Srbija obeležila Nedelju smanjenja otpada

27.11.2018

Trivan sa manekenkama u kostimima od otpada — Foto: Milisav Pajević

Ministarstvo zaštite životne sredine nastaviće sa unapređivanjem zakonskih rešenja u oblasti upravljanja otpadom, prilagođavanju evropskim i svetskim standardima u ovoj oblasti, jačanju svesti javnosti radi menjanja navika građana, i drugim aktivnostima kako bi Srbija bila zdravija i čistija, najavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na manifestaciji povodom Nedelje smanjenja otpada.

Ovu evropsku manifestaciju Ministarstvo je obeležilo u Novom Sadu, uz prisustvo brojnih zvanica – predstavnika državnih ustanova i institucija, akademske javnosti, nevladinih organizacija i medija.

– Znamo gde hoćemo da idemo i šta nam je činiti po najvažnijim pitanjima u zaštiti životne sredine i upravljanju otpadom, ali pravih rezultata će biti ukoliko obezbedimo neophodna sredstva, ukoliko bude obezbeđena projektno-tehnička dokumentacija za projekte u oblasti zaštite životne sredine. Ako to uradimo, otvorili smo vrata novim investicijama iz dostupnih evropskih fondova. Lokalne samouprave moraju stupiti u izradu prostorno-planske dokumentacije za upravljanje komunalnim čvrstim otpadom i preradu otpadnih voda, a Ministarstvo će im u tome pomoći, istakao je Trivan.

Odgovornim upravljanjem u sektoru otpada, ne samo da se obezbeđuje zdravija životna sredina, već se stvaraju preduslovi za razvoj baziran na racionalnom korišćenju resursa koji će doprineti otvaranju novih radnih mesta i podsticati društveno i ekološki odgovorno poslovanje privrednih subjekata, rekao je.

Ministar je podsetio da je važno da zapamtimo da je efikasnom saradnjom svih nadležnih organa nedavno doneta prva pravosnažna presuda za slučaj nelegalnog skladištenja opasnog otpada, što nam pokazuje da društvo i nadležni organi više nisu imuni na zloupotrebe nesavesnih pojedinaca i zločine protiv naše životne sredine.

Ministar Trivan uručio je zahvalnice Udruženju reciklera Srbije, preduzeću „GREENTECH d.o.o“ iz Novog Sada, i socijalnom ekološkom preduzeću „EKOBAG“, za doprinos smanjenju otpada i zdravijoj životnoj sredini.

Nedelja smanjenja otpada je evropska inicijativa kojom se od 2009. godine svake poslednje nedelje u novembru organizuju akcije s ciljem jačanja politika i dubljeg razumevanja neophodnosti održivog tretiranja otpada, odnosno promene ponašanja građana u pravcu smanjenja otpada u životnoj sredini, njegove reciklaže i ponovnog vraćanja u proizvodnju kao svojevrsnog resursa.

Milisav Pajević

U uginulom kitu pronađena velika količina plastike

27.11.2018

Na obali Indonezije pronađen je uginuli kit, nasukan na obalu.

Uzrok smrti nije poznat, ali u utrobi kita otkrivena je velika količina plastike – čak 115 plastičnih čaša.

Zaposleni u nacionalnom parku Vakatobi, iznenadili se kada su, osim čaša, pronašli i plastične boce, sandale, kese, najlonski džak i više od hiljadu komada različitog otpada.

Još jedna uznemirujuća situacija desila se u junu, kada je na Tajlandu pronađen uginuli kit. Na obdukciji je otkriveno da se u kitovoj utrobi nalazilo neverovatnih 17 kilograma plastike.

Iako je indonežanski grad Surabaja nedavno pokrenuo akciju ‘’Pet plastičnih flaša-jedna karta za gradski prevoz’’ biće potrebno da prođe dosta vremena da bi ova država, drugi najveći zagađivač okeana na svetu, zaista napravila ekološki pomak.

Još 2015. godine “Centar za biznis i životnu sredinu” u svom izveštaju izneo je podatak da 50 odsto plastike koja se uliva u okeane dolazi iz Indonezije, Kine, Tajlanda, Vijetnama i Filipina. Naime, kada bi ove zemlje smanjile izbacivanje otpada u okeane za 65 odsto, gomilanje plastike u okeanima na globalnom nivou bilo bi umanjeno do 45 odsto.

Podsetimo, Evropska unija je u oktobru objavila da će od 2021. godine biti zabranjena plastika za jednokratnu upotrebu.

Vlade Crne Gore ostvarila rezultate u poljoprivredi, ruralnom razvoju, ribarstvu, šumarstvu i vodoprivredi

27.11.2018

Crna Gora dve godine — Foto: Vlada Crna Gore

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja u protekle dve godine rada Vlade Crne Gore postiglo je ohrabrujuće rezultate u svim oblastima rada – poljoprivredi, ruralnom razvoju, ribarstvu, šumarstvu i vodoprivredi.

Ostvareni su rast i modernizacija proizvodnje, poboljšanje konkuretnosti domaćih proizvođača, usvajanje zahtjevnih standarda, povećanje supstitucije uvoza i rast izvoza, otvaranje novih radnih mesta i stvaranje pretpostavki za održivo korišćenje prirodnih resursa u korist svih građana Crne Gore.

Sumirajući postignute rezultate u ovim oblastima, potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović istakao je da su rezultati postignuti posebno zahvaljujući pristupu koji je podrazumijevao aktivan terenski rad i snažno partnerstvo sa evropskim i drugim međunarodnim partnerima, poljoprivrednim proizvođačima i preduzetnicima, zatim lokalnim samoupravama, naučnim i stručnim institucijama, civilnim sektorom, kao i medijima.

– Tokom ove dve godine, brojne aktivnosti organizovali smo na terenu i u toj neposrednoj komunikaciji sagledavali sve izazove sa kojima se proizvođači susreću u svom radu, afirmisali njihov posvećeni rad i rezultate, čuli i poruke podrške, kao i brojne sugestije i ideje. Bili smo i na severu i na jugu. Obilazili poljoprivredne proizvođače i preduzetnike, ribare, šumske komplekse i puteve, laboratorijske kapacitete, brojne institucije, učestvovali na lokalnim sajmovima i manifestacijama, kao i na međunarodnim konferencijama, kazao je Simović ističući da mu je posebna čast da Ministarstvo danas može da ugosti sve one koje je sa svojim saradnicima obišao u više od 200 poseta tokom prethodne dve godine.

– Takvu praksu ćemo nastaviti i u narednom periodu, jer najbolja garancija uspeha u kreiranju i realizaciji politika je u neposrednoj, otvorenoj i partnerskoj komunikaciji, kazao je Simović.

Milisav Pajević

Potpisan Ugovor o ustupanju sekvencijalnog uzorkivača

27.11.2018

ZavodSubotica_nov2018 — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U skladu sa praksom Agencije za zaštitu životne sredine da podrži aktivnosti lokalnih samouprava u oblasti jačanja kapaciteta monitoringa kvaliteta vazduha, u prostorijama Agencije potpisan je Ugovor o ustupanju sekvencijalnog uzorkivača Zavodu za javno zdravlje Subotica.

Namena ovog uređaja je kontinuarno merenje suspendovanih čestica PM10 na lokaciji koju će definisati Gradska uprava Sombor.

Tokom sastanka direktor Zavoda, spec. soc. med. dr Vesna Vukmirović, i pomoćnik direktora Agencije, dr Tamara Perunović, razmatrali su mogućnosti dalje konkretne saradnje u oblasti sprovođenja zakonskih nadležnosti dve institucije.

Milisav Pajević

Kako neboderi utiču na razornost uragana?

26.11.2018

U avgustu 2017. godine, uragan Harvi, tropski ciklon 4. kategorije devastirao je američki grad Hjuston prouzrokujući katastrofalne poplave koje su ubile 68 ljudi i nanele štetu od 125 milijardi dolara. Ovaj uragan je prouzrokovao najviše štete u istoriji Amerike. U ta četiri dana, na državu Teksas sručilo se 150 cm kiše po metru kvadratnom. Bez doma je ostalo oko 300.000 ljudi.

Nedavne studije pokazale su nam kako je jedna od posledica globalnog zagrevanja mnogo veća učestalost ovakvih tropskih ciklona koji postaju sve jači, a istraživači su otkrili i da je urbana struktura Hjustona doprinela da oluja bude još burnija.

Tim istraživača sa Univerziteta Prinston otkrila je da je grad Hjuston pod mnogo većim rizikom od velikih poplava upravo zbog urbanizacije. Njihov kompjuterski model pokazao je da bi isti takav uragan bio znatno slabiji u predelu sa njivama nego u gradu sa uskim ulicama i visokim neboderima. Autori ovog istraživanja objašnjavaju da objekti koje je napravio čovek stvaraju takozvani „efekat vuče“. To se dešava kada vetrovi koji duvaju visoko udaraju u visoke građevine i stvaraju frikciju a to dovodi do toga da se topao vazduh podiže i stvara idealne uslove za formiranje oblaka u kojima se skladišti voda.

Koristeći isti kompjuterski model, ovaj tim je analizirao podatke prikupljene nakon poplava još od 50-ih godina prošlog veka, kao i porast populacije, što je glavni indikator urbanizacije. Njihove analize pokazale su da kako se urbani centar ovog grada širio tako su i posledice poplava bile veće.

„Hjuston je doživeo jednu od najbržih urbanizacija u istoriji Amerike. Urbanizacija podrazumeva i veće površine zemlje koje su prekrivene asfaltom, nepropusnim materijalom, i to je dovelo do veoma problematične kombinacije čak i kada se uzmu u obzir mere protiv poplava,“ izjavio je učesnik u studiji i univerzitetski profesor Džejms Smit.

Iako se ovi podaci ne mogu primeniti na sve gradove, autori tvrde da nam pružaju koristan uvid u „neočekivane posledice urbanog razvoja“.

Novi superkompjuteri omogućili su naučnicima da prave kompleksnije klimatske simulacije koje nam mogu otkriti šta da očekujemo od klimatskih promena. Skorašnje istraživanje, objavljeno u časopisu „Nature“, ukazalo je na to da su klimatske promene dovele do povećanja padavina za vreme trajanja uragana, kao što su Katarina, Irma i Marija, i to za 5 do 10 odsto. Isto istraživanje pokazuje da kada bi se isti uragani desili u budućnosti tamo gde je klima toplija, doveli bi do više padavina i znatno većih brzina vetra.

Koristeći tri klimatska scenarija koja su osmišljena na osnovu nivoa gasova staklene bašte koji se trenutno nalaze u atmosferi, simulacije su pokazale da će se u ovakvim situacijama nivo padavina povećati od 15 do 35 odsto.

„Već primećujemo kako ljudski faktor utiče na tropske ciklone i padavine,“ izjavila je autorka studije Kristina Patrikola, naučnica sa Berkli Univerziteta. „Naše simulacije pokazuju da u budućnosti možemo da očekujemo da tropski cikloni postanu još razorniji nego u prethodnom periodu.“

Milan Zlatanović

Biomasom ka dekarbonizaciji cementne industrije

26.11.2018

UNECOOP Paraćin — Foto: Udruženja UNEKOOP Paraćin

U organizaciji Udruženja UNEKOOP uz učešće predstavnika civilnog, javnog, akademskog i privrednog sektora, u Paraćinu je 6. novembra održan okrugli sto na temu “Biomasom ka dekarbonizaciji cementne industrije”.

Ispred organizatora, skup je otvorio Vladimir Janković, predstavnik Udruženja UNEKOOP koji je istakao da je izabrana tema “Korišćenje biomase u cementnoj industriji”, iz razloga jer je cementna industrija jedan od najvećih emitera ugljen-dioksida.

Ideja je da se poveća korišćenje biomase kao energentna u cementnoj industriji, i smanji emisija ugljen- dioksida, a s druge strane da se podstakne lokalno stanovništvo da bude snebdevač i da se na taj način ekonomski osnaži.

Jedna od tema bila je i upotreba biomase u građevinskoj industriji opet sa namerom da se smanji ukupna emisija ugljen-dioksida u građevinarstvu, jer kako se čulo na skupu, upravo 36 odsto ukupnih emisija otpada na građevinarstvo.

Inače, građevinarstvo i cementna industrija su na trećem mestu po količine emisije ugljen dioksida u atmosferu, što značajno utiče na klimatske promene.

Pored eksperta na projektu Evropske unije “Strategija klimatskih promena sa akcionim planom” Mateja Gasperiča, profesora Mašinskog fakulteta iz Beograda prof dr Aleksandra Jovovića sa temom “Upotreba biomase u cementnoj industriji- stanje i perspektive, Ivane Šekler sa Fakulteta za primenjenu ekologiju “FUTURA” sa temom “Niskokarbonski beton na bazi biomase”, o stanju i razvoju biomase u Srbiji govorila je Danijela Božanić, ekspert za oblast klimatskih promena koja je tom priliom istakla da postoje sve veći zahtevi i izazovi po pitanju smanjenja emisije ugljen- dioksida.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Ekolozi pozivaju na odgovornost kompanije za proizvodnju energije na ugalj

26.11.2018

fossil-fuels — Photo-illustration: Pixabay

Nekoliko ekoloških organizacija navelo je u svom izveštaju deset kompanija za proizvodnju energije koje se smatraju odgovornim za prevremenu smrt 7.600 ljudi. U izveštaju su kao uzrok smrti navedene emisije štetnih gasova iz elektrana na ugalj.

Ekološke organizacije označile su kao najvećeg ‘’krivca’’ nemačku kompaniju RWE, čije elektrane ispuštaju sitne štetne čestice poznate kao PM2,5. Povodom ovih teških optužbi, oglasila se RWE i izjavila da se štetne emisije, koje ispuštaju njihove elektrane, nalaze u granicama određenim zakonom. Ipak, najvažnije je da će se u budućnosti truditi da smanje emisiju ovih čestica.

Organizacija “Grinpis” navela je takođe da je dodatna prednost elektrana na obnovljive izvore energije u tome što se u ovoj industriji otvara više radih mesta u odnosu na elektrane na fosilna goriva.

Majkl Barčok, specijalista pulmologije, nije učestvovao u izradi izveštaja ekoloških organizacija, ali je rekao da su PM2,5 čestice štetne za zdravlje i da one služe kao važeći parametri za izračunavanje broja prevremenih smrti.

Kancelarije u gradu Leskovcu očišćene od otpada

26.11.2018

Leskovac kontejner — Foto: Grad Leskovac

Zaposleni u Gradskoj upravi, javnim i javno-komunalnim preduzećima i ustanovama u gradu Leskovcu, nedavno su čistili svoje kancelarije.

Oni su iz kancelarija uklanjali višak papira i nepotrebnih stvari.

Ovakve akcije sprovode se nekoliko godina zaredom i tada se iz kancalarija ukloni velika količina otpada i nepotrebnih stvari i svi zaposleni joj se rado priključuju.

Veliku podršku u realizaciji ove akcije pružila je kompanija PVV koja je kontejnere postavila kod Osmospratnice i kod zgrade opštine kako bi odlaganje otpada bilo olakšano.

Akcije poput ove, u kojoj se uređuje i rasterećuje radni prostor doprinose boljoj organizaciji i kvalitetnijem radu, jer svi bolje i lepše funkcionišu u sređenim kancelarijama.

Inače, u ovoj akciji uklonjeno je oko tona otpada, istakla je Marija Jovanović, pomoćnica gradonačelnika Leskovca, prilikom obraćanja medijima.

Izvor: Grad Leskovac

Milisav Pajević

Politike za borbu protiv klimatskih promena razmatrane na skupu CEKOR-a

26.11.2018

Ekukativni skup CEKOR-a — Foto: Milisav Pajević

Edukativni skup “Prostorno i klimatsko planiranje – izazovi i metodologije za izračunavanje uticaja klimatskih promena i planiranje razvoja na lokalu” održan je nedavno u Kući ljudskih prava i demokratije.

– Cilj radionice je da predstavimo teme i da zajednicki formulišemo predloge, moguće promene u postojećem okviru politika za borbu protiv klimatskih promena, moguće akcije na lokalnom nivou, da damo preporuke za pristup prostornom planiranju, preporuke- doprinos za izmene Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu; i preporuke- doprinos za izmene nacrta Zakona o klimatskim promenama, rekla je Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog Konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene.

Na skupu su govoriti Zvezdan Kalmar, predstavnik Centra za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR, Stevan Vujasinović, predstavnik Mreže za klimatske akcije Evrope (CAN Europe), Prof dr Dragoljub Todić, Prof dr Ratko Kadović sa Šumarskog fakulteta i Pera Marković iz CEKOR-a.

Prof. dr Dragoljub Todić izneo je institucionalni i pravni okvir za borbu protiv klimatskih promena u Evropskoj Uniji i Srbiji.

Mesto koje međunarodni ugovori imaju u pravnom sistemu Evropske unije (EU) određeno je relevantnim odredbama Lisabonskog ugovora iz 2007. godine.

– Članom 216. Ugovora o funkcionisanju EU predviđeno je da Unĳa može zaključiti sporazum s jednom ili više trećih zemalja ili međunarodnih organizacĳa ako tako predviđaju Ugovori ili ako je sklapanje sporazuma potrebno radi postizanja ciljeva Ugovora, u okviru politika Unĳe, ili ako je to predviđeno nekim pravno obavezujućim aktom Unĳe ili bi moglo uticati na zajednička pravila ili promeniti njihovo područje primene, kaže prof dr Dragoljub Todić i dodaje da se na pitanje međunarodne saradnje u oblasti životne sredine odnose se odredbe člana 191. stav 4. gde je propisano da u okviru svojih odgovarajućih nadležnosti, Unija i države članice sarađuju sa trećim zemljama i nadležnim međunarodnim organizacijama s tim što modaliteti saradnje mogu biti predmet sporazuma između Unije i trećih zainteresovanih strana.

Todić je rekao da je Evropski savet usvoio obavezu povećanja udela obnovljive energije za najmanje 27 odsto u ukupnoj potrošnji energije na nivou Evropske unije do 2030. godine, što ima ključnu ulogu u tranziciji ka uspostavljanju kompetitivnijeg, bezbednog i održivog energetskog sistema.

Pera Marković je govorio o nadležnostima, obavezama i mogućim akcijama na lokalnom nivou za borbu protiv klimatskih promena. On je objasnio da klimatske promene spadaju u širu oblast životne sredine, kao i da su osnovne obaveze lokalne samouprave u pogledu zaštite životne sredine uređene sa dva zakona: Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2007. i Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004. godine.
Ova dva zakona imaju položaj opštih propisa spram drugih propisa kojima se uređuje lokalna samouprava.

– Za klimatske promene je od značaja i Zakon o zaštiti vazduha iz 2009. godine. Svakako da je nezaobilazan i nacrt Zakona o klimatskim promenama iz ove godine, rekao je Marković.

Sastanak je organizovala Radna grupa Konventa za Poglavlje 27 – oblast zaštita životne sredine i klimatske promene.

Milisav Pajević

Goran Vesić: Grad Beograd neće više dozvoljavati bespravnu gradnju

26.11.2018

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da gradski inspektori, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i tužilaštvo učestvuju u zajedničkim akcijama koje za cilj imaju sprečavanje nelegalne gradnje.

– U narednih nekoliko meseci srušiće se nekoliko velikih nelegalnih objekata, čime će Grad Beograd pokazati odlučnost da se neće više dozvoljavati bespravna gradnja. Takođe, pozdravljamo intenzivan pristup tužilaštva ovoj problematici jer otkad su stupila na snagu dva nova zakona, svako za koga stigne prijava, odmah se privodi. Moja poruka nelegalnim graditeljima jeste da to više ne čine jer će snositi posledice, istakao je Vesić za „Studio B”.

On je precizirao da će se najpre rušiti „divlji” objekti na javnim površinama jer oni ugrožavaju bezbednost i život ljudi, a potom će se odlučivati o drugim objektima.
– Ne kažem da će se svi objekti srušiti, ali je suština da se shvati da ne sme da se gradi nelegalno, rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika se osvrnuo i na problem nedostajuće kanalizacije u Beogradu, naglašavajući da je, nažalost, trećina grada još uvek nema. Čak i tamo gde je ima, sva kanalizacija izliva se direktno u Savu i Dunav.

– Namera grada jeste da se na svakom od pet nezavisnih kanalizacionih sistema napravi po jedna fabrika za preradu otpadnih voda, a za Veliko Selo, gde će biti prva takva fabrika, već je potpisan ugovor sa Kinezima. Čitav proces će trajati, ali namera nam je da svi građani Beograda dobiju kanalizaciju, istakao je Vesić.

On je dodao da sva ova ulaganja koštaju oko milijardu evra, zbog čega se radi sukcesivno.
Govoreći o novim projektima, Vesić je podsetio da će se Stari tramvajski most prebaciti na lokaciju kojom će se povezati Ada Ciganlija i Novi Beograd. To će podrazumevati da se izgradi i čitav niz fast-parkinga, jer će ljudi dolazeći sa Novog Beograda želeti da parkiraju svoja vozila, a potom i pređu pešice do Ade Ciganlije.

– Srediće se i šetalište kod Bloka 45, a priprema se i uređenje Savskog keja.

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda dobila je nalog da raspiše tender, a namera je da ovaj kej bude isti kao i Sava promenada sa biciklističkim stazama, uređenim šetalištem i dečjim igralištem. Realno je da bi uređenje ovog keja moglo da počne 2020. godine, rekao je Vesić.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Skandinavija puni baterije: Najveći trajekti na svetu koji plove na čistu energiju

26.11.2018

batteries1 hh ferries — Foto: HH Ferries Group

“Novo ime. Ista putanja. Još zelenija.”

Brodarsko preduzeće “HH trajekti” (HH Ferries) menja naziv u “Trajekti za more” (ForSea Ferries). Oni će i dalje prevoziti putnike i robu kroz najuži deo zaliva Oresund između danskog grada Helsingor i švedskog Helsingborga baš kao i “HH trajekti”. Promena imena simbolično označava ozelenjavanje poslovanja kompanije.

Aurora i Tiho Brahe su trajekti koji se kreću zahvaljujući baterijama u kojima se skladišti isključivo energija iz obnovljivih izvora poput vetra, vode i Sunca. Na taj način su emisije ova dva vozila snižene na nulu.

Iako flota “Trajekti za more” uključuje i druga plovila, uvođenjem Aurore i Brahea ukupna proizvodnja štetnih gasova od strane preduzeća smanjiće se za čak 65 odsto pošto će najveći deo posla “pasti na njihova sidra”. Upravo su oni najveća vozila ove vrste na svetu trenutno.

Trajekti će se puniti pomoću automatske robotske ruke koja će da bude priključena na njih svaki put kada se usidre u luci. Efikasno punjenje u trajanju od 5 do 9 minuta za dvadesetominutno putovanje od Danske do Švedske i obrnuto obezbediće učestalost i tačnost polazaka na liniji Helsingor-Helsingborg.

Prvo putovanje Aurorom i Braheom na baterije odigralo se 10. novembra. Kompanija je sve putnike u periodu od 10 ujutru do 8 uveče toga dana častila besplatnom vožnjom, a uživali su i u prigodnim svečanostima.

“Imamo samo jednu planetu i jedan od načina da mi, kao brodarsko preduzeće, doprinesemo održivom svetu je aktivno učešće u očuvanju morskog života”, rekao je izvršni direktor grupe “HH Ferries” Johan Rostin. “Oduvek smo brinuli o stanju životne sredine i održavali korak sa najnovijim propisima. Uz trajekte na baterije zakoračili smo u pravcu smanjenja emisija, smoga i buke, pri tom ne žrtvujući efikasnost.”

Jelena Kozbašić

Projekat „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“ predstavljen u Temišvaru

26.11.2018

Begej_River_in_Zrenjanin_2 — Foto: https://sh.wikipedia.org

Pomoćnik pokrajinskog sekeratra za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Nebojša Drakulić učestvovao je prošlog četvrtka u predstavljanju projekata „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“, na konferenciji održanoj u Temišvaru.

Ovaj strateški projekat, vredan 13,85 miliona evra, od čega je donacija EU 11,77 miliona evra, finansira se iz Interreg – IPA Programa prekogranične saradnje Srbije sa Rumunijom.

Po završetku projekta, vodotok Begeja, posle više od 60 godina će ponovo biti plovan i imati rekonstruisane prevodnice u Srpskom Itebeju i Kleku, pristanište i sidrište u Zrenjaninu, kao i biciklističku stazu u dužini od 40 kilometara od Zrenjanina do granice sa Rumunijom.

Drakulić je u ime Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, kao jednog od stratiških partnera na ovom projektu izjavio, da zajednički projekat Srbije i Rumunije predstavlja veliko dostignuće u odnosima dve prijateljske zemlje, podstrek za dalju saradnju razvoja, te važan segment politike Pokrajinske vlade jer su, kako je naveo, prekogranični projekti značajan instrument kojim se doprinosi ostvarenju ubrzanog privrednog razvoja AP Vojvodine, što je prioritetni cilj Pokrajinske vlade.

– Sekretarijat će sa sredstvima u iznosu od oko 130 hiljada evra koja su nam na raspolaganju izvršiti zadatke upravljanja projektima, uključiti resurse projektnog menadžmenta radi što bolje garancije o izveštavanju tokom perioda implementacije, i što je najvažnije, obezbedićemo pravilne uslove za sprovođenje javnih nabavki prema PRAG procedurama, pojasnio je pomoćnik pokrajinskog sekretara Nebojša Drakulić.

Na projektu revitalizacije Begeja, reke koja izvire u Rumuniji a uliva se u Tisu kod Titela, kao paretneri, pored Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, učestvuju i Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“, Županijski savet rumunskog Timiša i Administracija rečnog basena Banat iz Rumunije.

Milisav Pajević

Ekološki pokret Ozon traži saslušanje ministara u vezi sa devastacijom Tare

26.11.2018

Izvršni direktor Ekološkog pokreta Ozon, Aleksandar Perović, pozvao je poslanike Odbora za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje da prihvate inicijativu za kontrolno saslušanje ministara održivog razvoja i turizma i saobraćaja i pomorstva Pavla Radulovića i Osmana Nurkovića u vezi sa devastacijom Tare.

Perović je agenciji Mina kazao da su razlozi za podnošenje inicijative manipulacija javnosti i diskreditovanje onoga na šta ukazuje civilni sektor, a utemeljeno je na vidljivim dokazima i terenskim posetama.

– Razlog zbog koga su ekološke NVO inicirale kontrolno saslušanje je nespremnost Radulovića i Nurkovića za argumentovanim javnim dijalogom u slučaju devastacije Tare i ugrožavanja rečnog ekosistema najprepoznatljivijeg prirodnog simbola ekološke države Crne Gore, rekao je Aleksandar Perović.

On je naveo da očekuje da će Odbor za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje prepoznati potrebu zaštite kulture i javnog argumentovanog dijaloga Vlade Crne Gore sa civilnim sektorom, što je u duhu demokratije i što bi poslanici trebalo da podrže.

– Nadamo se da će Odbor imati dovoljno senzibiliteta da sednicu na kojoj se budu bavili kontrolnim saslušanjem otvori za medije, javnost, ali i predstavnike podnosioca inicijative, čime bi se pokazala dobra volja za prevazilaženjem komunikacione krize i u praksi dokazala važna uloga Skupštine, kazao je Perović.

Izvor: RTCG

Milisav Pajević

XIV konferencija zemalja članica Konvencije Ujedinjenih nacija za biološku raznovrsnost

25.11.2018

Četrnaesta konferencija zemalja članica Konvencije Ujedinjenih nacija za biološku raznovrsnost održava se od 17. do 29. novembra u Šarm el Šejk-u (Egipat).

Na ovogodišnjem sastanku vode se intenzivne diskusije u cilju postizanja konačnih napora za postizanje dogovorenih obaveza prema globalnim ciljevima biološke raznovrsnosti do 2020. godine uz organizaciju pripremnih aktivnosti za formiranje ambicioznog i prihvatljivog post-2020 globalnog okvira biološke raznovrsnosti.

Ovogodišnjim sastancima 14. konferencije zemalja članica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti predsedava Yasmine Fouad, egipatska ministarka životne sredine.

– Priroda i ljudski rod su nerazdvojive oblasti, a Afrika gradi svoj put prema post-2020 globalnom okviru biološke raznovrsnosti. istakla je Yasmine Fouad.

Dr. Cristiana Pasca Palmer, izvršni Sekretar Konvencije, ukazala je na krucijalni značaj zajedničkog rada internacionalne zajednice za očuvanje globalne biološke raznovrsnosti.

– Ukoliko ne preduzmemo aktivnosti uskoro bismo mogli dostići stanje koje može uzrokovati ireverzibilnu destrukciju za prirodu i posledično, takođe, za ljudski rod, izjavila je dr. Cristiana Pasca Palmer.

Sastanci su upriličeni u duhu 25. godišnjice stupanja na snagu Konvencije o biološkoj raznovrsnosti u cilju postizanja njene 2050-vizije za život u harmoniji sa prirodom.

Tokom proteklih godina, odluke od strane zemalja članica rezultirale su formiranjem globalne mreže zaštićenih područja, 15 odsto globalne kopnene površine i blizu šest posto globalne površine okeana, razvojem važnih političkih smernica i legislative za zaštitu prirodnih resursa i regulaciju održivog razvoja.

Vlasti Egipta i Kine, zajedno sa Sekretarijatom Konvencije o biološkoj raznovrsnosti predstavile su Šarm el Šejk- Peking Akciona agendu za prirodu i ljude u cilju prikupljanja, koordinacije i obeležavanja aktivnosti poduzetih od strane brojnih učesnika za zaštitu biološke raznovrsnosti.

Akciona agenda za prirodu i ljude će biti dostupna na online platformi za prikupljanje i prikazivanje konkretnih obaveza i doprinosa prema biološkoj raznovrsnosti u susret narednoj Konferenciji zemalja članica koja će se održati 2020. godine u Pekingu (Kina).

Milisav Pajević

O spaljivanju strništa na Pododboru za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima

25.11.2018

Skupština Srbije — Foto: Milisav Pajević

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije održao je prošlog četvrtka sednicu na kojoj su između ostalog govorilo i o spaljivanju strništa, koje se po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu kažnjava.

Rečeno je i da stručne službe vrše edukaciju poljoprivrednika na terenu i da se adekvatna pomoć za ratare mora pronaći, kako bi se umanjilo spaljivanje strništa, a povećalo zaoravanje zemljišta.

Članovi Pododbora razgovarali su i sa predstavnicima Lovačkog saveza Srbije, na čelu sa predsednikom Bratislavom Ćirkovićem.

Predstavnici Saveza govorili su o prihrani divljači tokom zimskog perioda, koje je posebno važno u slučaju zimskih padavina, kako bi se sprečilo izumiranje i migracija, te okvirno prebrojala divljač.

Sednici je predsedavao Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi Nada Lazić, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Milisav Pajević

Počela peta sezona „Eko-kviza” – „Prljavo ili čisto – nije isto”

25.11.2018

Eko-Kviz-23.11.2018.-300x225 — Foto: http://www.gradskacistoca.rs/

Prvi krug takmičenja „Eko-kviza”, na temu „Prljavo ili čisto – nije isto”, počeo je prošlog petkog u prostorijama direkcije JKP „Gradska čistoća”.

Plasman u drugi krug obezbedile su OŠ „Zmaj Jova Jovanović” sa Voždovca i „Zaga Malivuk” sa Palilule i sačekaće završetak prvog kruga kako bi nastavile takmičenje.

Učešće u takmičenju „Eko-kviz” u školskoj 2018/19. godini uzelo je 45 osnovnih škola iz Beograda.

Na programu su tri kruga kvalifikacija, polufinale, četvrtfinale i finale.

Škola koja ponese titulu pobednika gradskog takmičenja, pored vrednih nagrada koje osvaja, predstavljaće Beograd na republičkom tamičenju u 2019. godini, kada će se osnovici iz više od 15 gradova Srbije nadmetati u znanju o reciklaži.

Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća” od 2014. godine organizuje takmičenje beogradskih osnovaca u znanju o ekologiji, reciklaži i pravilnom odlaganju otpada – „Eko-kviz”.

To je projekat edukativnog karaktera i namenjen je učenicima osnovnih škola. Iz svake škole nastupa ekipa od četiri člana, i to po jedan učenik petog, šestog, sedmog i osmog razreda.

Takmiče se po četiri škole, od kojih dve bolje prolaze u naredni krug takmičenja. Cilj takmičenja je podizanje nivoa svesti osnovaca o značaju životne sredine, kao i nivoa informisanosti o reciklaži i ekologiji.

U prvoj godini „Eko-kviza” učestvovalo je svega osam osnovnih škola, a danas ih je više od 40. Od 2017. godine, zbog edukativnog i zabavnog karaktera organizuje se i republičko takmičenje na kojem su do sada učestvovali Beograd, Vranje, Zrenjanin, Gornji Milanovac, Prokuplje, Vršac, Petrovac na Mlavi i Sokobanja, a lista gradova se i dalje širi.

Podršku „Eko-kvizu” dali su Ministarstvo zaštite životne sredine, Skupština Grada Beograda, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda, kao i brojne lokalne samouprave, ali i medijske kuće.

Milisav Pajević

1...994995996...1,676 Page 995 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM