Otvoreno pismo evropskom komesaru za životnu sredinu zbog zagađivanja reke Lim

17.10.2018

Nevladina organizacija ”Euromost“ uputila je otvoreno pismo evropskom komesaru za životnu sredinu Karmenu Veli i šefu Delegacije EU u Crnoj Gori, Aivu Oravu, u kojem navode da su zabrinuti zbog konstantnog zagađivanja reke Lim.

Kako stoji u pismu ”Euromost – a“ kanalizacionim cevima fekalni i drugi otpadi idu direktno u Lim, kao i otpadi iz klanica i živinarskih farmi.

Evropske zvaničnike su obavestili da se, kako navode, vrši nelegalna eksploatacija šljunka, što dozvoljava i Uprava za vode.

– Voda iz Lima nekontrolisano se koristi za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, što ne sme da se čini, jer se na taj način otrovi prenose na biljke, poručuju iz ”Euromost – a“.

Navode i da se poslednjih godina napadaju i pritoke Lima, na kojim se grade mini hidroelektrane, zbog čega je reka do sada na najnižem vodostaju, pa pored svih otpada i fekalija može doći i do zaraznih bolesti.

– Obavestili smo ih da se Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore, kao i Agencija za zaštitu životne sredine, još nijednom nisu potrudile, da sačuvaju reku, da je valorizuju i pretvore u turistički potencijal, poručuju iz ”Euromost – a“.

Milisav Pajević

Automatska merna stanica za kvalitet vazduha u Popovcu kod Paraćina

17.10.2018

AMSKV — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U prostorijama Agencije za zaštitu životne sredine nedavno je potpisan Ugovor o uspostavljanju saradnje u oblasti zaštite vazduha između CRH Srbija iz Popovca i Agencije za zaštitu životne sredine.

Ovim Ugovorom Agencija za zaštitu životne sredine dobija na korišćenje automatsku mernu stanicu za kvalitet vazduha, kako bi se na taj način kontinuirano pratio kvalitet vazduha u naseljenom mestu Popovac kod Paraćina.

– Ovo predstavlja pozitivan primer kako država i privatni sektor mogu zajedničkim snagama da poboljšaju stanje u životnoj sredini u Srbiji. Monitoring vazduha je vrlo važan, jer samo ukoliko imamo javne i transparentne podatke o kvalitetu vazduha, možemo da utičemo na njegovo poboljšanje. Ovim primerom vidimo da se stvari u Srbiji pomeraju i da se stvorila pozitivna klima u društvu. Društvenu odgovornost u oblasti zaštite životne sredine kompanije ne treba da posmatraju kao trošak, već ulaganje u svoj razvoj, kako bi stvorile nove prilike i prednost na tržištu i dodatni potencijal za dalji razvoj, rekao je Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Direktor Agencije Radović je dodao da iskustva iz sveta pokazuju da su kompanije koje su usvojile ekološke standarde konkurentnije na međunarodnom tržištu u srednjeročnom i dugoročnom smislu, budući da ekološki standardi promovišu inovaciju i modernizaciju procesa i proizvoda, i vode ka čistijim tehnologijama, kao i da se upotreba čistijih tehnologija može dovesti u vezu s unapređenjem efikasnosti u pogledu korišćenja raspoloživih resursa.

– Velike ekološke katastrofe su podstakle globalnu raspravu o odgovornosti kompanija i istakle potrebu njihovog uključivanja u proces rešavanja ključnih pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine. Ovaj Ugovor je važan za nas kao državu, jer je on korak napred u vrednosnom smislu i ja se nadam da će on podstaći i druge kompanije da slede ovaj primer, zaključio je Radović.

Popovac je naselje u opštini Paraćin u Pomoravskom okrugu. Naselje Popovac se nalazi 15 kilometara severoistočno od opštine Paraćin, a do njega se može doći skretanjem (kod Davidovca) sa regionalnog puta M5 (Paraćin–Zaječar). Samo naselje se sastoji od sela Popovca i novosagrađene kolonije koja se nazivala Nova Kolonija. Prema popisu iz 2011. godine Popovac je imao 625 stanovnika. Do 1965. godine je ovo naselje sedište Opštine Popovac koju su činila naseljena mesta: Bošnjane, Buljane, Donja Mutnica, Gornja Mutnica, Izvor, Klačevica, Lešje, Popovac, Stubica, Šaludovac i Zabrega. Posle ukidanja opštine područje bivše opštine je u celini ušlo u sastav opštine Paraćin.
U Popovcu se nalazi fabrika cementa CRH Srbija.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Ko je odgovoran za klimatske promene?

16.10.2018

Kada govorimo o tome ko je odgovoran za štetu koja se pravi našoj životnoj sredini, za uništavanje resursa i istrebljenje vrsta uglavnom pomislimo da su glavni odgovorni lovokradice, kompanije koje krče šume ili pohlepni biznismeni. No, istina je zapravo da smo odgovorni svi, baš svi.

Isto to tvrdi i nova studija koja je objavljena u časopisu Nature Ecology and Evolution.
Mnogi ljudi i u razvijenim i u zemljama u razvitku imaju takve potrošačke navike da svojim postpucima i odabirima štete životnoj sredini od Amazona pa sve do Bornea. Na primer, uzgajivači palmi od kojih se dobija palmino ulje nastavljaju da krče šume jer je potražnja za proizvodima sa palminim uljem u konstantnom porastu. Ti proizvodi podrazumevaju raznu robu, od slatkiša pa sve do detrdženata. Ako se smanji potražnja za ovakvim proizvodima, smanjiće se i krčenje šuma.

„Identifikovanje žarišta ugroženog biodiverziteta pokazala se kao uspešna strategija,“ napisao je autor studije Danijel Moran sa Univerziteta u Norveškoj.

„Jedan od glavnih izazova konzervacije jeste ta na mnogim mestima industrije nastavljaju da eksploatišu resurse preko svake mere i zato u ova merenja moramo uključiti ne samo procene štete već i uticaj koji imaju potrebe potrošača na životnu sredinu.“

Ovaj naučnik je sa kolegom Keičiro Kanemotom iz Japana razvio novu metodu za određivanje pretnji po 6803 ugrožene vrste širom sveta. Oni u obzir uzimaju i „sile tržišta“. „Razumevanje funkcionisanja tržišta je ključno za efikasnu zaštitu,“ rekli su autori.

Oni su izradili mape pretnji i uz pomoću njih planiraju da smanje neodrživo korišćenje prirodnih staništa što će nam pomoći u tome da očuvamo biodiverzitet širom planete. „Povezivanje opservacija problema životne sredine i ekonomskih aktivnosti je prava inovacija u ovoj oblasti,“ rekao je Moran. „Kada se poveže uticaj na životnu sredinu koju određen lanac proizvodnje ima, onda je mnogo lakše da, ne samo proizvođači nego svi učesnici u tom lancu proizvodnje smanje štetu koju prave.“

Dakle, ono što vredi ponoviti jeste da smo najverovatnije i mi deo tog lanca proizvodnje koje indirektno doprinosi gubitku staništa mnogih ugoženih vrsta. Ono što je u našoj moći jeste da usvojimo održivije potrošačke navike i podržavamo proizvođače koji imaju niski ekološki otisak.

Milan Zlatanović

Izvor: sustainability-times

Pivopije i gurmani zabrinuti: Moguće nestašice piva i pomfrita usled klimatskih promena

16.10.2018

beer-3497399_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Klimatske promene uzrokuju seobe naroda, nestajanje korala, a usled otapanja leda aljaska i sibirska jezera izbacuju mehuriće štetnog metana. Na njihovom udaru našle su se i evropske oranice pod ječmom i krompirom.

Dugo i suvo leto rezultovalo je u niskim prinosima ječma, glavnog sastojka piva, i krompira – namirnice koju jedemo na toliko različitih načina, ali je većini omiljeni u obliku uzdužnih štapića.

Evropa je zbog klimatskih promena pretpela rekordno visoke temperature i suše. Očekuje se da će rod pomenute žitarice opasti za čak 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok podzemne krtolaste biljke ima za 25 odsto manje.

Pročitajte još:

Namirnice koje će zbog klimatskih promena potencijalno nestati

Istraživanje prinosa ječma sproveli su naučnici Univerziteta u Kaliforniji (Sjedinjene Američke Države), a objavljeno je 15. oktobra 2018. godine u naučnom časopisu Nature Plants.

Oko 17 odsto ukupne proizvodnje ove poljoprivredne kulture otpada na pivsku industriju, a najveći deo odlazi na prehranu stoke. Ukoliko bi došlo do njenih oskudica, životinje bi ostale prioritet s obzirom na to da je pivo već sada, uslovno rečeno, luksuzno dobro.

Posledica nestašica ječma biće skok cene piva i pad njegove konzumacije. “Pivo bi moglo da ostane van finansijskog domašaja stotina miliona ljudi usled budućnosti klime i tržišnih uslova”, zaključio je Stiven Dejvis, jedan od istraživača.

Studijom je obuhvaćeno 23 svetska regiona. Procenjuje se da bi rod u onim područjima koja važe za najveće proizvođače ječma mogao opasti za od 3 do 17 odsto.

Cene piva bi se u proseku udvostručile, a potrošnja bi se smanjila za od 4 do 16 odsto, tvrde Amerikanci.

Preko Atlantika ni berba krompira nije bila uspešna. Razlog je isti. Klimatske promene! Na evropskim trpezama zavladao je otužan prizor na “zdepasti” pomrit, gotovo za jednu trećinu kraći od standarda koji iznosi oko 7,5 cm.

“Činjenica da klimatske promene ugrožavaju male stvari koje našu svakodnevicu čine srećnijom podsećaju nas da smo odgovorni da se pozabavimo ovim problemom i njegovim uticajem na našu planetu”, izjavio je Herbert Last, potpredsednik evropske organizacije za konzervaciju Conservation International Europe.

Ako dozvolimo da se situacija odvija bez naše intervencije, ishod će da bude mnogo ozbiljniji od poskupljenja proizvoda. Poljoprivreda zavisi od vremenskih uslova, a rezultat klimatskih promena je dodatno isušivanje već suvih podneblja i plavljenje onih koja dobijaju dovoljno kiše.

Trenutno su već smanjene letine pšenice, pirinča, kafe i kakaoa.

Jednu od najznačajnijih uloga u promeni klime igra krčenje šuma. Čak 80 odsto seče stabala motivisano je proširenjem poljoprivrednih kapaciteta. Negativan način na koji proizvodimo i trošimo namirnice umanjiće budući prehrambeni fond stoga bi trebalo da ga učinimo održivijim.

Jelena Kozbašić

Izmenom zakona do rušenja bespravno sagrađenih objekata

16.10.2018

Skupština Srbije počela je novu sednicu na čijem su dnevnom redu i izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju objekata.

Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture je najavilo da će izmene Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji pružiti državi, građevinskim inspektorima i lokalnoj samoupravi nove mogućnosti za još efikasniju borbu protiv neodgovornih i bahatih investitora, koji grade bez dozvole i pokušavaju da zarade na kršenju zakona.

Praksa je pokazala da je jedna od glavnih zloupotreba postupka o ozakonjenju bila vođenje maratonskih upravno – sudskih postupka za ozakonjenje nelegalnih objekata, koji u Srbiji u proseku traju nekoliko godina.

Predviđeno da je umesto pravosnažnog rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje, dovoljno konačno – najčešće drugostepeno rešenje kojim se zahtev za ozakonjenje odbacuje ili odbija.

Takođe, predviđeno je da svi nelegalni objekti imaju zabranu prometovanja do donošenja konačnog rešenja o ozakonjenju ili njegovog odbijanja.

Izmenama zakona opštinski i gradski građevinski inspektori će dobiti mnogo veća prava, ali i veće obaveze koje treba da dovedu do toga da se stane na put gradnji nelegalnih objekata, kažu u tom ministarstvu.

Milisav Pajević

Proizvodnja hrane na svetu neodrživa i jedan od najvećih zagađivača prirode

16.10.2018

Povodom Svetskog dana hrane WWF upozorava da je neophodna promena globalnog prehrambenog sistema koji predstavlja jednog od najvećih zagađivača prirode. Industrijska proizvodnja hrane odgovorna je za četvrtinu ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte, neodrživu seču šuma i uništavanje prirodnih staništa. Čak 34% zemljišta i 69% slatkovodnih sistema svakodnevno se iscrpljuje zarad prehrambene industrije, a zabrinjava podatak da se čak trećina proizvedene hrane ne pojede.

Ove podatke WWF je izneo u istraživanju sprovedenom u Australiji, Brazilu, Kolumbiji, Indiji, Indoneziji, Maleziji, Holandiji, Južnoj Africi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama. Te zemlje okarakterisane su kao najveći zagađivači prirode zbog svojih sistema proizvodnje, konzumacije i odlaganja viška hrane.

„Dobra vest je da ima načina da poboljšamo prehrambeni sistem i uspostavimo da on deluje u korist ljudi i prirode. Ukoliko bi se hrana proizvodila na održiviji način, ravnomerno distribuirala i konzumirala odgovornije, mogli bismo da nahranimo čitavu planetu bez da ugrožavamo šume, reke i okeane. Moramo podići svest kod ljudi o tome odakle i na koji način hrana stiže na njihovu trpezu, kako mogu da promene navike i na taj način osiguramo ispravno funkcionisanje našeg prehrambenog sistema“, ističe Hoao Kampari, zadužen za programe održivog korišćenja hrane u WWF-u.

I poslednji izveštaj Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama ukazuje na opasnosti globalnog zagrevanja na proizvodnju hrane.

„Proizvodnja hrane usko je povezana i sa klimatskim promenama. Sa jedne strane, moramo ograničiti globalno zagrevanje, jer povećanje temperature za samo 0,5 stepeni Celzijusa dovodi do znatnog smanjenja prinosa i hranljivog sadržaja namirnica. Sa druge strane, neophodno je pronaći održiviji način proizvodnje i konzumacije hrane, jer poljoprivredne površine trenutno zauzimaju trećinu ukupne površine Zemlje i za njihovo navodnjavanje koristi se skoro 70% potrošnje vode“, ističe Duška Dimović, direktorka programa klimatskih promena WWF Adria.

Reformisanje globalnog prehrambenog sistema WWF smatra jednim od prioriteta u cilju očuvanja prirode, zbog čega sprovodi više od 100 programa širom sveta u okviru kojih sarađuje sa Vladama zemalja, proizvođačima hrane, preduzetnicima i drugim nevladinim organizacijama. Fokus je na tri ključne oblasti – održiva proizvodnja, održiva ishrana i održivi otpad i gubitak hrane.

Izvor: WWF

U požaru izgorela trećina prirodnog rezervata Carska bara

16.10.2018

Situacija na području Belog Blata je stabilna. Vatrogasci i svi koji su pomagali u gašenju požara, uspeli su u većoj meri da ga ugase. Trenutno gore samo neki panjevi.

Bezbednost meštana nije ugrožena.

– Procenjuje se da je izgorela trećina prirodnog rezervata Carska bara, šteta je neprocenjiva, istakao je Miroslav Markus, predsednik Saveta Mesne zajednice Belo Blato.

Kako smo saznali policija je uhapsila M.T. (81) iz Beograda zbog sumnje da je izvršio krivično delo – oštećenje životne sredine.

Sumnja se da je izazvao požar na svojoj parceli, a da se on kasnije proširio na više stotina hektara trave i rastinja u specijalnom rezervatu prirode Carska bara.

U požaru koji je ugašen sinoć nije bilo povređenih. U gašenju je učestvovalo 26 vatrogasaca spasilaca sa devet vozila, kao i pripadnici dobrovoljnih vatrogasnih društava iz Zrenjanina.

Osumnjičeni je uz krivičnu prijavu priveden tužilaštvu.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Projekat “Školske bašte pune zdravlja“ u Kragujevcu

16.10.2018

kragujevacškolske bašte — Foto: Grad Kragujevac

U organizaciji Centra za ekološko obrazovanje i održivi razvoj (CEOOR) pod pokroviteljstvom Grada Kragujevca, u okviru sprovođenja Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) danas je predstavljen projekat “Školske bašte pune zdravlja“.

Reč je o projektu koji finansira Evropska Unija a podržava Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Čitav koncept ReLOaD programa podrazumeva prioritete jedne lokalne samouprave. Projekat “Školske bašte pune zdravlja“ dobio je najveći broj poena od strane stručne komisije ReLoad-a jer je posvećen unapređenju i podizanju svesti o značaju ekologije, očuvanju i unapređenju životne sredine, pre svega, najmlađih sugrađana ali i njihovih roditelja kroz oblike neformalnog učenja.

Pored kuće i porodice, najvažnija institucija je škola a zajedničkim uticajem će se postići ciljevi projekta. Njegovom realizacijom, pored stečenog znanja ulepšaće se školska dvorišta a istovremeno u mladima buditi i duh preduzetništva, rekla je dr Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Prema rečima Ane Đokić Ostojić, menadžera projekta, “Školske bašte pune zdravlja“ okuplja učenike petog razreda ali uključuje i njihove roditelje i nastavnike.

Projekat ima za cilj da se kroz neformalne vidove obrazovanja i primenom praktičnih metoda utiče na podizanje ekološke svesti.

Učenici će naučiti kako se sade i uzgajaju biljke ali i kako se lekovite biljke koriste.

Projekat uključuje četiri osnovne škole koje će program sprovoditi kroz projektnu nastavu, objasnila je Ana Đokić Ostojić, menadžer projekta a kao najvažnije istakla da će dobiti bašte, male staklenike u kojima će uzgajati biljke tokom čitave godine.

U toku prve faze radi se monitoring škola i dvorišta i na osnovu toga komisija će odlučiti u kojim školama će se realizovati projekat.

Milisav Pajević

Otvorimo zajedno prvi studentski dom za životinje i prirodu u Srbiji

16.10.2018

Noseca slika kampanje sa grafikom — Foto: ORCA

Sve je počelo tako što je žena velikog srca, Ljubinka Vivčar, organizaciji ORCA testamentom ostavila svoj stan od 35m2 u Beogradu, verujući u važnu misiju. Organizacija nastoji da njen velikodušni gest omogući razvoj i obrazovanje novih generacija stručnjaka za dobrobit životinja i zaštitu prirode u našoj zemlji.

Iz tog razloga ORCA vodi kampanju prikupljanja sredstava kako bi Ljubinkin stan adaptirali za život i školovanje generacija studenata koji žele da svoje karijere posvete životinjama i prirodi i tako direktno pomognu hiljadama životinja.

Studentski dom će pomoći životinjama jer razvija stručne kapacitete u našoj zemlji. Organizacija želi da svim vlasnicima kućnih ljubimaca budu dostupni stručnjaci koji znaju kako da reše probleme koji često uzrokuju napuštanje ljubimaca, poput: “grize nameštaj” ili “agresivan je”… Ovo je samo jedan od primera, a tu su i pitanja dobrobiti farmskih životinja, zaštite divljih životinja u prirodi i mnoga druga. Problemi su složeni, trebaju nam stručnjaci koji znaju kako da ih reše.

Studentski dom će pomoći ljudima jer će prva generacija studenata biti dve devojke od kojih će bar jedna da bude iz doma za decu bez roditeljskog staranja. Ovi mladi ljudi, nakon odlaska iz doma ili hraniteljskih porodica, otežano dobijaju studentski dom i stipendije. ORCA hoće da im pruži šansu da studiraju. Na ovaj način, postupak Ljubinke Vivčar se umnožava u mnogo plemenitih gestova i svetlih perspektiva.

Kampanja je deo šire priče – ORCA akademije.

Pored obezbeđivanja besplatnog smeštaja u Studentskom domu, naši stipendisti će imati praksu u ORCA, stručnu pomoć od naših mentora – profesionalaca u svojim oblastima u izradi stručno-istraživačkih radova, kontakt sa najvećim imenima iz zemlje i inostranstva (stručnjaka, institucija i organizacija) iz ove oblasti i imati priliku da tokom studiranja direktno rade za dobrobit životinja na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou.

Da bi Ljubinkin legat zaživeo, potrebno je da zajedno prikupimo 928.893 dinara kako bi se ovaj stan renovirao i pretvorio u prvi Studentski dom za zaštitu životinja i prirode u Srbiji.

Donirajte na sajtu donacije.rs/ljubinkinlegat ili na žiro račun 160-506090-50 (Primalac ORCA, Stjepana Filipovića 29/16, Beograd; Svrha uplate: “Podrška otvaranju studentskog doma”) da zajedno izgradimo Ljubinkin legat.

Toplane spremne za hladne dane

16.10.2018

Toplane u Srbiji spremne su za zimu, kažu u Nacionalnom udruženju toplana.

Na samom početku grejne sezone, nema većih problema, osim u Negotinu, gde oko 20 odsto potrošača neće imati grejanje dok se ne završe započeti radovi.

Što se tiče ostalih gradova i opština, snabdevenost energentima je korektna za ovaj sam početak, tako da se ne očekuju neki veći problemi, a naravno, sve će se tek sagledati, kada isporuka toplotne energije bude kontinualna, odnosno tokom celog dana, sa padom spoljašnjih temperatura.

Iako je grejna sezona zvanično počela, to ne znači da će radijatori ovih dana biti topli. Razlog tome su visoke temperature za ovo doba godine, a na koji način se grejanje isporučuje u ovakvim situacijama, uglavnom je definisano odlukama na nivou gradova i opština.

I Novosadska toplana, koja je sezonu započela pre 10 dana, ima poseban režim rada tokom toplih dana.

Srpske toplane, njih 60, greju oko četvrtinu domaćinstava u zemlji. Oni koji nisu priključeni na daljinsko grejanje, svoje domove najčešće greju na čvrsto gorivo ili na gas, zbog čega im visoke temperature idu na ruku, jer donose uštedu.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Prekogranični monitoring površinskih voda – akcident na reci Savi

16.10.2018

Reka Sava — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Vodoprivredni bilans na teritoriji Srbije karakteriše nepovoljnost internog u odnosu na eksterni dotok u takvom disbalansu da tranzitne vode čine 92 odsto svih površinskih voda koje protiču našom zemljom.

Ova karakteristika vodnog režima usložnjava očuvanje kvalitativnog statusa velikih reka koje dotiču sa susednih teritorija.

Prošle nedelje bili smo svedoci medijskih saopštenja koja su alarmirala javnost.

U pitanju je bio hemijski akcident u Rafineriji nafte Brod na obali Save, na teritoriji BiH (Republika Srpska) uzvodno od državne granice sa Srbijom, koji je prema saopštenju medija prouzrokovao zagađivanje reke.

Pravovremenost i istinitost informisanja nadležnih organa i organizacija u ovakvim situacijama je presudna.

Agencija za zaštitu životne sredine je u okviru redovnog monitoringa sa dnevnih izveštajnih stanica Novi Sad (Dunav), Jamena i Šabac (Sava) i Ljubičevski most (Velika Morava) objavljivala podatke o kvalitetu ovih reka na sajtu u posebnom biltenu “Dnevne izveštajne stanice”.

Sva ispitivanja pokazuju da je kvalitet vode nepromenjen odnosno da u reci Savi nema zagađenja izazvanog naftom.

Milisav Pajević

Kratak vodič za podizanje održivog skloništa u prirodi

16.10.2018

bhunga-2914772_1920 — Fotografija: Pixabay

Zamislite da se nalazite na pustom ostrvu. Pokušavate da prizovete sliku Bera Grilsa u nadi za nekim savetom za preživljavanje, ali bez uspeha. Oslonjeni na sebe i sopstvenu dovitljivost, rešeni da preživite, bacate se na pravljenje skloništa. Prvo pogledajte oko sebe. Na ostrvu nećete naći beton i čelik, niti mešalice i dizalice. Na raspolaganju imate samo prirodne materijale, ali i njihovom nepažljivom upotrebom možete narušiti ekološki balans ostrva. Održivost predstavlja sinergiju između životne sredine, ekonomije i društva. Aspekt životne sredine ogleda se kroz odgovornu upotrebu prirodnih resursa, prevencije zagađenja, biodiverzitet i ekološko zdravlje. Imajući to na umu, pred vama je savršena prilika da sebi napravite pravo održivo sklonište!

Prvo i osnovno, potrebna vam je građa za strukturu vašeg skloništa. Najjednostavnije sklonište možete napraviti oslanjanjem dugačke grane na kamen, panj ili stablo. Ta grana biće noseća greda, preko koje ćete poređati manje grane, tako da napravite dve kose ravni nalik krovu. Bilo bi idealno da greda bude duža nego što ste vi visoki, kako biste u ležećem položaju mogli da se sasvim opružite. Budite oprezni da ne preterate sa luksuzom – biće vam teže da nabavite i transportujete materijal potreban za izgradnju većeg prostora! Bilo koje drvo može poslužiti za konstrukciju vašeg skloništa, ali pošto ste na ostrvu, pokušajte da pronađete neki materijal koga ima u izobilju. Kako je ideja napraviti održivo sklonište, bitno je koristiti obnovljive resurse koji će imati minimalan negativan efekat na životnu sredinu.

Bambus prirodno raste u tropskim sredinama, ali određene vrste mogu se uzgajati i u suptropskim pojasevima. U idealnim uslovima, za jedan dan može da poraste oko jedan metar, što ga ubraja u biljke sa najbržim rastom na planeti.

Bez ikakvog industrijskog tretmana, isečeni bambus može se iskoristiti u periodu od jedne do pet godina, u zavisnosti od vrste. Bambus se tradicionalno koristi kao gradivni materijal i postaje sve popularniji zbog svog održivog potencijala. Sve vrste predstavljaju lagan, a izdržljiv materijal sa antibakterijskim svojstvima. Ako planirate da produžite vaš boravak na ostrvu i sklonište unapredite u pravi dom, imajte na umu da se od bambusa mogu napraviti kvalitetni podovi. Njegova vodootpornost je kvalitet sa kojim se ostali drveni parketi ne mogu pohvaliti. Treba imati na umu da je ovaj materijal organskog porekla i da svakako reaguje na vodu, te nije preporučljivo koristiti ga u prostorijama u kojima bi češće bio izložen vlazi. Ne zaboravite da je bambus mekši od ostalih podnih obloga, te će biti udobniji na dodir, ali, s druge strane, pomeranje teškog nameštaja može ostaviti traga na njemu.

Sada kada ste postavili konstrukciju od bambusa i čestitali sebi na dobro odrađenom poslu, vreme je da vaše sklonište dobije zaštitu od sunca, vetra i kiše. Palmini listovi, dugački i široki, idealni su za pokrivanje jer ćete manje njih upotrebiti da pokrijete celo sklonište i pružaće adekvatnu zaštitu od vremenskih nepogoda. Ukoliko na raspolaganju imate samo sitnije lišće, možda će biti pametnije da kao pokrivku koristite koru drveća. Poenta je da koristite dugačke i/ili široke komade da biste umanjili poroznost vašeg „pokrivača“. Nije dovoljno samo naslagati pokrivku preko konstrukcije, pogotovo u vetrovitijim područjima. U tom slučaju ih jednostavno vežite za konstrukciju. Adekvatna alternativa za konopac mogu biti mlade, savitljive grane ili trakasto, žilavije lišće. Kako na ostrvu pronalaženje pitke vode može biti problem, možete optimizovati vašu „krovnu oblogu“ da prikuplja vodu za vas. Padavine će se slivati niz vaš krov, pravo u posude koje ćete postaviti na pod u pravcu slivanja vode.

Sklonište je mesto koje bi trebalo da bude suvo i toplo, te je veoma bitno izolovati i pod. Ako niste još odlučili da li je pod od bambusa pravo rešenje za vas, pokrijte pod slojem vegetacije. Uloga izolacionog sloja je da odvoji vaša stopala od peščane ili zemljane podloge na kojoj počiva vaše sklonište. Bilo kakvo ubrano lišće, postavljeno u više slojeva, dobro će poslužiti kao podna obloga.

Mešavinom vode, zemlje i slame, materijalima kojih ima u izobilju u prirodi, možete obezbediti sebi trajnije rešenje za celokupnu termoizolaciju, kao i konstrukciju. Postoje razne tehnike upotrebe zemlje u arhitekturi. Ispunjavanje drvenih kalupa (oplate) zemljom, nabijanje sloj po sloj, poznato je pod terminom zid od naboja. Zemlja mora biti vlažna prilikom nabijanja zbog lakšeg oblikovanja. Zemlja površinskog sloja nije adekvatna za upotrebu, te se savetuje korišćenje slojeva na minimalnoj dubini od jednog metra. U smešu vode i zemlje ubacite slamu koja će biti i vezivni materijal, ključan za strukturu kuće. Ručno oblikovane cigle od nepečene zemlje, sušene na suncu, nazivaju se ćerpič. Jedini ograničavajući faktor zemljanih zidova predstavlja njihova visina, dok su prednosti brojne. Zemljani zidovi upijaće spoljašnju temperaturu preko dana, ostavljajući unutrašnji prostor u hladu, dok će preko noći trošiti prikupljenu toplotnu energiju i tako održavati temperaturni optimum. Takođe ih karakteriše dobra akustika pa su kuće od zemlje veoma udobne za boravak. Otporne su na požare, ali imajte na umu da vlažna klima može loše uticati na kvalitet cigli čija se čvrstina postiže sušenjem zemlje.

Stručnjaci za preživljavanje naglašavaju da je čovek socijalno biće i da bi preživljavanje bilo znatno lakši zadatak ukoliko imate društvo. Osim za potrebe socijalizacije, drugi ljudi mogu pomoći svojom snagom, znanjem, pa i samim prisustvom koje može uticati pozitivno na motivaciju.

Pitku vodu možete skupiti i uz pomoć solarne energije. Iskopajte rupu u pesku, na sunčanom mestu. U sredinu rupe postavite posudu za vodu i oko nje sveže ubrano lišće. Rupu pokrijte parčetom plastike ili nekog drugog neporoznog materijala koji će zarobiti vazduh ispod sebe. Postavite teže kamenje po ivicama tog materijala kako biste ga osigurali, a jedan lakši kamen postavite na sredinu tako da napravi udubljenje. Vrućina će isušivati vlagu iz lišća koja će, zarobljena ispod neporoznog materijala, početi da se skuplja u vidu kapljica. Te kapljice slivaće se niz kosinu koju je napravio lakši kamen i sakupljati u posudi postavljenoj u rupi. Najbitnije je da obod posude za vodu ne dodiruje pokrivni materijal da se ne bi umanjila delotvornost ove naprave.

Prilikom oblaganja skloništa, obavezno ostavite prostora za cirkulaciju vazduha. Hladan vazduh je teži i putuje bliže tlu, te će prolaziti i kroz vaše skrovište. Hladan vazduh koji uplovi postaće topliji i lakši. Nemojte ga zarobiti, već predvidite otvore pri vrhu skloništa, čime ćete omogućiti vazduhu da cirkuliše. Persijska tradicionalna arhitektura postizala je prirodnu ventilaciju uz pomoć hvatača vetra – kula poput odžaka koje su otvorene sa bočne strane kojom „hvataju vetar”. Njihova uloga je da vetar sprovode do stambenog prostora, odakle bi on zagrejan izlazio kroz drugi otvor. Cirkulacija vazduha ne utiče direktno na temperaturu u objektu, ali strujanjem se postiže efekat hlađenja.

Naprednije verzije persijskih hvatača vazduha sprovode vetar kanalima do bazena sa vodom pre nego što ih dovedu do boravišnog prostora. Vazduh se tom prilikom ohladi u komorama sa vodom i kao takav utiče na temperaturu kada se ispusti u objekat.

Stigli ste do samog kraja. Upotrebom lokalnih materijala i logike, napravili ste sklonište u jednom delikatnom ekološkom sistemu kao što je napušteno ostrvo, bez narušavanja životne sredine. Izazovi su rešeni bez oslanjanja na savremene principe gradnje koji ne nude adekvatna rešenja za klimatske uslove, i bez upotrebe materijala čija proizvodnja šteti našoj okolini.

Vođeni principima održivog dizajna, parcele na kojima gradimo možemo posmatrati kao napuštena ostrva, okružena neodrživim dizajnom. Kada već imamo izbor da napravimo objekat od nule, na praznoj parceli ili napuštenom ostrvu, zašto ne bismo napravili jedan jednostavan, dostupan, odgovoran i održiv sistem? Razmišljajte o energetskoj efikasnosti materijala, ceni i uticaju na životu sredinu njegove proizvodnje, ugradnje i korišćenja. Mislite na druge ljude u vašem okruženju i o narednim generacijama. Vaš doprinos je važan, stoga pomozite da napravimo arhipelag održivih ostrva pre nego što nas neodrživo more proguta.

Tekst je prethodno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 59. do 61. stranice.

Priredio: Petar Veselinović

Obavljena inspekcija hidroelektrana u Republici Srpskoj

16.10.2018

U Republici Srpskoj u funkciji je oko 40 hidroelektrana, koje poseduju vodoprivrednu dozvolu, što je preduslov za upotrebnu dozvolu.

Vodoprivrednu saglasnost na projektnu dokumentaciju poseduju 62 hidroelektrane, od čega je 14 u završnoj fazi izgradnje.

Podaci Inspektorata Republike Srpske pokazuju da vodoprivredne smernice, koje su uslovi za projektnu dokumentaciju, poseduju 74 hidroelektrane.

Manji broj subjekata za sada poseduje samo koncesione ugovore, a određeni broj ugovora je raskinut.

Inspektori su izvršili 45 kontrola hidroelektrana, od čega su u 14 slučajeva utvrđeni propusti koji su se odnosili na nepoštovanje uslova iz vodnog akta, te su naložene mere za otklanjanje istih.

Kada je reč o zakonskoj regulativi u ovoj oblasti, iz Inspektorata su naglasiti da je krajem prošle godine donesen Pravilnik o uslovima i načinu davanja u zakup vodnog zemljišta, koji je u ovoj godini je pretrpeo i svoje prve izmene, ali još uvek nije donesen Pravilnik o ekološki prihvatljivom protoku, što u određenoj meri otežava rad kontrolnim organima.

Milisav Pajević

Obuka o zelenoj ekonomiji za organizacije iz regiona u Kolašinu

16.10.2018

Kolašin seminar — Foto: Dragan Ranđelović

Predstavnici civilnog društva iz oko 30 organizacija iz Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH) i Crne Gore, učesnici su treninga „Zelena ekonomija“, koji se održava u Kolašinu.

Obuka je deo projekta „GEAR – Green Economy for Advanced Region (Zelena ekonomija za razvoj regiona)“ koji ima za cilj povećanje aktivnosti i uticaja organizacija civilnog društva iz Crne Gore, Srbije, BiH, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i Albanije u zaštiti životne sredine kroz umrežavanje, jačanje kapaciteta i promovisanje zelene ekonomije.

– Pored treninga, koji je u toku, u saradnji sa partnerima, u narednom periodu biće organizovane obuke na sledeće teme: javno zastupanje i lobiranje, učešće u donošenju odluka, upravljanje projektnim ciklusom, praćenje javnih politika, istraživanja i analize javnih politika i unapređenje saradnje sa državnom i lokalnim upravama.

Osim treninga, projekat uključuje i razne druge aktivnosti usmerene ka daljem jačanju organizacija civilnog društva iz regiona i njihovog uticaja u oblasti zaštite životne sredine kao i promovisanju koncepta zelene ekonomije, kazala je Tamara Todorović iz Fondacije za razvoj severa Crne Gore (FORS Montenegro).

Učesnici na treningu imaju priliku da unaprede znanja o glavnim sektorima zelene ekonomije, zelenom preduzetništvu, principima zelene ekonomije i informišu se o primerima iz Evropske unije.

Predavači na treningu su predstavnici Udruženja Slap iz Hrvatske, Sonja Vuković i Dragana Lisjak.

Projekat finansira EU u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za 2016-2017, a realizuje FORS Montenegro u partnerstvu sa organizacijama SMART Kolektiv iz Srbije, Centar za razvoj i podršku iz BiH, EKO Svest iz BJR Makedonije, EDEN Centar iz Albanije i Udruženjem Slap iz Hrvatske.

Milisav Pajević

Beogradske škole spremno dočekale početak grejne sezone

16.10.2018

ETŠ Rade Končar — Foto: Energetski portal

Sve beogradske škole spremno su dočekale zvanični početak grejne sezone, izjavio je sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda Slavko Gak.

– Energenti su nabavljeni, tri nove škole su priključene na sistem daljinskog grejanja dok su još tri u procesu prelaska na gas, ali ono što je najvažnije je da će radijatori u svim školama biti topli, rekao je Gak.

Ove školske godine na daljinski sistem grejanja priključene su Osnovna škola „Arčibald Rajs” i dve srednje škole – ETŠ „Rade Končar” i „PTT škola”, dok su u procesu prelaska na gas tri osnovne škole – „Jajinci”, „Stefan Nemanja” i „Vladimir Rolović”.

Ove školske godine, Grad Beograd je za grejanje u školama izdvojio oko 1,4 milijarde dinara, i to za kupovinu mazuta, mrkog uglja, tečnog naftnog gasa, peleta, briketa i sušenog lignita.

– Važne su dobre procene potreba škola i reagovanje na vreme, odnosno nabavka energenata na vreme kako bi grejna sezona protekla bez problema, što i očekujem, poručio je Gak.

U sistemu daljinskog grejanja u Beogradu je 65 odsto osnovnih škola i 84 procenta srednjih škola.

Milisav Pajević

1...1,0101,0111,012...1,670 Page 1,011 of 1,670

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM