Projekat “Volonteri kao snaga solidarnosti u vreme krize” za glavni cilj imao je da ispita stavove i različite poglede prema volontiranju i volonterima, posebno prema volontiranju tokom različitih kriznih situacija. U ispitivanju je učestvovalo 357 ljudi iz Srbije, 265 iz Belgije, 301 iz Hrvatske, 256 iz Italije i 193 iz Poljske.
Podaci su prikupljani u periodu od maja do septemba 2020. godine i analizirani su ih i predstavili sociolozi sa Univerziteta u Splitu.
Prema podacima najčešće aktivnosti su volontiranje sa osetljivim grupama, kulturne aktivnosti, pomoć u učenju, očuvanje zdravlja i promocija zdravog načina života.
Dalje se navodi da najveću zainteresovanost za volontiranje sa osetljivim grupama iskazuju osobe sa nižim obrazovanjem, dok se za volonterske aktivnosti kulturnih sadržaja kao što su izložbe, muzički ili filmski festivali, festivali knjiga i poezije, najčešće prijavljuju fakultetski obrazovane osobe.
Kada su u pitanju volonterske aktivnosti i radni status ispitanika, postoje statistički značajne razlike za nekoliko aktivnosti. Na primer, đaci, studenti i nezaposleni imaju tendenciju da više volontiraju u sportu, u aktivnostima vezanim za životnu sredinu i održivi razvoj i u zaštiti životinja. Penzionisani ispitanici najviše volontiranju sa osetljivim grupama.
Kao najčešće razloge nevolontiranja ispitanici navode da nemaju dovoljno vremena i nemaju adekvatne informacije o mogućnostima volontiranja.
Pročitajte još:
Kako se navodi u analazi, ispitanicima su predstavljene razne vrste kriza: epidemiološke i druge situacije koje predstavljaju pretnju od širenja zaraznih bolesti (npr. pandemija koronavirusa), prirodne katastrofe (zemljotresi, poplave, požari itd.), ratovi i slični oružani sukobi, nuklearne nesreće, eksplozije i druge krize sa ispuštanjem opasnih materija u atmosferu, nagli porast potreba migranata i izbeglica, masovni neredi u društvu (sukobi sa vladom, između različitih etničkih ili drugih grupa) i teroristički napadi. Razlike između ispitanika su statistički značajne za svaku krizu. Ispitanici sa višim obrazovanjem izražavaju veću motivaciju da volontiraju u krizama od onih sa nižim obrazovanjem.
Kada je reč o poznavanju organizacija koje angažuju volontere, za vreme aktuelne krize koja je nastala usled pandemije koronavirusa, verovatno zato što je zahvatila sve građane, bez obzira na njihov jezik, etničku pripadnost ili veru, ispitanici su uglavnom čuli za organizacije koje tokom ove krize angažuju dobrovoljce (oko 76 odsto). Iako je ovaj broj izuzetno visok, oko 30 odsto svih ispitanika se dobrovoljno prijavilo za volonterske aktivnosti tokom pomenute krize, uglavnom na aktivnostima isporuke zaliha i aktivnostima koje su organizovale nevladine organizacije.
U ovom projektu učestvovali su Udruženje građana Srbija u pokretu, kao partner sa Udruženjem „MI“ – Split (Hrvatska), Fondacijom „Common thing“ (Poljska), Evropskim volonterskim centrom (Belgija) i Volonterskim centrom Milano (Italija).
Izvor: Udruženje građana Srbija u pokretu
