Nova direktiva EU iz juna ove godine podigla je nivo obaveznog učešća OIE u bruto finalnoj potrošnji na 32 odsto koji bi evropske države morale dosegnuti do 2030. godine. Prema trendu razvoja energetskih zajednica/zadruga koje su godinama aktivne u Evropi, očekuje se da će iz elektrana koje su u vlasništvu lokalnih energetskih zadruga širom Evrope stizati više od 50 GW iz vetroelektrana i više od 50 GW iz solarnih elektrana. Od ukupno instalisanih kapaciteta evropske zadruge bi obezbedile udeo od 17 odsto, kad je reč o vetru, odnosno 21 odsto, kad se radi o sunčevoj energiji.

Pojam zadruge najčešće se vezuje za zemljoradnju ili stočarstvo, a kod nas oživljava dodatno i sećanja na prošla vremena i socijalističko udruživanje te nas može navesti na pogrešan zaključak i sasvim nas odvratiti od ideje da otkrijemo šta nam zadružni projekat može doneti.

Da bismo saznali šta su zapravo energetske zadruge/zajednice, uzeli smo učešće na dvodnevnom okruglom stolu „Energija u zajednici“ koji su organizovali Fridrih Ebert Štifung fondacija i Beogradska otvorena škola. Najbolji način usvajanja novih saznanja jeste pažljivo slušanje o iskustvima onih koji su energetske zadruge već osnovali. O energetskim zajednicama koje rade za dobrobit građana iz lokalnih sredina u kojima se zajednice i nalaze, govorili su predstavnici zadruga iz regiona kao što su Zelena energetska zadruga iz Zagreba, Zadruga za etičko finansiranje, Zadruga “Otok Krk” – Eko Kvarner i drugi.

 U Hrvatskoj postoji 9 energetskih zajednica koje imaju oko 100 članova. Pod njihovim okriljem građani su dobili mogućnost da budu donosioci odluka u kom energetskom pravcu će se razvijati lokalna zajednica, a takođe i da postanu investitori koji dobijaju povrat svojih ulaganja od ušteda koje se naprave zahvaljujući manjem utrošku električne energije iz elektrodistributivnog sistema. Ukratko rečeno, energetska zajednica je oblik grupnog ulaganja u OIE.

Osnovna škola „Ostrog“ u Kaštel Luštiću predstavlja prvu energetsku nezavisnu školu ne samo u Hrvatskoj, već i u svetu, koja je obezbedila sredstva za solarnu elektranu jednim delom zahvaljujući  novcu koji su građani uložili kroz sistem energetske zadruge. Osim što škola proizvodi struju za svoje potrebe, ona danas i zarađuje, jer višak energije predaje u mrežu. Ovo je primer šta može jedna zadruga da učini na energetskom planu kad je reč o pojedinačnim objektima.

Šta se može postići na nivou lokalne zajednice, saznali smo od predstavnice energetske zajednice „Otok Krk“, najpoznatije lokalne zadruge  koja postoji od 2012. godine. Ova zadruga okuplja udruženja, komunalna preduzeća, državne organe, jedinice lokalne samouprave i pojedince. Šest opština ovog najvećeg hrvatskog ostrva dogovorili su da imaju jedno glavno komunalno preduzeće koje će brinuti o otpadu, njegovoj selekciji, čistoći, a sve uz primenu solarne energije i električnih vozila. Svi članovi zadruge imaju jednake udele i po jedan glas u odlučivanju, a glavni cilj im je da postanu energetski nezavisno ostrvo. Između ostalog, ujedinjena lokalna zajednica uspela je da smanji troškove, drastično umanji gubitak vode i smanji emisiju CO2.  I to nije sve. Oni ne samo da su na dobrom putu, nego su prema rezultatima koje su ostvarili možda i dvadesetak godina ispred dometa sopstvene domovine u oblasti obnovljivih izvora energije, reciklaže i elektromobilnosti.

Da li je vreme da udahnemo novi život zadrugama i u našoj zemlji, ali ovog puta u sektoru energetike, pokazaće vreme pred nama kao i volja naših građana da primene iskustva energetskih zajednica iz regiona.

Tamara Zjačić