Grad Beograd obezbedio 130 miliona dinara za izgradnju distributivnog cevovoda u Obrenovcu

05.11.2018

Grad Beograd je obezbedio sredstva u iznosu od 130 miliona dinara za izgradnju distributivnog cevovoda, kao i fekalne kanalizacione mreže u Obrenovcu, za koje je u toku prikupljanje ponuda za izvođenje radova, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

On je podsetio da ovu investiciju realizuje Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda po planu Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, naglasivši da će tokom novembra biti prikupljene ponude i izvršen njihov pregled, posle čega će biti zaključeni ugovori sa najpovoljnijim ponuđačima.

– Distributivni cevovod biće izgrađen u dužini od 4,2 kilometra i gradiće se trasom Ulice Đačkog bataljona u Obrenovcu, kao i kroz naselja Zvečka i Veliko Polje, trasom ulica Žive Borjanović, Solunskog fronta i Braće Joksić.

Na taj način biće zamenjen postojeći cevovod, a izgradnjom novog cevovoda većeg prečnika obezbediće se potrebne količine vode za dalje širenje mreže i priključenje korisnika ka naseljima Stubline i Grabovac. U okviru radova biće izvršena zamena postojećih i ugradnja novih kućnih priključaka, kazao je Vesić.

On je podsetio da će biti izgrađena kanalizacija u Ulici cara Lazara i dalje duž Ulice braće Joksić u naselju Zvečka u dužini od 3,1 kilometra jer je na ovom području uz samu granicu gradskog jezgra Obrenovca izražen nedostatak gradske kanalizacione mreže.

– Jedan od glavnih problema prilikom planiranja infrastrukture predstavljao je nepovoljan nagib terena u odnosu na postojeće kanalizacione kolektore, koji treba da prihvate otpadne vode sa ovog područja.

Zato je projektom dato kombinovano rešenje gravitacione i potisne kanalizacije, tako da će se otpadne vode iz daljeg dela sistema, gde je dubina kanalizacije manja od dva metra, odvoditi potisnim vodom, dok će deo sistema bliži korisnicima koristiti gravitacionu kanalizaciju, a sve otpadne vode biće sprovedene u postojeći kolektor u Ulici Đačkog bataljona, istakao je Goran Vesić.

Milisav Pajević

Produžena odgovornost proizvođača guma – nova rešenja za Republiku Srbiju

04.11.2018

Sednica o gumama — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U prostorijama Privredne komore Srbije nedavno je održana radionica pod nazivom “Produžena odgovornost proizvođača guma – nova rešenja za Republiku Srbiju”.

Republika Srbija intenzivno kreira rešenja za pregovaračku platformu u poglavlju 27, gde je po preporukama Evropske komisije otvoreno pitanje “Produžene odgovornosti proizvođača ambalaže i drugih tokova otpada”.

Otvarajući radionicu “Produžena odgovornost proizvođača guma – nova rešenja za Republiku Srbiju“ direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović jer rekao da svi imamo zajednički cilj, čistiju Srbiju, a da je za postizanje tog cilja upravljanje otpadom važno pitanje, i sistem produžene odgovornosti proizvođača važan instrument.

– Predstoji nam rad na Strategiji upravljanja otpadom i restrukturiranje sadašnjeg sistema upravljanja otpadom, a za taj proces Agencija kao partnera prepoznaje Privrednu komoru Srbije kroz koju će privrednici biti aktivno uključeni. Zato pozdravljamo organizovanje današnje radionice na ovu aktuelnu temu i privredu koja se okupila da da svoj doprinos u rešavanju ovog problema, izjavio je Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Radionicu su organizovali Udruženje za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS i Služba za cirkularnu ekonomiju PKS, a na osnovu zaključka sa poslednje sednice Grupacije proizvođača guma i gumarskih proizvoda.

Nakon uvodnog izlaganja, direktorka preduzeća “Tigar tyres”, Milena Tošić je prezentovala pravnu regulativu u Srbiji uporedno sa zemljama u kojima “Michelin” ima svoju proizvodnju i sistem odgovornosti proizvođača koji je uspostavljen u Slovačkoj i Češkoj.

Sastanku je prisustvovao i Istvan Muysay, direktor Michelina za Centralnu Evropu.

Predstavnik preduzeća “Gorenje”, Dragan Dilparić je prezentovao modele u upravljanju otpadom u Srbiji i u EU kao i prednosti i nedostatke modela plaćanja taksi i modela kolektivnog operatera.

Proizvođači guma, članovi Grupacije PKS, snažno su podržali preporuke Evropske komisije u delu pune transpozicije Okvirne direktive o otpadu u delu posebnih tokova otpada kroz ponovnu upotrebu guma nakon isteka njihovog životnog ciklusa.

U skladu sa tim, Grupacija proizvođača guma pokreće inicijativu za promenu zakonske regulative u Republici Srbiji i donošenje Uredbe o produženoj odgovornosti proizvođača i uvođenja kolektivne šeme za produženu odgovornost.

Na skupu je istaknuto da rastuće investicije u proizvodnju guma u Srbiji moraju da prate i promene regulatornog okvira odgovornosti proizvođača, transparentnog postupka sakupljanja i ponovne upotrebe guma, izveštavanja države o tokovima otpada i smanjenja troškova poslovanja kompanija.

Kroz kolektivne šeme i direktnu povezanost proizvođača i reciklera obezbeđuje se kontrolisan proces koji snižava troškove upravljanja otpadom, a koristan je za životnu okolinu jer u punoj meri uvažava principe cirkularne ekonomije “Od otpada do proizvoda”.

Sve kapacitete znanja proizvođači će ustupiti nadležnom ministarstvu prilikom izrade nove regulative.

Milisav Pajević

Glazgov planira da postane prvi cirkularni grad Škotske

03.11.2018

Gradsko veće Glazgova najavilo je svoj ambiciozni plan da načine ovaj grad prvim cirkularnim gradom u Škotskoj.

Njihov plan fokusiraće se na smanjenje rasipanja hrane i saradnju sa univerzitetima gde će se inkorporirati cirkularni dizajn u oblasti tekstila kako bi se smanjio otpad.
Takođe su najavili da planiraju da se do 2030. godine 15% domaćinstava u gradu napaja na obnovljive izvore energije tako što će osnažiti sektor građevinstva sa znanjima o cirkularnim praksama.

Grad će objaviti svoju strategiju i akcioni plan u vezi sa plastičnim otpadom do sledećeg proleća a sa svojim partnerima već rade na tome da se stopa reciklaže i ponovne upotrebe materijala poveća.

Kancelarka Suzan Ejtken izjavila je: „Premijer je izjavio da je cirkularna ekonomija prilika za Škotsku koja može da nam donese milijarde funti. Želim da Glazgov bude pionir u korišćenju te prilike.“
„Naš plan utabaće put u izgradnji boljih domova i zajednica, smanjenju nestašice hrane i borbi protiv upotrebe plastike. Ovo su ambiciozni planovi i moramo raditi naporno u nadolazećim godinama.“

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Predstavljen i usvojen Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu

03.11.2018

Odbor za životnu sredinu — Foto: Agencija za zastitu zivotne sredine

Članovi Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije su, na sednici održanoj 1. novembra, razmotrili Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu, koji je podnela Vlada.

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine dr Branislav Blažić istakao je da, prema Zakonu o zaštiti životne sredine, Vlada, jednom godišnje, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji i on sadrži sve podatke o istom i osim što se upućuje Narodnoj skupštini, stavlja se na uvid i stručnoj i široj javnosti, kako bi se upoznala sa stanjem životne sredine u zemlji.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović u kratkim crtama predstavio je Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu istakavši da se on nalazi u vrhu svetskih izveštaja.

U odnosu na 2016. godinu kvalitet vode u Dunavu je bio bolji 2017. godine, kao i kvalitet vazduha, posebno u gradovima kao što je Bor, ocenio je Radović.

On je naveo da se očekuje poboljšanje kvaliteta vazduha u narednoj godini, imajući u vidu investicije u energetski sektor.

On je dodao da je u 2017. godini poraslo prečišćavanje otpadnih voda sa 10 na 14 odsto, kao i prikupljanje otpada, koje iznosi 84 odsto.

Zaštićeno je 15 odsto više prirodnih područja nego 2016. godine, a od lokalnog i republičkog nivoa naplaćeno je 13.315 milijardi dinara naknada za zaštitu životne sredine, zaključio je Radović.

Takođe, prikupljanje ambalažnog otpada je u poslednjih pet godina poraslo sa 20 na 40 odsto i kreće se ka evropskom standardu od 50 odsto, a primarna separacija je uvedena u 44 lokalne samouprave, naveo je direktor Agencije.

Nakon rasprave, u kojoj su članovi Odbora razmenili mišljenja sa predstavnicima resornog ministarstva o zagađenju vazduha i u drugim sredinama sem Bora, prikupljanju ambalažnog otpada i primarnoj separaciji, kao i saradnji Ministarstva zaštite životne sredine sa lokalnim samoupravama po pitanju zaštite životne sredine, otvaranju radnih mesta u zelenoj ekonomiji, podizanju svesti o potrebi zaštite životne sredine, o potrebi za dodatnim površinama za pošumljavanje, potrebi za izgradnjom vetrozaštitnih pojaseva i drugo,

Odbor je prihvatio Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017.godinu.

Sednici je predsedavala predsednika Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radoslav Cokić, Borka Grubor, Duško Tarbuk, Milena Turk, Aleksandra Jevtić, Gordana Čomić, Ivana Nikolić, prof.dr Snežana Bogosavljević Bošković, dr Ljubinko Rakonjac, Zoran Despotović i Milena Ćorilić.

Sednici su prisustvovali i saradnici Odbora iz Zelene stolice, kao i studenti Pravne klinike za ekološko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Milisav Pajević

Danas je Svetski dan čistog vazduha

03.11.2018

Širom sveta danas, 3. novembra obeležava se Svetski dan čistog vazduha, kao podsetnik da je vazduh za nas uslov života i kao upozorenje na opasnosti usled svakodnevnog prekomernog emitovanja štetnih materija u atmosferu.

Ovaj dan, postavlja pitanje i na koji način možemo da se oslobodimo štetnih materija emitovanih u atmosferu.

U svetu je preko 90 odsto populacije izloženo zagađenom vazduhu, devet od 10 ljudi udiše zagađen vazduh, upozoravaju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Procena je da čak oko 93 odsto dece mlađe od 15 godina udiše zagađen vazduh. Suspendovane čestice, azot-dioksid i prizemni ozon su zagađujuće materije u vazduhu koje su odgovorne za većinu slučajeva prevremenih smrti.

Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 6000 ljudi u Srbiji godišnje umre zbog komplikacija izazvanih zagađenjem vazduha.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, koja vodi nacionalni registar zagađenja, problem sa kvalitetom vazduha imaju skoro sve veće urbane celine u Srbiji.

Najveći izvori zagađenja vazduha u Srbiji su saobraćaj kao mobilni izvor zagađenja, stara vozila na dizel–gorivo, uglavnom zabranjena u zemljama odakle dolaze, loš saobraćajni protok u urbanim celinama, kućna ložišta (mazut, ugalj), termoenergetski sektor i industrija.

Stanje vazduha na teritoriji cele zemlje dodatno devastiraju i sve učestaliji požari izazvani paljenjem strniša.

Ministarstvo zaštite životne sredine je nedavno formiralo i radnu grupu u kojoj su predstavnici ministarstava, stručnih i naučnih institucija i pojedinaca, koja se bavi promišljanjem mera za poboljšanje kvaliteta vazduha.

U dostizanju strateškog cilja čiste i zdrave životne sredine, čist vazduh je u vrhu prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine.

Zamenom energenata, korišćenjem obnovljivih i nezagađujućih izvora energije, selektivnim i manjim korišćenjem automobila, gašenjem individualnih kotlarnica, ali i pošumljavanjem, učinićemo veliku uslugu svom zdravlju i sačuvati brojne živote.

Ministarstvo zaštite životne sredine poziva građane, predstavnike civilnog društva, privrednu, naučnu i stručnu javnost, medije, da se zajednički izborimo za pravo na čist vazduh i pravo na zdrav život nas i naše dece, i svih bića na našoj još uvek prelepoj planeti.

Milisav Pajević

Predstavljen Hemofarmov Izveštaj o održivom razvoju za 2017. godinu

03.11.2018

Trivan i Hemofarm — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je danas predstavljanju Izveštaja o održivom razvoju za 2017. godinu kompanije Hemofarm A.D. posvećenom najvažnijim ciljevima održivog razvoja i kako ih ova kompanija postiže.

Trivan je čestitao Hemofarmu na rezultatima u postizanju održivosti poslovanja, i zahvalio na nastojanju da Srbiju čini boljim mestom za život.

On je ukazao na poseban značaj inostranih kompanija koje posluju u Srbiji za ukupan napredak u oblasti zaštite životne sredine.

– To su kompanije koje u svojoj poslovnoj politici imaju ugrađenu strategiju zaštite životne sredine i principe održivog razvoja, shodno praksi razvijenih evropskih zemalja, objasnio je. Zahvaljujući Hemofarmu kao delu STADA grupe u kojoj je ključni lučonoša po pitanju održivog razvoja, Srbija je u okviru STADA zauzela najvažnije mesto kada je u pitanju zaštita životne sredine, istakao je ministar.

-Hemofarm je primer kako to treba raditi, i pozivam sve kompanije u Srbiji koje još nisu dostigle ovaj nivo da podele s njim ta iskustva kako bi Srbija bila bolja, štiteći životnu sredinu, naglasio je Trivan.

Izražavajući podršku svim kompanijama koje posluju u Srbiji u skladu s principima održivog razvoja, ministar je istakao poseban značaj negovanja i unapređenja obrazovanja i kulture.

– Obrazovanje i kultura su nerazdvojni, nešto bez čega ne možemo, i na čemu moramo raditi, jer kultura je i pitanje odnosa prema društvenoj zajednici, pitanje odnosa prema zdravlju, naglasio je Trivan.

Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma grupe i potpredsednik STADA EEC istakao je da bolja životna sredina ne može nastati zalaganjem samo jedne kompanije ili jednog ministarstva, već je potrebno da i druge kompanije slede takvu politiku održivog poslovanja. Naročito je ukazao na neophodnost dobre saradnje kompanija sa državom i društvenom zajednicom u celini.

– Mi moramo da hodamo zajedno. Mi možemo da hodamo uspravno, a vi ste tu da nas ohrabrite u tome, istakao je, i pozvao na tešnju saradnju i sa nemačkom privrednom komorom.

Trivan je pozvao Hemofarm da nastavi sa inovacijama i naporima na unapređenju zaštite životne sredine, jer se najbolje na pozitivnim primerima dokazuje da je moguće činiti pomake u primeni principa održivog razvoja i zaštiti životne sredine.

Milisav Pajević

Da li ćemo zbog klimatskih promena morati da se oprostimo od kukuruza?

02.11.2018

Posledice klimatskih promena podrazumevaju česte toplotne talase i produžene periode suše širom Evrope, baš kao što smo imali priliku da iskusimo ovog leta. Sve ovo može uticati na to da naši usevi propadaju. Razmevanje kako to promene temperature utiču na useve je ključna stvar u ublažavanju posledica globalnog zagrevanja.

Tim stručnjaka je, upravo iz ovih razloga uradio studiju u kojoj su isprobavali različite modele uzgoja različitih vrsti useva. Ono što su zaključili jeste da bi povećanje temperature naškodilo nekim sortama dok bi drugim išlo u korist.

„Širom Evrope, povećane temperature ne utiču na useve koji imaju sisteme za navodnjavanje. Jedina vrsta na koju utiču jeste kukuruz.“

Ovakav tip saznanja bi bio ključan za obučavanje zemljodranika da smanje negativne posledice po svoje useve. Razumejući vremenske prilike i kakve one rizike nose po poljoprivredne kulture, zemljoradnici mogu odabrati one vrste koje će se najbolje nositi sa novonastalim prilikama.
„Naši rezultati pokazuju da će suša biti mnogo veći problem u Evropi nego povećanje temperature,“ izjavio je profesor Jurgen Olesen sa odeljenja za agroekologiju na Arhuškom Univerzitetu u Danskoj.

„Ovo znači da poljoprivrednicima neće ići u korist da uzgajaju kukuruz kako Evropa bude postajala sve toplija.“

Milan Zlatanović

Izvor: sustainability-times

Dodeljena sredstva za rekonstrukciju starih i izgradnju novih ribnjaka

02.11.2018

ribnjaci - Srbija - ilustracija — Foto: Pixabay.com

Foto: Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, uručio je juče ugovore korisnicima, koji su ostvarili pravo na sredstva iz budžetskog fonda za razvoj lovstva u Vojvodini, kao i korisnicima druge konkursne linije za podršku u okviru rekonstrukcije starih i izgradnju novih ribnjaka.

U okviru prvog konkursa, uručeno je 49 ugovora, čija je vrednost preko 44 miliona dinara. Prava na ta sredstva ostvarilo je 27 lovačkih udruženja sa teritorije AP Vojvodine.

Dr Radojević je istakao da je učešće Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u ovoj investiciji blizu 29 miliona dinara, dok sredstva korisnika iznose oko 15 miliona dinara.

– Na ovaj način ćemo unaprediti lovno-tehničke objekte, i u okviru linije koju smo prošle godine uveli – a reč je o nabavci terenskih vozila – doprinećemo boljem i efikasnijem radu korisnika lovišta, ukazao je Radojević.

On je rekao da je primećeno značajno interesovanje lovačkih udruženja po ovom osnovu, te da će Sekretarijat i u narednom periodu nastaviti sa izdvajanjem sredstava za terenska vozila, koja su neophodna u radu svih lovišta u našoj pokrajini.

Ove godine Sekretarijat je načinio jedan iskorak, a reč je o ugovoru koji potpisuje sa JP „Vojvodinašume“. Radi se o uzgajalištu za divlje svinje,u lovištu posebne namene.

Ukupna vrednost projekta, prema Radojevićevim rečima je oko 14 miliona dinara, u čemu Sekretarijat učestvuje sa blizu pola sredstava. Na ovaj način, dodao je Radojević, biće napravljen jedan kvalitetan reprocentar, koji je u interesu i daljeg razvoja lovnog turizma.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu uručio je juče i ugovore korisnicima koji su ostvarili pravo na podsticajna sredstva za unapređivanje ribarstva. Reč je o četiri ugovara u ukupnoj vrednosti 48 miliona dinara. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u projektima izgradnje i rekonstrukcije vojvođanskih ribnjaka, po ovoj konkursnoj liniji, učestvuje sa oko 18 miliona dinara, a korisnici izdvajaju oko 31 milion dinara.

– Na ovaj način ćemo rekonstruisati 46 hektara postojećih ribnjaka, i izgraditi novih 18 hektara, istakao je Radojević. On je podsetio da je mera podrške za ovu privrednu granu uvedena prošle godine, kao i da je za ove dve godine Sekretarijat, zajedno sa korisnicima, uspeo da izgradi i rekonstruiše 165 hektara ribnjaka u Vojvodini.

Sekretar Radojević najavio je i izmenu godišnjeg programa za lovstvo, koji će se naći na narednoj sednici Skupštine AP Vojvodine, i dodao da veruje da će na ovaj način biti obezbeđena dodatna sredstva za podršku u okviru konkursnih linija gde vlada najveće interesovanje, a reč je o nabavci terenskih vozila.

Milisav Pajević

Javni oglas za zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji AP Vojvodina

02.11.2018

vodno zemljište - Srbija - ilustracija — Foto: Pixabay.com

JVP „Vode Vojvodine“ raspisalo je juče javni oglas za prikupljanje pisanih ponuda za zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji AP Vojvodina u poljoprivredne svrhe.

Ukupna površina zemljišta koje se daje u zakup je oko 245 hektara.

Oglas je namenjen zainteresovanim pravnim i fizičkim licima koji uvid u dokumentaciju od značaja za ovaj postupak mogu dobiti na veb sajtu preduzeća www.vodevojvodine.rs ili na oglasnim tablama u sedištu preduzeća u Novom Sadu ili u radnim jedinicama preduzeća u Somboru, Odžacima, Vrbasu, Novom Bečeju, Zrenjaninu i Vršcu. Za dodatne informacije, zainteresovani se mogu obratiti na imejl vodzemkom@vodevojvodine.rs.

Rok za podnošenje ponuda za za zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji AP Vojvodina u poljoprivredne svrhe je četvrtak, 8. novembar, u 10.30 sati.

Komisijsko otvaranje ponuda obaviće se u sredu, 14. novembra, u 11 sati, u JVP „Vode Vojvodine“, Bulevar Mihajla Pupina 25, sala na četvrtom spratu.

Link za dokumentaciju nalazi se ovde.

Milisav Pajević

Ljudi su sa Zemlje zbrisali 60 odsto životinjskog sveta od 1970. godine

02.11.2018

U izveštaju koji je za Svetsku fondaciju za prirodu pripremilo 59 svetskih naučnika otkriveno je da su ljudi od 1970. godine uticali na nestanak čak 60 odsto vrsta sisara, ptica, riba, gmizavaca i vodozemaca. Istraživački rad stručnjaka pokazao je kako sve veća potrošnja prirodnih resursa od strane čovečanstva uništava mrežu života stvaranu milijardama godina unazad.

Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 16704 populacije koje su predstavljale više od 4000 životinjskih vrsta.

“Mesečarimo ka rubu ponora”, kazao je izvršni direktor zadužen za nauku i konzervaciju pri Svetskoj fondaciji za prirodu Majk Baret. “Da je svetsko stanovništvo opalo za 60 odsto, ispraznile bi se Severna i Južna Amerika, Afrika, Evropa, Kina i Okeanija“, slikovito je objasnio razmeru naših dela. “Ovo ima daleko veće posledice od gubitka čuda prirode, iako je već ono tužno, i zapravo ugrožava budućnost ljudi. Priroda nije samo lepa, već nam obezbeđuje život.”

Najveći udarac od strane ljudi pretrpela su vodena staništa, čija je populacija opala za 83 odsto. Kao rezultat sloma indijski krokodili dospeli su na ivicu opstanka. Najugroženiji regioni sveta su severna i centralna Amerika, a najteže pogođene vrste su džinovske vidre i majmuni pauci, saznali su istraživači.

Mnogi naučnici veruju da je u začetku šesto masovno izumiranje, prvo koje je izazvala vrsta Homo sapiens. Analize su pokazale kako su ljudi odgovorni za iščeznuće 83 odsto sisara i polovine biljaka, kao i da bi, čak i da se uništavanje zaustavi istog trenutka, prirodnom svetu bilo neophodno od 5 do 7 miliona godina da se oporavi.

Gubitak prirodnih staništa, često u svrhu proširenja poljoprivrednog zemljišta, predstavlja najpogubniji faktor po vrste. Čovek značajno utiče na čak tri četvrtine Zemljine površine. Nezanemarljivi razlozi za izumiranje su i ubijanje zarad ishrane, kao i hemijsko zagađenje.

Izvršna direktorka Fondacije Tanja Stil zaključila je: “Mi smo prva generacija koja je svesna da uništava planetu i poslednja koja može da učini nešto na tom polju.”

Jelena Kozbašić

Ulica Svetog Save u Srbobranu dobija novi drvored

02.11.2018

drvored - Srbija - priroda — Foto: Pixabay.com

U skladu sa projektom rekonstrukcije i uređenja ulice Svetog Save, koji se sprovodi u cilju dobijanja prostorno uređenije celine, potrebno je sprovesti niz pripremnih radnji kako bi se uspešno realizovao projekat uređenja drvoreda u navedenoj ulici, od mosta na Velikom bačkom kanalu do semafora na uglu ulica Svetog Save i Karađorđeve.

“Radovi će se izvoditi u skladu sa projektom za izvođenje “Projekat pejzažne arhitekture” – Rekonstrukcija, koji je izradio “X GREEN Inženjering” doo, Kornatska br. 2, Beograd, broj projekta PZI27/2017, od decembra 2017. godine.

Radovi su otpočeli 29. oktobra ove godine nakon završetka perioda vegetacije a rok za završetak radova je 45 radnih dana (radovi će se obavljati u skladu sa vremenskim uslovima, nepovoljni vremenski uslovi produžavaju rok trajanja radova).

Nakon uklanjanja drvoreda izvršiće se sadnja standardnih sadnica visokog i ujednačenog kvaliteta iz registrovanih rasadnika koji imaju odlike prve klase, i to sadnice koje su otporne na niske zimske temperature, aerozagađenja i podnose dobro orezivanje.

Novih 150 drvorednih sadnica biće posađeno u narednom periodu, koje će za razliku od prethodnog drvoreda biti iste vrste, a planirana je sadnja Carpinus betulus Fastigiata.

Vrši se sadnja Piramidalnog graba, radi se o kontejnerskoj sadnji gde je svaka sadnica visine od 4,5-5 metara”, navodi se u saopštenju kabineta predsednika opštine Srbobran.

Milisav Pajević

Konkurs za bespovratno sufinansiranje radova na uređenju fasada u Rumi

02.11.2018

Uređenje fasade - energetska efikasnost — Foto: Milisav Pajević

Opština Ruma je raspisala Javni poziv za učešće na javnom konkursu za bespovratno sufinansiranje radova na uređenju fasada i poboljšanju energetske efikasnosti objekata kolektivnog stanovanja.

Predmet konkursa je dodela sredstava za bespovratno sufinansiranje radova na uređenju fasada i poboljšanju energetske efikasnosti objekata kolektivnog stanovanja u Rumi.

Učešće opštine Ruma u sufinansiranju radova može iznositi maksimalno 2/3 od vrednosti neophodnih radova.

Dodatne informacije se mogu dobiti u Odeljenju za urbanizam i građenje Opštinske uprave opštine Ruma, Orlovićeva 5, na telefon 433-910 (šef odeljenja, Tanja Drobac).
Rok za podnošenje prijava je od 1. do 16. novembra ove godine.

Milisav Pajević

Uređuje se Bresnički potok kod Kragujevca

02.11.2018

Uređenje Bresničkog potoka - Srbija - radovi — Foto: Grad Kragujevac

U sklopu uređenja MZ Filip Kljajić u toku si i radovi na uređenju Bresničkog potoka.

Pored čišćenja korita od osušenog granja i rastinja u dužini od jednog kilometra, čisti se i prostor oko potoka.

Ovo će ujedno, u slučaju obilnijih padavina, sprečiti zagušenja i poplave, kao što je bio slučaj ranijih godina.

U okviru uređenja MZ Filip Kljajić, posle skoro dve decenije, postavljanjem šest reflektorskih sijalica, biće osvetljen prostor ispod nadvožnjaka u ulici Jovana Ristića.

To je javna površina sa velikom frekvencijom prolaznika, koju pored građana MZ Filip Kljajić, koriste i žitelji Bresnice kao i jednog dela naselja Pivara.

Najveći problem u smislu bezbednosi imala su deca iz tih naselja pri povratku iz škole u večernjim satima. Kretanje u neosvetljenom prostoru bilo je nebezbedno i za članove Centra za negovanje tradicionalne kulture “Abrašević“ koji se nalazi u neposrednoj blizini.

Zahvaljujući razumevanju Gradske uprave grada Kragujevca konačno je rešen višedecenijski problem u ovom delu grada, kazao je odbornik Milan Zečević.

Sledeći korak je postavljanje pristupne rampe za lica sa posebnim potrebama i majke sa bebama u kolicima kako bi brže i bezbednije mogli da prelaze preko nadvožnjaka.

Milisav Pajević

1...1,0001,0011,002...1,670 Page 1,001 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM