Ako bismo morali da izdvojimo jednu reč koja bi obeležila tehnološki napredak 21. veka, siguran izbor bi bio pridev pametan. Nosimo pametne satove, koristimo pametne telefone i gledamo program na pametnim televizorima. Čak i predmeti kao što su stolice, lampe i čaše u savremenom društvu postali su „pametni”. Izgleda da je široka upotreba ove odrednice donekle obesmislila početnu ideju, pa se danas s pravom može postaviti pitanje o njenom pravom značenju.
U tehnološkom svetu, rekli bismo da je neki uređaj „pametan” ukoliko poseduje neki vid „inteligencije”, odnosno ako je u stanju da na neki način „razmišlja”. Isto važi i za pametne kuće koje ne omogućavaju samo daljinsko upravljanje uređajima. Ovi inteligentni sistemi pružaju komfor i bezbednost u svakom trenutku.
Put u udobno i sigurno stanovanje
Na Zapadu je dobro poznat koncept pametnih kuća, dok je u Srbiji tek neznatan broj ljudi upoznat sa prednostima novog načina življenja. Kako objašnjava naš sagovornik Vladimir Šijačić, direktor kompanije Pametan stan i distributer i sistem integrator kompanije ABB, smart objekti „razmišljaju” po unapred određenim pravilima koje je zadao instalater sistema ili sami korisnici.
Dakle, ovde se ne radi o veštačkoj inteligenciji koja autonomno donosi odluke, stoga budite spokojni, jer pametne kuće neće preuzeti kontrolu nad vašim životima. Smart objekat, bilo da je reč o kući, stanu ili poslovnom prostoru, osmišljen je da bi olakšao život korisniku i učinio ga ekonomičnijim. Automatizovano upravljanje električnim instalacijama kao što su rasveta, roletne, motorne tende, grejanje i hlađenje, kao i upravljanje kućnim uređajima, osiguraće njihovu optimalnu upotrebu, a nama lagodno stanovanje bez potrebe da razmišljamo o mnogobrojnim detaljima.
U fokusu:
Takođe, u pametnim objektima svi uređaji će biti propisno isključeni čime se uvećava bezbednost stanovanja, a to saznanje nama pruža miran san. Bilo da smo na poslu ili kod kuće, naš dan se često sastoji od obavljanja rutinskih radnji koje ne variraju mnogo iz dana u dan. Odlazak na posao u određeno vreme podrazumeva zaključavanje kuće, podešavanje temperature grejanja ili hlađenja i uključivanje alarmnog sistema, a sve ove radnje mogu biti automatizovane kako bismo uštedeli vreme i bili sigurni da smo ih zaista i obavili.
Šijačić objašnjava da za svaku od ovih situacija možemo imati „scenario” koji će pokrenuti niz radnji na električnim instalacijama i uređajima u domu i time u kratkom roku uskladiti ambijent sa našim potrebama.
„Ukoliko, na primer, želite da gledate film, možete pokrenuti scenario ’gledanje filma’ koji će automatski zamračiti prostoriju, uključiti televizor, ponuditi vam listu filmova i obaviti druge radnje kako biste imali idealno okruženje za gledanje filma”, objašnjava Šijačić i dodaje da isto važi za ostale scenarije kao što je „odlazak na spavanje”, „odlazak na putovanje” i drugo.
Smisao smart home sistema je da se niz radnji objedini kako ne bismo morali da šetamo od prekidača do prekidača i pritiskamo ih ili kako ne bismo držali desetak daljinskih upravljača na stolu, što svakako nije najpraktičnije rešenje.
Za uštedu svakog kilovata
Rast cena energenata i električne energije u poslednjih nekoliko meseci naveo nas je da češće proveravamo da li su u našem domu isključena sva svetla i kućni uređaji koji se aktivno ne koriste. Sa pametnim kućama o tome ne moramo da brinemo. Štaviše, možemo da budemo sigurni da su uređaji bili uključeni samo kada je potrošnja struje bila najmanja. Recimo da želimo da tokom grejne sezone uključujemo grejanje u četiri ujutru jer je struja tada najjeftinija, ali nikome se baš ne dopada ideja da tako rano ustaje iz toplog kreveta. U pametnoj kući postoji rešenje i za to. Grejanje će biti programirano da se uključi u cik zore, obezbeđujući nam komfor i maksimalnu uštedu.
Prema rečima Vladimira Šijačića, ušteda energije najveća je na grejanju i hlađenju objekta, a najmanja na rasveti budući da su tržištem ovladale LED svetiljke koje same po sebi ne troše mnogo. Ipak, kad je reč o spoljnoj rasveti, ne moramo da brinemo o vremenu kad svetiljke treba uključiti, jer je pametna kuća opremljena tajmerom koji tačno „zna” kada zalazi sunce i kada je potrebno dodatno osvetljenje. Kad se sve uzme u obzir, treba znati da pametan objekat može da nam uštedi do 40 odsto toplotne i električne energije, ističe Šijačić.
Priredila: Milena Maglovski
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.
