Činjenica je da se Elektroprivreda Srbije još uvek u najvećoj meri oslanja na ugalj, ali ideja da se pojedine termoelektrane ugase, a da se na njihovim pepelištima izgrade solarne elektrane, sve je bliža realizaciji.
Prošlogodišnji tender za izradu studije na osnovu koje će se na pepelištima TE „Morava”, Svilajnac i TE „Kolubara A”, Veliki Crljeni, izgraditi solarne elektrane poveren je renomiranoj domaćoj kompaniji CEEFOR koja se više od 10 godina bavi projektovanjem solarnih elektrana.
Isidora Mladenović, jedna od 11 inženjera kompanije CEEFOR koji su bili angažovani na izradi studije, sprovela nas je kroz ovaj proces neposredno nakon što je studija uručena EPS-u.
Prema njenim rečima, projekat je trajao tačno godinu dana i sastojao se od četiri faze. Inicijalni plan EPS-a bio je da pomenute dve elektrane ugasi, te da na njihovim pepelištima izgradi solarne elektrane.
Nakon analize lokacija i potencijala dostupnih površina, solarne radijacije i temperature u prvoj fazi studije, CEEFOR-ov tim je procenio da pun kapacitet površine za TE „Morava” iznosi 45 MW, dok za TE „Kolubara A” 71 MW.
U obzir su uzete i slične solarne elektrane u svetu, pa se tako studija osvrće na solarnu elektranu izgrađenu 2015. godine na deponiji pepela u Visonti u Mađarskoj. Postrojenje od 16 MW predstavljalo je najveću solarnu elektranu u Mađarskoj u tom periodu i najveći koncept u centralnoj Evropi koji se oslanja na obnovljive izvore energije.
Solarna farma snage 4 MW izgrađena je na površini nekadašnjeg rudnika uglja u Saru, Nemačka. Projekat je razvila nemačka kompanija BayWa r.e 2012. godine, kako bi iskoristila iscrpljeni rudnik uglja za proizvodnju energije.
Ovakav proces donosi brojne benefite vlasnicima elektrana, ali i rudnika, s obzirom na to da se procenjuje da su troškovi pretvaranja ovakvih lokacija u solarne parkove mnogo niži nego u slučaju drugih namena kao što su razvoj poljoprivrede ili turizma.
Slični projekti mogu se naći u Belgiji, Poljskoj, Engleskoj, SAD, Francuskoj, Kini i drugim zemljama što dokazuje da domaća elektroprivreda ide u korak sa svetom.
Plan EPS-a je da za početak izgradi dve solarne elektrane, pojedinačne snage od 10 MW, pa su se druga i treća faza studije usmerile na ovaj pilot projekat.
U FOKUSU:
- SRBIJA NE MOŽE DA PRIUŠTI ODUSTAJANJE OD ZELENE TRANZICIJE
- ODGOVORNOST PREMA PRIRODNIM RESURSIMA I ZAJEDNICI
- BOFFETTI – SVETSKI PRIZNATI KVALITET SA ALPA
Najbolja rešenja stižu iz CEEFOR-a
Druge dve faze studije obuhvatile su kompletno tehničko, građevinsko i elektro rešenje za dve potencijalne solarne elektrane, a uključena je i ekonomsko-finansijska analiza isplativosti pomenutih 10 MW.
Kako nam je Isidora Mladenović objasnila, u slučaju solarne elektrane na pepelištu TE „Morava”, očekivana godišnja proizvodnja iznosiće 13.850.589 kWh, dok se period isplativosti investicije procenjuje na osam godina i 11 meseci.
Smanjenje emisije ugljen-dioksida iznosiće 270.094 tona godišnje, a zarada na uštedi emisije biće oko 22,6 miliona evra.
Govoreći o TE „Kolubara A”, Mladenovićeva iznosi slične brojke: očekivana godišnja proizvodnja elektrane će iznositi 13.627.597 kWh, dok je period isplativosti investicije oko devet godina. Smanjenje emisije procenjeno je na 265.745 tona CO2 godišnje što će omogućiti uštedu od oko 22,3 miliona evra.
CEEFOR-ov tim predložio je EPS-u izbor fiksnog fotonaponskog sistema imajući u vidu da se takav tip sistema pokazao kao optimalno rešenje sa aspekta proizvodnje, te da odgovara solarnom potencijalu na ovom podneblju. Takođe, ovakav sistem odlikuje jednostavan način korišćenja i održavanja, ali i prihodovanja na osnovu proizvodnje elektrane.
S obzirom na to da je usvojen fiksni položaj fotonaponskih panela, postoji međusobni uticaj senki redova panela. Kako bi se smanjio uticaj senki i time izbegli gubici u proizvodnji elektrane, usvojen je razmak između svih redova panela od 4 m, sa minimalno dozvoljenim uticajem zasenčenja.
Predloženo je da se koriste savremeni fotonaponski paneli maksimalne snage od 640-665 W pri čemu će dvadeset panela formirati jedan lanac (string). Na jedan invertor snage 100 kW priključiće se devet lanaca, odnosno 180 panela. Ukupan broj invertora je 100, te je ukupan broj panela 18.000, kaže Mladenovićeva.
„Celokupna studija zapravo predstavlja inovativni projekat, prvi ovakve vrste u Srbiji, gde bi se dostupne i neupotrebljene površine pepelišta iskoristile za izgradnju solarnih elektrana i proizvodnju zelene energije. Od velikog značaja bili su primeri sličnih projekata realizovani u regionu”, rekla je naša sagovornica.
Ona dodaje da je ovom studijom portfolio CEEFOR-a, pored velikog broja realizovanih solarnih elektrana na krovnim površinama i zemlji, obogaćen još jednim posebnim iskustvom koje donosi mogućnost izrade solarne elektrane na dosad nepoznatom tipu zemljišta.
„Posebnu zahvalnost dugujemo i kolegama iz EPS-a, sa kojima smo imali odličnu saradnju kroz ceo postupak izrade studije, kao i njihovim kolegama iz ostalih službi koji su doprineli uspešnom završetku studije i svih pratećih procedura”, zaključila je Mladenovićeva za Energetski portal.
Priredila: Milena Maglovski
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.
