Tiho izumiranje žirafa

19.11.2018

Dramatični pad u broju jedinki u proteklih 30 godina doveo je do toga da se ovaj najviši kopneni sisar nađe na listi ugroženih vrsta. Prema Internacionalnoj uniji za konzervaciju prirode (IUNC) broj jedinki opao je sa 155 000, 1985. godine na 97000 u 2015. godini. Žirafe nestaju zbog gubitka staništa, krivolova i drugih ekoloških problema.

Do sada je populacija žirafa smatrana bezbednom ali je nedavno „Crvena lista“ ugroženih vrsta proširena za upravo ovu životinju, to znači da je broj jedinki u polsednjih 30 godina opao za više od 30%.

Prema Dr Džuljanu Fenesiju, stručnjaku za žirafe u IUCN-u, one doživljavaju „tiho istrebljenje“. „Ako odete na safari videćete mnoštvo žirafa. Svi su se brinuli za slonove i nosoroge, ali žirafe su ostale neprimećene iako njihov broj opada. Malo smo iznenađeni što je njihov broj toliko opao za tako kratko vreme,“ rekao je ovaj stručnjak.

Zbog rasta ljudske populacije dolazi i do porasta poljoprivrede i razvoja drugih aspekata društva koji negativno utiču na stanište žirafa. Ratno stanje u nekim delovima Afrike takođe je pogubno za ovu životinju. „U ovim delovima zahvaćenim ratom, u severnoj Keniji, Somaliji i Etiopiji, žirafe su žrtve rata, jer su velike životinje koje su radoznale i njima se može nahraniti veliki broj ljudi,“ rekao je Dr Fenesi.

Iako je nedavna studija otkrila da zapravo postoji 4 različite vrste žirafa IUCN i dalje prepoznaje tradicionalnu podelu od 9 podvrsta. Od 9 podvrsta, u 5 se broj jedinki smanjuje, jedna je ostala stabilna a populacija 3 podvrste raste.

Iako stručnjaci smatraju da neke podvrste neće preživeti, postoji nada za ovu životinju. Uspeh Južnoafričke republike daje odličan primer na koji način možemo očuvati ovu vrstu. Dobro upravljanje nacionalnim parkovima skreće pažnju na ugrožene vrste i donosi priliv kapitala koji se kasnije može iskoristiti za dalje očuvanje.

Poslednja verzija Crvene liste ugroženih vrsta sadrži preko 85 000 vrsta. Oko 700 novootkrivenih vrsta ptica se takođe nalazi na listi. „Mnoge vrste počnu da nestaju pre nego što stignemo da ih opišemo i izučimo, a ovo proširenje liste može značiti da je problem izumiranja vrsta veći nego što smo ranije mislili,“ rekla je generalna direktorka IUCN-a, Inger Andersen.

Milan Zlatanović

Intenzivni radovi zaštite Paraćina od velikih voda

19.11.2018

Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima u Paraćinu su tokom novembra sprovedeni intenzivni radovi na obalama i u koritu Crnice, predviđeni projektom “Zaštite Paraćina od velikih voda”, na svim, izuzev prvoj projektnoj deonici, od bivše Štofare do ušća u Veliku Moravu, gde su započeti radovi proteklih meseci privedeni kraju.

Sem toga, na toj deonici radilo se raščišćavanje i uređivanje korita i postojećih obaloutvrda, što je za razliku od komplikovanije izgradnje vodnih objekata na ostalim deonicama, manje zahtevan posao.

Na deonici od mosta kod EPS-a uzvodno, nastavljena je izgradnja odbrambenih zidova, s druge strane keja, na zelenoj površini kod stambenih zgrada, pošto je u prethodnom periodu završena izgradnja sa strane Tehnološke škole, do spomenika Branku Krsmanoviću.

U tom delu korita, uklonjene su betonske kinete, nekadašnjeg sistema odbrane od poplava, u okviru pripreme izgradnje novih. Dalje, u parku preko puta suda, završavaju se, u odnosu na druge deonice niži zidovi, na koje će se, u slučaju potrebe postavljati sistemi mobilne opreme.

Radovi u kamenu u samom koritu reke, poodmakli su poprilično i na deonici od mosta u Nemanjinoj ka auto putu, gde se, pored ostalog, obezbeđuju uslovi buduće retenzije sa leve strane reke, gledano ka Glavici.

Ekipe vlasotinačke firme, podizvođača slovenačke “Nive Eko”, po izboru finansijera projekta, Austrijske razvojne agencije (ADA), sprovode i projektom predviđene radove delimičnog ispravljanja rečnog toka, zemljane i radove u kamenu u koritu Crnice kroz Glavicu, četvrtu projektnu deonicu.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Osmi sastanak koordinatora sliva Zapadne Morave u Kniću

19.11.2018

Opština Knić prošle nedelje bila je domaćin osmog sastanka koordinatora sliva Zapadne Morave.

Sliv Zapadne Morave je jedan od četiri do sada formirane asocijacije opština i gradova u cilju zajedničkog postupanja lokalnih samouprava u preventivnim aktivnostima i u upravljanju vanrednim situacijama uzrokovanim poplavama ali i drugim elementarnim nepogodama.

Na početku sastanka najpre je bilo reči o rezultatima projekata poput projekata podržanog od Vlade Švedske preko agencije SIDA i SKGO u Osečini i Novom Pazaru i projekta SiUrban koji je podržao nekoliko zemanja Jugoistočne Evrope, među njima i Srbiju, u njihovvoj borbi protiv klimatskih promena i posledica koje zbog njig nastaju, a ispoljavaju se i u vidu elemetarnih nepogoda većih razmera.

Centralna tema skupa u Kniću bile su predstojeće aktivnosti na izradi akta koji, posle izmena u Zakonu o lokalnim samoupravama iz juna ove godine, omogućava nove modele udruživanja kadrovskih i materijalnih kapaciteta lokalnih samouprava i delova njihovih javnih uprava u neku formu zajedničke, međuopštinske, službe za preventivno postupanje i upravljanje vanrednim situacijama.

I ovoga puta aktivnosti na izradi takvog Sporazuma o udruživanju biće, rečeno je na skupu u Kniću, podržane od strane već pomenutih partnera, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstava zaštite životne sredine, Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), Kancelarije za javna ulaganja Vlade Republike Srbije, FAO za Srbiju i UNDP za Srbiju kroz uključivanje u nekoliko projekata.

To su svojim prisustvom današnjem skupu potvrdili državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Dragan Jeremić, zamenica direktora Kancelarije za javna ulaganja Sandra Nedeljković, direktor UNDP za Srbiju Žarko Petrović direktor FAO za Srbiju Aleksandar Mentov i Darko Drndić menadžer Savetodavnog centra SKGO i koordinator za civilnu zaštitu na lokalnom nivou.

Učestvujući na današnjem sastanku u Kniću državni sekretar Dragan Jeremić je rekao da je Ministarstvo zaštite životne sredine posvećeno u pružanju pomoći i podrške lokalnim samoupravama u njihovim aktivnostima na smanjivanju uzroka klimatskih promena na tom, lokalnom, nivou a posebno prevetivnim aktivnostima.

Izvor: Opština Knić

Milisav Pajević

Deca se u Omoljici upoznala sa reciklažom električnog i elektronskog otpada

19.11.2018

U okviru projekata „Dečji zeleni karavan 2“, deca iz osnovne škole „Vasa Živković“ su posetila preduzeće “Božić i sinovi” u Omoljici.

Deca su u preduzeću, koje se bavi reciklažom električnog i elektronskog otpada, videla gde završava njihov kompjuter kada se više ne koristi.

Projekat realizuje Udruženje građana “EKOPAN” Pančevo, a sufinansira Grad Pančevo Gradska uprava-Sekretarijat za zaštitu životne sredine u okviru programa u oblasti manifestacije koje promovišu zaštitu životne sredine predlažući konkretne aktivnosti u oblasti zaštite prirodnih vrednosti, očuvanja i unapređenja biodiverziteta, programe ekološke edukacije dece i mladih, kao i podizanja svesti javnosti na teritoriji Grada Pančeva i okolnih naselja za 2018. godinu.

Milisav Pajević

Izgrađen prvi zip lajn u Užicu

19.11.2018

Stari-grad-Zip-lajn-768x576 — Foto: Grad Užice

Završeni su radovi na izgradnji prvog zip lajna u Užicu, od Starog grada do Čitakove stene.

Priliku da se prvi voze zip lajnom dugim 375 metara imali su predstavnici medija i gradskog rukovodstva, dok će Užičani moći da uživaju u ovoj vožnji od aprila naredne godine.

Sama vožnja traje oko 45 sekundi, a visinska razlika između polazne i završne tačke zip lajna je oko 20 metara.

Gradonačelnik Užica Tihomir Petković i njegov zamenik Nemanja Nešić bili su među prvima koji su isprobali ovu adrenalinsku atrakciju.

Zamenik gradonačelnika Užica Nemanja Nešić je ovom prilikom istakao da je za nama „jedna uspešna i dinamična godina vezana za aktivnosti na lokalitetu Stari grad, pored onoga što je urađeno na konzervaciji utvrđenja.“

– Ovo je još jedna u nizu od aktivnosi, kojima želimo da obogatimo turističke sadržaje na Starom gradu, kako bi što veći broj ljudi ovde bio prisutan i kako bi ovaj lokalitet počeo da živi. Ovo je uvod u sve aktivnosti koje planiramo u sledećoj godini, a one će i po količini radova, obuhvatu, ali i nekim idejama biti daleko veće nego što su u ovoj godini, rekao je Nešić.

Izgradnja zip lajna je deo projekta „Unapređenje turističke infrastrukture za aktivni odmor u regiji Zapadna Srbija“ koji je realizovao Grad Užice uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Ukupna vrednost investicije je oko 1.730.000 dinara, od čega je preko konkursa od Ministarstva trgovine obezbeđeno oko 1.600.000, a Grad Užice je finansirao izradu projektne dokumentacije u iznosu od oko 130.000 dinara.

Milisav Pajević

Modni krik! Jakna od 47 recikliranih plastičnih flaša

19.11.2018

Everlejn je proizvođač odeće i obuće iz Sjedinjenih Američkih Država. Izraženom društvenom odgovornošću, poštovanjem etičkih načela i radikalnom otvorenošću u poslovanju kompanija je zaslužila svetsko priznanje.

U okolnostima u kojim je izrabljivanje radnika tužna svakodnevica, za pravljenje svojih proizvoda Everlejn bira isključivo fabrike koje poštuju prava radnika i redovno isplaćuju plate. U opisu artikla pored njegovog sastava stoji ime pogona u kome je proizveden i njegov vlasnik, poreklo tkanine i tok nastanka komada. Pored toga, kupcu su za svaki pojedinačni proizvod iz njihove ponude dostupne i informacije o troškovima materijala, radne snage, transporta, carine i metalnih delova.

Svoju cenu uvećavaju od 2 do 3 puta u odnosu na potrošena novčana sredstva, a ostali prodavci od 5 do 6, ističe Everlejn.

Obećavši da će od 2021. godine iz svog lanca proizvodnje i snabdevanja u potpunosti da odstrani tzv. devičansku plastiku, Everlejn je pokazao i odgovornost prema životnoj sredini, a ne isključivo prema društvu.

Plastika je postala popularna pedesetih godina prošlog veka zato što je jeftina i izdržljiva. Upravo njena izdržljivost postala je problem po planetu. Zemlju trenutno zagađuje više od osam milijardi tona plastičnog otpada.

Everlejn teži da sve sintetičke materijale zameni “obnovljenim” sirovinama. Preduzeće želi da “ekologizuje” i pakovanje proizvoda. Odeća i obuća obično se prevozi u plastičnoj ambalaži, ali je Everlejn i za ovo razvio recikliranu alternativu koju će masovnije da koristi od sledeće godine.

U toku je i međunarodni obrazovni program čija je misija da se iz kompanijskih prodavnica i kancelarija izbace iz upotrebe svi proizvodi od jednokratne plastike.

S istim ciljem, Everlejn je nedavno predstavio ReNew kolekciju. U odeljku sastav na komadima iz ove linije stoje reciklirane plastične flaše. Za dukseve između 35 i 41, a za jakne od 15 do 60.

Kompanija je kolekciju predstavila pod sloganima Plastična flaša – laka da se odbaci. ReNew jakna – bolja da se nabaci i Plastična flaša – jednom korišćena. ReNew jakna – večno nošena.

Everlejn je na ovaj način udahnuo novi život u tri miliona boca od plastike koje bi verovatno u suprotnom zagađivale naše plaže i mora.

Plastične flaše u reciklažno postrojenje dolaze u balama. Radnici ih razdvajaju, peru i skidaju etikete s njih. Sledeći korak predstavlja sitnjenje boca u ljuspice od 1 cm. Potom se rastapaju. Kroz proces koji nalikuje pravljenju testenine, rastopljena plastika pretvara se u dugačke niti, koje se zatim dodatno stanje.

Jelena Kozbašić

Radovi na sanaciji i zaštiti vodnih objekata u Lučanima

19.11.2018

Radovi na sanaciji reke Bjelice — Foto: JVP „Srbijavode“

Direktor JVP „Srbijavode“ Goran Puzović sa predsednicom Opštine Lučani, Vesnom Stambolić, nedavno je obišao radove na sanaciji i zaštiti vodnih objekata u Lučanima, oštećenih u poplavama 2014. i 2016. godine.

Poplavni događaji u maju 2014. i martu 2016. godine, naneli su veliku štetu naselju Lučani, komunalnoj infrastrukturi i industrijskom kompleksu „Namenska- Milan Blagojević“.

Postojeći nasip za železnički i putni saobraćaj bio je celom dužinom preliven. Evidentirani su prodori vode u zoni ušća pritoka Spilo i Lučanskog potoka.

Upravo ova učestalost poplavnih događaja i razmera štete koja je zabeležan u pomenutom periodu, potvrdili su opravdanost da se hitno pristupi dugoročnom rešavanju problema zaštite Lučana od poplava.

Na inicijativu JVP „Srbijavode“ i Opštine Lučani, Vlada Republike Srbije je Uredbama o državnom programu hitnih radova, obezbedila finansijske preduslove da nadležno JVP „Srbijavode“, u saradnji sa Opštinom Lučani, sprovede interventne i dugoročne mere, najkasnije do 2018. godine, u ukupnoj vrednosti od 491,3 miliona dinara.

Ovom posetom, evidentirani su novonastali problemi, na koje je odmah reagovano iznalaženjem modela za rešenje problema na reci Bjelici, u selu Lis, gde se urušava leva obala u dužini od 150 metara.

Ovim radovima na levoj obali reke, štiti se most na regionalnom putu Lučani-Guča.

Radovi će obuhvatiti ispravljanje korita reke i vraćanje rečnog toka u svoj prvobitni tok.

To će se postići zemljanim radovima, kao i kamenim nabačajem.

Milisav Pajević

Crna Gora počela istraživanje nafte i gasa u podmorju

19.11.2018

Brod istraživač nafte — Foto: Vlada Crne Gore

Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković i ministari ekonomije i održivog razvoja i turizma Dragica Sekulić i Pavle Radulović posetili su brod „Polar Empress“ koji je počeo istraživanja u podmorju Crne Gore i tom prilikom poručili da dan predstavlja početak nove ere industrijske proizvodnje u Crnoj Gori, da će se prilikom istraživanja voditi naročito računa o zaštiti životne sredine i da smo, učeći se na greškama drugih država proizvođača nafte i gasa, a inspirisani pozitivnim primerima, koncipirali zakonodavni okvir tako da u trenutku potencijalne proizvodnje ugljovodonika državni interesi budu maksimalno zaštićeni.

– Istraživanje, koje će započeti ovaj brod, predstavlja prvu vrstu operativnog istraživanja po koncesionom ugovoru koje su potpisale kompanije Eni i Novatek sa Državom, rekla je Dragica Sekulić, ministarka ekonomije. Precizirala je da će norveški brod koji su angažovale kompanije koncesionari za istraživanje nafte i gasa u četiri bloka našeg podmorja u narednih 40 dana obaviti 3D ispitivanja tako što će snimati dno crnogorskog podmorja da bismo kao rezultat dobili mape i podatke na osnovu kojih će biti locirane prve dve bušotine.

– Sve ovo što smo čuli na ovom brodu uverava nas da je ovo brod pod strogom kontrolom, koji je u skladu sa svim savremenim praksama kako u oblasti geologije, seizmologije tako i u oblasti zaštite životne sredine. Verujemo da je ovaj model koji mi koristimo i koji smo na neki način iskopirali od Norveške nešto što će nam svima doneti korist u narednom periodu, rekla je ministarka Dragica Sekulić.

Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović je rekao da je poseta poslužila da se uveri da je sve što je predviđeno u vezi sa zaštitom životne sredine ispoštovano.

– Šest međunarodno priznatih eksperata koji se bave zaštitom živog sveta, pre svega zaštitom morskih sisara, tu su sa nama. Oni će vršiti monitoring ovih vrsta za čitavo vreme koji brod plovi i našim i međunarodnim vodama na koje Crna Gora po međunarodnim konvencijama ima pravo. Osim ljudi imamo i opremu, takozvane hidrofone, koji će kupiti sve zvučne signale koje eventualno živi svet na koji ovakva istraživanja mogu imati uticaj mogu da emituju. U slučaju da se oni pojave u radijusu od 700 metara, koliko iznosi radijus dosega ove opreme, istraživanje će biti prekinuto dok se živi svet udalji iz tog područja, rekao je Pavle Radulović, ministar održivog razvoja i turizma.

Dodao je da je vrlo obimna studija zaštite životne sredine propisuje, pored postojećih stručnjaka i dodatnih, više od 260 dodatnih mera zaštite koje će biti ispoštovane.

– Mogu samo da izrazim zadovoljstvo što sam upoznao sve te ljude i uverio se u sofisticiranost njihove opreme i njihovu odlučnost da ovo istraživanje ne ostavi bilo kakve posledice na živi svet u Crnoj Gori, rekao je ministar Pavle Radulović.

Ministri su poručili na kraju posete da na brodu predstavnici crnogorskih nadležnih tela i da će biti dnevno izveštavani o svim aspektima istraživanja.

Milisav Pajević

Puštena u rad Crpna stanica „Kula“

19.11.2018

Pumpanje Kula Mali Iđoš — Foto: JVP „Vode Vojvodine“

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović pustio je u subotu u rad Crpnu stanicu „Kula“ koja je deo regionalnog podsistema za navodnjavanje “Kula-Mali Iđoš”.

Događaju su prisustvovali i sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i direktor JVP „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić.

Na kanalu za navodnjavanje Kula-Mali Iđoš, koji je deo istoimenog regionalnog podsistema, dodatno je uređeno prvih pet kilometara. Ovo je jedan od od jedanaest projekata iz prve faze Abu Dabi fonda.

U sklopu ovih radova, najpre su izvedeni geodetski i zemljani radovi, čime je povećan kapacitet kanala, a potom je ova deonica kanala obložena novom vodonepropusnom folijom, jer je stara bila dotrajala, te je bilo dosta gubitaka vode.

Kanal se snabdeva vodom iz Hidrosistema DTD (Velikog bačkog kanala), preko Crpne stanice „Kula“. Radovi su bili vredni 1.044.287,00 evra, a izvođač je bio konzorcijum VP „Severna Bačka“ Subotica, „Ekstra Autotransport“ Kula i CMT Beograd.

Radovi su počeli tek sredinom avgusta ove godine, jer bi da su započeti ranije, bilo dovedeno u pitanje nesmetano navodnjavanje poljoprivrednih površina koje se inače navodnjavaju iz tog kanala.

Regionalni podsistem „Mali Iđoš“ deo je regionalnog hidrosistema „Severna Bačka“. Trenutno je izgrađeno 10, od ukupno 15 kilometara kanala.

Kada regionalni sistem bude konačno završen trebalo bi da obezbedi vodu za navodnjavanje 11.500 ha poljoprivrednih površina na područjima opština Kula, Vrbas, Mali Iđoš i Bačka Topola.

Milisav Pajević

NIS dobitnik Zlatne plakete Beogradske berze

19.11.2018

NIS a.d. Novi Sad je drugu godinu zaredom dobitnik Zlatne plakete Beogradske berze za najbolje odnose sa investitorima.

Ovo priznanje je nova potvrda da je domaća investiciona javnost prepoznala opredeljenje NIS-a da o svojim aktivnostima pravovremeno i sveobuhvatno informiše akcionare i investitore i da odnose sa njima gradi na međusobnom poverenju i dvosmernoj komunikaciji.

Za NIS, ova nagrada, koja je kompaniji dodeljena šesti put od početka dodeljivanja nagrade Beogradske berze, ujedno predstavlja i podstrek da nastavi da unapređuje svoju poslovnu praksu u ovoj oblasti i bude primer drugim kompanijama u Srbiji i regionu.

Nagrada je utoliko značajnija jer je dodeljena u konkurenciji 16 kompanija, a o priznanju je odlučivala stručna komisija u kojoj su bili ugledni finansijski analitičari i univerzitetski profesor.

Priznanje je dodeljeno na osnovu procene 35 kriterijuma otvorenosti kompanija prema investicionoj javnosti, među kojima su objavljeni aktuelni i istorijski izveštaji, informacije o performansama kompanije na tržištu kapitala (cena akcija i vrednost prometa), prisutnost kompanije na društvenim mrežama, postojanje objavljenih kontakata i audio i video zapisa za investitore na internet prezentaciji kompanije, objavljeni izveštaji o održivom razvoju, itd.

Zlatna plaketa za odnose sa investitorima u 2018. godini NIS-u je uručena na Međunarodnoj konferenciji Beogradske berze koja je danas održana u Beogradu. Priznanje je u ime NIS-a primila Jelena Stanković, rukovodilac Službe za odnose sa investitorima.

– Za našu kompaniju ovo je veliko priznanje i pokušaćemo da i u narednom periodu opravdamo ukazano poverenje, kao i da budemo još bolji. Nadamo se daljoj uspešnoj saradnji i novim poslovnim izazovima, rekla je Jelena Stanković.

Na konferenciji Beogradske berze investicionoj javnosti je predstavljen i projekat “Duboka prerada“, ključni projekat druge faze modernizacije Rafinerije nafte u Pančevu.

O ovoj investiciji vrednoj 300 miliona evra prisutnima je govorio Andrej Djug, direktor Sektora za podršku projektu koji je istakao da će nakon realizacije projekta rafinerija u Pančevu po dubini prerade biti u rangu najboljih svetskih rafinerija.

On je naveo da se komercijalni rad postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja planira za treći kvartal 2019. godine.

Za građane će to pre svega značiti veće količine najkvalitetnijih goriva domaće proizvodnje, ali i početak proizvodnje koksa, proizvoda koji se sada uvozi u našu zemlju.

Pored toga, ovaj projekat ima i značajne ekološke prednosti, među kojima je i sticanje uslova za prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora čime će biti unapređena zaštita životne sredine u celoj Srbiji.

Milisav Pajević

Energetski saniran i adaptiran objekat Mesne zajednice „Makova sedmica“ kod Subotice

18.11.2018

MZ Makova sedmica Subotica — Foto: Grad Subotica

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban i član Gradskog veća, Nemanja Simović, obišli su nedavno renovirani objekat Mesne zajednice „Makova sedmica“, u čiju je sanaciju i adaptaciju tokom 2017. i 2018. godine iz gradskog budžeta izdvojeno više od osam miliona dinara.

Obraćajući se medijima nakon obilaska objekta, gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je rekao da, pored kapitalnih investicija, ulaganja u saobraćajnu, vodovodnu, kanalizacionu i sportsku infrastrukturu, zdravstvene i obrazovne ustanove, subotička lokalna samouprava vodi računa i o prigradskim mesnim zajednicama.

– U kompletnu rekonstrukciju ovog objekta grad Subotica je, iz budžeta, u 2017. godini izdvojio 3,7 miliona dinara, a u 2018. godini 4,4 miliona dinara. Ovo je prilika da se istakne da je rukovodstvo ove mesne zajednice agilno i efikasno i da je realizacija ovog projekta rezultat našeg zajedničkog rada. Ove godine, u ulici Anke Butorac, koja pripada Mesnoj zajednici “Makova sedmica” izgrađen je kolovoz u dužini 1.500 metara, širine pet metara. Izvođač radova bila je kompanija “Vojput”, a sredstva u visini od 45,5 miliona dinara obezbedila je Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, naglasio je Bogdan Laban.

Na ovom objektu rađeno je unutrašnje i spoljašnje malterisanje zidova, izrađena je cementna košuljica, ugrađena nova unutrašnja i spoljašnja vrata, spušteni su plafoni, urađena termoizolacija fasade i tavana i postavljena LED rasveta, dograđen sanitarni čvor, uređena fasada i betonirana terasa.

Milisav Pajević

JP Nacionalni parkovi Crne Gore preuzeli Botanički vrt “Dulovine“

18.11.2018

Daniel-Vincek-i-direktor-JPNPCG-Elvir-Klica-1-800x490 — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore upravljaće zaštićenim područjem Botaničkim vrtom „Dulovine“ sa ciljem očuvanja bašte i realne potrebe postojanja specijalizovanog botaničkog objekta koji objedinjuje kulturnu, naučnu i edukativnu delatnost vezanu za prirodne vrednosti Crne Gore.

Naime, Vlada Crne Gore je na sednici od 1. novembra ove godine razmotrila i usvojila Informaciju o davanju na poklon zaštićenog prirodnog dobra – Botaničkog vrta „Dulovine“ Nacionalnim parkovima Crne Gore.

S tim u vezi, direktor Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore Elvir Klica potpisao je Ugovor o poklonu nepokretnosti sa pravom plodouživanja i Sporazum o regulisanju međusobnih odnosa povodom preuzimanja Botaničkog vrta “Dulovine“ koji je u vlasništvu Daniela i Zore Vincek iz Kolašina.

– Preuzimanje Botaničke bašte na upravljanje Nacionalnim parkovima Crne Gore predstavlja posebnu čast, sa jedne strane, i istovremeno obavezu kojoj ćemo se sa pažnjom posvetiti u budućim aktivnostima i koju ćemo realizovati na zadovoljstvo brojnih poštovalaca ovog zaštićenog dobra, saopštio je direktor JPNPCG Elvir Klica.

Botanički vrt formiran je 1981. godine u Dulovinama u južnom delu Kolašina i predstavlja pravo bogatstvo severa Crne Gore i simbol ovog grada. Botanički vrt je kategorisan kao zaštićeno prirodno dobro – spomenik prirode i zakonom je zaštićeno od 1994. godine.

Zahvata površinu od 646 metara kvadratnih i nalazi se na nadmorskoj visini od 1.018 metara nadmorske visine. Pored svog turističkog značaja, bašta ima i naučno-edukativni karakter. Bašta obezbeđuje optimalne uslove za rast preko 500 vrsta biljaka, od kojih je većina endemska, a oko 80 odsto njih je klasifikovano kao lekovito bilje.

Predmet poklona JPNPCG su nepokretnosti: vikendica sa dvorištem i livadom i pokretne stvari: botanička bašta kao zaštićeno prirodno dobro koje je zasađeno na nepokretnostima i biblioteka botaničke bašte.

Ugovor i Sporazum potpisani su 15. novembra ove godine u Botaničkom vrtu Dulovine uz prisustvo direktora NP Biogradska gora Saše Jeknića i predstavnika opštine Kolašin.

Milisav Pajević

Jedno od najvećih crnih tržišta egzotičnih vrsta faune – Fejsbuk

18.11.2018

Nezakonita trgovina ide u korak sa napretkom tehnologije i našom sve većom zavisnošću od telefona. Ubrzo je zaposela internet. Jedan od njenih vidova je i kupoprodaja egzotičnih vrsta faune.

Ulogujte se na jednu od najpopularnijih društvenih mreža i u pretraživač ukucajte “tarantule”. Rezultat pretrage biće nekoliko oglasa.

Dobro došli na Fejsbuk, jedno od najvećih crnih tržišta egzotičnih, uglavnom ugroženih, vrsta.

Mnogobrojne stranice i grupe na društvenoj mreži Fejsbuk napravljene su s ciljem trgovine divljim životinjama i njihovim proizvodima. Zainteresovani kupci dolaze iz različitih krajeva sveta: od razmetljivog bogataša iz Njujorka koji želi da pokaže svoj status prostiranjem tepiha od kože odranog lava u dnevnoj sobi preko Rusa koji hoće krokodila za kućnog ljubimca do Kineza koji rog nosoroga upotrebljava u tradicionalnoj medicini.

Slonovača? Tropske ptice? Medveđe šape? Majmunčići loriji? Vilice ajkule? Različiti gmizavci? Na krvavim virtuelnim tezgama sve je na prodaju.

U aprilu ove godine Fejsbuk je optužen da je dozvolio reklamiranje prodaje tigrovih zuba. Kompanija se suočila sa osudom javnosti zbog neuspešnog sprečavanja nezakonitih aktivnosti u okviru svoje mreže.

U zvaničnom saopštenju Fejsbuka povodom ovog skandala stoji da se trgovina ugroženim vrstama i njihovim delovima kosi sa pravilima zajednice. Grupe koje krše zakon bivaju odstranjene sa te društvene mreže čim se uoči sumnjiva aktivnost.

Do kraja godine, Fejsbuk planira da zaposli više od 20 hiljada ljudi koji će kontrolisati objave neprimerenog i nedozvoljenog sadržaj. Osnivač kompanije Mark Zakerberg najavio je i kreiranje posebnog alata za praćenje ovakvih objava koji će pokretati veštačka inteligencija.

Jelena Kozbašić

Zbog povećanja broja, planinske gorile nisu više ekstremno ugrožena vrsta

18.11.2018

gorilla-61136_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Medjunarodna unija za zaštitu prirode sa sedištem u Švajcarskoj promenila je danas status planinskih gorila iz “ekstremno ugrožene vrste” u “ugroženu vrstu”.

“Budući da se ceo svet suočava sa nestajanjem životinjskih vrsta ovo je veliki uspeh u zaštiti prirode”, rekla je predsednica i vodeća naučnica Fondacije “Dajan Fosi” Tara Stoinski.

Ta fondacija je dobila ime po američkoj zoološkinji čiji je rad privukao pažnju mejunarodne javnosti na planinske gorile i čiji su memoari bili osnova za film iz 1988. “Gorile u magli” sa Sigurni Viver.

Nakon što su planinske gorile bile pred istrebljenjem njihov broj se polako povećava, prenela je agencija Asošijeitd pres.

“Poboljšali smo njihovu zaštitu tako što smo obezbedili životnu sredinu gde će da se razvijaju i rastu”, rekla je direktorka Medjunarodnog programa za zaštitu gorila Ana Behm Masozera.

On je dodala da se mora imati vidu da broj planinskih gorila i dalje može da se smanji jer postoje samo dve male populacije u dva nacionalana parka.

Vlasti nekoliko država u kojima se nalaze planinske gorile podržale su dodatnu zaštitu granica nacionalnih parkova unutar kojih nije dozvoljen lov, seča drva ili asfaltiranje puteva.

Obezbedjena je i zdravstvena nega tako što je organizovana obuka za veterinare u svim zemljama gde se nalaze planinske gorile, navodi AP.

Lov u nacionanim parkovima je zabranjen ali gorile često mogu da upadnu u zamke koje su postavljene za druge zivotinje. Kada se tako nešto desi, pozivaju se veterinari da im očiste rane. Kristin Giljardi ovo naziva “ekstremnom zaštitom”.

“Ovo je totalna pobeda zaštite prirode, a nema ih puno”, dodala je Giljardi.

Planinske gorile žive u gustim i magloovitim šumama u oblasti “uspavanih” vulkana u istočnoj Africi. Njihovo stanište su nacionalni parkovi koji obuhvataju delove Ugande, Ruande i Demokratske Republike Kongo.

Izvor: Zelena Srbija

Novo istraživanje- kako se rangiraju zemlje po klimatskoj politici

17.11.2018

Kina, Rusija i Kanada trenutno vode takvu klimatsku politiku koja bi mogla da dovede do povećanja globalne temperature za čak 5 stepeni do kraja ovog veka.

Ovo su rezultati novog istraživanja koje je rangiralo klimatske ciljeve različitih zemalja. Studija je objavljena u petak u stručnom magazinu Nature Communications, i pokazuje odnos između nacionalnih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i uticaja koje će oni imati na globalno povećanje temperature. Cilj ovog istraživanja jeste da informiše učesnike Pariskog sporazuma i da im pomogne da ostvare ono na šta su se obavezali pre tri godine.

Amerika i Australija su za nijansu bolje jer bi uticale na porast temperature od 4 stepena. Zemlje Evropske unije, koja nosi titulu pionira u borbi protiv klimatskuh promena, trenutno bi dovele do povećanja duplo većeg od propisanog ciljevima Pariskog sporazuma, tj. za oko 3 stepena.

Od velikih ekonomija najbolje se rangirala Indija koja premašuje propisani cilj za samo pola stepena. Nerazvijene zemlje generalno manje doprinose globalnom zagrevanju i bolje su rangirane, a razlog leži u tome što imaju manje fabrika, elektrana i saobraćaja pa samim tim imaju i manje emisije štetnih gasova.

Sa druge strane svetske energetske sile poput Kine malo toga rade da ograniče svoje štetno delovanje. Ovo podrazumeva Saudijsku Arabiju koja izvozi naftu, Rusiju koja izvozi gas i Kanadu koja takođe eksploatiše naftu. Lobiji fosilnih goriva su veoma jaki u ovim zemljama a nemogućnost vlade da se izbori sa njima preti da dovede do povećanja globalnih temperatura od 5 stepeni.

„Interesantno je videti koliko neke zemlje zaostaju u ispunjenju svojih ciljeva iako su smatrane za lidere u borbi protiv klimatskih promena,“ izjavio je autor studije Jan Robiu du Pont sa Univerziteta u Melburnu.

Ovo istraživanje će vrlo verovatno izazvati burne reakcije. Prema Pariskom sporazumu ne postoji jasno definisana odgovornost zemalja jer svaka nacija sama određuje svoje ciljeve u odnosu na niz različitih faktora. Ti faktori podrazumevaju političku moć, nivo industrijalizacije, ekonomsku moć, veličinu populacije, istorijsku odgovornost za emisije itd. Svaka vlada odabrala je interpretaciju jednakosti koja odgovara njihovim interesima, tvrde autori studije.

Oni su u istraživanju pokušali bolje da definišu jednakost u odgovornosti zemalja tako što su razmatrali drugačije interpretacije i nadaju se da će njihov rad doprineti pregovorima koje UN organizuje sledećeg meseca u Poljskoj. Iako ova studija naglašava razlike između političke volje zemalja, autori tvrde da ona služi da inspiriše a ne da traži krivca.

„Ovo istraživanje nudi instrumente zemljama pomoću kojih mogu da provere na koji način ih druge zemlje percipiraju i da li spadaju u kategoriju klimatskih lidera ili pak onih koji napredak usporavaju,“ rekao je Džoeri Rogelj sa Imperijalnog koledža u Londonu.

Milan Zlatanović

Plan za razvoj Beograda kao pametnog grada

17.11.2018

Povodom učešća delegacije Grada Beograda na Svetskom kongresu pametnih gradova u Barseloni, gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić izjavio je da je važno da se građanima približi taj koncept, i kakvu će korist imati od primene modernih tehnologija u svakodnevnom funkcionisanju komunalnog sistema grada.

On je juče, u Beogradskoj hronici, istakao da je Barselona jedan od gradova koji je najdalje otišao u razvoju pametnih gradova.

– Tako da smo imali šta da vidimo i naučimo, i u budućnosti ih primenimo u našoj prestonici. Takođe, koliko je važno da se grad razvija u tom pravcu, podjednako je važno da se i svest ljudi podiže i bude kompatibilan sa time, ukazao je gradonačelnik.

On je istakao da je potrebno imati viziju razvoja grada i da vlasti u Beogradu imaju plan za razvoj Beograda kao pametnog grada.

– Na primer, celokupan koncept prevoza u Beogradu daje prioritet pešacima, biciklistima, javnom prevozu i na kraju automobilima. U tom konceptu će se razvijati izgradnja javnih garaža u centru grada, dok na opštini Vračar već postoje senzori koji pokazuju koliko ima slobodnih parking mesta, i to su koraci koji idu u tom pravcu, naveo je Radojičić.

Takođe je pohvalio podsticaje Vlade Republike Srbije u tom pravcu, posebno mladim ljudima koji ostvaruju izvrsne rezultate u Naučno-tehnološkom parku „Beograd”.

– Gradovi su sve veći i sigurno je da će sve veći broj svetske populacije u živeti u gradovima. Neke su prognoze da će u narednih desetak godina dodatnih 20-30 odsto svetskog stanovništva živeti u gradovima. To definitivno znači da gradovi na drugačiji način moraju da se uređuju i na drugačiji način funkcionišu, ukazao je gradonačelnik.

On je zaključio da koncept pamentnih gradova podrazumava korišćenje savremenih tehnologija da bi ljudi, kroz bolje funkcionisanje, imali bolji kvalitet života.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

1...9989991,000...1,676 Page 999 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM