U prostorijama Privredne komore Srbije danas su potpisani memorandumi o saradnji na sprovođenju projekta „Bezbedna priroda i klima“ čiji je cilj osnaživanje organizacija civilnog društva koje se bave pitanjima klime i životne sredine.
Programski saradnik Marina Papović iz WWF Adrije najavila je da će implementacija projekta započeti ove godine, a završiti se 31. decembra 2025. godine.
„Dva specifična cilja projekta su ojačavanje kapaciteta organizacija civilnog društva kroz raspodelu grantova i promovisanje dijaloga kao preduslova za efikasne reforme u oblasti zaštite životne sredine. Moramo pokrenuti jedan konstruktivan dijalog na putu ka bezbednoj prirodi i klimi. Mi ćemo raditi na sistemskom povezivanju predstavnika civilnog društva sa institucijama i organizacijama koje se bave zaštitom životne sredine jer je pitanje klimatskih promena pitanje svih nas“, rekla je Papović.
Ona je dodala da će 500.000 evra biti raspodeljeno organizacijama civilnog društva kroz tri otvorena poziva, a da će prvi biti raspisan već u avgustu ove godine. Tu su, kako kaže, i ad hoc grantovi u iznosu od ukupno 60.000 evra koji će obezbediti fleksibilnije finansiranje civilnog sektora.
Memorandume o sarandnji je potpisalo 17 predstavnika javnih i akademskih institucija, međunarodnih i nevladinih organizacija, kao i medija i privatnog sektora. Među potpisnicima je i glavna i odgovorna urednica Energetskog portala Nevena Đukić.
Pročitajte još:
Organizacije civilnog društva su glas običnog čoveka
Predstavnik delegacije EU u Srbiji, Sakelaris Hourdas, rekao je da je otvaranje Klastera 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje dobra vest za Srbiju, ali je napomenuo da je podjednako važno zatvoriti ga, a da Srbiju čeka dugačak put u postizanju ciljeva Evropskog zelenog dogovora.
„Evropa pretenduje da postane prvi ugljenično neutralan kontinent na svetu, a glavni ciljevi Zelenog dogovora su dekarbonizacija, smanjenje zagađenja vazduha, zemlje i vode, cirkularna ekonomija, održiva poljoprivreda i zaštita biodiverziteta. Srbiji je potrebna pomoć u postizanju ovih ciljeva, a EU je spremna da joj priži pomoć“, rekao je Hourdars.
On je dodao da se značaj civilnih organizacija ogleda u tome što dopiru do običnih građana i postaju njihov glas prilikom donošenja odluka.
Klimatske promene zahtevaju transformaciju poslovanja
WWF je nedavno proslavio svoj 60. rođendan i predstavlja najveću organizaciju za za zaštitu prirode na svetu, rekla je regionalni direktor WWF Adrie Nataša Kalauz tokom potpisivanja memoranduma.
Ona je napomenula da moramo biti svesni teških posledica klimatskih promena koje će zahtevati transformaciju poslovnog sveta.
Izazov je, dodaje, nastaviti sa ekonomskim razvojem, ali tako da on ne bude na štetu prirode. Kalauz napominje da to ne mogu ostvariti institucije ili organizacije civilnog društva zasebno, već isključivo udruženi.
Ključno je podizanje svesti
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za cirkularnu ekonomiju Radman Šelmić rekao je da je za zelenu transformaciju društva pre svega bitna promena svesti i da je tu uloga civilnog sektora veoma značajna.
„Mi smo radili jedno istraživanje o cirkularnoj ekonomiji i podaci nisu bili naročito ohrabrujući jer oko 60 odsto predstavnika kompanija nije znalo da precizno objasni šta znači koncept cirkularne ekonomije, a taj koncept bi trebalo suštinski da se primeni u Srbiji. Drugi zahtevni zadatak je to što u isto vreme moramo da radimo na više frontova, jer nisu dovoljne samo promene u privredi, načinu poslovanja i uvođenju cirkularnosti, već i promene u sistemu obrazovanja u školama i na fakultetima“, rekao je Šelmić.
On je dodao da je podizanje svesti način da se izvrši pritisak na institucije kako bismo zajedno mogli da iznesemo ovako zahtevnu tranziciju kao što je energetska.
Milena Maglovski
