Srbija će dobiti funkcionalni sistem upravljanja otpadom uz ostvarivanje dijaloga svih zainteresovanih strana i učešće javnosti, i time se pridružiti drugim razvijenim zemljama, najavio je danas ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na konferenciji „Zelena ekonomija i ekonomski održivi sistemi upravljanja otpadom u Srbiji“, koji je organizovao Danas Konferens Centar.

– Upravljanje otpadom jedno je od ključnih pitanja za unapređenje stanja i sistemsku uređenost životne sredine koje ima svoju ekonomsku i socijalnu dimenziju, i predstavlja jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine, rekao je u svojoj uvodnoj reči ministar.

U Srbiji će biti uveden sistem upravljanja otpadom koji će Srbiju iz stanja nereda uvesti u red kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine, uz primenu iskustava drugih zemalja, čime ćemo preskočiti neke faze koje su druge zemlje morale da prolaze na ovom putu, dodao je Trivan.

– Sistem upravljanja otpadom mora biti ekonomski opravdan i održiv. Da bi mogli da dođemo do takvog modela, bilo je neophodno da prvo ustanovimo pravo stanje u sektoru otpada na nivou lokalnih samouprava, koje se veoma razlikuje od opštine do opštine. Mi sada imamo dijagnozu i znamo kuda da krenemo, rekao je ministar Trivan.

Sadašnje stanje u oblasti upravljanja otpadom ukazuje na značaj kontinuiteta, ali i na neophodnost izmena ranije utvrđenih strategija.

Racionalni pristup zasnovan na ekološkom principu podrazumeva smanjenje planiranog broja regionalnih deponija u Srbiji i obnavljanje, a ne spaljivanje resursa, nastavio je Trivan.

– Nećemo gubiti vreme, nego ćemo u narednom periodu doći do rešenja. Srbija ne može da opstane ovako musava, i ja to neću dozvoliti. Moguće je više varijanti sistema upravljanja otpadom, ali, imajući u vidu iskustva razvijenih zemalja, on mora biti ekonomski opravdan, istakao je Trivan i dodao da bi država ostvarila svoje ciljeve u oblasti otpada, mora da ojača inspekcijsku službu i poveća subvencije reciklerima.

– Momenat kada stavite u pogon regionalne deponije, jeste momenat kada sistem upravljanja otpadom biva uređen. Kada tako postavite sistem, on se kasnije sam održava, a sa tržištem koje funkcioniše, privreda će sama naći interes da radi u zemlji, a ne da izvozi otpad kao resurs. Koji god sistem da uspostavimo, on će biti donet na osnovu dijaloga svih zainteresovanih strana i učešćem javnosti, a jednom kada se uspostavi, biće neprekidno predmet preispitivanja, radi traženja eventualno boljih rešenja, istakao je Trivan.

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, istakao je da je u oblasti upravljanja otpadom neophodno primeniti iskustva razvijenih zemalja i učiti od njih, ali u Srbiji se promene na tom planu već dešavaju.

Za to su neophodna sredstva, ali i podrška javnosti.

– Važno je da građani razumeju da postrojenje za preradu otpada ispunjava ekološke standarde, jer mora biti sagrađeno u skladu sa zakonom u kojem su primenjene evropske odredbe zaštite životne sredine, i da je za životnu sredinu i njihovo zdravlje mnogo opasnije kada takvih postrojenja nema, naglasio je Radović.

On je istakao da je neophodno da se omogući takva atmosfera na tržištu koja će dovesti do investiranja u zelenu ekonomiju.

Radu Konferencije doprineli su i uvodničari Sonja Popović, direktorka Centra za zaštitu životne sredine JKP „Mediana“ i Dušan Vasiljević, predsednik UO Western Balkans Consulting Global.

Konferencija o zelenoj ekonomiji i ekonomski održivim sistemima upravljanja otpadom u Srbiji organizovana u okviru obeležavanja desetogodišnjice rada Danas Konferens Centra, biće nastavljena sledeće godine, kada će se raspravljati o rezultatima rada na njegovom uspostavljanju, dogovoreno je na kraju rasprave.

Milisav Pajević