Nakon periski, koje su gotovo izumrle, nestanak preti i livadama posidonije, zaštićenom morskom cvetu. Njihov glavni neprijatelj je čovek. Naime, zbog širenja turizma i drugih aktivnosti vezanih od strane čoveka, stanište ove ugrožene vrste već je skoro u potpunosti nestalo.
Na južnoj strani Paklenih ostrva drugu godinu za redom JU “More i krš” prati stanje livada posidonije. Nažalost, u uvalama gde se sidra slobodno bacaju – dno je skoro pa u potpunosti ogoljeno.
“Zabranjeno je usidriti brod na posidoniji, jer kada sidro dotakne dno ono čupa njene krajeve ili celu biljku.Posidoniji treba mnogo vremena da se regeneriše, pa zbog toga ostaju brazde iščupane posidonije po dnu, čime se narušava teren i smanjuje biološka raznolikost”, ističe Josip Boban, viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Splitu.
Paklena ostrva, zaštićeni pejzaž i područje evropske ekološke mreže Natura 2000, istovremeno su i meka za nautičare, pa su samim tim i pravo mesto za praćenje koegzistencije čoveka i posidonije.
Pročitajte još:
Naučnici broje listove, gustinu čuperaka, iščupane biljke.
“Najbolje rešenje za očuvanje posidonije je uvesti red. Treba postaviti priveze u ravni bova na način na koji se minimalno zahvata morsko dno. Postoje ekološka rešenja koji se mogu lako primeniti i koja se u svetu već godinama koriste“, objašnjava Jelena Kurtović Mrčelić, okeanografkinja iz JU „More i krš“.
Livade posidonije su najvažniji priobalni ekosistem u Sredozemnom moru – one su morska pluća. Kvadratni metar ovog morskog cveta proizvede čak 14 litara kiseonika na dan. Posidonija je i stanište 400 biljnih i 1000 životinjskih vrsta, a u njenim travkama se razmnožavaju, polažu jajašca i skrivaju sunđeri, morske zvezde, brancini, pirke – jasno je zašto je posedonija dobila ime po grčkom bogu mora, Posejdonu.
Izvor: HRT
