islandu, kao ni u afričkim zemljama.

Prema predlogu EK, svaka članica Evropske unije bi do aprila 2019. godine trebalo da odluči da li će ostati u zimskom ili letnjem režimu računanja vremena. To će važiti i za Srbiju, ukoliko Narodna skupština usvoji Zakon o računanju vremena koji je krajem avgusta predložila Vlada. U Ministarstvu privrede ranije je rečeno da se usklađuju propisi sa zakonodavstvom EU, a u konkretnom slučaju u okviru Pregovaračkog poglavlja 1 u koje spada i važeća Direktiva EU o letnjem računanju vremena.

Kazaljke na časovnicima u Srbiji pomeraju se od 1983. godine za jedan sat unapred u martu da bi se zatim na jesen vratile unazad. Uvođenje letnjeg merenja vremena nije bilo tek pomeranje kazaljki na časovnicima sat unapred. Bio je to i naš prvi korak ka Evropi.

Šta se dobilo, a šta izgubilo pomeranjem kazaljki? Za početak, ali i niz godina docnije, sva korist se ispoljavala u komunikaciji, najviše kroz automatsko usklađivanje s redovima vožnje međunarodnog avio, železničkog i autobuskog saobraćaja, i kao prividan produžetak obdanice, iako je logika upućivala na to da je po istom principu za toliko ujutru produžena pomrčina!

Inicijativa Evropskog parlamenta o odustajanju od režima promene vremena usledila je nakon što je analizom utvrđeno da pomeranje kazaljki za jedan sat negativno utiče na zdravlje, opšte stanje ljudskog organizma i bezbednost u saobraćaju. Imajući u vidu ove analize neke zemlje još ranije su donele odluku o ukidanju promene vremena. Rusija je tako postupila 2011, i to na osnovu izveštaja Ruske akademije medicinskih nauka, koji je ukazao na porast broja srčanih udara, pa i učestalija samoubistva.

Statistike pokazuju da su tog prvog ponedeljka posle promene vremena saobraćajne nesreće češće jer su ljudi, po pravilu, neispavani i sa slabijom koncentracijom. Prvih nekoliko dana javljaju se glavobolje, mnogi imaju povišeni krvni pritisak, a neki i srčane smetnje.

Prema nekim istraživanjima organizmu je potrebno čak četiri nedelje da bi se adaptirao na jedan sat promene vremena.

Sve to utiče na pad ukupne produktivnosti, iako je jedan od razloga za uvođenje dvostrukog režima računanja vremena bio rast proizvodnje i veća iskorišćenost dnevne svetlosti.

Izvor: Politika

Ministar zaštite životne sredine Srbije sastao se sa ambasadorima EU

25.10.2018

Ministarstvo zaštite životne sredina1 — Foto: Milisav Pajević

Zaštita životne sredine jedna je od najzahtevnijih oblasti u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU), za koju su neophodne dovoljne investicije, ali svako ulaganje u zaštitu životne sredine i usvajanje evropskih standarda doneće dobrobit, kvalitetniji i zdraviji život građanima Srbije, zaključeno je juče na sastanku šefova misija zemalja EU na kojem je gost bio ministar zaštite životne sredine Republike Srbije Goran Trivan.

Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU u Srbiji kojem je predsedavao šef Delegacije EU ambasador Sem Fabrici, posvećen zaštiti životne sredine u Srbiji, protekao je u otvorenom razgovoru o najvažnijim pitanjima i izazovima Republike Srbije u kontekstu otvaranja Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene.

Ministar Trivan je predstavio aktuelno stanje i najznačajnije aktivnosti na rešavanju izazova u zaštiti životne sredine u Srbiji. Ambasadori zemalja članica EU izrazili su i ovom prilikom punu podršku Srbiji u procesu pridruživanja EU.

Učesnici sastanka su se složili da je za dostizanje ciljeva Republike Srbije u ovoj oblasti koje Srbiju uvode u svet modernih, razvijenih, ekološki svesnih i odgovornih država, neophodno jačati administrativne kapacitete i uspostaviti predvidiv i održiv način finansiranja zaštite životne sredine.

Ambasador Fabrici je podsetio da je zaštita životne sredine u vrhu prioriteta EU, i da je, kao najbolji partner i prvi donor Srbije, rešena da nastavi da tehnički i finansijski podržava Srbiju u procesu usvajanja i primene evropskih pravnih tekovina u ovoj oblasti.

Ministar Trivan je izrazio svoju posvećenost rešavanju najvećih izazova u zaštiti životne sredine u Srbiji, uz zajedničko razumevanje, saradnju i s dobrom komunikacijom Ministarstva zaštite životne sredine sa Delegacijom EU u Srbiji i zemljama članicama EU u Srbiji.

Dobra komunikacija sa građanima o izazovima i uspesima u unapređenju zaštite životne sredine u Srbiji takođe je neophodna.

Milisav Pajević

Formirana radna grupa za smanjenje aerozagađenja

25.10.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan godine rekao je da zagađenje vazduha ima ogroman uticaj na životnu sredinu i zdravlje sadašnjih i budućih generacija i da je Ministarstvo zaštite životne sredine formiralo radnu grupu za smanjenje aerozagađenja kako bi se sistemski rešio ovaj problem.

– Problem aerozagađenja nije nastao juče, civilizacijski je problem, na posledice zagađenja vazduha ukazuje i Svetska zdravstvena organizacija.

Aerozagađenje je uzrokovano emisijom štetnh čestica koje u vazduh emituju industrija, grejanje na ugalj i mazut, saobraćaj ali i prašina i polen.

Potrebno je da se čitavo društvo i privreda prilagode međunarodnim ekološkim standardima kako bismo zaista počeli da vodimo računa o svim elementima zdrave životne sredine, a vazduh je prvi i osnovni“, ukazao je Trivan.

– Formirali smo radnu grupu kako bi se dogovorili kako praktično da radimo, kako da smanjimo zagađenja vazduha, i to je pitanje svih sektorskih politika, svih lokalnih samouprava i svih građana Srbije-šta svako od nas može da učini za bolji kvalitet vazduha, rekao je ministar Trivan.

Zadatak Radne grupe za smanjenje aerozagađenja je da identifikuje sredinu koja je posebno ugrožena usled stepena aerozagađenja većeg od dozvoljenog, uzroke koji su doveli do povećanja stepena aerozagađenja, kao i da predloži mere za njegovo smanjenje.

Radna grupa koja uključuje predstavnike ministarstava i drugih državnih organa, lokalnih samouprava, stručnih udruženja i instituta sastajaće se periodično, rukovodeći se potrebom za efikasnom realizacijom aktivnosti.

Milisav Pajević

Raspisan četvrti poziv za IPARD sredstva

25.10.2018

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i šef Delegacije EU u Srbiji Nj.E. Sem Fabrici uručili su preključe rešenja o odobravanju projekta poljoprivrednim proizvođačima koji su podneli zahteve na IPARD javni poziv za nabavku nove mehanizacije.

Kako je naveo, na događaju, dodeljeno je oko tri miliona evra sredstava, najveće dve aplikacije su bile na 72 i 77 miliona dinara, a najniži iznos sredstava je milion i 200.000 dinara.

Ministar Branislav Nedimović je tokom svog obraćanja istakao da je raspisan i četvrti poziv koji se odnosi na nabavku i izgradnju fizičke imovine i dodao da je taj novi konkurs 25 miliona evra, koliko su otprilike bila tri prethodna zajedno.

Poljoprivrednici mogu da konkurišu za podsticaje za investicije u fizičku imovinu.

To se odnosi na izgradnju i nabavku nove opreme, mašina i mehanizacije, osim na nabavku novih traktora.

Opredeljena sredstva po ovom javnom pozivu iznose 3.015.976.278 dinara, odnosno oko 25.000.000 evra, u skladu s Pravilnikom i posebnim propisom koji uređuje raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

To je više novca nego što je odobreno u svim prethodnim pozivima zajedno.

Zahtev za odobravanje projekta po ovom javnom pozivu podnosi se od 1. novembra 2018. do 9. januara 2019. godine.

Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je nedavno da će u decembru biti raspisan još jedan javni poziv za dodelu IPARD sredstava.

Milisav Pajević

Obnovljiva energija opet obara rekord

24.10.2018

Prošle nedelje postignut je novi rekord u oblasti obnovljive energije, ovoga puta u Americi.

Do avgusta ove godine lokalne kompanije su pridodale svojim kapacitetima skoro 4GW energije dobijene iz vetra i sunca. Ovime je oboren rekord iz 2015. godine i to za 750MW.

Međutim, postoji jedan problem. Prema novoj studiji organizacije Wind Solar Alliance (WSA) lokalna infrastruktura nije dovoljno razvijena da bi podnela ova značajna povećanja u potražnji i protoku čiste energije.

„Kompanije koje kupuju pristupačnu čistu energiju danas, na dobitku su zbog jučerašnjih, prevaziđenih planova za tranziciju na čistu energiju,“ izjavio je izvršni direktor Alijanse, Džon Kostjak. „Ako žele da postignemo ciljeve održivog razvoja u narednoj deceniji, i omogućimo jefitnu obnovljivu energiju i drugim potrošačima, kompanije moraju da se pridruže naporima za planiranje i pokretanje sledeće faze tranzicije.“

Više od 100 velikih korporativnih entiteta sa sedištem u Sjedinjenim Državama, koji su pritom članovi Alijanse kupaca obnovljive energije, najavili su da će kupiti 60GW kapaciteta lokalno proizvedene obnovljive energije do 2025. godine. No, u poslednjih pet godina kompanije su obezbedile samo 13 GW obnovljive energije. Kako bi se osigurali da se ciljevi postižu brže, veliki kupci obnovljive energije mogu da prate primer kompanije Volmart, najvećeg lanca maloprodajnih objekata na svetu, i pridruže se tzv. regionalnim organizacijama za prenos (Regional transmission organization ), tvrde autori studije.

Volmart planira da sve svoje energetske potrebe zadovolji kroz obnovljive izvore energije. Kako bi se ta tranzicija odigrala brže, Volmart će učestvovati u planiranju i izgradnji novih energetskih mreža za čistu energiju. Oni će pomoći tako što će izgraditi nove linije za prenos ili tako što će platiti zelenu tarifu za komunalne usluge od koje će se finansirati novi deo mreže.

„Uključivanje korporativne potražnje za čistom energijom u planiranje mreže postajaće sve važnije kako kompanije budu počinjale da ispunjavaju svoje ciljeve,“ izjavila je Hana Hant, zamenica direktora za energetsku politiku i potražnju, Američke asocijacije za energiju vetra. „Saradnja velikih kupaca obnovljive energije sa ljudima koji metodološki planiraju tranziciju biće najefiksaniji način planiranja budućnosti.“

Milan Zlatanović

Izvor: sustainabillity-times

Otvoreno pismo premijeru Crne Gore povodom izgradnje malih hidrocentrala

24.10.2018

river-1028749_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP), Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), Biciklo.me, NVO Ljubitelji prirode, Expeditio, Green Home, Mediteranski centar za ekološki monitoring (MedCEM) i Društvo mladih ekologa Nikšić napisali su otvoreno pismo premijeru Crne Gore, gospodinu Dušku Markoviću, povodom izgradnje malih hidrocentrala na gornjem toku reke Cijevne:

Obraćamo Vam se u ime građana Crne Gore, nacionalnih i međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom prirode, a povodom početka izgradnje malih hidrocentrala na gornjem toku rijeke Cijevne. Naime, kao što ste i upoznati, na teritoriji države Albanije u toku je izgradnja jedne, a među lokalnim stanovništvom govori se oko 14 planiranih mHE na rijeci koja je prepoznata kao međunarodno i nacionalno zaštićeno područje.

Kanjon rijeke Cijevne, je Emerald stanište, shodno kriterijumima Savjeta Evrope i Bernskoj konvenciji, a samim tim je i jedan od kandidata za buduće Natura 2000 zaštićeno područje. U Crnoj Gori, kanjon rijeke Cijevne nedavno je proglašen spomenikom prirode (III IUCN kategorija), a važno je i napomenuti da rijeka Cijevne predstavlja jednu od izuzetnih prirodnih vrijednosti sliva rijeke Morače i Skadarskog jezera koji uživa poseban stepen zaštite (Nacionalni park i Ramsar močvarno stanište od međunarodnog značaja).

U kontekstu saradnje dvije države naglašavamo da su u julu ove godine, predstavnici Vlada Crne Gore i Albanije, potpisali sporazum koji reguliše aktivnosti na očuvanju kvaliteta voda, zaštite od poplava, uređivanja i održavanja vodotoka, intenzivnije razmjene informacija i pronalaženja fondova za finansiranje ovih aktivnosti. Sporazum bi trebalo da ima za cilj zajedničko djelovanje dvije države, zajedničke infrastrukturne radove na zaštiti od poplava i nesmetanom protoku prekograničnih vodotoka. Svega tri mjeseca nakon potpisivanja ovog važnog dokumenta iznenadio nas je zastrašujući prizor trajne devastacije velikih razmjera u dijelu vodotoka Cijevne koji prolazi kroz Albaniju.

Posebno smo iznenađeni i zabrinuti činjenicom da su crnogorske nadležne institucije do sada uradile jako malo ili gotovo ništa kako bi se na adekvatan način zaštitio ovaj spomenik prirode. Ovo je posebno alarmantno kada se ima u vidu pregovaračko poglavlje 27, koje je već sada dovoljno problematizovano ostalim, dokazanim slučajevima nebrige državnih institucija o životnoj sredini. Iznad svega, zabrinjava nespremnost za pravu saradnju sa civilnim sektorom i sada već očigledno držanje ukupne crnogorske javnosti u mraku kada je u pitanju problem sa rijekom Cijevnom.

Napominjemo da je Ustavom Crne Gore član 23 stav 2 propisano da „svako ima pravo na blagovremeno i potpuno obavještavanje o stanju životne sredine, na mogućnost uticaja prilikom odlučivanja o pitanjima od značaja za životnu sredinu i na pravnu zaštitu ovih prava”. Napominjemo da je shodno Zakonu o zaštiti prirode čl. 7, 8 i 9, država u obavezi da podstiče učešće građana i nevladinih organizacija u procesima donošenja i realizacije odluka i mjera od značaja za zaštitu prirode, dok je prema ESPOO konvenciji, civilni sektor posebno identifikovan kao mjerodavan mehanizam učešća javnosti.

Imajući u vidu da postoje ogromne nepoznanice sa onim što država Albanija planira na Cijevni, očekujemo da tokom zvaničnog sastanka sa premijerom Albanije, gospodinom Ramom, inicirate obustavljanje dalje izgradnje mHE na rijeci Cijevni na teritoriji Albanije dok se ne utvrdi činjenično stanje i ne uključi crnogorska stručna i laička javnost.

Ovo naročito iz razloga što smo sa zvaničnih adresa dobili oprečne informacije, od podatka da predmetne mHE nisu dobile neophodne dozvole do podatka da ne postoje prekogranični uticaji na Crnu Goru te da samim tim nije bilo potrebno uključivati našu javnost.

Od Vas, kao najviše instance u crnogorskoj izvršnoj vlasti, očekujemo da u skladu sa odgovornostima funkcije koju obavljate, prepoznate značaj i opravdanost predloženog zahtjeva i da se u skladu sa Ustavom odgovorno ponesete prema interesima Crne Gore i njenih građana. Devastirana rijeka Cijevna svakako nije jedan od tih interesa.

S poštovanjem,

Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP)
Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS)
Biciklo.me
NVO Ljubitelji prirode
Expeditio
Green Home
Mediteranski centar za ekološki monitoring (MedCEM)
Društvo mladih ekologa Nikšić

Pismo je dostupno i na sledećem linku: http://www.birdwatchingmn.org/aktuelno/639-otvoreno-pismo-premijeru-crne-gore.

Staro za novo: Dovezete stari dizelaš, dobijete 8000 evra manji račun za novog Opela

24.10.2018

opel-3634293_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Početkom oktobra ove godine, u cilju smanjenja nivoa zagađenja vazduha, nemačka vlada ponudila je vlasnicima starijih dizel vozila dve opcije: zamena starog automobila za novi ili ugradnja hardvera za kontrolu emisije štetnih gasova.

Pročitajte još:

Nemačka: Nova rešenja za smanjenje zagađenja vazduha

Program staro-za-novo podržava i auto-industrija, a poslednji među proizvođačima četvorotočkaša koji su odlučili da svojim kupcima umanje račun za novo vozilo ukoliko dovezu svoje prethodno je Opel.

Vlasnici auta bilo koje marke emisionih standarda od Euro 1 do Euro 4 mogu, uz bonus koji ide i do 8 hiljada evra, da kupe Opela, potpuno novog ili slabo korišćenog uz dve godine garancije. Uslov je da njihovo nekadašnje prevozno sredstvo bude izbačeno iz upotrebe i uništeno.

Sniženu cenu mogu da ostvare i ljudi koji voze automobile Euro 5 standarda u nemačkim oblastima sa visokim zagađenjem kao što su Minhen, Štutgart, Keln i Hamburg.

Ovim potezom kompanija nastoji da pruži podstrek vozačima da njihova odluka pri odabiru automobila bude ekološki osveštenija.

Slične akcije svojim klijentima su već ponudili Volkswagen, Audi, Seat, Porsche, Renault i Mercedes, kako bi ih motivisali da pređu na automobile sa Euro 6 i Euro 6d standardom.

Jelena Kozbašić

Uređivanje pešačkih staza u Inđiji

24.10.2018

pпешачкастазауЈугБогдановој — Foto: Opština Inđija

U cilju bezbednijeg i komfornijeg korišćenja pešačkih staza u narednom periodu počinju radovi na izgradnji i rekonstrukciji trotoara širom opštine Inđija.

Jedna od najkritičnijih se nalazi u Ulici Jug Bogdana i to u delu od Pošte do Bloka 63. Usvajanjem rebalansa stekli su se uslovi da ova izuzetno loša staza dobije savremeni izgled.

Veliki problem za sugrađane predstavlja i potez od zoo vrta do benzinske stanice na izlazu iz Inđije ka Novom Sadu.

Na ovom mestu ne postoji trotoar te su pešaci veoma ugroženi učesnici u saobraćaju, a naročito deca koja žive u tom delu Inđije.

Zbog toga za nekoliko dana na ovoj lokaciji počinju radovi na izgradnji pešačke staze širine dva a dužine 1300 metara.

Takođe, radovi će se izvoditi i u naseljenim mestima a sama dinamika zavisiće pre svega od brzine pristizanja projektne dokumentacije i vremenskih prilika.

Osim privlačenja novih investicija i podizanja životnog standarda, opštinsko rukovodstvo ovakvim i sličnim projektima aktivno radi na modernizaciji cele opštine i pružanju kvalitetnih uslova za život kao u najrazvijenijim evropskim i svetskim gradovima.

Milisav Pajević

1...1,0051,0061,007...1,670 Page 1,006 of 1,670

Istraživački proces: Plastika otkrivena u 100 odsto prikupljenih oglednih primeraka

Šta možemo da učinimo da bismo smanjili zagađenje plastičnim otpadom?

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM