Vetar, sunce, voda i biomasa se uobičajeno nazivaju obnovljivim izvorima energije. Zahvaljujući razvoju tehnologije, uskoro bi mogao da nam postane dostupan još jedan resurs za proizvodnju električne energije čistog porekla – pokreti drveća.
Aleksandr Altenkov iz Rusije, po zanimanju dizajner i umetnik, je kao tačku polazišta za svoj izum iskoristio prvi zakon termodinamike, koji smo savladali čak i mi kojima se fizika nije milila u srednjoj školi – ukupna količina energije ostaje nepromenjena bez obzira na to kakvi se procesi događaju. Energiju je dakle nemoguće stvoriti ili uništiti.
Prototip uređaja za alternativni način upotrebe energije iz našeg prirodnog okruženja je namenjen korićenju na stablima.
U prvoj fazi projekta pod nazivom Anemokinetika, Altenkov je utvrdio koliko se grane drveća zapravo pomeraju i došao do zaključka da njihov „pređeni put“ varira od 1 cm do 45 cm. Ovo naravno zavisi od vrste grane, visine na kojoj se nalazi i brzine vetra i drugih faktora.
Rus se potom fokusirao na rad na osmišljavanje mehanizma koji može ta kretanja pretvoriti u električnu energiju. Finalno rešenje se sastoji od piezo diska fiksiranog između pokretnog dela, tj. štapa, i statičkog elementa pričvršćenog na granu. Tako se usled deformacije piezo diska, koja nastaje kao rezultat oscilacija štapa, stvara struja, objašnjeno je.
U nastanku električne energije sporednu ulogu igra već dobro poznati čisti energetski izvor – vetar. Pored njega, tu su i životinje, koje svojim aktivnostima pomeraju grane.
Svaki ciklus kretanja grana rezultuje napon od 3,6 volti i struju od 0,1 ampera i u trajanju od 200 milisekundi. Ovo su obećavajuća saznanja, ali su potrebna dalja istraživanja performansi i uticaja aparatića!
Altenkov je predložio da se proizvedena električna energija crpi za napajanje sistema nezavisnih od elektroenergetske mreže tzv. off-grid, posebno u urbanizovanim oblastima gde je priroda „podivljala“ kao što su zapušteni parkovi, bašte i dvorišta. Anemokinetiku ipak, prema mišljenju njenog idejnog tvorca, ne bi trebalo ograničavati na off-grid snabdevanje, već je moguća transformacija nekolicine mehanizama u mrežu malih elektrana koje bi napajale „internet šume“ za praćenje dešavanja u životnoj sredini.
Da li će drveće ikada napuniti moj telefon neophodnom energijom, ne znam. Mene sigurno hoće – i to čim na ovom blogu pritisnem Publish. Odoh na Košutnjak.
