Grad poput Beograda ima kontinuitet razvoja. Ne možete i ne treba da u jednom mandatu promenite ceo grad. Ono što može da se uradi jeste da se pravilno definišu strateški ciljevi i pravac razvoja grada, rekao je glavni urbanista Milutin Folić za „Ilustrovanu politiku”.
– Mi smo pre nekoliko godina usvojili Strategiju razvoja grada Beograda i novi generalni plan, što su dva najvažnija dokumenta. Oni su nam omogućili da odredimo na koji će se način naša prestonica razvijati. Prvo je izmeštanje industrijske zone iz centra grada, čime se na tim prostorima omogućuje izgradnja gusto naseljenih stambeno-poslovnih kompleksa i na taj način grad razvija unutar svojih prirodnih granica. Racionalno treba koristiti postojeću infrastrukturu, a ne stihijski, kao kada su nastajala divlja naselja bez plana, za koje i dan-danas rešavamo osnovne životne uslove, poput kanalizacije i vodovoda, istakao je Folić.
Spuštanje Beograda na reke je drugi cilj.
– Počeli smo sa uklanjanjem pruge koja razdvaja delove Palilule, pa ćemo i tu povezati grad sa rekom, naveo je Folić.
Treći cilj je okretanje ekoloških hijerarhija u saobraćaju, gde će pešaci, biciklisti i javni gradski prevoz imati prioritet.
– Sve što se planira u gradu biće rađeno u tom duhu. Kada se projektuje jedan bulevar ili ulica, prvo se misli na pešake, zatim na bicikliste, javni gradski prevoz, pa tek onda na automobile. To je promena koju je Evropa doživela pre nekoliko decenija, a Beograd je bio van tog novog svetskog trenda. Konačno smo odlučili da nam to bude prioritet i da naša prestonica ide u korak sa Bečom, Kopenhagenom, Ljubljanom i drugim gradovima koji se okreću humanizaciji, naglasio je Folić.
Beograd je gotovo u svakom svom delu odsečen od reka. Imamo jedan jedini mali deo koji se transformisao, a to je Beton hala i svedoci smo koliko taj deo dobro funkcioniše, dodao je on.
– Prostor Beograda na vodi, nekadašnja skladišta i pruge, uspeli smo da očistimo i na tom mestu sada nastaje jedan novi grad, grad koji vezuje Beograd sa rekama. Najveći akcenat tu stavljamo na javni prostor. Prvo je uređen kilometar priobalja, rade se saobraćajnice, drvoredi, biciklističke staze, parkovi, a uporedo sa tim je i izgradnja zgrada. Imamo i prugu koja je još 1972. godine prema planu bila predviđena za izmeštanje ako bi Beograd izašao na svoje reke, što do današnjih dana nije urađeno. Pre šest meseci tu su prolazili vozovi koji su prenosili opasne materije kroz centar grada. Uspeli smo to da izmestimo i ta trasa će biti predmet najveće transformacije, gde će biti beogradski linijski park, rekao je Folić.
Glavni urbanista se osvrnuo i na sređivanje parka Ušće, koji je oživljen novim sadržajima, uz ideju da se i on u nekom delu integriše sa rekom.
Izvor: Grad Beograd
