Stručna saradnja entomologa Srbije

05.11.2018

Dunavski park - Srbija - priroda — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

U organizaciji Entomološkog društva Srbije nedavno je organizovana Stručna poseta kolegama i institucijama u Novom Sadu. Poseta je obuhvatala Departman za biologiju i ekologiju PMF, Univerziteta u Novom Sadu; Institut BioSens i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

U sklopu posete Departmanu za biologiju i ekologiju, održano je predavanje prof. dr Ante Vujić na temu „FlyHigh Project-iskustva, rezultati i perspektive.“

Tom prilikom predstavljen je Projekat Horizon 2020 Fly High (Insect-plant relationships: insights into biodiversity and new applications), čiji je cilj proučavanje različitih aspekata uzgoja muva u Južnoj Africi i moguća komercijalna primena u proizvodnji stočne hrane.

Pored PMF-a, Univerziteta u Novom Sadu, u Projektu učestvuju Univerzitet u Helsinkiju (Finska), Univerzitet Alikante (Španija), španska firma „BioFlyTech“ i južnoamerička kompanija „AgriProtein“.

Nakon predavanja, posećen je institut BioSens čija je osnovna delatnost razvoj i primena informacionih tehnologija u biosistemima, prvenstveno u poljoprivredi.

Na institutu se sprovode multidisciplinarna istraživanja na polju mikro i nanoelektronike, komunikacija, obrade i prenosa signala, robotike, biosistema, a sa ciljem da se pospeši razvoj održive poljoprivrede.

Prilikom posete Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode predstavljen je rad Pokrajinskog zavoda, kao i kratak eko spot o Spomeniku prirode „Dunavski park“, autora mr Olivera Fojkara.

Stručni skup završen je posetom Spomeniku prirode „Dunavski park“, koju su predvodili predstavnici JKP „Gradsko Zelenilo Novi Sad“ – upravljači ovog prirodnog dobra.

Ovom prilikom diskutovano je na temu insekata koji se najčešće javljaju u parku, sa posebnim naglaskom na vrste koje pričinjavaju štete na parkovskoj vegetaciji i mere za njihovo suzbijanje.

Stručnoj poseti prisustvovali su profesori i saradnici Biološkog, Poljoprivrednog, Šumarskog i Veterinarskog fakulteta – Univerziteta u Beogradu, Prirodno-matematičkog fakulteta – Univerziteta u Nišu, Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu.

Predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije na skupu bila je entomolog Aleksandra Zatezalo.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Milisav Pajević

Slučaj Cijevna: Mesec dana ćutanja vlasti

05.11.2018

800px-Settlement_Patterns_Cem_Gorge — Foto: Wikipedia/John Ely

Pre tačno mesec dana građane Crne Gore, neprijatno je iznenadila vest da je reka Cijevna u svom gornjem toku koji protiče kroz Albaniju drastično devastirana usled izgradnje malih hidroelektrana.

Podsećamo da je na teritoriji Albanije na reci Cijevna u toku izgradnja jedne mHE dok je prema nezvaničnim informacijama planirana izgradnja ukupno 14 mHE.

Odgovori na pitanja koje smo do sada dobili od nadležnih institucija iz susedne Albanije, nejasni su i oprečni. Naime, informacije jednih izvora impliciraju na to da predmetne mHE nisu dobile neophodne dozvole a sa druge strane crnogorskoj javnosti je saopšteno da ne postoje prekogranični uticaji te da samim tim nije bilo potrebno uključivati našu javnost.

Kontradiktornost u odgovorima i velike nepoznanice o tome šta država Albanija tačno planira na ovoj reci, trebale bi biti dovoljan razlog da naše institucije pokrenu inicijativu za uključivanje u proces prekograničnog uticaja na životnu sredinu, shodno ESPOO konvenciji čije su potpisnice i Crna Gora i Albanija. Već sada je jasno da se države potpisnice ne mogu usaglasiti oko toga da li bi moglo biti značajnih negativnih posledica preko granica, te se očekuje da država Crna Gora to pitanje uputi istražnoj komisiji koja se u ovakvim slučajevima formira sa ciljem da neutralno sprovede javnu raspravu i izrazi svoj stav o tome u kojem stepenu će predmetni projekti uticati na životnu sredinu.

Imajući u vidu da je kanjon Cijevne Emerald stanište, a samim tim i jedan od kandidata za buduće Natura 2000 zaštićeno područje, te da je u Crnoj Gori kanjon proglašen spomenikom prirode (III IUCN kategorija), posebno zabrinjava činjenica da ni nakon mesec dana od saznanja da je reka Cijevna devastirana u svom gornjem toku, crnogorske nadležne institucije nisu uradile gotovo ništa kako bi sačuvali ovu reku zaštićenu i na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Ne samo da nisu preduzete potrebne mere već je građanima pokazana velika nezainteresovanost za rešavanje problema.

Izvor: CZIP

U zdravom telu zdrav duh: “Serbia Marathon” privukao više od 3000 trkača

05.11.2018

Prva manifestacija pod nazivom Serbia Marathon održana je u nedelju 4. novembra 2018. godine. Prijavilo se 3000 trkača, a nekoliko hiljada ljudi ih je zdušno bodrilo i sačekalo na cilju u Štark areni na Novom Beogradu. Učesnici su trčali na 5 i 10 kilometara.

Tokom trajanja trka, u Areni su, u okviru Atletskog izazova za mališane, najmlađi mogli da nauče osnove kraljice sportova u druženju sa najboljom srpskom atletičarkom Ivanom Španović.

I Atletski klub Partizan doprineo je uveseljavanju i razgibavanju dece kroz trening.

Zlatne medalje u ženskoj kategoriji pripale su Nataši Čulafić (5 km) i Teodori Simović (10 km), dok su među muškarcima slavili Miloš Krstić (5 km) i Miloš Segedi (10 km).

Poklone je uručio predsednik Atletskog saveza Srbije, Veselin Jevrosimović.

Energetski portal je takođe bio deo sponzorskog, organizacionog i trkačkog tima, nogu uz nogu, sa Centrom za energetsku efikasnost i održivi razvoj – CEEFOR.

CEEFOR je preduzeće osnovano 2010. godine, posvećeno razvoju projekata, uvođenju mera energetske efikasnosti i primeni obnovlјivih izvora energije u regionu Balkana.

Radeći na izradi brojnih energetskih audita, studija opravdanosti, finansijskih analiza, kao i na tehničkoj kontroli, CEEFOR-ova stručna i uigrana ekipa inženjera stekla je poverenje i preporuke uglednih srpskih i međunarodnih kompanija zahvaljujući kojima je svrstana u sam vrh primera dobre prakse u Srbiji.

Višegodišnje iskustvo Centra garantuje klijentima uspešno obavljen posao i željene rezultate. Više informacija možete da pronađete na: http://ceefor.co.rs/sr/.

Prve dve trke poslužile su kao uvertira u buduće Serbia Marathon događaje. Atletski savez Srbije organizovaće trke na 5 i 10 km krajem marta, a prvi maraton zakazan je za 3. novembar 2019.

Jelena Kozbašić

Sprečiti dalju devastaciju reke Tare

05.11.2018

reka Tara - Crna Gora - Priroda — Foto: Pixabay.com

Ekološki pokret ,,Ozon“ i Ekološko društvo ,,Breznica“ smatraju da radovi koji se trenutno izvode u koritu reke Tare degradiraju njenu ekosistemsku vrednost, što nanosi nesagledive ekološke i ekonomske posledice i predstavlja dalje obesmišljavanje Ustavom definisanog razvojnog pravca ekološke države Crne Gore.

Upravo zato pozivamo poslanike Skupštine Crne Gore da pomognu organizovanje referenduma na kom bi se građani izjasnili oko toga da li žele da se zbog potrebe izgradnje autoputa menja njen prirodni izgled, koji ima svoje specifičnosti kao što su sezonske varijacije, ali upravo zato i neprocenjivu vrednost i jedinstvenost.

Donošenjem Deklaracije o zaštiti reke Tare, u decembru 2004. godine, poslanici Skupštine Republike Crne Gore, prepoznali su takođe da jedino referendumom u kom će učestvovati svi građani, možemo kao ozbiljno društvo odlučiti o načinu njene valorizacije, što je trebalo da bude obaveza Vladi Crne Gore prilikom samom planiranja ulaska u projekat auto puta.

Kako je Crna Gora jedna od potpisnica Arhuske konvencije, a naše organizacije posvećeno i konkretno doprinose njenoj primeni i ovog puta podsećamo da sem Ustava Crne Gore i ovaj međunarodni ugovor prepoznaje pravo učešća javnosti u procesu odlučivanja za projekte koji imaju uticaj na kvalitet životne sredine.

Kako je autoput jedan od najvećih infrastrukturnih projekata, pa samim tim ga prati i mnogo kontroverzi, verujemo da se mora održati referendum u slučajevima kada se njegovom realizacijom ugrožavaju prirodni resursi po kojima je Crna Gora prepoznatljiva i koji treba da služe za potrebe nacionalnog brendiranja ekološke države, što je po nama jedini razvojni pravac, koji dobrim upravljanjem može garantovati ekonomske benefite za građane sadašnjih i budućih generacija.

Imajući u vidu da se stvara navika da o najvažnijim društvenim pitanjima, koja nose i zaduživanje, odlučuje bez direktnog učešća građana, te da su i Deklaraciju o zaštiti Tare tadašnji poslanici usvojili kao građani, smatramo da je referendum jedini način da se dokaže stepen demokratičnosti institucija sistema, ali i pokaže potreba poštovanja prava garantovanih Ustavom i Arhuskom konvencijom.

Naše organizacije će o ovoj inicijativi obavestiti i skupštinski Odbor za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje i tražiti da se inicira kontrolno saslušanje predstavnika Vlade zbog obesmišljavanja Deklaracije o zaštiti reke Tare, pa samim tim i ponižavanje Skupštine Crne Gore., stoji u saopštenju koje su potpisali Aleksandar Perović, direktor Ekološkog pokreta ,,Ozon“ i Milorad Mitrović, izvršni direktor Ekološkog društva ,,Breznica“ Pljevlja.

Milisav Pajević

Obuka za odbranu od poplava održana u Bajinoj Bašti

05.11.2018

Slika-za-objavu-1280x1243-300x291 — Foto: Grad Užice

Opština Bajina Bašta je prošle nedelje. u prostorijama opštinske uprave, bila domaćin polaznicima, druge po redu, obuke namenjene subjektima koji se uključuju u odbranu od poplava i komandnog sastava jedinica civilne zaštite koje se formiraju na ugroženom području.

Polaznici iz Bajine Bašte, Višegrada i Užica, na obuci su obradili dve dominantne teme: Procena ugroženosti, plan mera zaštite i spasavanja i operativni plan odbrane od poplava; i Rukovođenje i komandovanje, organizacija izvršavanja zadataka u vanrednoj situaciji.

Obuci su prisustvovali komandiri jedinica civilne zaštite i njihovi zamenici, zatim poverenici za ugroženo područje i njihovi zamenici, potom osobe zadužene za vanredne situacije u tri lokalne samouprave, kao i zaposleni u sektoru za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Ova obuka je deo projekta „Uspostavljanje sistema odbrane od poplava u prekograničnom području Srbije i Bosne i Hercegovine“, koji se finansira sredstvima Evropske unije u okviru Programa prekogranične saradnje Srbija-Bosna i Hercegovina.

Milisav Pajević

Grad Beograd obezbedio 130 miliona dinara za izgradnju distributivnog cevovoda u Obrenovcu

05.11.2018

Grad Beograd je obezbedio sredstva u iznosu od 130 miliona dinara za izgradnju distributivnog cevovoda, kao i fekalne kanalizacione mreže u Obrenovcu, za koje je u toku prikupljanje ponuda za izvođenje radova, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

On je podsetio da ovu investiciju realizuje Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda po planu Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, naglasivši da će tokom novembra biti prikupljene ponude i izvršen njihov pregled, posle čega će biti zaključeni ugovori sa najpovoljnijim ponuđačima.

– Distributivni cevovod biće izgrađen u dužini od 4,2 kilometra i gradiće se trasom Ulice Đačkog bataljona u Obrenovcu, kao i kroz naselja Zvečka i Veliko Polje, trasom ulica Žive Borjanović, Solunskog fronta i Braće Joksić.

Na taj način biće zamenjen postojeći cevovod, a izgradnjom novog cevovoda većeg prečnika obezbediće se potrebne količine vode za dalje širenje mreže i priključenje korisnika ka naseljima Stubline i Grabovac. U okviru radova biće izvršena zamena postojećih i ugradnja novih kućnih priključaka, kazao je Vesić.

On je podsetio da će biti izgrađena kanalizacija u Ulici cara Lazara i dalje duž Ulice braće Joksić u naselju Zvečka u dužini od 3,1 kilometra jer je na ovom području uz samu granicu gradskog jezgra Obrenovca izražen nedostatak gradske kanalizacione mreže.

– Jedan od glavnih problema prilikom planiranja infrastrukture predstavljao je nepovoljan nagib terena u odnosu na postojeće kanalizacione kolektore, koji treba da prihvate otpadne vode sa ovog područja.

Zato je projektom dato kombinovano rešenje gravitacione i potisne kanalizacije, tako da će se otpadne vode iz daljeg dela sistema, gde je dubina kanalizacije manja od dva metra, odvoditi potisnim vodom, dok će deo sistema bliži korisnicima koristiti gravitacionu kanalizaciju, a sve otpadne vode biće sprovedene u postojeći kolektor u Ulici Đačkog bataljona, istakao je Goran Vesić.

Milisav Pajević

Produžena odgovornost proizvođača guma – nova rešenja za Republiku Srbiju

04.11.2018

Sednica o gumama — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U prostorijama Privredne komore Srbije nedavno je održana radionica pod nazivom “Produžena odgovornost proizvođača guma – nova rešenja za Republiku Srbiju”.

Republika Srbija intenzivno kreira rešenja za pregovaračku platformu u poglavlju 27, gde je po preporukama Evropske komisije otvoreno pitanje “Produžene odgovornosti proizvođača ambalaže i drugih tokova otpada”.

Otvarajući radionicu “Produžena odgovornost proizvođača guma – nova rešenja za Republiku Srbiju“ direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović jer rekao da svi imamo zajednički cilj, čistiju Srbiju, a da je za postizanje tog cilja upravljanje otpadom važno pitanje, i sistem produžene odgovornosti proizvođača važan instrument.

– Predstoji nam rad na Strategiji upravljanja otpadom i restrukturiranje sadašnjeg sistema upravljanja otpadom, a za taj proces Agencija kao partnera prepoznaje Privrednu komoru Srbije kroz koju će privrednici biti aktivno uključeni. Zato pozdravljamo organizovanje današnje radionice na ovu aktuelnu temu i privredu koja se okupila da da svoj doprinos u rešavanju ovog problema, izjavio je Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Radionicu su organizovali Udruženje za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS i Služba za cirkularnu ekonomiju PKS, a na osnovu zaključka sa poslednje sednice Grupacije proizvođača guma i gumarskih proizvoda.

Nakon uvodnog izlaganja, direktorka preduzeća “Tigar tyres”, Milena Tošić je prezentovala pravnu regulativu u Srbiji uporedno sa zemljama u kojima “Michelin” ima svoju proizvodnju i sistem odgovornosti proizvođača koji je uspostavljen u Slovačkoj i Češkoj.

Sastanku je prisustvovao i Istvan Muysay, direktor Michelina za Centralnu Evropu.

Predstavnik preduzeća “Gorenje”, Dragan Dilparić je prezentovao modele u upravljanju otpadom u Srbiji i u EU kao i prednosti i nedostatke modela plaćanja taksi i modela kolektivnog operatera.

Proizvođači guma, članovi Grupacije PKS, snažno su podržali preporuke Evropske komisije u delu pune transpozicije Okvirne direktive o otpadu u delu posebnih tokova otpada kroz ponovnu upotrebu guma nakon isteka njihovog životnog ciklusa.

U skladu sa tim, Grupacija proizvođača guma pokreće inicijativu za promenu zakonske regulative u Republici Srbiji i donošenje Uredbe o produženoj odgovornosti proizvođača i uvođenja kolektivne šeme za produženu odgovornost.

Na skupu je istaknuto da rastuće investicije u proizvodnju guma u Srbiji moraju da prate i promene regulatornog okvira odgovornosti proizvođača, transparentnog postupka sakupljanja i ponovne upotrebe guma, izveštavanja države o tokovima otpada i smanjenja troškova poslovanja kompanija.

Kroz kolektivne šeme i direktnu povezanost proizvođača i reciklera obezbeđuje se kontrolisan proces koji snižava troškove upravljanja otpadom, a koristan je za životnu okolinu jer u punoj meri uvažava principe cirkularne ekonomije “Od otpada do proizvoda”.

Sve kapacitete znanja proizvođači će ustupiti nadležnom ministarstvu prilikom izrade nove regulative.

Milisav Pajević

Glazgov planira da postane prvi cirkularni grad Škotske

03.11.2018

Gradsko veće Glazgova najavilo je svoj ambiciozni plan da načine ovaj grad prvim cirkularnim gradom u Škotskoj.

Njihov plan fokusiraće se na smanjenje rasipanja hrane i saradnju sa univerzitetima gde će se inkorporirati cirkularni dizajn u oblasti tekstila kako bi se smanjio otpad.
Takođe su najavili da planiraju da se do 2030. godine 15% domaćinstava u gradu napaja na obnovljive izvore energije tako što će osnažiti sektor građevinstva sa znanjima o cirkularnim praksama.

Grad će objaviti svoju strategiju i akcioni plan u vezi sa plastičnim otpadom do sledećeg proleća a sa svojim partnerima već rade na tome da se stopa reciklaže i ponovne upotrebe materijala poveća.

Kancelarka Suzan Ejtken izjavila je: „Premijer je izjavio da je cirkularna ekonomija prilika za Škotsku koja može da nam donese milijarde funti. Želim da Glazgov bude pionir u korišćenju te prilike.“
„Naš plan utabaće put u izgradnji boljih domova i zajednica, smanjenju nestašice hrane i borbi protiv upotrebe plastike. Ovo su ambiciozni planovi i moramo raditi naporno u nadolazećim godinama.“

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Predstavljen i usvojen Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu

03.11.2018

Odbor za životnu sredinu — Foto: Agencija za zastitu zivotne sredine

Članovi Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije su, na sednici održanoj 1. novembra, razmotrili Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu, koji je podnela Vlada.

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine dr Branislav Blažić istakao je da, prema Zakonu o zaštiti životne sredine, Vlada, jednom godišnje, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji i on sadrži sve podatke o istom i osim što se upućuje Narodnoj skupštini, stavlja se na uvid i stručnoj i široj javnosti, kako bi se upoznala sa stanjem životne sredine u zemlji.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović u kratkim crtama predstavio je Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu istakavši da se on nalazi u vrhu svetskih izveštaja.

U odnosu na 2016. godinu kvalitet vode u Dunavu je bio bolji 2017. godine, kao i kvalitet vazduha, posebno u gradovima kao što je Bor, ocenio je Radović.

On je naveo da se očekuje poboljšanje kvaliteta vazduha u narednoj godini, imajući u vidu investicije u energetski sektor.

On je dodao da je u 2017. godini poraslo prečišćavanje otpadnih voda sa 10 na 14 odsto, kao i prikupljanje otpada, koje iznosi 84 odsto.

Zaštićeno je 15 odsto više prirodnih područja nego 2016. godine, a od lokalnog i republičkog nivoa naplaćeno je 13.315 milijardi dinara naknada za zaštitu životne sredine, zaključio je Radović.

Takođe, prikupljanje ambalažnog otpada je u poslednjih pet godina poraslo sa 20 na 40 odsto i kreće se ka evropskom standardu od 50 odsto, a primarna separacija je uvedena u 44 lokalne samouprave, naveo je direktor Agencije.

Nakon rasprave, u kojoj su članovi Odbora razmenili mišljenja sa predstavnicima resornog ministarstva o zagađenju vazduha i u drugim sredinama sem Bora, prikupljanju ambalažnog otpada i primarnoj separaciji, kao i saradnji Ministarstva zaštite životne sredine sa lokalnim samoupravama po pitanju zaštite životne sredine, otvaranju radnih mesta u zelenoj ekonomiji, podizanju svesti o potrebi zaštite životne sredine, o potrebi za dodatnim površinama za pošumljavanje, potrebi za izgradnjom vetrozaštitnih pojaseva i drugo,

Odbor je prihvatio Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017.godinu.

Sednici je predsedavala predsednika Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radoslav Cokić, Borka Grubor, Duško Tarbuk, Milena Turk, Aleksandra Jevtić, Gordana Čomić, Ivana Nikolić, prof.dr Snežana Bogosavljević Bošković, dr Ljubinko Rakonjac, Zoran Despotović i Milena Ćorilić.

Sednici su prisustvovali i saradnici Odbora iz Zelene stolice, kao i studenti Pravne klinike za ekološko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Milisav Pajević

Danas je Svetski dan čistog vazduha

03.11.2018

Širom sveta danas, 3. novembra obeležava se Svetski dan čistog vazduha, kao podsetnik da je vazduh za nas uslov života i kao upozorenje na opasnosti usled svakodnevnog prekomernog emitovanja štetnih materija u atmosferu.

Ovaj dan, postavlja pitanje i na koji način možemo da se oslobodimo štetnih materija emitovanih u atmosferu.

U svetu je preko 90 odsto populacije izloženo zagađenom vazduhu, devet od 10 ljudi udiše zagađen vazduh, upozoravaju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Procena je da čak oko 93 odsto dece mlađe od 15 godina udiše zagađen vazduh. Suspendovane čestice, azot-dioksid i prizemni ozon su zagađujuće materije u vazduhu koje su odgovorne za većinu slučajeva prevremenih smrti.

Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 6000 ljudi u Srbiji godišnje umre zbog komplikacija izazvanih zagađenjem vazduha.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, koja vodi nacionalni registar zagađenja, problem sa kvalitetom vazduha imaju skoro sve veće urbane celine u Srbiji.

Najveći izvori zagađenja vazduha u Srbiji su saobraćaj kao mobilni izvor zagađenja, stara vozila na dizel–gorivo, uglavnom zabranjena u zemljama odakle dolaze, loš saobraćajni protok u urbanim celinama, kućna ložišta (mazut, ugalj), termoenergetski sektor i industrija.

Stanje vazduha na teritoriji cele zemlje dodatno devastiraju i sve učestaliji požari izazvani paljenjem strniša.

Ministarstvo zaštite životne sredine je nedavno formiralo i radnu grupu u kojoj su predstavnici ministarstava, stručnih i naučnih institucija i pojedinaca, koja se bavi promišljanjem mera za poboljšanje kvaliteta vazduha.

U dostizanju strateškog cilja čiste i zdrave životne sredine, čist vazduh je u vrhu prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine.

Zamenom energenata, korišćenjem obnovljivih i nezagađujućih izvora energije, selektivnim i manjim korišćenjem automobila, gašenjem individualnih kotlarnica, ali i pošumljavanjem, učinićemo veliku uslugu svom zdravlju i sačuvati brojne živote.

Ministarstvo zaštite životne sredine poziva građane, predstavnike civilnog društva, privrednu, naučnu i stručnu javnost, medije, da se zajednički izborimo za pravo na čist vazduh i pravo na zdrav život nas i naše dece, i svih bića na našoj još uvek prelepoj planeti.

Milisav Pajević

Predstavljen Hemofarmov Izveštaj o održivom razvoju za 2017. godinu

03.11.2018

Trivan i Hemofarm — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je danas predstavljanju Izveštaja o održivom razvoju za 2017. godinu kompanije Hemofarm A.D. posvećenom najvažnijim ciljevima održivog razvoja i kako ih ova kompanija postiže.

Trivan je čestitao Hemofarmu na rezultatima u postizanju održivosti poslovanja, i zahvalio na nastojanju da Srbiju čini boljim mestom za život.

On je ukazao na poseban značaj inostranih kompanija koje posluju u Srbiji za ukupan napredak u oblasti zaštite životne sredine.

– To su kompanije koje u svojoj poslovnoj politici imaju ugrađenu strategiju zaštite životne sredine i principe održivog razvoja, shodno praksi razvijenih evropskih zemalja, objasnio je. Zahvaljujući Hemofarmu kao delu STADA grupe u kojoj je ključni lučonoša po pitanju održivog razvoja, Srbija je u okviru STADA zauzela najvažnije mesto kada je u pitanju zaštita životne sredine, istakao je ministar.

-Hemofarm je primer kako to treba raditi, i pozivam sve kompanije u Srbiji koje još nisu dostigle ovaj nivo da podele s njim ta iskustva kako bi Srbija bila bolja, štiteći životnu sredinu, naglasio je Trivan.

Izražavajući podršku svim kompanijama koje posluju u Srbiji u skladu s principima održivog razvoja, ministar je istakao poseban značaj negovanja i unapređenja obrazovanja i kulture.

– Obrazovanje i kultura su nerazdvojni, nešto bez čega ne možemo, i na čemu moramo raditi, jer kultura je i pitanje odnosa prema društvenoj zajednici, pitanje odnosa prema zdravlju, naglasio je Trivan.

Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma grupe i potpredsednik STADA EEC istakao je da bolja životna sredina ne može nastati zalaganjem samo jedne kompanije ili jednog ministarstva, već je potrebno da i druge kompanije slede takvu politiku održivog poslovanja. Naročito je ukazao na neophodnost dobre saradnje kompanija sa državom i društvenom zajednicom u celini.

– Mi moramo da hodamo zajedno. Mi možemo da hodamo uspravno, a vi ste tu da nas ohrabrite u tome, istakao je, i pozvao na tešnju saradnju i sa nemačkom privrednom komorom.

Trivan je pozvao Hemofarm da nastavi sa inovacijama i naporima na unapređenju zaštite životne sredine, jer se najbolje na pozitivnim primerima dokazuje da je moguće činiti pomake u primeni principa održivog razvoja i zaštiti životne sredine.

Milisav Pajević

Da li ćemo zbog klimatskih promena morati da se oprostimo od kukuruza?

02.11.2018

Posledice klimatskih promena podrazumevaju česte toplotne talase i produžene periode suše širom Evrope, baš kao što smo imali priliku da iskusimo ovog leta. Sve ovo može uticati na to da naši usevi propadaju. Razmevanje kako to promene temperature utiču na useve je ključna stvar u ublažavanju posledica globalnog zagrevanja.

Tim stručnjaka je, upravo iz ovih razloga uradio studiju u kojoj su isprobavali različite modele uzgoja različitih vrsti useva. Ono što su zaključili jeste da bi povećanje temperature naškodilo nekim sortama dok bi drugim išlo u korist.

„Širom Evrope, povećane temperature ne utiču na useve koji imaju sisteme za navodnjavanje. Jedina vrsta na koju utiču jeste kukuruz.“

Ovakav tip saznanja bi bio ključan za obučavanje zemljodranika da smanje negativne posledice po svoje useve. Razumejući vremenske prilike i kakve one rizike nose po poljoprivredne kulture, zemljoradnici mogu odabrati one vrste koje će se najbolje nositi sa novonastalim prilikama.
„Naši rezultati pokazuju da će suša biti mnogo veći problem u Evropi nego povećanje temperature,“ izjavio je profesor Jurgen Olesen sa odeljenja za agroekologiju na Arhuškom Univerzitetu u Danskoj.

„Ovo znači da poljoprivrednicima neće ići u korist da uzgajaju kukuruz kako Evropa bude postajala sve toplija.“

Milan Zlatanović

Izvor: sustainability-times

Dodeljena sredstva za rekonstrukciju starih i izgradnju novih ribnjaka

02.11.2018

ribnjaci - Srbija - ilustracija — Foto: Pixabay.com

Foto: Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, uručio je juče ugovore korisnicima, koji su ostvarili pravo na sredstva iz budžetskog fonda za razvoj lovstva u Vojvodini, kao i korisnicima druge konkursne linije za podršku u okviru rekonstrukcije starih i izgradnju novih ribnjaka.

U okviru prvog konkursa, uručeno je 49 ugovora, čija je vrednost preko 44 miliona dinara. Prava na ta sredstva ostvarilo je 27 lovačkih udruženja sa teritorije AP Vojvodine.

Dr Radojević je istakao da je učešće Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u ovoj investiciji blizu 29 miliona dinara, dok sredstva korisnika iznose oko 15 miliona dinara.

– Na ovaj način ćemo unaprediti lovno-tehničke objekte, i u okviru linije koju smo prošle godine uveli – a reč je o nabavci terenskih vozila – doprinećemo boljem i efikasnijem radu korisnika lovišta, ukazao je Radojević.

On je rekao da je primećeno značajno interesovanje lovačkih udruženja po ovom osnovu, te da će Sekretarijat i u narednom periodu nastaviti sa izdvajanjem sredstava za terenska vozila, koja su neophodna u radu svih lovišta u našoj pokrajini.

Ove godine Sekretarijat je načinio jedan iskorak, a reč je o ugovoru koji potpisuje sa JP „Vojvodinašume“. Radi se o uzgajalištu za divlje svinje,u lovištu posebne namene.

Ukupna vrednost projekta, prema Radojevićevim rečima je oko 14 miliona dinara, u čemu Sekretarijat učestvuje sa blizu pola sredstava. Na ovaj način, dodao je Radojević, biće napravljen jedan kvalitetan reprocentar, koji je u interesu i daljeg razvoja lovnog turizma.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu uručio je juče i ugovore korisnicima koji su ostvarili pravo na podsticajna sredstva za unapređivanje ribarstva. Reč je o četiri ugovara u ukupnoj vrednosti 48 miliona dinara. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u projektima izgradnje i rekonstrukcije vojvođanskih ribnjaka, po ovoj konkursnoj liniji, učestvuje sa oko 18 miliona dinara, a korisnici izdvajaju oko 31 milion dinara.

– Na ovaj način ćemo rekonstruisati 46 hektara postojećih ribnjaka, i izgraditi novih 18 hektara, istakao je Radojević. On je podsetio da je mera podrške za ovu privrednu granu uvedena prošle godine, kao i da je za ove dve godine Sekretarijat, zajedno sa korisnicima, uspeo da izgradi i rekonstruiše 165 hektara ribnjaka u Vojvodini.

Sekretar Radojević najavio je i izmenu godišnjeg programa za lovstvo, koji će se naći na narednoj sednici Skupštine AP Vojvodine, i dodao da veruje da će na ovaj način biti obezbeđena dodatna sredstva za podršku u okviru konkursnih linija gde vlada najveće interesovanje, a reč je o nabavci terenskih vozila.

Milisav Pajević

1...1,0061,0071,008...1,676 Page 1,007 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM