O spaljivanju strništa na Pododboru za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima

25.11.2018

Skupština Srbije — Foto: Milisav Pajević

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije održao je prošlog četvrtka sednicu na kojoj su između ostalog govorilo i o spaljivanju strništa, koje se po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu kažnjava.

Rečeno je i da stručne službe vrše edukaciju poljoprivrednika na terenu i da se adekvatna pomoć za ratare mora pronaći, kako bi se umanjilo spaljivanje strništa, a povećalo zaoravanje zemljišta.

Članovi Pododbora razgovarali su i sa predstavnicima Lovačkog saveza Srbije, na čelu sa predsednikom Bratislavom Ćirkovićem.

Predstavnici Saveza govorili su o prihrani divljači tokom zimskog perioda, koje je posebno važno u slučaju zimskih padavina, kako bi se sprečilo izumiranje i migracija, te okvirno prebrojala divljač.

Sednici je predsedavao Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi Nada Lazić, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Milisav Pajević

Počela peta sezona „Eko-kviza” – „Prljavo ili čisto – nije isto”

25.11.2018

Eko-Kviz-23.11.2018.-300x225 — Foto: http://www.gradskacistoca.rs/

Prvi krug takmičenja „Eko-kviza”, na temu „Prljavo ili čisto – nije isto”, počeo je prošlog petkog u prostorijama direkcije JKP „Gradska čistoća”.

Plasman u drugi krug obezbedile su OŠ „Zmaj Jova Jovanović” sa Voždovca i „Zaga Malivuk” sa Palilule i sačekaće završetak prvog kruga kako bi nastavile takmičenje.

Učešće u takmičenju „Eko-kviz” u školskoj 2018/19. godini uzelo je 45 osnovnih škola iz Beograda.

Na programu su tri kruga kvalifikacija, polufinale, četvrtfinale i finale.

Škola koja ponese titulu pobednika gradskog takmičenja, pored vrednih nagrada koje osvaja, predstavljaće Beograd na republičkom tamičenju u 2019. godini, kada će se osnovici iz više od 15 gradova Srbije nadmetati u znanju o reciklaži.

Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća” od 2014. godine organizuje takmičenje beogradskih osnovaca u znanju o ekologiji, reciklaži i pravilnom odlaganju otpada – „Eko-kviz”.

To je projekat edukativnog karaktera i namenjen je učenicima osnovnih škola. Iz svake škole nastupa ekipa od četiri člana, i to po jedan učenik petog, šestog, sedmog i osmog razreda.

Takmiče se po četiri škole, od kojih dve bolje prolaze u naredni krug takmičenja. Cilj takmičenja je podizanje nivoa svesti osnovaca o značaju životne sredine, kao i nivoa informisanosti o reciklaži i ekologiji.

U prvoj godini „Eko-kviza” učestvovalo je svega osam osnovnih škola, a danas ih je više od 40. Od 2017. godine, zbog edukativnog i zabavnog karaktera organizuje se i republičko takmičenje na kojem su do sada učestvovali Beograd, Vranje, Zrenjanin, Gornji Milanovac, Prokuplje, Vršac, Petrovac na Mlavi i Sokobanja, a lista gradova se i dalje širi.

Podršku „Eko-kvizu” dali su Ministarstvo zaštite životne sredine, Skupština Grada Beograda, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda, kao i brojne lokalne samouprave, ali i medijske kuće.

Milisav Pajević

Nevreme u Saudijskoj Arabiji: Kiša i poplave “opustošile” pustinju (VIDEO)

25.11.2018

Saudijska Arabija se od 10. novembra bori sa nezapamćenim nevremenom. Obilne kiše i poplave nanele su ozbiljna oštećenja kućama i odnele više od 35 života. Spasilačke službe evakuisale su gotovo 4 hiljade ljudi iz ugroženih područja.

Oluje su besnele i nad ostatkom Bliskog istoka. Neuobičajeno velike padavine iskusili su i Irak, Iran i Kuvajt. Pljuskovi i grmljavina se očekuju i u Jordanu, Izraelu, Palestini, Siriji i Libanu.

Pustinjsku klimu Saudijske Arabije karakterišu ekstremno topli dani i nagli pad temperature noću. Godišnje uglavnom padne mala količina kiše, s izuzetkom jugozapadne provincije Asir.

Prizor beduina kako vodi kamile kroz sušnu pustinju verovatno ste već videli. U prilogu pogledajte kako izgleda kada se u istoj situaciji nađe na poplavljenom peskovitom tlu:

https://youtu.be/v3V_hdZFE6g

Jelena Kozbašić

Ako putujete na Novi Zeland morate položiti “domorodačku zakletvu”

24.11.2018

Vlada Novog Zelanda pokrenula je novu kampanju kako bi podstakla posetioce da poštuju životnu sredinu ove zemlje.

Ovo je odgovor na skorašnju zabrinutost javnosti za posledice po životnu sredinu koju ima turizam. Ova kampanja podrazumeva to da se putnicima koji lete za Novi Zeland u avionu pušta promotivni video pod naziom „Tiaki obećanje“, a to je niz principa koje je osmislilo Ministarstvo turizma.

„Tiaki“ znači „brinuti se za“ na domorodačkom Maori jeziku. Kampanja podstiče turiste da polože zakletvu da tokom puta neće ugroziti prirodno okruženje i da će poštovati lokalne običaje i zajednicu.

U ovom dvominutnom videu čuje se: „Novi Zeland je naš dom. On nam je dragocen. Svi koji žive ovde i posećuju ga imaju odgovornost da ga paze.“

Poslednjih godina turizam je procvetao na Novom Zelandu a industrija je prestigla i mlečnu industriju koja je do 2016. godine bila glavni izvor stranog kapitala. U poslednje tri godine oko 3.8 miliona turista posetilo je zemlju. Najveći broj njih dolazi iz Australije, Kine i Amerike.

Direktor kancelarije za turizam rekao je da bez određenih smernica turisti čine onako što bi radili i u svojoj zemlji. „U nekim delovima sveta prihvaćeno je da se pravi smeće, i ljudi će to raditi a u špicu sezone to je veliki problem.“

Kampanja će biti promovisana i na vebsajtu i socijalnim medijima. Ona takođe podseća turiste da poštuju Maori kulturu, da se propisno pripreme za boravak u prirodi i da voze na levoj strani puta.

Milan Zlatanović

Mladi učili kako se prikuplja i troši “ekološki” dinar u Novom Sadu

24.11.2018

OK KLUB — Foto: Inženjeri zaštite životne sredine

Sa željom da informiše mlade o procesima donošenja odluka i osnaži ih da se uključe u razvoj javnih politika usmerenih na zaštitu životne sredine i održivi razvoj, udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” organizovalo je 22. novembra, u prostorijama OK kluba Kancelarije za mlade Grada Novog Sada razgovor na temu “Finansiranje zaštite životne sredine u Novom Sadu”.

Učesnici i učesnice dobili su priliku da saznaju koje potrebe ima grad Novi Sad kada je u pitanju unapređenje životne sredine, kako se prikuplja i troši “ekološki” dinar u Novom Sadu, odnosno koliki su i kakvi prihodi i rashodi Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

Mladi su se informisali i o Programu korišćenja sredstava ovog fonda, kao i da daju predloge na koji način je moguće uključivanje građana i građanki u njegovo donošenje.

S mladima je razgovarao Msc Igor Jezdimirović, predsednik udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.

Razgovor “Finansiranje zaštite životne sredine u Novom Sadu” realizovan je u okviru projekta “Mladi u zaštiti životne sredine”, koji je finansijski podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za sport i omladinu, u okviru realizacije Lokalnog akcionog plana Politike za mlade Grada Novog Sada za 2018. godinu. razgovor na temu “Finansiranje zaštite životne sredine u Novom Sadu”.

Milisav Pajević

Crna Gora donela Odluku o osnivanju Fonda za zaštitu životne sredine

24.11.2018

Vlada Crne Gore je na 99. sednici, u sklopu ispunjavanja obaveza iz Poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene, donela Odluku o osnivanju Fonda za zaštitu životne sredine, čije uspostavljanje je predviđeno Zakonom o životnoj sredini.

Odlukom su definisani: status Fonda kao društva sa ograničenom odgovornošću, organi društva i njihova ovlašćenja, osnovni kapital, finansiranje i korišćenje sredstava.

Zadatak Fonda za zaštitu životne sredine je osiguranje sredstava za realizaciju projekata, čiji je cilj očuvanje svih komponenti životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa, kao osnovnih uslova održivog razvoja.

Svojim delovanjem Eko-fond će doprineti realizaciji strateške vizije Crne Gore kao ekološke države, koja će građanima omogućiti ostvarenje osnovnog prava na čistu i zdravu životnu sredinu.

Osnovu funkcionisanja Fonda za zaštitu životne sredine predstavljaju sredstva za njegovo finansiranje koja se obezbeđuju iz budžeta Crne Gore, od sredstava eko-naknada, domaćih i stranih donacija i kredita i drugih vidova finansiranja, što je uređeno u Zakonu o životnoj sredini.

Milisav Pajević

Tokom 2017. godine zabeležene rekordne vrednosti štetnih gasova u vazduhu!

24.11.2018

smoke-air pollution-buildings — Foto-ilustracija: Unsplash

Svetska meteorološka organizacija (SMO) saopštila je nedavno da su koncentracije ugljen-dioksida (CO2), metana (CH4) i azot-suboksida (N2O) u vazduhu dostigle nove rekorde tokom 2017. godine.

Nepostojanje naznake da će situacija da se preokrene i da će vrednosti početi da padaju zabrinjava više od samog skoka štetnih gasova. “Zemlja je sličnoj koncentraciji CO2 poslednji put bila izložena pre 3-5 miliona godina kada je temperatura bila viša za 2-3 Celzijusa, a visina mora za 10-20 metara”, izjavio je generalni sekretar SMO Peteri Talas.

“Nauka je jasna. Ukoliko nivoi CO2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte ne budu srezani, uticaj klimatskih promena na život na našu planetu biće razornog i nepopravljivog karaktera”, dodao je on.

Naučnici su zabeležili uspon vrednosti CO2 od gotovo 50 odsto u odnosu na predindustrijsko doba (pre 1750. godine).

Količine metana porasle su 2 i po puta. Ovom gasu visoke štetnosti pripisuje se 17 odsto odgovornosti za globalno zagrevanje, a najviše ga “oslobađaju” pirinčana polja, stoka i curenja nafte i gasa.

U vazduhu lebdi i više od 20 odsto azot-suboksida više nego pre Industrijske revolucije. Oko 40 odsto njegovih emisija dolazi od ljudskih aktivnosti, poput uništavanja zemljišta, korišćenja pesticida i industrije.

Jelena Kozbašić

Francuska organizacija „Voli svoj otpad“ predstavila istoimeni projekat

24.11.2018

TrivanFrancuzi — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je juče predstavljanju projekta francuske organizacije „Voli svoj otpad“ u vezi recikliranja i ponovnog korišćenja viškova hrane kao organskog otpada, koji je upriličila organizacija „Mikser“ sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija u okviru projekta „Platforma za cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj u Srbiji“.

Projekat „Voli svoj otpad“ predstavila je direktorka Žilijet Franke na neformalnom ručku kojem su prisustvovali i ugostitelji poznatih beogradskih restorana.

Žilijet Franke prenela je ideje i iskustva organizacije „Voli svoj otpad“, ističući da je dijalog sa privatnim sektorom dobra osnova da se učini iskorak ka racionalnom i ekonomski opravdanom tretiranju viškova hrane kao biodegradabilnog otpada, i naglasila spremnost da dobra iskustva ove francuske organizacije prenese i Srbiji.

Ministar Trivan je u obraćanju učesnicima naglasio da se mora hranom racionalno upravljati, i pronaći način da se pomogne onima koji je nemaju dovoljno, kao i da tretiranje organskog otpada predstavlja značajan segment u razvijanju zelene ekonomije bazirane na otpadu kao resursu.

– U oblasti održivog upravljanja otpadom, tretiranje i održivo korišćenje viškova hrane je pitanje o kojem bi takođe trebalo razmišljati na praktičan način. Dogovori svih u procesu nastajanja i tretiranja viška hrane je ne samo ekološki opravdan, već i human proces, naglasio je Trivan.

On je izrazio spremnost Ministarstva zaštite životne sredine da podrži ovakve ideje i projektne aktivnosti koje doprinose razvijanju i unapređenju prerade, reciklaže i ponovnog korišćenja organskog otpada.

Milisav Pajević

IEA: Planeta više nema kapaciteta da apsorbuje CO2

23.11.2018

Na planeti već postoji toliko energetskih projekata da više ne smemo sebi da dozvolimo da započinjemo nove projekte koji zagađuju okolinu a da pri tom ne prekšimo ograničenja propisana Pariskim sporazumom.

Internacionalna agencija za energiju (IEA) u svom izveštaju saopštava da je čitav „ugljenični budžet“ sveta, tj. količina štetnih materija koju možemo emitovati u atmosferu bez opasnih posledica, već potrošen i to do 2040. godine.

Fetih Birol, izvršni direktor ove agencije sa sedištem u Parizu izjavio je: „Nemamo više prostora da gradimo bilo šta što prouzrokuje emisije ugljen dioskida.“ Ovaj ekonomista tvrdi da ako želimo da ograničimo porast temperature na 2 stepena, svaki sledeći energetski projekat morao bi da bude čist, što je malo verovatno. Druga opcija da očistimo već postojeću energetsku infrastrukturu. To bismo mogli da postignemo tako što bismo podsticali elektrane da se zatvore pre vremena ili da instaliraju tehnologije koje bi im omogućile da skladište ugljen dioksid.

U svom godišnjem izveštaju koji je objavljen u utorak, agencija je analizirala trendove u energetici. Globalne emisije ugljen dioksida su stagnirale od 2014. do 2016. godine posle decenija rasta ali 2017. kao i ove godine ponovo uočavamo porast emisija. Agencija očekuje da će se emisije ugljen dioksida povećati sa 32.53 gigatona na 36 gigatona do 2040. godine. U analizi se zaključuje da je mirovanje emisija bilo više izuzetak a ne prava promena trenda i da je društvo i dalje daleko od postizanja klimatskih ciljeva.

No, ipak postoji nada. U izveštaju stoji da će udeo energije dobijene iz vetra porasti sa 4% na 12% do 2040. godine. Udeo solarne energije će od današnjih 2% dostići 10% do 2040. godine i do tada će biti povoljnija i ekonomičnija od korišćenja uglja. Hidroenergija ostaće najviše rasprostranjena čista energija i biće odgovorna za 15% proizvodnje do 2040. godine.

Izveštaj takođe ukazuje na to da se nećemo tako lako otarasiti fosilnih goriva. Ona će nastaviti da dominiraju energetskim planom jer avioni, brodovi i industrija generalno, jednostavno i dalje nisu tehnološki spremni za tranzit na čistu energiju dok potrebe sveta nastavljaju da rastu sa porastom populacije.

U izveštaju je ova organizacija izrazila i zabrinutost jer tržište nafte ulazi u novi period nepredvidivosti a najveću pretnju predstavlja povezanost energetike i geopolitike koja postaje sve zategnutija i kompleksnija.

Milan Zlatanović

Održana panel diskusija o zaštiti ptica „Gluvo proleće“

23.11.2018

proleće - ptice - vrapci — Foto: pixabay

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Zavod za zaštitu prirode Srbije, organizovali su nedavno u Domu omladine u Beogradu, panel diskusiju pod nazivom „Gluvo proleće“.

Tema panel diskusije je imala za cilj da pokrene na razmišljanje i ukaže na ugroženost ptica i njihovih staništa i da predloži i inicira inicijativu kod svakog pojedinca da obrati pažnju na značaj očuvanja ptica i staništa u kojima one borave.

O ovim pitanjima govorili su ornitolozi: Miloš Radaković, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Dimitrije Radišić, PMF Univerzitet u Novom Sadu, Voislav Vasić, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Maarten Hofman, IUCN – Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju. Diskusiju je moderirala Milica Mišković iz Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije – BirdLife.

Neke od tema koje je razmatrao Dimitrije Radišić odnosile su se na to da li su, u kojoj meri i koje vrste ptica ugrožene u Srbiji, koji su kriterijumi za definisanje statusa i nivoa njihove ugroženosti, šta su crvene liste, odnosno knjige, čemu one služe, koliko je vrsta ptica u Srbiji izumrlo poslednjih decenija, a za koje se može reći da ih očekuje ista sudbina u bliskoj budućnosti.

Pored negativnih primera, predstavljene su i vrste u čijim populacijama je došlo do rasta poslednjih godina ili decenija, uz određene faktore koji su do toga doveli (prirodni faktori, antropogene-mere zaštite kao što je slučaj sa populacijom beloglavog supa i modrovrane).

Maarten Hofman iz IUCN kancelarije u Beogradu je ukazao na globalne trendove i statuse ptica uz najznačajnije ugrožavajuće faktore i izazove sa kojima se susreću eksperti i zaštitari ptica i njihovih staništa.

Voislav Vasić se osvrnuo na vrednovanje ptica u ekološkom, ekonomskom i kulturološkom smislu uz objašnjenje zašto je uopšte važno da znamo zašto su ptice ugrožene i kako im pomoći, kakve su posledice nestanka vrsta, koliko i kako su ptice indikatori stanja životne sredine i kakav je odnos čoveka prema pticama u Srbiji.

Miloš Radaković je govorio o aktivnim i pasivnim merama zaštite i šta Zavod za zaštitu prirode Srbije, odnosno država rade i šta mogu da urade na očuvanju ptica i prirode generalno kroz izdavanje stručnih mišljenja i rešenja, koncepta vrednovanja područja za zaštitu preko prikupljanja podataka i publikovanja crvenih lista i knjiga u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode.

Sve veći značaj, a i obaveza je korišćenje međunarodnih dokumenata i prakse u oblasti zaštite divljih vrsta i staništa. Pored toga, Radaković je naglasio da za naučne i stručne procene nedostaju metodološki i naučno zasnovani terenski podaci za značajan broj vrsta.

U svom završnom obraćanju Miloš Radaković uputio je poziv na obilazak Zavoda i stalne postavke Zavoda u okviru redovnih aktivnosti obrazovno-izdavačkog sektora, a u cilju edukacije o značaju očuvanja ptica i prirode u celini.

Ovom prilikom, učesnici su istakli kao jedan od zaključka panel diskusije da se sve veći broj ljudi uključuje u edukativne i istraživačke programe i posmatranje ptica kao hobi, što rezultuje velikom količinom podataka o pticama i njihovoj prostornoj i vremenskoj distribuciji u Srbiji.

Sve to ukupno podiže nivo znanja u velikoj meri u odnosu na samo 10-tak godina unazad, a neuporedivo više u odnosu na decenije unazad. Posebno je naglašen značaj koncepta „Citizen sciences“ za očuvanje ptica i divljih vrsta i staništa.

Sala u Domu omladine je okupila oko 90-tak posetilaca, od učenika osnovnih i srednjih škola preko posmatrača i ljubitelja prirode do eksperata u oblasti zaštite prirode, ptica i divljih vrsta.

Milisav Pajević

Bez poskupljenja gasa tokom grejne sezone u Inđiji

23.11.2018

Tokom grejne sezone Javno preduzeće za distribuciju gasa „Ingas“ u Inđiji neće povećavati cenu gasa za domaćinstva i privredu, jedna je od poruka sa prethodnog sastanka Sistema 48.

Iako je dobavljač JP „Srbijagas“ u prethodnom periodu podizao cenu, direktor „Ingasa“ Milan Končarević naveo je da je donesena odluka da se do kraja sezone ne ide sa povećanjem cene gasa.

Podizanjem cene gasa od strane dobavljača, „Ingasu“ je značajno opao profit ali rukovodstvo nije želelo da se taj teret prelije na domaćinstva.

Imajući u vidu da inđijsko javno preduzeće ima rok sedam dana da plati račun dobavljaču, nadležni apeluju na potrošače da redovno izmiruju svoje obaveze kako bi snabdevanje gasom tokom zimske grejne sezone bilo redovno.

Inače, trenutna potraživanja prema „Ingasu“ iznose preko 60 miliona dinara koja se mogu platiti putem reprograma na nekoliko meseci.

Milisav Pajević

Vlada Crne Gore donela Uredbu o snabdevanju „ranjivih” kupaca električne energije

23.11.2018

Vlada Crne Gore3 — Foto: Vlada Crne Gore

Vlada Crne Gore je na 99. sednici, kojom je predsedavao premijer Duško Marković, donela Uredbu o snabdevanju ranjivih kupaca električne energije.

Donošenje Uredbe će imati pozitivne efekte na ranjive kupce kojima je Zakonom o energetici utvrđeno pravo na snabdevanje električnom energijom uz korišćenje subvencije, kao i pravo na zabranu obustave snabdevanja, bez obzira na eventualne neizmirene obaveze po osnovu utrošne energije.

U skladu sa tim, utvrđeni su: kriterijumi za određivanje ranjivih kupaca električne energije koji su zdravstveno i socijalno ugroženi, visina subvencije za ovu kategoriju potrošača i granica mesečne potrošnje električne energije za koju se može ostvariti pravo na subvenciju.

Milisav Pajević

Decenija rada NIS-a i lokalnih partnera na dobrobit građana Srbije

23.11.2018

U Beogradskom dramskom pozorištu je svečano obeležena decenija NIS-ovog programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ i višegodišnjeg uspešnog partnerstva kompanije sa 12 lokalnih zajednica širom Srbije.

Tokom ovog perioda NIS je sa svojim prijateljima iz gradova i opština u kojima posluje predano radio na unapređenju kvaliteta života građana, a uspeh programa „Zajednici zajedno“ u prvih 10 godina ogleda se u podršci NIS-a više od 900 projekata u čiju realizaciju je uloženo preko milijardu dinara.

Svečanom događaju prisustvovali su Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici 12 partnerskih gradova i opština: Beograda, Novog Sada, Čačka, Niša, Pančeva, Požarevca, Zrenjanina, Kikinde, Kanjiže, Srbobrana, Žitišta i Novog Bečeja, kao i mnogobrojni gosti i nosioci projekata koji su realizovani u deceniji za nama.

– Uspešno poslovanje jedne kompanije dobija svoju pravu vrednost u onome što je uloženo u budućnost i zajednicu u kojoj radimo i živimo. NIS nije samo veliki poslovni sistem, već i dobar korporativni građanin, bliski komšija i prijatelj. Kroz program „Zajednici zajedno“ već 10 godina doprinosimo razvoju 11 opština i gradova u Srbiji. Sa velikim ponosom gledamo kako nekadašnje ideje i projekti postaju bolji deo života za njihove žitelje. Skoro hiljadu projekata i više od milijardu dinara koje smo uložili – bilans je prve decenije. Pred nama su novi izazovi i, siguran sam, novi uspesi. Ulaganje u zajednicu je naše potvrđeno strateško opredeljenje. Svaki korak u njenom napretku je i korak do naših ciljeva, jer u zajednici smo – zajedno“, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Kroz program „Zajednici zajedno“ NIS je do sada podržao rekonstrukciju vrtića, parkova, igrališta i škola, opremanje školskih laboratorija i učionica, kao i realizaciju projekata iz oblasti obrazovanja i nauke, kulture, ekologije, sporta, javnog zdravlja i socijalne zaštite.

U jubilarnoj godini sprovođenja programa društvene odgovornosti “Zajednici zajedno“, kompanija NIS je svojevrsnim „karavanom“ obišla sve partnerske gradove i opštine širom Srbije sa kojima sarađuje, proslavljajući deceniju uspešnog prijateljstva.

I u 2018. godini kompanija nastavlja da ulaže u projekte čiji je cilj poboljšanje kvaliteta života građana lokalnih zajednica, podrškom 26 projekata za čiju realizaciju je opredeljeno 114,5 miliona dinara.

Milisav Pajević

Danci ujedinjeni za zelenu budućnost – Uvode nalepnice na kojima piše ekološki uticaj namirnica?!

23.11.2018

grocery shopping — Foto-ilustracija: Unsplash

Već smo navikli da je na namirnicima koje kupujemo istaknut njihov sastav, način upotrebe i upozorenje za bezbednu primenu. Pored svih tih informacija, na danskim proizvodima uskoro bi mogao da se pojavi i podatak o njihovom uticaju na životnu sredinu.

U sklopu predloga vlade Danske za poboljšanje stanja klime i kvaliteta vazduha “Zajedno za zeleniju budućnost” nalazi se i preporuka da na hrani stoji obaveštenje o njenom ekološkom i klimatskom dejstvu. Ovo bi građanima pružilo mogućnost da svoje potrošačke odluke donose na osnovu potpune obaveštenosti o posledicama koje na okruženje imaju proizvodi.

Čak trideset odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u Evropi potiče iz sektora proizvodnje hrane, a najkobniji uticaj na našu atmosferu ima meso. Ostale naznačene vrednosti na artiklima bile bi količina korišćenih pesticida, način transporta i ekološki otisak ambalaže.

Projekat sprovodi danski Savet za poljoprivredu i hranu. Direktor ovog tela Morten Hojer izjavio je: “Ovakve stvari su teške za izračunavanje, te se ispred nas nalazi veliki izazov…”

Danski ministar zaštite životne sredine Lars Kristijan Lileholt najavio je dijalog sa ogrankom malobrodajnih objekata, mesarima i drugim proizvođačima kako bi nalepnice funkcionisale na najbolji mogući način. Veruje da će stanovnici Danske znanje sa nalepnica na namirnicama iskoristiti u svrhe smanjenja svog pojedinačnog ugljeničnog otiska i poboljšanja klimatskih uslova.

U okviru plana “Zajedno za zeleniju budućnost”, Danci nastoje da ostvare i sledeće:

Postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine;
Prestanak prodaje novih vozila na benzin i dizel od 2030. godine;
Ulaganje gotovo 11 miliona evra (80 miliona danskih kruna) u postavljanje brzih punjača za električne automobile;
Zabranu vožnja benzinaca i dizelaša u taksi službama od 2030;
Smanjeno ispuštanje štetnih gasova od strane industrije i domaćinstava;
Uklanjanje peći koje sagorevaju drvo, a proizvedene su pre 2000, pri kupovini kuća;
Asfaltiranje državne mreže puteva eko-asfaltom;
Razvijanje ekološki i klimatski efikasne poljoprivrede sa fokusom na istraživanje;
Naučni napori za unapređenje tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika za upotrebu u danskim poljima i šumama.

Zelena budućnost je veoma zahtevan cilj, ali ova zemlja preduzima korake u pravom smeru. Prema globalnom indeksu za životnu sredinu (2016), Danska je četvrta od 180 država. Ovako visoku poziciju osvojila je zahvaljujući izuzetnim dostignućima na polju energetske efikasnosti i smanjenju stepena zagađenja ugljen-dioksidom.

Jelena Kozbašić

Gradonačelnik Beograda: Bespravna gradnja traži sistemsko rešenje

23.11.2018

Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda — Foto: Grad Beograd

Bespravna gradnja je izuzetno veliki problem sa kojim se susreće čitavo društvo. U pitanju je višedecenijski problem cele Srbije koji zahteva da se rešenje traži sistemski, rekao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić za TV Prva.

Radojičić je ocenio da borba sa ovom pojavom neće biti kratka, ali i naglasio da rušenje objekata ne bi trebalo da bude osnovno rešenje.

– Ne možemo da očekujemo da ćemo lako i potpuno iskoreniti ovaj problem jer pričamo o nečemu što traje jako dugo. Prema nekim procenama, gotovo svaka peta građevina u Beogradu nema kompletnu dokumentaciju. Rušenje nelegalnih objekata takođe nije pravo rešenje, već moramo da radimo polako i sistemski, ocenio je gradonačelnik Beograda.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd kao najveća lokalna samouprava podržava napore Vlade Republike Srbije i posebno ministarke Zorane Mihajlović koja se bavi ovim problemom.

– Odnedavno imamo i novi zakon, stvaramo sistemske uslove i mehanizme da se borimo. Članovi mog tima su bili angažovani prilikom izrade novog zakona, dodao je Radojičić.

Milisav Pajević

Usvojena rezolucija o zaštiti Cijevne

23.11.2018

Odbornici u Skupštini Opštini Tuzi jednoglasno su podržali rezoluciju Demokratske unije Albanaca da se zaštiti reka Cijevna. Predstavnik predlagača Enis Đokaj ukazao je na to da rezolucija u sebi nema ništa političko, već da se ona odnosi samo na očuvanje reke.

– Skupština Glavnog grada je prošle godine proglasila kanjon reke Cijevne spomenikom prirode. Ova reka je od vitalnog značaja za snabdevanje pitkom vodom velikog broja područja poput Zatrijebča, Zatrijebačke Cijevne, Lofke i drugih. Zbog toga pozivam sve da podrže naš predlog, poručio je Đokaj.

Odbornik DPS-a Halil Duković saopštio je da Tuzi ne bi bile to što jesu da nema Cijevne.

– Ona je nešto po čemu smo svi prepoznati. To je jedna od najčistijih reka u Evropi. Ova rezolucija je apel prijateljima u Albaniji da povedu računa da je sačuvamo. Crna Gora i Albanija su prijateljske države i ne sumnjam da će doći do rešenja da čuvaju reku. Isto je ovo apel i onima koji žive blizu toka njenog da je sačuvaju. Nadam se da će tako i biti, rekao je Duković.

Nik Đeljošaj (AA) saopštio je da je u potpunosti za očuvanje reke Cijevne zbog mnogih razloga.

– To je značajno za cijelu Malesiju jer smo svi povezani. Tu smo mnogo vremena proveli. Sa ovim resursom treba da upravljamo, naveo je Đeljošaj.

Smailj Čunmuljaj (AA) naveo je da područje Malesije ne bi bilo lepo ukoliko ne bi bilo Cijevne.

Odbornik Demokrata Štjefan Camaj saopštio je da se na ovom području gradi 14 hidroelektrana.

Tamo ostavljaju naselja bez vode u severu. To je lobi hidrocentrala koji izgrađuju svaki dan te hidroelektrane. Mi ćemo podržati ovu inicijativu, ocenio je Camaj.

Izvor: RTCG

Milisav Pajević

1...995996997...1,676 Page 996 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM