U Botaničkoj bašti „Jevremovac“ u Beogradu danas je objavljen „Javni poziv za inovativna rešenja za dekarbonizaciju koja doprinose pravednoj zelenoj tranziciji u Srbiji“, koji je pokrenuo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine, uz podršku ambasade Japana u Beogradu i u saradnji sa Japanskom poslovnom alijansom u Srbiji.
Cilj ovog poziva je da pomogne primenu inovativnih rešenja za dekarbonizaciju privrede i industrije u Srbiji, kao i za prekvalifikaciju radnika i radnica iz sektora koji se baziraju na intenzivnom korišćenju fosilnih goriva. Uz to, ovaj Poziv će podstaći jačanje saradnje kompanija iz Srbije sa kompanijama iz Japana i Evropske unije koje primenjuju principe zelenog poslovanja.
U svečanom otvaranju Javnog poziva učestvovali su ambasador Japana u Srbiji, NJ.E. Takahiko Kacumata, pomoćnica ministarke zaštite životne sredine, Sandra Dokić, sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, Maja Matija Ristić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić i v.d. stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji, Anas Karman.
„Čast mi je što mogu da najavim ovaj Poziv u Botaničkoj bašti, na dan Tanabata festivala, kada se u Japanu ljudi mole za ispunjenje svojih želja. Ovim Pozivom želimo da obuhvatimo što šire ideje za dekarbonizaciju i zelenu transformaciju ekonomije, a japanske kompanije imaju iskustvo i napredne tehnologije koje u tome mogu da pomognu. Pozivamo javna i privatna preduzeća da osmisle i predlože inovativne ideje koje će doprineti očuvanju životne sredine u Srbiji u budućnosti“, poručio je Ambasador Japana.
Pomoćnica ministarke zaštite životne sredine, Sandra Dokić, naglasila je da su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine postavili održiv ekonomski razvoj u vrh svojih prioriteta, istovremeno vodeći računa o zaštiti životne sredine i dobrobiti svih građana.
Pročitajte još:
„Ostvaren je veliki napredak na polju zaštite životne sredine, pre svega kroz unapređenje regulatornog okvira za bržu i efikasniju zelenu transformaciju Srbije. Usvojili smo zakone koji su potvrdili našu rešenost da se zakonodavstvo u ovoj oblasti usaglasi sa evropskim. Smanjenje gasova sa efektom staklene bašte će se postići pre svega kroz dekarbonizaciju privrede, prelazak na obnovljive izvore energije, primenu cirkularne ekonomije i unapređenje upravljanja otpadom“, dodala je ona.
O aktivnostima koje je Ministarstvo rudarstva i energetike preduzelo u cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte govorila je sekretarka tog ministarstva, Maja Matija Ristić, koja je rekla da se novi propisi u oblasti energetike i obnovljivih izvora energije uveliko sprovode i da očekuje da do kraja godine budu završeni i strateški dokumenti, odnosno nova Strategija razvoja energetike i Integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine.
“Zelena energetska tranzicija znači da želimo da imamo i energetsku bezbednost i zdravu životnu sredinu, da Srbija bude klimatski neutralna do 2050. godine, a sve što se bude radilo, radiće se planski, postupno, i uz najširi konsenzus. Energetska tranzicija znači razvoj, nove investicije i radna mesta, ali je podjednako važno da bude pravedna i odgovorna prema svima, da se borimo protiv energetskog siromaštva i da ne zanemarimo rodnu dimenziju ovog procesa”, navela je ona.
Transformacija privrede i industrije u niskougljeničnu (koja nije zasnovana na fosilnim gorivima) mora imati u vidu i potrebe najranjivijih građana i građanki. Govoreći o reformama na tržištu rada koje se planiraju u narednom periodu, Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić, ukazala je da je usled prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju, neophodno uvesti i nove edukacije i prekvalifikacije, kao i raditi na unapređenju znanja i svesti o značaju cirkularne ekonomije.
„Potrebe za određenim zanimanjima, čije su aktivnosti bile štetne po prirodu će prestati, ali će se sa druge strane otvarati niz novih radnih mesta, koja će, prema početnim procentima, doneti više desetina hiljada radnih mesta u Srbiji“, istakla je Kisić, dodajući da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja veran i odan partner u procesu stvaranja zelene održive ekonomije i podsećajući da je značajan deo u novoj Strategiji zapošljavanja u Republici Srbiji posvećen cirkularnoj ekonomiji.
„UNDP pomaže Srbiji da primenom inovativnih poslovnih rešenja smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađenje, kroz upotrebu obnovljivih izbora energije, poboljšanje energetske i resursne efikasnosti, stvaranje održivih modela saobraćaja, istakao je Anas Karman, v.d. stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji, dodajući: “Istovremeno želimo da pružimo podršku za transformaciju radnih mesta u sklopu zelene tranzicije privrede i društva i podstaknemo prekvalifikaciju radnika iz sektora i regiona koji se u velikoj meri oslanjaju na proizvodnju energije iz fosilnih goriva. Zajedno sa Vladom Republike Srbije i uz podršku Japana nastojimo da smanjimo gubitak radnih mesta, stimulišemo diversifikaciju privrede u ovim regionima i povećamo mogućnost zapošljavanja na zelenim poslovima.“
Projekat „Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“ u okviru koga je otvoren javni poziv, predstavlja nastavak aktivnosti koje su deo „Klimatskog obećanja“, globalne inicijative UNDP-a za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i unapređenje prilagođavanja na klimatske promene. Vlada Japana je pružila finansijsku podršku unapređenju klimatskih ambicija, uz poštovanje principa pravedne zelene tranzicije, u 23 zemlje širom sveta, uključujući Srbiju.
Javni poziv za inovativna rešenja za dekarbonizaciju koja doprinose pravednoj zelenoj tranziciji u Srbiji otvoren je do 15. avgusta 2022. godine. Na njega mogu da se prijave kompanije iz privatnog i javnog sektora. Timovi čija rešenja budu odabrana dobiće stručnu i mentorsku podršku za razradu svojih ideja, a najboljih pet rešenja će dobiti finansijsku podršku kako bi primenili svoje ideje u praksi. Više informacija o uslovima učešća u izazovu dostupno je na sajtu https://www.undp.org/serbia.
Na predstavljanju Javnog poziva, po prvi put u Srbiji obeležen je tradicionalni japanski „Tanabata“ festival koji se slavi 7. jula. Zvaničnici i ostali učesnici su, u skladu sa japanskom tradicijom, ispisali svoje želje za zeleniju, zdraviju i privredno snažniju Srbiju – na raznobojnim listićima papira, koje su potom okačili na drvo crnog bambusa u Botaničkoj bašti. Ove godine obeležava se i 140 godina od uspostavljanja zvaničnih diplomatskih odnosa između Japana i Srbije.
Izvor: UNDP
