Produženo trajanje zložbe „Iz riznice Skadarskog jezera‟

22.10.2018

Izlozba-interesantna-za-ucenike-osnovnih-i-srednjih-skola-oktobar-2018-768x432 — Foto: PR služba JPNPCG

Izložba „Iz riznice Skadarskog jezera‟ koju su organizovali Nacionalni parkovi Crne Gore povodom obeležavanja značajnog jubileja 35 godina od osnivanja Nacionalnog parka Skadarsko jezero, produžena je zbog velikog interesovanja.

Svi zainteresovani za bogato kulturno-istorijsko i tradicionalno nasleđe Skadarskog jezera biće u prilici da do 01. novembra posete izložbu u JU „Muzeji i galerije Podgorice‟ koju je osmislila istoričarka umetnosti Radmila Adžić, stručna saradnica za kulturno-istorijsko nasleđe u JPNPCG.

Postavka je koncipirana u četiri tematske celine koje prezentuju: Kulturna dobra – manastiri i utvrđenja, Domaću radinost skadarske Krajine sa Šestanima, Tradicionalno privređivanje i Razvoj plovidbe na Skadarskom jezeru, sa ciljem da se zainteresovanoj javnosti približi deo bogatstava i raznolikosti kulturnog, istorijskog i tradicionalnog nasljeđa ovog zaštićenog područja.

Podsećamo da je zbog svojih prirodnih vrednosti i istorijskog i kulturnog značaja, Ukazom Skupštine Crne Gore, 27.11.1983. godine, crnogorski deo Skadarskog jezera proglašen Nacionalnim parkom, za čije je funkcionisanje konstituisana samoupravna interesna zajednica sa sedištem u Podgorici.

Bogato i raznoliko nasljeđe materijalne kulture: arheološka nalazišta, utvrđenja, srednjevjekovni manastiri, crkve, tradicionalna seoska arhitektura, kao i značajno duhovno stvaralaštvo, svedoče da je prostor Skadarskog jezera bio važno istorijsko, privredno i kulturno središte.

Izloženi predmeti su najvećim delom pokloni lokalnog stanovništva okolnih sela Krajine, Šestana, Crmnice, Rijeke Crnojevića i Zete, dok je manji deo nabavljen otkupom.

Koncepcija ove izložbe imala je za cilj da se predstavljenim tematski celinama široj publici dočara deo kulturnih i istorijskih vrednosti i atmosfera o načinu života u prošlosti Skadarskog jezera i njegove okoline.

JU „Muzeji i galerije Podgorice‟ otvorena je svim danima, osim ponedeljkom, od devet do 20 časova.

Milisav Pajević

Kina lansira veštački Mesec da osvetljava ulice umesto javne rasvete

22.10.2018

chengdu-3461798_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Svet sa dva Meseca o kom je pisao savremeni japanski pisac nadrealizma Haruki Murakami uskoro bi mogao da postane stvarnost

Naučnici iz Kine planiraju da do 2020. godine u orbitu lansiraju veštački Mesec kako bi njime zamenili uličnu rasvetu u Čengduu, prestonici pokrajine Sičuan. Vest koja deluje kao da je plod naučne fantastike izazvala je u javnosti različite reakcije: od oduševljenja preko radoznalosti i sumnjičavosti do podsmeha. A evo na čemu se ideja konkretno zasniva!

Projekat se već nekoliko godina nalazi u fazi testiranja, a inspirisan je francuskim umetnikom koji je zamišljao ogrlicu od ogledala kako visi iznad naše planete. Ona je u njegovoj mašti, reflektujući Sunčevu svetlost, obasjavala Pariz tokom čitave godine.

Veštački Mesec je osam puta sjajniji u odnosu na Zemljin prirodni satelit, otkrili su predstavnici Naučno-tehnološkog instituta za istraživanje vazdušno-kosmičkog prostora iz Čengdua. Visoko reflektivni premaz odbija zrake Sunca o krila nalik na solarne panele. Ona mogu da budu podešena pod različitim uglovima čime se postiže preciznije usmeravanje svetlosti. U fokusu veštačkog Meseca biće upravo kineski grad Čengdu površine 14.300 kvadratnih kilometara.

Uprkos tome što zvuči neverovatno, konstruisanje i lansiranje veštačkog satelita u svrhe osvetljavanja grada donelo bi Čengduu godišnje uštede od oko 150 miliona evra u poređenju sa standarnom javnom rasvetom.

“Razmišljajte o Mesecu kao o investiciji! Električna energija u toku noći je veoma skupa i ukoliko imate njen besplatan izvor u trajanju od čak 15 godina, na duge staze on bi vam se isplatio”, smatra Mateo Ćerioti, predavač Glazgovskog univerziteta.

Za sada nije dostupno više informacija niti se zna datum ispaljivanja letelice.

Iako istraživači smatraju da bi ovaj sistem ogledala mogao da podstakne razvoj turizma, a produžavanjem dana posledično i poljoprivrede, kao i da posluži za osvetljavanje mesta pogođenih katastrofama kao što su zemljotresi, pojedinci su pesimistični prema veštačkom Mesecu.

Svoj stav argumentuju doprinosom satelita svetlosnom zagađenju, ali i potencijalnom propašću. Rusija je devedesetih godina pokušala da u delo sprovede sličan projekat ali on je završen neslavno i vatreno. Letelica je izgorela.

Zabrinutost je prisutna i zato što bi “svemirska rasveta” mogla da remeti navike nekih vrsta životinja, ali i astronomsko posmatranje.

Jelena Kozbašić

Užice obezbedilo sredstva za završetak izgradnje kišne kanalizacije u poslovnoj zoni Krčagovo

22.10.2018

U okviru programa Podrška Evropske unije razvoju opština – EU PRO, Gradu Užicu je odobreno sufinansiranje svih projekata sa kojima je konkurisao o čemu je dobio i zvaničnu potvrdu.

U maju mesecu raspisana su tri javna poziva iz programa EU PRO Podrška Evropske unije razvoju opština.

Na javnom pozivu za podršku unapređenju poslovne infrastrukture, Grad Užice je konkurisao sa projektom „Završetak izgradnje kišne kanalizacije u poslovnoj zoni Krčagovo“.

Ukupna vrednost ovog projekta je oko 500.000 evra, od kojih će se kroz program finansirati 425.000, a ostatak je učešće Grada.

Na drugom javnom pozivu za podršku razvoju lokalne infrastrukture Grad je konkurisao sa rekonstrukcijom zgrade Narodnog pozorišta.

Ukupna vrednost ovih radova je oko 222.000 evra od kojih se 150.000 evra finansira kroz program, a preostalih 72.000 iz gradskog budžeta.

Treći javni poziv se odnosio na izradu planova detaljne regulacije i na tom javnom pozivu Grad Užice je za izradu Plana detaljne regulacije za lokaciju Stari grad, dobio iz programa 15.500 evra, dok će iz budžeta za izradu ovog planskog dokumenta biti izdvojeno oko 30.000 evra.

– Ovo je još jedna potvrda da Grad Užice poseduje adekvatne kadrovske resurse za pripremu predloga projekata. Ambicija ovog gradskog rukovodstva od početka je bila da kroz pravovremenu i adekvatnu pripremu predloga projekata poveća nivo apsorpcije sredstava iz domaćih i međunarodnih izvora finansiranja. Na taj način mogu se uspešno realizovati sve planirane razvojne inicijative, rekao je Nemanja Nešić, zamenik gradonačelnika Užica.

Milisav Pajević

Vlada FBiH će razmotriti smanjenje naknada za velike sisteme koji su u vezi sa obnovljivim izvorima energije

22.10.2018

PRESS_158_02 — Foto: Vlada Federacije Bosne i Hercegovine

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine voljna je da se uključi u rešavanje problematike kompanije Aluminij d.d. Mostar onoliko koliko ona može.

To su na pres-konferenciji nakon sednice Vlade, na kojoj su problemi ove kompanije bili glavna tačka dnevnog reda, poručili federalni premijer Fadil Novalić i zamenica premijera i federalna ministarka finansija Jelka Milićević, napominjući da je Vlada suvlasnik, odnosno vlasnik 44 posto u ovoj kompaniji.

Budući da je Vlada Hrvatske suvlasnik s 12 posto udela, iz Vlade Federacije BiH očekuju da se i ta strana uključi u problem.

– Vlada FBiH neće dozvoliti da fabrika bude zatvorena, nastojaćemo da bude zadržan „topli režim“ i da uđemo u rešavanje ovog problema – reči su premijera Novalića.

Kako je na pres-konferenciji izjavio ministar industrije, energije i rudarstva FBiH Nermin Džindić, Vlada je, prihvatajući informaciju o stanju u kompaniji, na sednici donela nekoliko zaključaka.

Prvi je da će od Nadzornog odbora i uprave Aluminij d.d. Mostar biti odmah zatražen predlog finansijske konsolidacije preduzeća, što uključuje i planove maksimalnih ušteda.

Naredni zaključak je da u roku od 30 dana treba provesti sveobuhvatnu reviziju o tome šta se sve u toj kompaniji dešavalo pa je dospela u velike teškoće. Poznato je da su je pogodile dve nesreće – da cena aluminijuma pada, a struje raste.

Treba izvršiti i kontrolu ugovora na relaciji dobavljač – kupac, zaključila je Vlada FBiH.

Vlada FBiH je prihvatila inicijativu da iz tekuće rezerve za potrebe revizije i ostalih troškova bude izdvojeno 1.100.000 KM.

Nakon nalaza revizije, Vlada će odlučivati o tome šta ona može činiti dalje, a akcent treba da bude na tome da se Aluminij d.d. Mostar osigura kontinuirano snabdevanje strujom, odnosno podizanje proizvodnje na puni kapacitet.

Uz već postojeći reprogram dugovanja za struju, treba napraviti dodatni reprogram, zaključeno je takođe na sednici
Od Nadzornog odbora i uprave će biti zatraženo i da u roku od sedam dana dostave Vladi plan i program prebacivanja na takozvani “topli režim“.

Resorno federalno ministarstvo u naredne dve sedmice treba analizirati postojeći zakonski okvir u FBiH s ciljem razmatranja mogućnosti za smanjenje naknada koje za velike sisteme, kao što je Aluminij d.d. Mostar, važe u vezi s obnovljivim izvorima energije.

Milisav Pajević

Dečije igračke od reciklirane plastike kontaminirane toksičnim hemikalijama

22.10.2018

2P8A3744_11-smanjeno-e1539899399900 — Foto: www.alhem.rs

Međunarodne organizacije IPEN, Arnika, ALHem i 17 drugih evropskih organizacija objavili su rezultate istraživanja koji pokazuju da su potrošački proizvodi uključujući i dečije igračke od reciklirane plastike, kontaminirani toksičnim hemikalijama, takozvanim bromovanim usporivačima gorenja.

To su toksične hemikalije za koje je poznato da utiču na rad štitne žlezde i izazivaju neurološke probleme i poremećaje pažnje kod dece.

Studija u kojoj je analizirano 109 igračaka i pribora za kosu ukazuje da je 107 predmeta (98 odsto) kontaminirano merljivim koncentracijama polibromovanih difeniletara (PBDE) i 55 uzoraka (41 posto) je sadržalo heksabromociklododekan (HBCD).

Propisana dozvoljena koncentracija PBDE u proizvodima od nereciklirane plastike je 10 ppm, dok je za reciklirane plastične proizvode dozvoljeno 1000 ppm. Ova „toksična“ pukotina u propisima omogućava da uprkos povećanim koncentracijama PBDE u ispitivanim uzorcima, većina proizvoda ne prelazi zakonom dozvoljene granice jer su napravljeni od recikliranih materijala.

– Endokrini sistem dece ne pravi razliku da li je igračka napravljena od nove ili reciklirane plastike kada dolazi do poremećaja njegovog rada usled delovanja PBDE. Jedini način da se ljudi zaštite od opasnih hemikalija iz recikliranog otpada je da se zatvori toksična pukotina i da se tako opasan otpad drži dalje od reciklažnih tokova, izjavila je komentarišući ove rezultate, Jitka Strakova, istraživač Arnike za POPs hemikalije i prvi autor studije.

Od proizvoda koji su kupljeni u Srbiji, laboratorijski su analizirane četiri igračke i jedan predmet za kosu, i pronadjeno je da svih pet proizvoda sadrže PBDE od kojih dva uzorka prelaze i koncentraciju od 1000 ppm (igračka borbeni avion Transformers ima 1161 ppm i šnala za kosu 1494 ppm).

– S obzirom da je Srbija, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, u procesu evropskih integracija, njeno zakonodavstvo mora biti usklađeno sa propisima EU. Kako ne želimo da imamo proizvode kontaminirane bromovanim usporivačima gorenja, naročito igračke koje se uglavnom uvoze iz azijskih zemalja, sprovođenje propisa mora biti značajno poboljšano, kao i sistem za monitoring POPs u životnoj sredini, proizvodima i hrani. Međutim, politika zaštite životne sredine i dalje nije prioritet vlada iz ovog regiona; činjenica koja se jasno vidi kroz nedovoljno finansiranje u ovoj oblasti, izjavila je Jasminka Ranđelović, programski koordinator ALHema, jedine organizacije iz Srbije koja je učestvovala u ovom istraživanju.

Elektronski otpad sadrži jedinjenja broma koja se koriste kao usporivači gorenja u elektronskoj opremi kako bi se usporila brzina širenja vatre ili jačina gorenja. Jedinjenja uključuju polibromovane difenil etre (PBDE) i heksabromociklododekan (HBCD).

Dobijeni rezultati ukazuju da se toksični usporivači gorenja koji ulaze u sastav elektronskog otpada reciklažom dalje prenose u nove proizvode. Ovi usporivači gorenja uključuju supstance koje se nalaze na listi Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (POPs) za globalnu eliminaciju (PBDE i HBCD).

– Toksičnu plastiku koja sadrži više od 50 ppm bromovanih usporivača gorenja bi trebalo smatrati opasnim otpadom, rekao je Jidrich Petrlik, kopredsedavajući IPEN radne grupe za dioksine, PCB i otpad dodavši da jedino stroge granične vrednosti za toksične hemikalije u otpadu mogu zatvoriti toksičnu pukotinu što je neophodno kako bi one bile uklonjene iz tokova reciklaže otpada.

Studija poziva na izmene u EU propisima u smislu uspostavljanja istih graničnih koncentracija od 10 ppm za PBDE u prozvodima napravljenim od nove (nereciklirane) i reciklirane plastike, kao i ukidanje izuzeća za reciklažu od strane EU kako bi se omogućila adekvatna implementacija Stokholmske konvencije.

Pored toga, studija zagovara smanjenje granične koncentracije sa 1000 ppm na 50 ppm kojima se otpad koji sadrži PBDE kategoriše kao opasan (POPs otpad) i tako onemogućava toksična reciklaža. Studiju Toksična pukotina: recikliranje opasnog otpada u nove proizvode (“Toxic Loophole: Recycling Hazardous Waste into New Products” na spskom jeziku možete preuzeti ovde.

Ovu studiju su sprovele organizacije članice mreže IPEN. 430 uzoraka je prikupljeno is sledečih zemalja: članice Evropske unije (Austrija, Belgija, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, i Švedska) i okolne zemlje (Albanija, Armenija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Rusija i Srbija) od Aprila do Jula 2018. U 109 proizvoda analitički su analizirane koncentracije određenih bromovanih usporivača gorenja u laboratoriji Praškog Univerziteta za hemiju i tehnologiju.

Milisav Pajević

Prekogranični plan upravljanja budućim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav

22.10.2018

FB_IMG_1538595516193-2581-800-600-80-wm-right_bottom-100-watermarkpng — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

U mestima Kesthelj i Tapolca u Nacionalnom parku Balaton u Mađarskoj, u organizaciji NP Balaton, nedavno je održana radionica projektnih partnera, kao i 5. sastanak Upravnog odbora u okviru projekta „coop MDD”.

Radionici su prisustvovali predstavnici partnerskih organizacija iz Austrije, Hrvatske, Mađarske, Slovenije i Srbije, dok su predstavnice Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode bile Sara Pavkov i Jovana Zaklan, asistenti na projektu.

Na radionici je diskutovano o Prekograničnom planu upravljanja budućim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav, o smernicama budućih zajedničkih aktivnosti i sporazumima o prekograničnoj saradnji u najvećem rezervatu biosfere na svetu.

Partneri na projektu su razmenjivali iskustva stečena na drugim projektima prekograničnog programa Dunavskog regiona (DTP Programme), kao i iskustava kod projektnih probnih aktivnosti. Takođe, bilo je reči o prethodnim i planiranim aktivnostima u okviru radnih paketa, o napretku implementacije aktivnosti vezanih za Akcione planove za osam zaštićenih područja, kao i napretku aktivnosti usmerenih na osam „Škola na reci”.

Učesnici su imali priliku da posete Nacionalni park Balaton i u njemu najstariju bukovu šumu u Mađarskoj, koja pripada centralnoj zoni prekograničnog Rezervata biosfere Mura-Drava između Mađarske i Hrvatske.

Milisav Pajević

Praistorijski crteži uklesani na kamenoj ploči podno vrha Popadija na Prokletijama

21.10.2018

crtezi-Prokletije-2 — Foto: B. Redžepagić / NP Prokletije

Jedna od najvećih značajnosti Prokletija u pogledu kulturno – istorijskog nasleđa jesu praistorijski crteži uklesani na kamenoj ploči podno vrha Popadija (2.057 metara nadmorske visine).

Ovi crteži se uglavnom letimično pominju, sa oskudnim podacima.

Pominjani su i u nekim novinskim člancima, u formi kratkog osvrta i navođenja njihovog postojanja, sa vrlo malo teksta (i bez realnih fotografija).

Ova gravura, prema nekim navodima, potiče iz srednjeg bronzanog doba, oko 600 godina pre nove ere.

Prema tvrdnjama arheologa Pavla Mijovića, crteži pripadaju postpaleolitskoj (neolitskoj) umetnosti Balkana.

Kako se navodi, crteži prikazuju borbu muškarca i žene sa vukom koji je napao dete, ili je samo crtež majke i dece.
Na temelju toga, ovaj uklesani “primitivni crtež majke sa decom” nazvan je Magna Mater-Velika Majka (u većini drevnih mitologija Velika Majka – koja je poštovana-simbolizuje zemlju, nebo i plodnost kao poznati ženski simbol vlasti nad životom. Velika Majka bila je prikazivana kroz razne simbole i znakove).

Izvor: B. Redžepagić / NP Prokletije

Milisav Pajević

Gazprom zainteresovan da investira u energetske projekte na srpskom tržištu

21.10.2018

sastanak2 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić sastao se, u Beogradu, sa predstavnicima ruske kompanije Gazprom Energoholding, koja se bavi elektroenergetikom i vodeća je kompanija u tom sektoru u Rusiji, inače ćerkom firmom kompanije Gazprom.

Rusku delegaciju predvodio je generalni direktor Gazprom Energoholdinga, Denis Fedorov.

Predstavnici kompanije, izvestili su ministra Antića o zainteresovanosti o investiranju u energetske projekte na srpskom tržištu, s obzirom na to da je novom portfoliju kompanije predviđeno širenje poslovanja na evropsko i tržište Azije.

Srbiju vide kao tržište atraktivno za dalja ulaganja i to je jedan od razloga za sastanak sa srpskim ministrom rudarstva i energetike.

Poslovanje Gazprom Energoholdinga zasniva se na razvoju i implementaciji projekata iz tradicionalnih izvora energije – gasa i uglja, ali je plan da investicije prošire i na obnovljive izvore energije.

– Spremni smo za dalje projekte i u oblasti OIE, a naše širenje na evropsko tržište hteli bismo da započnemo upravo iz Srbije, poučeni pozitivnim iskustvima Gazpromnjefta, kompanije koja ima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije, ali i imajući u vidu naš zajednički projekat Termoelektrane-toplane u Pančevu, kazao je izvršni direktor Gazprom Energoholdinga, Denis Fedorov.

Na sastanku je pozitivno ocenjena dosadašnja realizacija TE – TO Pančevo, zajedničkog projekta NIS-a i Gazprom Energoholdinga. Plan je da godišnja proizvodnja električne energije u TE – TO iznosi 1400 GWh što je, primera radi, dovoljno za snabdevanje 230.000 prosečnih domaćinstava.

Ministar Antić istakao je da činjenica da je ta ruska kompanija zainteresovana za razvoj i implementaciju projekta u Srbiji, dokaz da naša zemlja ima povoljan zakonski okvir i siguran ambijent za priliv ino investicija.

– Visok nivo bilateralnih političkih odnosa predsednika Putina i predsednika Vučića, želimo da pretočimo u efikasnu i široku ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom. S obzirom na to da su vodeće ruske energetske kompanije u Srbiji prisutne kroz saradnju Gazproma i Srbijagasa, kao i kroz većinsko vlasništvo Gazpromnjefta u NIS-u, želimo da tu saradnju proširimo i na druge aspekte proizvodnje energije, a u saradnji sa ruskim partnerima, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

On je naglasio da će Gazprom Energoholding, za implementaciju projekata koji su od interesa za obe strane, imati punu podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike.

Sastanku su prisustvovali generalni direktor NIS-a, Kiril Tjurdenjev i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, kao i predstavnici EPS-a i Ministarstva rudarstva i energetike.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Milisav Pajević

Utvrđena rang lista ponuđača za izgradnju solarne elektrane na Briskoj Gori

20.10.2018

solarna-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Tenderska komisija za otvaranje i rangiranje ponuda je na osnovu Javnog poziva za davanje u zakup zemljišta u svojini države, na lokalitetu Briska Gora – Opština Ulcinj odlučila da je prvorangirani ponuđač Konzorcijum EPCG i Fortum.

Ponuđač Konzorcijum EPCG i Fortum je u okviru svoje ponude i propisanih kriterijuma dao najbolje uslove u smislu broja novootvorenih radnih mesta, visine zakupnine, tehničke osposobljenosti, snage izgrađene jedne solarne elektrane sa instalisanom snagom ≥100MW (MW), finansijske sposobnosti i učešća domaćih kompanija.

U tom smislu Konzorcijum EPCG i Fortum je za iznos godišnje zakupnine ponudio 33 centa/m2 sa planom otvaranja 226 novih radnih mesta tokom trajanja čitavog perioda zakupa zemljišta. Takođe, ponudom ovog Konzorcijuma predviđen je ukupan iznos investicije od 178 miliona evra. Kao važan elemenat ponude predviđeno je da učešće domaćih kompanija u ukupnoj investiciji bude 20 miliona evra.

Kroz dokazivanje iskustva u realizaciji ovih projekata Konzorcijum EPCG i Fortum je dostavio podatke o izgradnji solarnih elektrana ukupne instalisane snage 2.821,31 MW kao i iskustvo u izgradnji više solarnih elektrana snage veće od 100 MW. Sa aspekta finansijske sposobnosti ponuđača, ovaj Konzorcijum je dostavio podatke o prosečno ostvarenom bruto prihodu za 2014.,2015. i 2016. godinu u iznosu od 4,39 milijardi evra.

Drugorangirani ponuđač, Konzorcijum IREDL, je za iznos zakupnine ponudo pet centi/m2 sa planom otvaranja 25 novih radnih mesta. U smislu dokazivanja iskustva, traženog tenderskom dokumentacijom, Konzorcijum IREDL je dostavio podatke o izgradnji solarnih elektrana ukupne instalisane snage 1.039,5 MW kao i iskustvo u izgradnji jedne solarne elektrane instalisane snage veće od 100 MW. Sa aspekta finansijske sposobnosti ponuđača, ovaj Konzorcijum je dostavio podatke o prosečno ostvarenom bruto prihodu za 2014.,2015. i 2016. godinu u iznosu od 608,9 miliona evra.

Konzorcijum IREDL je za ukupna iznos investicije ponudio 166 miliona evra, od čega je učešće domaćih kompanija predviđeno na iznos od 21 milion evra.

Ponuda Konzorcijuma Montesolar ocenjena kao neispravna.

Odluka o rang listi ponuđača je dostavljena svim ponuđačima koji imaju pravo prigovora, u skladu sa propisanom procedurom, nakon čega će biti upućena Vladi Crne Gore na utvrđivanje.

Izvor: Ministarstvo ekonomije Crne Gore

Milisav Pajević

Dogovorena saradnja JP „Elektroprivreda Srbije“ i kompanije „Šnajder elektrik“

20.10.2018

Distributivna mreža — Foto: Elektroprivreda Srbije

Milorad Grčić, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ i Bojan Atlagić, v. d. direktora ODS „EPS Distribucija“ razgovarali su sa delegacijom kompanije „Šnajder elektrik“ o projektu modernizacije sistema upravljanja u distribuciji električne energije.

Na sastanku su dogovoreni i dalji koraci saradnje najveće srpske energetske kompanije i kompanije „Šnajder elektrik“ koja je globalni specijalista za upravljanje energijom i automatizaciju.

U delegaciji „Šnajder elektrika“ bili su Kristof Šampanj, direktor projekata za ceo svet i direktor sektora energetike za Evropu, Dragoljub Damljanović, direktor sektora energetike i servisa za oblast jugoistočne Evrope i Dejan Marković, generalni direktor „Šnajder elektrik” u Srbiji.

Sastanku su prisustvovali i Tatjana Pavlović, izvršni direktor za finansije u EPS-u, Zoran Rajović, izvršni direktor za tehničke poslove distribucije električne energije i upravljanje distributivnim sistemom i drugi predstavnici JP EPS.

U okviru unapređenja distributivnog sektora „Elektroprivreda Srbije“ posvećena je razvoju distributivne mreže na svim nivoima kroz instaliranje opreme najnovije generacije i uvođenje savremenog upravljačkog i nadzornog sistema.

Cilj modernizacije je podizanje nivoa usluga, povećanje efikasnosti i pouzdanosti isporuke električne energije uz minimiziranje gubitaka i izgradnja infrastrukture za ekonomski razvoj Srbije.

Izvor: EPS

Milisav Pajević

Da li su pečurke materijal budućnosti?

20.10.2018

Kompanija Ecovative koristi micelije, mrežu ćelija koje rastu u pečurkama i koje su poput vlasi kose, kako bi proizvela proizvode od mesa iz laboratorije do biokože.

Kada se prvo „čisto meso“ proizvedeno u laboratoriji bude pojavilo u restoranima, biće u vidu mlevenog mesa. Iako je moguće da se životinjske ćelije uzgoje u laboratoriji i dalje nismo u mogućnosti da proizvodimo čitave životinjske organe. Rešenje leži u miceliji, tj. u pečurkama.

„Sa našom platformom moći ćemo da pravimo kompleksne strukture koje će imati vrlo realističnu teksturu,“ rekao je Iben Bajer, osnivač kompanije Ecovative.

Uzgoj mesa bez životinja je samo jedna od primena ove inovativne platforme. „To je zapravo prirodni molekularni sastavljač“, izjavio je Bajer. Kompanija je osnovana pre jednu deceniju a proizvodi eko pakovanja koje sada koriste poznati brendovi kao što su Dell i Ikea. Ovo pakovanje pravi se tako što se životinjski otpad meša sa pečurkama unutar kalupa a finalni proizvod je sjajna alternativa za stiropor. Isti princip koristi se za proizvodnju drugih materijala koji se mogu koristiti u građevini.

Nova platforma pod nazivom „MycoFlex platform“ koja je predstavljena na konferenciji za sintetičku biologiju u San Francisku ove godine može da se koristi za proizvodnju daleko izdržljivijih materijala.

Kompanija je počela da prodaje svoju licencu i drugim proizvođačima.

Ovaj proces izgleda tako što se pečurke, pomešane sa nutritivnim supstratom gaje u dugačkim cevima. Pošto je moguće kontrolisati temperaturu, vlažnost vazduha, protok i druge faktore, moguće je takođe i kontrolisati geometriju, gustinu, veličinu i oblik materijala.

Neke kompanije već koriste ovaj metod da proizvode eko kožu koja ima neverovatne sličnosti sa pravom kožom. Kako industrija čistog mesa bude nastajala i rasla, izvesno je da će koristiti baš ovu platformu.

Ljudi koji rade na polju regenerativne medicine smatraju da bi platforma mogla da bude korisna u štampanju 3D organa. Izazovi proizvodnje veštačkih organa su slični onima u uzgoju veštačkog mesa. Veoma je teško napraviti mrežu funkcionalnih krvnih sudova. Neki istraživači postigli su ovo uz pomoć biljaka. Moguće je uzeti biljne ćelije iz lista spanaća i koristiti ih kao krvne sudove. No u ovom slučaju ograničeni smo na prirodnu strukturu lista. Ono što čini pečurke naročito uzbudljivim jeste da imamo dosta kontrole nad ovim strukturama jer one rastu na predvidljiv način. U teoriji mogli bismo da „uzgojimo“ zdrava pluća neverovatno preciznog oblika i strukture.

Ova inovativna platforma se može koristiti i za potrošačka dobra uz ogromne prednosti održivosti. Kompanija pregovara sa nekoliko proizvođača cipela koji žele da koriste penu od gljiva i tako smanje ugljenični otisak svojih preduzeća. Takođe neke kozmetičke kompanije su zainteresovane da koriste ovaj materijal za svoje proizvode za apliciranje šminke.

Ono što je najvažnije jeste da ova platforma nudi jefitniju alternativu plastici čija se upotreba otrgla kontorli.

Milan Zlatanović

Izvor: fastcompany

37 popularnih turističkih obeležja u opasnosti od rasta nivoa mora

20.10.2018

architecture-1835749_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Klimatske promene unose element neizvesnosti u budućnost naše planete – ali se na njihovom udaru nalazi i prošlost naše civilizacije.

Nedavno objavljeno istraživanje u naučnom časopisu Nature Communications otkrilo je da su znamenitosti pod zaštitom Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) u priobalnim područjima u riziku od porasta nivoa mora i odnošenja tla od strane prirodnih sila.

Stogodišnji olujni talas predstavlja opasnost za 37 turističkih destinacija, dok ih je 42 ugroženo erozijom zemljišta.

Voda “guta” ukupno 75 odsto Uneskovih znamenitosti u neposrednoj blizini mora. Najosetljive na plavljenje su tri mediteranske države: Italija, Hrvatska i Grčka.

Rast nivoa vode u Italiji pretnja je po 13 lokacija obuhvaćenih istraživanjem, odnosno 87 odsto ukupnog broja primorskih mesta svetske kulturne i prirodne baštine pod zaštitom Uneksa u ovoj zemlji, u Hrvatskoj – 6 (86 odsto), a u Grčkoj – 3 (75 odsto).

U izuzetno kritičnoj situaciji nalazi se i Venecija, grad podignut na 118 ostrvaca koji se smatra za arhitektonski biser.

Erozija je, pak, najveći neprijatelj Tiru u Libanu. On je tek jedan od 86 odsto priobalnih Uneskovih turističkih oblasti pod njenim negativnim uticajem. One su takođe najviše rasprostranjene u Italiji, Hrvatskoj i Grčkoj.

Jelena Kozbašić

Pušteno u prirodu 13 jedinki strogo zaštićenih vrsta ptica

20.10.2018

vetruške1 — Foto: Ilija Miljković/Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Na zaštićenom području PIO “Subotička peščara” nedavno je uspešno pušteno u prirodu 13 jedinki strogo zaštićenih vrsta ptica, od kojih su po vrstama: dve vetruške (Falco tinnunculus), šest kukumavki (Athene noctua), četiri male ušare (Asio otus) i jedna kukuvija (Tyto alba) .

Radi se o pticama koje su uspešno rehabilitovane u Prihvatilištu za divlje životinje na Paliću.

Akcija obeležavanja i puštanja ptica sprovedena je u zajedničkoj saradnji JP “Palić-Ludaš”, JP “ZOO vrt Palić” i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Izvor: Ilija Miljković/ Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Milisav Pajević

1...1,0071,0081,009...1,670 Page 1,008 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM