Ovo je bila istorijska prilika, ali predlozi za hitnu zaštitu morskih predela odloženi su zbog motiva koji nemaju veze sa naukom.
Aktivisti za zaštitu životne sredine osudili su postupke Kine, Norveške i Rusije koje su blokirale napore da se stvori ogromno zaštićeno područje u Južnom okeanu koji okružuje Antarktik a koje je za cilj imalo očuvanje mnogih vrsta poput orki, plavih kitova, foki i pingvina.
Ovaj istorijski predlog da se Anarktik zaštiti morao je biti podržan od svih 25 država međunarodne grupe a podržalo ih je samo 22.
Kada bi se sproveo, on bi podrazumevao zabranu komercijalnog ribolova na teritoriji velikoj koliko i država Sudan, tj. 1.8 miliona kvadratnih kilometara a to bi pružilo šansu prirodi da se oporoavi od štete koje su joj ljudske aktivnosti donele. Ovo zaštićeno područje bi takođe igralo ključnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena jer bi dovelo do anuliranja velike količine gasova staklene bašte.
Na razgovorima koji su održani u Hobartu u Tasmaniji, delegacije Kine, Norveške i Rusije su blokirale ovaj dogovor , a da bi on bio važeći bilo je potrebno da svi glasaju potvrdno.
Frida Bengson iz Grinpisa koja je bila zadužena za ovu kampanju izjavila je: „ Umesto da iznose obrazloženo protivljenje bazirano na naučnim činjenicama, neke delegacije, poput Kine i Rusije su razvile taktike odlaganja i vršenja opstrukcije, samim tim veoma malo vremena je ostalo za pravu diskusiju o zaštiti ovih voda.“
„Ovo je bila istorijska prilika da se napravi najveće zaštićeno područje na zemlji i da se sačuva flora i fauna, da se ublaže efekti klimatskih promena i da se unapredi zdravlje naših svetskih mora. Dvadeset i dve delegacije je došlo sa najboljim namerama kako bi raspravilo o zaštiti mora i njihove namere su sprečene sa intervencijama koje nemaju veze sa naukom.“
Manje od 10% mora je pod zaštitom. Naučnici se slažu u tome da moramo zaštiti barem 30% okeana do 2030. godine, kako bismo očuvali biodiverzitet, obezbedili dovoljno hrane za milijarde ljudi i ublažili katastrofalne posledice globalnog zagrevanja.
Prošle godine UN je izdao saopštenje da nam je preostalo približno 12 godina da preduzmemo odgovarajuće korake kako bismo sprečili klimatsku katastrofu.
Godine 2009. Komisija za Antarktik koja je sastavljena od 24 zemalja plus zemalja EU, složila se da napravi niz zaštićenih područja. No, od tada, njihove akcije usmerene su na širenje ribarske industrije a ne na zaštitu okeana.
Više od 2 miliona ljudi je potpisalo peticiju koja podržava osnivanje zaštićenog područja.
Iz Grinpisa izjavili su da je budućnost okeana sada u rukama UN tj. da zavisi od pregovora koji će biti gotovi do 2020. godine.
Države koje su poptpisale Konvenciju o biološkom diverzitetu su se složile da zaštite 10% morskih predela do 2020. godine. Sledeća konferencija o biodiverzitetu održaće se kasnije ovog meseca u Egiptu gde će se raspravljati o novim ciljevima a biće predloženo da se zaštiti 30% morskih predela do 2030. godine.
Ako želite da doprinesete i pridodate svoj glas milionima drugim u pozivu vladi Velike Britanije da se Antarktik zaštiti možete potpisati peticiju na ovom linku.
U velikoj sali SO Apatin prošle nedelje održana je prezentacija projekta Bicikilistička ruta – Evropski Amazon („Amazon of Europe Bike Trail”) .
