Cena nafte, nakon što je Rusija pokrenula vojnu akciju u Ukrajini, skočila je na skoro 102 dolara za barel. Skočila je i cena prirodnog gasa za 4,7 odsto, kao i cena zlata koja iznosi 1.942 dolara za uncu. Na maksimumu je i cena sirove američke nafte, 97,40 dolara. Sve trgovinske aktivnosti na Moskovskoj berzi su obustavljene, jer su rublja i cene akcija pali na donje granice koje je berza postavila. Kako će se svetska previranja odraziti na srpsku ekonomiju i ima li razloga da brinemo zbog novih poskupljenja i eventualnih nestašica energenata.
Samo dan nakon potpisivanja dekreta o priznavanju Donjecka i Luganska, svetske berze poslovanje su počele u crvenom. Rublja i grivna prvo su zabeležile pad, ali je istog dana došlo do stabilizacije.
Ruska valuta mesecima slabi u odnosu na evro i sada je 30 odsto niža nego 2020. godine. Na svaki politički potez, ekonomija odgovara svojim, koji bismo ovoga puta i mi mogli da osetimo.
Kako pad rublje utiče na Srbiju
Direktor u Privrednoj komori Srbije Mihajlo Vesović objašnjava da pad rublje utiče na konkurentnost izvoznih proizvoda iz Srbije.
„Naši proizvodi postaju skuplji, manje količine se prodaju. Možda su neki lokalni proizvodi ili proizvodi sa nekih drugih tržišta jefitniji. Naš rast izvoza u Rusiju će biti usporen u narednom periodu“, ukazuje Vesović.
Skočile cene nafte i gasa
Zbog političke krize, cena nafte i gasa dostigla je najviši nivo u poslednjih sedam godina.
Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije kaže da sve zemlje Evrope u ovom trenutku uveliko sagledavaju mogućnosti svoje politike akciznog oporezivanja energenata.
„Kada je o Srbiji reč, trenutno je u ceni goriva oko 51 odsto državno zahvatanje. Tu je potencijal koji država može da iskoristi kako bi ublažila uticaj visokih cena, bar na određeni period: na ekonomiju, privredu i društvo u celini“, ukazuje Mićović.
Pročitajte još:
Da li će poskupeti gas u Srbiji?
Nemačka je zaustavila proces sertifikacije gasovoda „Severni tok 2“. Podrška suspenziji stigla je i iz Evropske komisije, uz upozorenje da je Unija i dalje zavisna od ruskog gasa.
Katar poručuje da nijedna država nema kapacitet da zameni Rusiju i da bi ka Uniji mogao da preusmeri samo 10 do 15 odsto neophodnih količina.
Iz Moskve, istovremeno, obećanje da neće prekidati isporuku, ali i upozorenje da će Evropljani gas uskoro plaćati 2.000 evra za hiljadu kubika.
Do kraja sezone, gas u Srbiji neće poskupeti, zbog sporazuma o kupovini po povlašćenoj ceni do juna.
U Banatskom Dvoru ima 115 miliona kubika domaćeg i 165 miliona ruskog gasa. Povećavaju se i rezerve hrane i nafte.
Tomislav Mićević smatra da sigurnost snabdevanja može da se poveća, ukoliko se povećaju obavezne rezerve naftinih derivata, te da je u Srbiji, u skladu sa Evropskom direktivom, počelo njihovo formiranje.
„Nismo daleko odmakli, jer smo čitav proces započeli uvođenjem naknade za formiranje obaveznih rezervi 2014. godine. Sada, kada ih budemo formirali, to će biti izuzetno skup proces, jer ulazimo u period visokih cena nafte“, objašnjava Mićević.
Kako će se odraziti američke sankcije
Sankcijama Amerike i saveznika pogođene su pojedine ruske banke, sektor bezbednosti, bogati pojedinci i njihove porodice. Podrazumevaju zabranu putovanja, pristup tržištu kapitala, zamrzavanje imovine.
Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije smatra da će na udaru biti velike ruske banke, kao i izvoz visoke tehnologije te zemlje.
„Banke bi bile odsečene od finansiranja i izgubili bi svoje depozite na zapadu. Rusija, međutim, ima problem sa proizvodnjom nekih haj-tek komponente, posebno čipova“, objašnjava Nikolić.
Ruski ambasador u Americi, istovremeno, upozorava da posledice sankcija neće osetiti samo Rusi.
Direktor u Privrednoj komori Srbije Mihajlo Vesović objašnjava da zbog inflacije i zbog porasta cene energenata i troškova transporta, cena hrane raste.
„Dobra vest je da Srbija ne može da očekuje nestašicu hrane, ali može rast cena hrane koji je posledica inflacije, rasta cena energenata i svih troškova koje oni povlače sa sobom“, ukazuje Vesović.
Za Kinu sankcije nisu najbolji način rešavanja problema. Iako je Evropa veliki kupac ruskog gasa, Rusija širi poslovanje i na druga tržišta.
Prilikom otvaranja nedavno održanih zimskih olimpijskih igara, tako su „Rosnjeft“ i kineska naftna kompanija potpisali desetogodišnji ugovor o isporuci 100 miliona tona nafte Kini preko Kazahstana.
Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije napominje da je Rusija poslednjih godina pokušavala da se „izoluje od negativnih uticaja svetske ekonomije“.
„Povećala je rezerve na preko 630 milijardi dolara i ima nizak udeo duga u BDP-u, oko 18 odsto. Njena okrenutost ka Aziji je sve veća. Reakcija iz Kine, Indije, Brazila je bila blaga i prećutali su ono što je zapad nazvao ružnim rečima“, smatra Nikolić.
I UEFA „prati situaciju“
Da političke odluke imaju uticaj na sve sfere života, dokazuje i podatak koji prenose britanski mediji.
UEFA pažljivo „prati situaciju“ između Rusije i Ukrajine kako bi na vreme donela odluku o eventualnom izmeštanju finala Lige šampiona iz Sankt Peterburga, planiranog za 26. maj.
Izvor: RTS
