Goran Vesić: Uređenjem zelenih površina poboljšavamo kvalitet života Beograđana

15.11.2018

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obišao je obnovljeni skver na uglu Ulica Milutina Bojića i Palmotićeve, na opštini Stari grad.

On je tom prilikom poručio da nije u pitanju veliki i skup projekat, ali da će puno značiti ljudima koji žive u ovom delu grada.

Događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović i direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević.

– U pitanju je mala zelena površina koju smo uredili i koja je koštala 2,4 miliona dinara, odnosno približno 20.000 evra. Jednu potpuno neuređenu površinu uredili smo tako da ljudi mogu da je koriste, što naročito važi za ljude koji žive u blizini. U narednom periodu će ovaj skver biti dodatno obogaćen živom ogradom i dodatnim klupama za sedenje. Površina koja se nalazi preko puta već je uređena, postavljena je bista Milutina Bojića, a mogu da najavim da će i u ovom delu biti postavljena bista nekog od zaslužnih Beograđana koji su živeli u ovom delu grada, rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, u naredne dve godine biće kompletno uređene ulice Palmotićeva i Milutina Bojića, gde će biti vraćena kaldrma, uređeni trotoari, na kojima će biti postavljene ploče, dok sledeće godine počinje kompletna rekonstrukcija ulica Cara Dušana, Džordža Vašingtona, 27. marta i Kraljice Marije.

– Na prostoru gde se spajaju Hilandarska, Palmotićeva i Džordža Vašingtona, biće urađen mali integrisani trg preko kojeg će saobraćati vozila. Postoji predlog da na toj lokaciji bude spomenik Vudrou Vilsonu i Mihajlu Pupinu, a stanovnici ovog dela Beograda će na taj način dobiti još jedan „kutak” u svom kraju, koji će u potpunosti biti rekonstruisan i uređen, dodao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika najavio je da će biti renovirane i dve fasade na zgradama koje se nalaze neposredno pored nove zelene površine i koje su sagrađene pre Drugog svetskog rata.

– Možemo da vidimo da su neke fasade u blizini već renovirane i ovaj deo grada će u narednom periodu dobiti potpuno drugačiji izgled. To me zaista čini zadovoljnim i radujem se projektima koji povaćavaju kvalitet života ljudi. Na ovakve stvari se ne troši ogroman novac, ali su ljudi čiju neporesrednu okolinu oplemenite u svakom slučaju zadovoljni, zaključio je Vesić.

Milisav Pajević

Izrada Plana upravljanja prostorom manastira Studenica

15.11.2018

U organizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i manastira Studenica nedavno je održana, u konaku manastira, radionica povodom izrade Plana upravljanja za kulturno dobro Manastir Studenica, koje je 1986. godine upisano na UNESCO Listu svetske prirodne i kulturne baštine.

Radionica je održana sa ciljem da se, tokom zajedničkog rada i otvorene diskusije, odrede prioriteti plana upravljanja, i da se definišu buduće aktivnosti i upravljačka struktura.

Ovim povodom, okupili su se su članovi stručnog tima Republičkog zavoda, predstavnici lokalne samouprave – opštine Kraljevo, Manastira Studenica, mesne zajednice i nevladinog sektora, koordinatori zaduženi za kulturna dobra koja se nalaze na preliminarnoj Listi svetske baštine i JP „Srbijašume“ kao upravljači Parka prirode „Golija“.

Na sastanku su učestvovali i predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije: Biljana Krsteski, koordinator za zaštićena područja, Dragana Petraš, prostorni planer i Nataša Panić, rukovodilac Grupe za obrazovno-izdavačku delatnost i komunikacije.

Rad skupa otvorili su iguman manastira Studenica Arhimadrit dr Tihon (Rakićević) izlaganjem na temu „Manastir Studenica kao kulturno dobro u odnosu na Studenički tipik Sv. Save“, dr Nevena Debeljović Ristić, rukovodilac Stručnog tima za izradu Plana upravljanja, koja je govorila na temu „Sakralni pejsaž manastira Studenica – izazovi upravljanja zaštićenim područjem“, Sanja Kesić Ristić, istoričar umetnosti i član Stručnog tima, sa temom „Vrednosti i značaj kulturnog dobra – Manastir Studenica“, kao i mr Stojanka Samardžić, konzervator restaurator slikarstva, član Stručnog tima, koja je predstavila temu „Pregled konzervatorsko-restauratorskih radova na živopisu u Bogorodičinoj crkvi u Studenici“.

Predstavljene teme bile su deo prve sesije skupa: Osnovne vrednosti manastira Studenica.

Polazeći od značaja aktivnosti i angožavanja Zavoda za zaštitu prirode Srbije za zaštićeno područje manastira Studenica, u uvodnim izlaganjima, kojima su date smernice za diskusiju, stručni saradnici Zavoda Biljana Krsteski i Nataša Panić održale su prezentaciju na temu „UNESCO Rezervat biosfere Golija-Studenica: zaštita i model upravljanja“.

Pored predstavnika Zavoda, uvodna predavanja u okviru sesije Upravljanje dobrima upisanim na listu UNESCO Svetske baštine, održali su i: Vladimir Džanić, istoričar umetnosti i Focal Point za UNESCO nepokretno kulturno nasleđe, koji je održao prezentaciju „Plan upravljanja za manastir Studenicu i rezervat biosfere „Golija-Studenica“ u svetlu UNESCO politike održivog razvoja“ i dr Milica Dobričić, prostorni planer, rukovodilac grupe za Prostorni plan posebne namene u Ministarstvu građevinarstva, koja je govorila na temu „Odnos prostornog plana i Plana upravljanja za kulturno dobro manastir Studenica“.

O uključivanju planinarskih i drugih sportskih društava u gašenje šumskih požara govorio je Milutin Vukosavljević, komandant štaba Vatrogasnog saveza Srbije, dok je demografske odlike stanovništa na Goliji predstavila Ana Grbović, predsednik Planinske zajednice stanovnika Parka prirode „Golija“. Uputstvo za rad po grupama i diskusiju predstavljalo je izlaganje arheologa, člana Stručnog tima, mr Maje Đorđević, koja je przentovala „Uvod u proces izrade Plana upravljanja – pristup i metodologija“.

Određivanje prioriteta u planu upravljanja realizovano je kroz grupni rad, u kome je osnovu za definisanje budućih aktivnosti i projekata i upravljačke i organizacione strukture, predstavljala analiza snaga, mogućnosti, slabosti i pretnji primenom SWOT tehnike. U okviru analize, kao glavne prednosti za razoj lokalnih zajednica u širem okruženju manastira, viđen je značaj koji ima manastir Studenica, kao kulturno-duhovni centar od nacionalnog značaja, i prirodni resursi Parka prirode i Rezervata biosfere, čijim upravljanjem se može doprineti prevazilaženju slabosti u vezi sa depopulacijom prostora i infrastrukturnim problemima lokalnih zajednica, kako bi se ojačala nastojanja u razvoju seoskog turizma i poljoprivrednoj proizvodnji.

Ujedno je istaknuta potreba da se Upravljačkim programima jačaju obrazovni kapaciteti lokalnog stanovištva na ovom polju, kao i jačanje svesti o vrednostima i potencijalima koje ovo područje ima kao deo svetskog nasleđa kroz programe UNESCO „Čovek i biosfera“ (MAB) i Svetsko kulturno nasleđe (World Cultural Heritage).

Učesnicima skupa organizatori su predstavili rezultate konzervatorsko-restauratorskih radova na freskama u Bogorodičinoj crkvi, i najnovije prezentacije vrednosti manastira kroz digitalni obilazak Studenice.

Milisav Pajević

U Briselu održana SWOS radionica o nadgledanju vlažnih staništa

15.11.2018

Konferencija-Brisel-800x490 — Foto: JP Nacionalni parkove Crne Gore

Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore se našlo među mnogobrojnim svetskim organizacijma i univerzitetima u Briselu gde se održala SWOS (Satellite-based Wetland Observation) radionica i završna konferencija u periodu od 5. do 7. novembra ove godine.

Predstavnice Javnog preduzeća u Briselu su bile Arina Maraš i Maša Vučinić koje su u januaru 2017. godine prošle obuku za korišćenje GEOClassifire, softvera koji preko satelitskih snimaka omogućava nadgledanje promena koja se dešavaju u vlažnim staništima. Ova radionica i konferencija predstavljaju završnu fazu SWOS projekta, dio Horizon 2020 projekta, finansiranog od strane Evropske komisije.

Cilj programa SWOS je bio da obezbedi vršenje monitoringa vlažnih staništa sa minimalnim uticajem, kao i da obezbedi informatički servis korisnicima.

Na radionici, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa cloud i desktop verzijom softvera GEOclassifire, saznaju o prednostima i iskustvima korisnika u korišćenju pomenutog softvera, kao i o načinima na koji bi se on mogao unaprediti.

Konferencija je imala za cilj da informiše o trendu i pretnjama koje ugrožavaju močvarna područja u svetu i kakva je uloga SWOS-a.

Troškovi učestvovanja na konferenciji su bili pokriveni od strane IUCN European Regional Office-a.

Milisav Pajević

Usvojena Odluka o postavljanju sistema javnih bicikala na teritoriji Beograda

15.11.2018

javne bicikle2 - ilustracija — Foto: Pixabay.com

Gradski odbornici usvojili su na jučerašnjoj sednici Odluku o postavljanju sistema javnih bicikala na teritoriji Beograda, a kako je pojasnio zamenik gradonačelnika Goran Vesić, u naredne tri godine će za ovu namenu biti izdvojeno tri miliona evra, svake godine po jedan milion evra.

Tako će se napraviti 150 stanica sa 1.500 javnih bicikala.

– Cilj nam je da Beograd, po ugledu na druge evropske gradove, ima javne bicikle koje će građani jedan vremenski period koristiti besplatno, a kasnije uz nadoknadu.

Ovo je važna odluka za grad i ona je posledica naše politike prema kojoj prednost dajemo pešacima, biciklima, električnim automobilima i autobusima u odnosu na saobraćaj koji zagađuje životnu sredinu. Siguran sam da ćemo do kraja godine raspisati tender i da ćemo početkom sledeće godine dobiti operatora. Kada dobijemo operatora, on će biti partner gradu, a grad će uložiti u stanice i kupiti bicikle, pojasnio je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Prema njegovim rečima, grad će svake godine raditi po 50 novih stanica i kupovati po 500 bicikala.

On je rekao da Beograd sada ima 83 kilometra biciklističkih staza, najviše na Novom Beogradu, te da je plan da se izgradi oko 120 kilometara u naredne četiri godine. Kako je naveo, od toga će 90 kilometara ići po postojećim ulicama, a 30 kilometara će biti novoizgrađeno.

– Kada to budemo završili, imaćemo nešto više od 200 kilometara biciklističkih staza, što je važno za Beograd, ali i za postojanje ekološke hijerarhije u saobraćaju, zaključio je Vesić.

Milisav Pajević

Evropska komisija pohvalila Crnu Goru za rezultate u oblasti životne sredine

15.11.2018

Predstavnici Evropske komisije pohvalili su dosadašnje rezultate u oblasti životne sredine i izrazili spremnost da podrže Crnu Goru u predstojećem periodu oko sprovođenja donesenih propisa i realizacije zahtevnih infrastrukturnih projekata, saopštilo je Ministarstvo održivog razvoja i turizma.

Ministar Pavle Radulović razgovarao je u utorak u Podgorici sa predstavnicima Evropske komisije i Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori.

Poseban akcenat predstavnici Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju i Generalnog direktorata za životnu sredinu, kao i Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori stavili su na oblast upravljanja otpadom i kvalitet voda.

– U tom kontekstu, kao poseban izazov istakli su obezbeđivanje finansijskih sredstava, kao i kontinuirano unapređenje administrativnih kapaciteta u ovoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo održivog razvoja i turizma.

Radulović je, kako se navodi, predstavnike EU upoznao je sa trenutnim stanjem u oblasti životne sredine u Crnoj Gori, tekućim projektima u oblasti upravljanja otpadom, ističući projekat “Upravljanje industrijskim otpadom i čišćenje” koji se sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom, a u okviru kojeg će biti sanirane četiri lokacije na kojima se nalazi industrijski opasan otpad.

Informisao ih je i o aktivnostima čije sprovođenje je planirano u narednom periodu, a čiji cilj je unapređenje stanja životne sredine, unapređenje kvaliteta života građana Crne Gore, kao i ispunjavanje obaveza preuzetih u okviru pregovaračkog Poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene.

Milisav Pajević

Održana Druga radionica Bernske konvencije

15.11.2018

Bern-1953583_960_720 — Foto: Pixabay.com

U Parizu je održana Druga radionica Bernske konvencije u okviru priprema zemalja za izveštavanje.

Sastanku su prisustvovali predstavnici 12 zemalja panevropskog prostora, sekretarijata Bernske konvencije, Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) i Saveta Evrope.

Prikazana je analiza poslatih podataka za dve vrste i jedno stanište u okviru pripremnog izveštavanja.

Ukazano je da predstavnici Republike Srbije treba da isprave atributivne tabele uz shp fajl, usaglase imena fajli, kao i unificiraju podatake.

Planirano je da se platforma za unos podataka završi do marta 2019. godine i da se još jednom testira na radionici.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Milisav Pajević

Eliksir mladosti je ukusniji nego što mislite: Čokolada i bademi za zdravo telo i oštar um

15.11.2018

rawpixel-617383-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash

Oksidacioni stres je stanje u organizmu u kome postoji neravnoteža između stvaranja slobodnih radikala i njihovog neutralisanja od strane antioksidacione zaštite organizma, kaže Wikipedia.

Ako niste stručnjaci u ovoj oblasti, verovatno ste jednako zbunjeni kao i ja. Međutim, s obzirom na to da smo skloni da laički dijagnostifikujemo i sebe i bližnje i da uglavnom znamo nazive mnogih bolesti, kako bismo razumeli oksidacioni stres, mnogo nam je korisnija njegova klinička manifestacija.

Akutni i hronični zapaljenski procesi (reumatoidni artritis, vaskulitis), neurološki poremećaji (Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, mišićna distrofija), fibroza pluća, katarakta, maligne bolesti i prerano starenje samo su neka od oboljenja kojima može da doprinese ova vrsta stresa.

Oksidacioni stres, dakle, igra određenu ulogu u procesu starenja i skraćivanja životnog veka. Glavni saveznik u borbi protiv njega, udružen sa hidrohinonom, nam je cink.

Cink je mineral koji između ostalog ima udela u mineralizaciji kostiju, sintezi belančevina, zarastanju rana, utiče na rad imunološkog sistema, pravilnu raspodelu insulina i štednju holesterola i vitamina A. Učestvuje i u regulaciji krvnog pritiska i srčanog ritma.

Tim istraživača iz Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država otkrio je da cink može da aktivira organski molekul koji pomaže u zaštiti od oksidacionog stresa.

Putem koje hrane i pića možemo da unosimo cink?

Čokolada, kafa, bademi, vino, čaj, indijski orasi, piletina, jogurt, grašak, švajcarski sir… samo su neke od ukusnih namirnica koja naše telo i um održava vitalnim, zahvaljujući cinku u svom sastavu.

Iz tog razloga možda i ne bi trebalo da nas grize savest zbog koje kockice ili reda ili, pak, čitave table čokolade više. Setite se da i stres na psihološkoj bazi izaziva starenje i prepustite se uživanju u slatkim “grehovima” koji potencijalno znače poneki dodatni kilogram, ali izgleda i godinu života.

Jelena Kozbašić

Kina krči šume druge najveće prašume na svetu kako bi snabdela Ameriku jeftinim nameštajem

14.11.2018

Druga najveća prašuma na svetu, u Centralnoj Africi, u basenu Konga nestaje zabrinjavajućim tempom, uprkos lokalnim zakonima o zaštiti šuma.

Novo istraživanje Univerziteta u Kaliforniji pokazuje da su za to odgovorne Kina i Amerika.

Između 2001. i 2005. godine, Kina je udvostručila uvoz drveta iz Afrike dok je većina jeftinog nameštaja koji Kina proizvodi bio izvezen u Ameriku. Poznato je da Američki potrošači imaju velike apetite ali koliku štetu to pravi globalnoj zajednici i životnoj sredini?

Nedavne najave novog predsednika Brazila o tome kako će odobriti eksploataciju Amazona radi poljoprivrede uzburkale su javnost i naterale nas da porazmislimo o efektima deforetacije na globalno zagrevanje. Čitava planeta zavisi od ove dve velike prašume jer one apsorbuju najveću količinu ugljen dioksida i tako drže klimatske promene koliko toliko pod kontrolom.

Klimatsku katastrofu na stranu, ilegalna seča šume u Africi oduzima resurse neophodne lokalnim zajednicama za preživljavanje a s obzirom da je Kina zainteresovana samo za sirovo drvo čak ne pruža ni mogućnost zapošljavanja lokalaca, što bi makar jednim delom ublažilo štetu ovih aktivnosti. Na ovaj način Kina se osigurava da poveća svoj profit dok siromašne zemlje ostaju nerazvijene.

Nedavni izveštaj Agencije za istraživanje o životnoj sredini u Londonu otkriva nam da kineske kompanije igraju veliku ulogu u ilegalnoj industriji seče šuma koja je vredna oko 30 milijardi dolara. „Više od polovine zaliha sirovog drveta Kine dolazi iz zemalja koje imaju visok rizik od ilegalne seče šuma i nedovoljno dobro koncipirane zakone o zaštiti,“ rekli su iz agencije.

Mnoge razvijene zemlje poput Amerike, Australije i zemalja EU menjaju svoje zakone kako bi zabranili ilegalnu seču šuma. Na primer, 2013. godine EU je uvela novu regulaciju koja zahteva uvoznicima da potvrde poreklo drveta kako bi se obezbedili da ne uvoze drvo čijom se sečom šteti životnoj sredini. Ovaj potez je usporio eksploataciju Kongo basena, ali Kina je ubrzo našla način da preusmeri svoj izvoz u Ameriku.

Analize Grinpisa pokazuju da se godišnje poseče oko 3 miliona kubnih metara drveta u basenu Konga a dobar deo tog drveta je ilegalno posečen.

Mnoge grupe za zaštitu insistiraju da bi Kina trebalo da načini ovakav izvoz nezakonskim dok drugi tvrde da bi više efekata imalo kada bi se podigla svest kod potrošača u razvijenijim zemljama.

Milan Zlatanović

NIS grupa objavila rezultate poslovanja za devet meseci 2018. godine

14.11.2018

energetika-345x230 — Foto: https://media.nis.eu/

NIS grupa je objavila konsolidovane rezultate poslovanja za devet meseci 2018. godine, pripremljene u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

U ovom izveštajnom periodu NIS je nastavio da unapređuje finansijske i poslovne rezultate, uz realizaciju strateških projekata koji će omogućiti dalji razvoj i modernizaciju NIS grupe.

Neto dobit ostvarena za devet meseci 2018. godine iznosi 21,7 milijardi dinara što je osam odsto više od neto dobiti ostvarene pre godinu dana.

Rast je zabeležio i pokazatelj EBITDA (dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) koji iznosi 42 milijarde dinara, odnosno 23 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U tekućoj godini NIS je investirao 27,3 milijarde dinara što je 64 procenta veći iznos ulaganja u odnosu na devet meseci 2017. godine. Fokus investicija NIS-a bio je na oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, kao i na realizaciji projekta „Duboka prerada“ koji je ključan za drugu fazu modernizacije Rafinerije.

Takođe, NIS je nastavio sa unapređenjem operativnih pokazatelja u oblasti prerade nafte i prometa naftnih derivata. Obim prerade nafte i poluproizvoda u devet meseci ove godine bio je 2,769 miliona tona, šest odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Ukupan obim prometa naftnih derivata iznosi 2,741 miliona tona, što je 10 odsto bolji rezultat u odnosu na devet meseci 2017. godine. NIS u 2018. godini beleži i rast izvoza naftnih derivata od čak 20 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. U devet meseci ove godine proizvedeno je 999 hiljada uslovnih tona nafte i gasa.

Obaveze NIS grupe po osnovu poreza i drugih javnih prihoda u devet meseci 2018. godine iznose 142,3 milijarde dinara, što je 16 odsto više nego prošle godine. U avgustu je NIS svojim akcionarima na osnovu dividende za 2017. godinu isplatio 6,95 milijardi dinara.

– Naši dobri finansijski rezultati u 2018. godini ostvareni su pre svega zahvaljujući unapređenju operativnih pokazatelja i merama za unapređenje operativne efikasnosti. Efekat ovih mera na pokazatelj EBITDA u devet meseci ove godine iznosi 3,7 milijardi dinara. I u narednom periodu ostaćemo posvećeni naporima da dalje unapredimo efikasnost poslovanja NIS grupe i tako kapitalizujemo pozitivne rezultate koji su ostvareni u dosadašnjem toku godine i ispunimo ciljeve postavljene našom Strategijom razvoja, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Milisav Pajević

“Karavan za klimu” boravio u Kragujevcu

14.11.2018

klima kragujevac — Foto: Grad Kragujevac

Karavan za klimu – Svi aktivni u borbi protiv klimatskih promena, putujući projekat koji u gradovima Srbije realizuje Francuski institut i Ambasada Francuske uz podršku grupe Suez, posetio je danas i Kragujevac.

Ovaj projekat objedinjuje srpske i francuske aktere u ovoj oblasti i već razvijena rešenja problema u obe zemlje i nudi priliku za razmenu mišljenja, dobre prakse i inovacija u okviru svima dostupnim debatama.

U okviru debate u Kragujevcu, svoja iskustva razmenili su Mod Keler, zadužena za otpad – jedinice čistoće Odeljenja životne sredine u opštini Siren, koja je govorila o iskustvima francuskog grada pobratima o načinima povećanja svesti kod svojih stanovnika o upravljanju otpadom, Marko Milačić, direktor multinacionalne kompanije Suez u Srbija čija je tema bila uloga privatnih operatera u oblasti upravljanja otpadom i recikliranju u svetu i Dragan Marinković, načelnik Službe za zaštitu životne sredine. U ime grada Kragujevca učesnike je pozdravila Jasmina Predojević Simović, pomoćnik gradonačelnika za održivi i ravnomerni razvoj i saradnju sa udruženjima.

Zadovoljstvo je što je Karavan za klimu posetio i naš grad i što smo u prilici da razgovaramo o najvažnijoj temi za opstanak planete i kvalitet života svih nas. Kao četvrti grad po veličini Kragujevac čini napore da u saradnji sa relevantnim institucijama i organizacijama obezebedi bolji život svojim sugrađanima, rekla je Jasmina Predojević Simović i navela otvaranje Reciklažnog centra, projekat Regionalnog centra za upravljanje otpadom, Lokalni akcioni plan i izradu nove Strategije održivog razvoja.

Projekat poput ovog danas pomaže nam da razmenimo iskustva sa stručnjacima iz inostranstva sa jedne strane, a sa druge strane što je još važnije za generacije posle nas, pomaže nam da razvijamo svest kod naših sugrađana i mladih o navikama kojima svako od nas kao pojedinac može da doprinese očuvanju svoje sredine i njenom zdravom razvoju, istakla je pomoćnica gradonačelnika.

Veoma je bitno da vodimo računa o zagađenju a naročito voda i okeana i smanjimo količinu otpada, recikliramo ga i ponovo upotrebimo. Kroz “Karavan za klimu“ i razgovore koje vodimo želimo da povećamo svest građana o tome koliko je važno da smeće bacamo u kantu, a naročito plastične flaše, što može da učini svako od nas, kazao je Bertnar Mije, ataše za saradnju ambasade Francuske u Srbiji.

U Srednje stručnoj školi pre debate „Kako smanjiti otpad, ponovo ga upotrebiti i reciklirati – začarani krug upravljanja otpadom za čistiju životnu sredinu“, otvorena je i izložba “Život smeća“ na kojoj je kroz fotografije i pedagoški pristup ukazano na to kako smeće utiče na životnu sredinu.

Milisav Pajević

Vatrene stihije nanele štete zaštićenim područjima u Vojvodini

14.11.2018

Tokom jesenjeg perioda tekuće godine zabeleženi su požari na 10 zaštićenih područja na teritoriji AP Vojvodine.

Štete od vatrene stihije su nanele štete u Specijalnim rezervatima prirode „Carska bara”, „Okanj bara”, „Titelski breg”, „Ludaško jezero”, „Pašnjaci velike droplje”, „Deliblatska peščara” i „Slano kopovo”, Parkovima prirode „Rusanda” i „Ponjavica” i Predelu izuzetnih odlika „Karaš – Nera”.

Opožarene površine su u glavnom bile manjeg obima, od pet do 40 ha, sa izuzetkom SRP „Carska bara” gde je izgorelo više stotina hektara (gotovo 400 ha).

Ugrožene su površine u režimima zaštite I, II i III, zaštićene zbog očuvanih staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta biljaka i životinja.

Paljenjem žitnih ostataka, zahvaljujući povoljnim meteorološkim prilikama za širenje požara (mala količina padavina u jesenjem periodu i izražena vetrovitost), sa okolnih poljoprivrednih površina vatra se širila na zaštićena područja.

Uglavnom su izgorele površine pod travnom vegetacijom i trskom.

Uništenjem pojasa trske su nestala potencijalna skloništa i mesta za ishranu brojnih vrsta barskih ptica i krupnih sisara tokom predstojećih zimskih meseci.

Zahvaljujući zajedničkim akcijama vatrogasnih službi, policije i upravljača zaštićenih područja, požari su sanirani.

Svake godine neodgovorni vlasnici poljoprivrednih parcela nedozvoljeno spaljuju žetvene ostatke u cilju pripreme zemljišta za sadnju naredne godine.

Paljenjem zemljišta potpuno gubi organska komponenta, koja bi vremenom prešla u humus, a paljenjem slame izgori i do tri tone humusa po hektaru.

Neophodno je napomenuti da se u zimskom i prolećnom periodu takođe pale pojasevi trske u najvećem broju zaštićenih područja, kao i da počinioci uglavnom ostaju nepoznati.

Milisav Pajević

Uspešno realizovana akcija zamene starog papira za sadnice u Novom Sadu

14.11.2018

skole-u-poseti — Foto: Inženjeri zaštite životne sredine

Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ i ove godine uspešno je u Novom Sadu sprovelo akciju zamene starog papira za sadnice u cilju podizanja svesti sugrađana i sugrađanki o značaju reciklaže.

U okviru manifestacije „Novosadska jesen“, koja je nedavno održana, svi koji su želeli da se uključe u akciju imali su prilike da na štandu udruženja 10 kilograma papira zamene za sadnicu cveća, a 60 kilograma za sadnicu drveta.

Pozivu se odazvalo više od 70 građana i građanki svih uzrasta, kao i nekoliko obrazovnih ustanova, institucija i preduzeća – Osnovna škola „Prva vojvođanska brigada“, ŠOSO „Milan Petrović“, Osnovna škola „Desanka Maksimović“ Futog, vrtić „Kockica“ Futog, Škola za dizajn „Bogdan Šuput“, Osnovna škola i predškolska ustanova „Svitac“ Sremska Kamenica, Srednja škola Titel, JP SPC „Vojvodina“, JKP „Vodovod i kanalizacija“, Oradio, Crvni krst Inđija, Mesna zajednica Slana bara, Prerazmišljavanje – razmena knjiga, Kulurna stanica Eđšeg, studenti i studentkinje Tehnološkog fakulteta i mnogi, mnogi drugi.

Ukupno je prikupljeno četiri tone i 40 kilograma papira za reciklažu.

Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ izražava zahvalnost svima koji su se uključili i doprineli da se akcija uspešno realizuje.

Milisav Pajević

Otvoren IX Međunarodni festival zelene kulture „Grin Fest”

14.11.2018

Deveti Međunarodni festival zelene kulture „Grin Fest” otvoren je u Domu omladine dodelom nagrada pobednicima takmičarskog filmskog programa, saopštili su organizatori.

U takmičarskom delu učestvovalo je 1486 filmova iz 100 država, a pobednički filmovi će biti prikazani u petak 16. novembra u Sali Amerikani gde će ulaz za ove projekcije biti besplatan.

Ovogodišnji festival, koji traje do 16. novembra predstaviće postavke afirmisanih mladih umetnika i ekološke i reciklirane proizvode, video i foto izložbe, kao i „Zeleni trg”, koji će biti otvoren svakog dana od 17 do 20 časova.

Ulaznice za filmove festivala moguće je kupiti po ceni od 200 dinara za pojedinačne i 150 dinara za grupne posete.
Festival se održava uz pomoć Ministarstva zaštitu životne sredine, Ministarstva kulture, Sekretarijata za kulturu, Francuske Ambasade i Instituta, Delegacije Evropske Unije, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju,

Fondacije Hajnrih Bel, i mnogih drugij prijatelja i partnera.

Milisav Pajević

Porez na crveno meso bi sprečio 220 hiljada smrtnih slučajeva godišnje

14.11.2018

red meat-steak — Foto-ilustracija: Unsplash

Crveno meso predstavlja mišićno tkivo sisara koje je u sirovom stanju upravo crvene boje. Najzastupljenije crveno meso u našoj ishrani je svinjetina, teletina, govedina i jagnjetina. U njega se, pak, ubraja i pačetina, konjetina, ovčetina i meso divljači.

Istraživači u Velikoj Britaniji došli su do saznanja da bi oporezivanje ove vrste hrane sačuvalo 220 hiljada života na godišnjem nivou. Porez na crveno meso doneo bi i uštede u zdravstvenom sistemu – čak 41 milijardu u toku jedne godine.

Potrošnja crvenog i prerađenog mesa odranije je dovedena u vezu sa povećanom stopom smrtnosti uzrokovanom hroničnim bolestima. Upravo iz tog razloga, Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala crveno meso kao “verovatno kancerogeno”, a prerađevine kao “kancerogene”.

Ni naša planeta nije lišena negativnog uticaja proizvodnje ovih dobara. Samo tri svetske fabrike mesa, JBS (Brazil), Cargill (Sjedinjene Američke Države) i Tyson (Sjedinjene Američke Države) su tokom 2016. godine ispustile veću količinu gasova staklene bašte u odnosu na čitavu francusku naciju.

Pročitajte još:

Sarme veća pretnja planeti nego automobili

Zbog sve utemeljenijih dokaza o štetnosti mesa po naše zdravlje i blagostanje našeg prirodnog okruženja, pojedini stručnjaci veruju da je, dugoročno gledano, neizbežan “porez na grešnost” na svinjetinu, govedinu i jagnjetinu.

Vlade su već uvele poreze na štetne namirnice kao što su šećer, alkohol i duvan. Da li bi meso trebalo da bude sledeći predmet dodatnih nameta?

Da je donošenje odluke povereno timu naučnika sa Oksforda, odgovor bi bio da. Izveštaj o njihovom istraživanju “Zdravstveno motivisani porezi na crveno meso i mesne prerađevine: Modeliranje optimalnih nivoa poreza prema povezanim uticajima na zdravlje” objavljen je u naučnom časopisu PLOS One.

Oni su za svaku od 150 zemalja obuhvaćenih studijom proračunali poreze koje je neophodno uvesti zarad poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja stanovništva. Predstavili su i očekivane rezultate koje bi preporučeno oporezivanje imalo u smanjenju broja smrtnih slučajeva.

Kada je reč o Srbiji, Englezi nam savetuju porez od 7 odsto na crveno i od 41 odsto na prerađeno meso. Grupa naučnika smatra da bi više cene vodile manjoj potrošnji, te procenjuje da bi zahvaljujući merama poskupljenja od oboljenja uzrokovanih konzumacijom mesa godišnje umrlo 340 ljudi manje. Troškovi za zdravstvenu negu bi se smanjili za više od 2 milijarde dinara.

Gurmanski stek punjen dimljenim sirom i pršutom u jednom beogradskom restoranu košta 1310 dinara. Da li biste ga naručili da je njegova cena 1400 ili biste se radije odlučili za piletinu i neku salatu?

Jelena Kozbašić

Cirkularna ekonomija

14.11.2018

Da li ste se ikada, šetajući parkom u rano proleće, zapitali kuda je nestalo lišće koje je samo pre par meseci prekrivalo tle? Ili kako ljuske suncokreta, kojima tokom letnjih meseci zaspete zemljište oko klupe u parku, nakon određenog vremena jednostavno nestanu? Kada tvorac neformalnih ekoloških zakona Beri Komoner kaže – sve nekuda mora da ode, sve je povezano sa svačim jer „priroda zna najbolje“, on zapravo misli na organske materije u koje spadaju i lišće i suncokret. Ako pojedete bananu i koru bacite u prirodu, nakon izvesnog vremena doći će do njenog razlaganja i ona će naposletku nestati, baš kao lišće i suncokret. Razume se, takav potez nije odraz kulture i vaspitanja ali se tim činom priroda neće trajno zagaditi.

Međutim, ako bacite praznu plastičnu bocu, ona se neće razložiti u prirodi. Plastiku ne možete da uberete na grani kao bananu. Plastika nije organski materijal i za nju ne postoji enzim koji će je u prirodi razložiti (iako su nedavno naučnici slučajno otkrili veštački enzim koji bi to mogao izvesti). To je materijal koji se ne nalazi unutar kružnog sistema prirode i stoga predstavlja uljeza čije taloženje dovodi do trajnog zagađenja. Zamislite samo koliko oljuštenih kora pomorandže, lubenice, krompira i ostataka hrane bude bačeno zajedno sa tim plastičnim bocama, kartonskom ambalažom, pregorelim sijalicama i praznim baterijama. Verujem da će vam zvučati preterano ali iz odgovornih službi u JKP ,,Gradska čistoća“ stižu procene da deponija u Vinči u toku samo jednog dana primi hiljadu i po tona raznog otpada. Ako samo Beograd isporuči ovoliko otpada, neizbežno je da se zamislimo nad tim koliko otpada dnevno generiše čitava Srbija.

Proizvedi-potroši-recikliraj-ponovo upotrebi – to je ukratko najjednostavnija moguća definicija cirkularne, odnosno „zelene” ekonomije. U drugoj deceniji 21. veka otpad je jedan od najvećih strateških resursa na svetu koji se koristi kao važan izvor energije. Dok pojedine zemlje (na primer, Norveška) prerađuju mulj kako bi dobile biogas, mi i dalje imamo velikih poteškoća sa izbacivanjem plastičnih kesa iz upotrebe. I to je naš veliki problem. Nema krupnih pomaka ni kad je reč o razvrstavanju otpada ili reciklaži iako na tome možemo zaraditi. Uzmimo za primer staklo koje se svakog vikenda izbaci iz ugostiteljskih objekata širom Srbije. Umesto da posluži kao izvor zarade, ono uglavnom završi na neuređenim deponijama. Usled celokupno loše situacije u ovoj oblasti, Srbija je prinuđena da ga čak i uvozi iz okolnih zemalja budući da mi nemamo infrastrukturnih kapaciteta. S druge strane, u čitavoj Srbiji ne postoji nijedna kompostana koja bi prerađivala zeleni, organski otpad i proizvodila izuzetno značajan biokompost za prihranu poljoprivrednog zemljišta. Biokompost bi doveo do manje upotrebe veštačkog đubriva i samim tim do manjeg zagađenja zemljišta.

U čitavoj Srbiji ne postoji nijedna kompostana koja bi prerađivala zeleni, organski otpad i proizvodila izuzetno značajan biokompost za prihranu poljoprivrednog zemljišta

Drugim rečima, otpad koji se nalazi svuda oko nas, što u prirodi, što na neuređenim deponijama, ostaje neiskorišćen. Kada već ne može da kruži prirodno, neophodno je to omogućiti uz dodatni ljudski napor. Taj dodatni ljudski napor otvara s jedne strane mogućnost zapošljavanja i sticanja finansijske dobiti, a s druge strane dovodi do manjeg zagađenja životne sredine. Činjenica je da je naše okruženje zagađeno ali ne bi trebalo da pogoršavamo trenutno stanje već da ga poboljšamo. To znači da taj otpad koji nesumnjivo moramo generisati ne bi trebalo da uvećavamo već da ga iznova koristimo kroz jedan održiv i, što je još važnije, ekonomski isplativ sistem. Stoga bi gore navedenoj definiciji trebalo dodati i element zarade pa da ona glasi proizvedi-potroši-recikliraj-ponovo upotrebi-zaradi. A u tome i jeste suština same cirkularne ekonomije.

Priredio: Radomir Jovanović

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar – novembar 2018.

1...1,0001,0011,002...1,676 Page 1,001 of 1,676

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM